Аутор Тема: Однос према селу  (Прочитано 878 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Однос према селу
« послато: Јануар 10, 2023, 05:29:24 пре подне »
Хоћу се надовезати на расправу о наших пустих селах и животу на њих, а да не злоупотрѣбљавам прѣдмет разговора о Срѣдњем Поуњу у Босанской Крайини.
У нас су становници села на папиру изйедначени са становницима осталих мѣста, док су у стварности грађани трећега реда.
Погледайте само аутопутеве кроз Србийу, и њихове приступне тачке. Брой села коя у Србийи имайу улаз/излаз на њих йе занемарљив.
Погледаймо само дѣоницу од Велике Плане до излаза за Пожаревац, 28.5 км дужине, без ийеднога излаза. Источно од аутопута се у низу налази чак осам већих села, док их йе са западне стране четири.
Аутопут им пролази испред носа, на кога они немайу приступа. Йер се они праве само за градску господу, односно ранийе за "другове из градова". Тако за село Лозовик излаз не постойи, али зато постойи за кафану "Лозовичка чесма".

Погледаймо затим нов аутопут "Милош Велики", на урађена 133 км има два крайња улаза/излаза и шест унутрашњих. Што чини просѣчно одстояње између излаза од 19 км. Као да аутопут пролази кроз пустињу.
Због такве политике нам се унутрашњост Србийе и прѣтвара у пустињу. Приметимо да у селу Такову постойи излаз, али он нѣйе направљен ради села Такова, него ради Горњега Милановца.
Иде се дотле да чак и мѣста попут Врањске Бање немай излаз на аутопут. Или Смедеревска Паланка.

Док, на примѣр, у Аустрийи скоро свако село поред койега пролази аутопут има излаз на њега. Погледаймо само примѣр аутопута А2 од Клагенфурта до италиянске границе, дужине 58 км. Изброях чак 18 излаза, а то йе пут койи иде кроз Алпе! Значи, излаз у просѣку на сваких 3 и нешто километра. Слично йе и у Нѣмачкой, Ирской, чак и у Бразилу. Мађарска и Бугарска, од сусѣдних земаља такође имайу далеко више обзира према селима него наша земља.

На мрежи нађох новинске чланке гдѣ у "Путевах Србийе" овакву политику обяшњавайу наводном бригом за безбѣдност (излази за кафане су безбѣдни?). Као, небезбѣдно йе да излази буду на мање од 10 км. А у Србийи има више баш таквих примѣра.

Када у Србийи аутопут прође поред села, то нѣйе никаква прѣдност за његове становнике, од њега имайу само штету. Узима им се найбоља земља, отежава им се приступ до имања с друге стране пута, добия се загађење ваздуха (и околнога земљишта), загађење буком, па и загађење видика. И йош таква села постайу неприкладна за развой сеоскога одморства. А излаза на њега нема.

Многи овакву политику тумаче жељом да се избѣгне плаћање људи койи сѣде на излазах и наплаћуйу путарину. што йе само површно размишљање. Мислим да то нѣйе разлог, йер йе то успѣшно рѣшено у других земљах и без њих, па би се могло рѣшити и у нас, ако би постояла воља за тим. Могло би се рецимо на сеоских излазах то извести само путем електронске наплате, и без увођења прѣдплата на аутопутеве.

Не заборавимо да йе Кнежевина/Краљевина Србия правећи пруге, правила станице у скоро сваком селу кроз койе би оне прошле. Неке од тих пруга комунисти послѣ порушише, рецимо ону што иђаше прѣко Г. Милановца.

Наравно, многи становници градова се противе изградњи излаза за села. Невѣроватно колико у нашой земљи има злобних људи, койи другим људим желе наудити.
Погледайте само поговоре на мрежи попут "Зар ћемо за свако село правити излаз?". И послѣ се чудимо што су ни села на прагу изумирања.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Однос према селу
« Одговор #1 послато: Јануар 10, 2023, 09:08:41 пре подне »
Слажем се, Невски. И мени се чини да аутопутеви имају погубан утицај на село. Можда је будући просторни план читаве земаљске кугле такав да постоје мегалополиси повезани аутопутевима, да класична села уопште више и не постоје, а да обрадива земља у њима припадне корпорацијама, које ће храном снабдјевати тржне центре у градовима.

Са друге стране, чињеница је да обрадиве земље у једном тренутку, чак и за наше становништво, није било довољно и да је исељавања у градове добрим дијелом било и због тога. У међувремену се дошло до обрнуте ситуације да хектари плодне земље стоје необрађени. Сад је кључно питање да ли ће ту напуштену необрађену земљу поново обрађивати појединачна домаћинства која ће од тога моћи пристојно да живе, или ће велике комплексе земљишта у комаду куповати инвеститори. При чему мислим да код нас не постоје никакава ограничења да стране корпорације купују земљу.

Не би сво наше становништво могло да се врати на село, јер за све вјероватно и не би било довољно земље, али они који то желе (а таквих свеједно није велик број) би могли бити дио неког осмишљеног одрживог плана. Али тиме би требао неко да се бави и да о томе мисли.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Однос према селу
« Одговор #2 послато: Јануар 10, 2023, 12:22:29 поподне »
Слажем се, Невски. И мени се чини да аутопутеви имају погубан утицај на село. Можда је будући просторни план читаве земаљске кугле такав да постоје мегалополиси повезани аутопутевима, да класична села уопште више и не постоје, а да обрадива земља у њима припадне корпорацијама, које ће храном снабдјевати тржне центре у градовима.

Са друге стране, чињеница је да обрадиве земље у једном тренутку, чак и за наше становништво, није било довољно и да је исељавања у градове добрим дијелом било и због тога. У међувремену се дошло до обрнуте ситуације да хектари плодне земље стоје необрађени. Сад је кључно питање да ли ће ту напуштену необрађену земљу поново обрађивати појединачна домаћинства која ће од тога моћи пристојно да живе, или ће велике комплексе земљишта у комаду куповати инвеститори. При чему мислим да код нас не постоје никакава ограничења да стране корпорације купују земљу.

Не би сво наше становништво могло да се врати на село, јер за све вјероватно и не би било довољно земље, али они који то желе (а таквих свеједно није велик број) би могли бити дио неког осмишљеног одрживог плана. Али тиме би требао неко да се бави и да о томе мисли.


У данашњих србских селах многи прѣостали становници се пољопривредом и сточарством баве мало или нимало, иако имайу земљу. Они ту само живе, бавећи се нечим другим, а не пољопривредом. Живе ту йер помоћу свойих ограничених прихода не могу обезбѣдити себи смѣштай у граду. При том не мислим само на старачка домаћинства, него и на прѣостала домаћинства с радно способним укућанима.

Мислим да би циљ државе трѣбао бити да села постану градови у малом, као што йе у развийених земљах запада, гдѣ йе сасвим обично да врхунски лѣкари, прѣдавачи на свеучилиштих, пословни људи, и остали добростойећи и високообразовани грађани не живе у градовах у койих раде, него у селах (од йедне до пет тисушт становника) коя се налазе и по 30-40 км од њих, па и више. Код нас, на жалост, такви људи не живе по селах. У найбољем случайу у селу имайу кућу за одмор, у койу свраћайу поврѣмено, али тамо не бораве стално.

Главни разлог прѣнатрпаности градова и притиску на њих су заостале и лоше саобраћайнице. У нас се много говори о изграђених километрах аутопутева, али нико не говори о израђених приступних тачках им.
Ту се трудимо бити што йе могуће шкртийи, попут Броза. Не ради се ту само о приступу селом, него и градовом. Погледайте само примѣр града Ђера у сѣверозападной Мађарской. Он има чак ШЕСТ приступних тачака на аутопут М1 койи води од Будимпеште према Бечу. Док код нас Ниш, койи има двоструко више становника од Ђера, има само два прикључења на два аутопута коя пролазе поред њега.
Тако привредник или обичан становник Ђера, у зависности од дѣла града у койем се налази, уколико трѣба изићи на М1, од шест приступних тачака бира ону коя му йе найближа и найпогодния, односно ону коя му обезбѣђуйе найниже трошкове. У србских градовах и мѣстах койи имайу среће имати излаз на аутопут, људи обично немайу велик избор.

Код нас се на излазах веома шкртари, што значайно повећава трошкове прѣвоза људи и роба, и самим тим безпотрѣбно повећава трошкове живота.
У Аустрийи на примѣр, градови величине Ягодине редовно имайу по три излаза на оближњи аутопут. Ягодина има само йедан, и то сѣверно од града, што значайно повећава трошкове прѣвоза у правцу йуга. Неко ко живи у йужном дѣлу Ягодине а жели ићи према Нишу мора или ићи прво у правцу сѣвера, кроз срѣдиште града, па се онда враћати на йуг. Или ићи по лоших мѣстних путевах до Ћуприйе, да би се кроз срѣдиште града прикључио на аутопут. И то йе тако већ неколико десетлѣћа. Замислите само шта йе се све могло постићи с десетинама милиярди (койе било новчане йединице) койе бише се уштеделе да йе путна мрежа осмишљавана мало разумнийе, с циљем смањења трошкова прѣвоза, а не с циљем смањења трошкова израде самога пута.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7265
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Однос према селу
« Одговор #3 послато: Јануар 10, 2023, 01:02:57 поподне »
Аутопут Београд-Ниш сам увек доживљавао као неку вештачку баријеру између две стране аутопута (раније је то била природна баријера, Велика Морава (између централне и источне Србије) али је аутопут постао већа баријера од саме реке за мештане обе стране. Мени је драго што кроз Крагујевац не иду аутопутеви, а нема тога ни у плану, само ће бити брзих саобраћајница (које су боље регулисане са укључивањима и излазима са њих) , па је општина Крагујевац као неко "острво" које ће бити окружено аутопутевима на 30, 40 км од града (источно аутопут БГ-Ниш, јужно ће бити Појате-Прељина, западно "Милош Велики" ,а северно аутопут Карађорђе који је у плану, Љиг-Аранђеловац-Топола, Рача ка источној Србији). Тај аутопут "Карађорђе" мораће бити боље регулисан са излазима
« Последња измена: Јануар 10, 2023, 01:07:37 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Однос према селу
« Одговор #4 послато: Јануар 10, 2023, 01:41:47 поподне »

У данашњих србских селах многи прѣостали становници се пољопривредом и сточарством баве мало или нимало, иако имайу земљу. Они ту само живе, бавећи се нечим другим, а не пољопривредом. Живе ту йер помоћу свойих ограничених прихода не могу обезбѣдити себи смѣштай у граду. При том не мислим само на старачка домаћинства, него и на прѣостала домаћинства с радно способним укућанима.

Мислим да би циљ државе трѣбао бити да села постану градови у малом, као што йе у развийених земљах запада, гдѣ йе сасвим обично да врхунски лѣкари, прѣдавачи на свеучилиштих, пословни људи, и остали добростойећи и високообразовани грађани не живе у градовах у койих раде, него у селах (од йедне до пет тисушт становника) коя се налазе и по 30-40 км од њих, па и више. Код нас, на жалост, такви људи не живе по селах. У найбољем случайу у селу имайу кућу за одмор, у койу свраћайу поврѣмено, али тамо не бораве стално.

Главни разлог прѣнатрпаности градова и притиску на њих су заостале и лоше саобраћайнице. У нас се много говори о изграђених километрах аутопутева, али нико не говори о израђених приступних тачках им.
Ту се трудимо бити што йе могуће шкртийи, попут Броза. Не ради се ту само о приступу селом, него и градовом. Погледайте само примѣр града Ђера у сѣверозападной Мађарской. Он има чак ШЕСТ приступних тачака на аутопут М1 койи води од Будимпеште према Бечу. Док код нас Ниш, койи има двоструко више становника од Ђера, има само два прикључења на два аутопута коя пролазе поред њега.
Тако привредник или обичан становник Ђера, у зависности од дѣла града у койем се налази, уколико трѣба изићи на М1, од шест приступних тачака бира ону коя му йе найближа и найпогодния, односно ону коя му обезбѣђуйе найниже трошкове. У србских градовах и мѣстах койи имайу среће имати излаз на аутопут, људи обично немайу велик избор.

Код нас се на излазах веома шкртари, што значайно повећава трошкове прѣвоза људи и роба, и самим тим безпотрѣбно повећава трошкове живота.
У Аустрийи на примѣр, градови величине Ягодине редовно имайу по три излаза на оближњи аутопут. Ягодина има само йедан, и то сѣверно од града, што значайно повећава трошкове прѣвоза у правцу йуга. Неко ко живи у йужном дѣлу Ягодине а жели ићи према Нишу мора или ићи прво у правцу сѣвера, кроз срѣдиште града, па се онда враћати на йуг. Или ићи по лоших мѣстних путевах до Ћуприйе, да би се кроз срѣдиште града прикључио на аутопут. И то йе тако већ неколико десетлѣћа. Замислите само шта йе се све могло постићи с десетинама милиярди (койе било новчане йединице) койе бише се уштеделе да йе путна мрежа осмишљавана мало разумнийе, с циљем смањења трошкова прѣвоза, а не с циљем смањења трошкова израде самога пута.
Ја бих реко да је то више недостатак слуха и осјећаја струке за потребе становништва него шкртарење али има ту још једна ствар а то је ,бар тако ја мислим незнам шта каже закон, да приступне саобраћајнице спадају у надлежност локала е ту долази вероватно до проблема финансирања. Рецимо ако се икад уради ово што најављују према Сјеници имаћемо ситуацију да уместо с аутопута до Пријепоља возите 12 км возићемо 50 и више јер ПП нема средстава да пробије тунел или два и да се споји.https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/5080666/milesevka-kanjon-tuneli-.html
« Последња измена: Јануар 10, 2023, 01:47:22 поподне Exiled »

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Однос према селу
« Одговор #5 послато: Јануар 11, 2023, 02:36:17 пре подне »
Слажем се, Невски. И мени се чини да аутопутеви имају погубан утицај на село. Можда је будући просторни план читаве земаљске кугле такав да постоје мегалополиси повезани аутопутевима, да класична села уопште више и не постоје, а да обрадива земља у њима припадне корпорацијама, које ће храном снабдјевати тржне центре у градовима.

Са друге стране, чињеница је да обрадиве земље у једном тренутку, чак и за наше становништво, није било довољно и да је исељавања у градове добрим дијелом било и због тога. У међувремену се дошло до обрнуте ситуације да хектари плодне земље стоје необрађени. Сад је кључно питање да ли ће ту напуштену необрађену земљу поново обрађивати појединачна домаћинства која ће од тога моћи пристојно да живе, или ће велике комплексе земљишта у комаду куповати инвеститори. При чему мислим да код нас не постоје никакава ограничења да стране корпорације купују земљу.

Не би сво наше становништво могло да се врати на село, јер за све вјероватно и не би било довољно земље, али они који то желе (а таквих свеједно није велик број) би могли бити дио неког осмишљеног одрживог плана. Али тиме би требао неко да се бави и да о томе мисли.

ovaj prvi paragraf, kad gledas dalje u mogucu distopiju... to je nemoguce negirati, s obzirom da vidimo kako su se planski postavili sa kovidom/vakcinom, ali kad ostavimo to po strani, nevski dobro poentira da su u mnogim zemljama putevi postavljeni da pomognu i integrisu selo. meni je to bio najveci sok u sloveniji, da vidim da je fora da intelektualci slovenci zive 10 km od ljubljane u selu, usput imaju 'manufakturu' (neke plocice peku, posto su arhitekte) a cale (srednja skola) u kuci pored, kosi seno i slaze ga u taj neki 'kozolec', da se susi na vetru, i za sta mi je sa ponosom rekao da ga samo slovenci imaju. nezamislivo u srbiji. OK, slovenija je mala, ali to mi lici na taj svapski fazon PS a ta slovenija je valjda bila u istoj drzavi, da ne otvaram sad temu :)
« Последња измена: Јануар 11, 2023, 02:38:18 пре подне dko »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7265
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Однос према селу
« Одговор #6 послато: Јануар 11, 2023, 03:51:37 пре подне »
ovaj prvi paragraf, kad gledas dalje u mogucu distopiju... to je nemoguce negirati, s obzirom da vidimo kako su se planski postavili sa kovidom/vakcinom, ali kad ostavimo to po strani, nevski dobro poentira da su u mnogim zemljama putevi postavljeni da pomognu i integrisu selo. meni je to bio najveci sok u sloveniji, da vidim da je fora da intelektualci slovenci zive 10 km od ljubljane u selu, usput imaju 'manufakturu' (neke plocice peku, posto su arhitekte) a cale (srednja skola) u kuci pored, kosi seno i slaze ga u taj neki 'kozolec', da se susi na vetru, i za sta mi je sa ponosom rekao da ga samo slovenci imaju. nezamislivo u srbiji. OK, slovenija je mala, ali to mi lici na taj svapski fazon PS a ta slovenija je valjda bila u istoj drzavi, da ne otvaram sad temu :)
Сад је постало ствар престижа имати нешто ван града, имамо "помодарске сељаке интелектуалце" , што си поменуо у Словенији, али тога има и код нас (београдске "исељенике" на Космају или приче о познатим личностима које су отишле на село)...Мој другар који је пре десетак година отишао у Беч, преселио се у село близу мађарске и словачке границе, а и даље ради у Бечу. То што си поменуо у Словенији, постаје тенденција генерално, у круговима који имају избор, али са друге стране ту се постављају два питања: одлазак на село као ствар избора ситуираног човека, и живот на селу некога ко нема други избор. У Србији што се тиче становника села, имамо две категорије: 1. већинска континуирана популација која је ту генерацијама и бори се да буде на "позитивној нули" и 2. рекао бих "фенси" ситуирана и образована популација (на нивоу статистике) , која је изабрала "повратак природи" са средствима које има да уложи у ту своју бајку (још ако изађе неки чланак о неком глумцу како је напустио град и отишао на село, то је пун погодак). Некако су ми искренији они који беже из села у град, него ситуирани пребези из града у село који држе предавања о традицији, јер је то сада "ин" (ако правимо од традиције помодарство, онда то води ка "Дизниленду")
« Последња измена: Јануар 11, 2023, 04:01:50 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7265
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Однос према селу
« Одговор #7 послато: Јануар 11, 2023, 04:08:32 пре подне »
Сад се промовише одлазак на село као неки јуначки чин, хероизам (замислите, напустио комфор града, кренуо "од нуле" на неком селу (а није од нуле, јер је морао да уложи неки капитал) и сад је он замислите "паор, а интелектуалац", али је срећан (не помињући да увек има опцију да се врати у град, док изворни сељак нема избор...тај изворни сељак је херој, а не тај који је дошао и има избор)
« Последња измена: Јануар 11, 2023, 04:12:41 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Однос према селу
« Одговор #8 послато: Јануар 11, 2023, 08:26:56 пре подне »
Недозвољавање прикључивања на аутопутеве йе само йедан од начина на койи се становници селъ скрайњуйу. Навѣшћу йош йедан примѣр, койи показуйе да сељак са становником града нѣйе равноправан чак ни у смрти. Наиме, редовна поява у Србийи йе да када умре човѣк на селу, здравствене службе не шаљу лѣкаре (мртвозорнике) да установе смрт (осим ако их полиция на то не натѣра). Неко мора из села отићи у град, приявити смрт, па му здравствене службе издайу потврду о смрти, с койом се може купити погребна опрема, иако покойника здравствене власти нѣсу ни видѣле, а камоли прѣгледале!
У Београду йе сасвим другачийе, а вѣруйем и у осталих градовах. Нѣсам увѣрен да се све општине овако понашайу, али неколике за койе знам овако свакако чине. И то нѣйе од йуче,то трайе йош од врѣмена Броза.
Не можемо ни замислити колико йе старих и немоћних људи по селах могло бити убийено од свойих укућана, невољних бринути о њих. Койи су одлично знали да их у томе нико не може ухватити, йер узроке смрти нико не провѣрава. Да не спомињем и могућност да неко буде жив сахрањен, док йе у коми.
Я сам посве убѣђен да наше законодавство не прави разлику између становников селъ и градов по овом питању, и да йе свуда неопходно да стручно лице установи смрт (и узрок смрти, прѣ свега ради ли се о природной или о насилной смрти), али код нас су закони йедно, а стварност нешто сасвим друго.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8523
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Однос према селу
« Одговор #9 послато: Јануар 11, 2023, 08:39:42 пре подне »
Сад је постало ствар престижа имати нешто ван града, имамо "помодарске сељаке интелектуалце" , што си поменуо у Словенији, али тога има и код нас (београдске "исељенике" на Космају или приче о познатим личностима које су отишле на село)...Мој другар који је пре десетак година отишао у Беч, преселио се у село близу мађарске и словачке границе, а и даље ради у Бечу. То што си поменуо у Словенији, постаје тенденција генерално, у круговима који имају избор, али са друге стране ту се постављају два питања: одлазак на село као ствар избора ситуираног човека, и живот на селу некога ко нема други избор. У Србији што се тиче становника села, имамо две категорије: 1. већинска континуирана популација која је ту генерацијама и бори се да буде на "позитивној нули" и 2. рекао бих "фенси" ситуирана и образована популација (на нивоу статистике) , која је изабрала "повратак природи" са средствима које има да уложи у ту своју бајку (још ако изађе неки чланак о неком глумцу како је напустио град и отишао на село, то је пун погодак). Некако су ми искренији они који беже из села у град, него ситуирани пребези из града у село који држе предавања о традицији, јер је то сада "ин" (ако правимо од традиције помодарство, онда то води ка "Дизниленду")

Мислим да за тај одлазак на село, барем у западним земљама, у већини случајева постоји много прозаичнији разлог - мањи трошкови живота у односу на град. С обзиром на значајно бољу саобраћајну повезаност у односу на Србију, о чему је писао Невски, много им је економичније, а вероватно и здравије (у физичком и менталном смислу), да тамо живе. Поред тога, насељавање тик уз границу са неком земљом која је економски слабија од матичне (као пример који си навео, Аустрија у односу на Словачку) је такође у служби економичности, јер су цене свега у тој другој држави барем за нијансу ниже него у матичној. Знам и пример Чеха који се преселио у једно село или варошицу унутар Чешке али тик уз границу са Немачком, у Немачкој ради а у Чешкој живи, а због немачке плате је живот много лагоднији.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 630
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Однос према селу
« Одговор #10 послато: Јануар 11, 2023, 10:20:03 пре подне »
У економији је познат концепт "живота у дединој кући", односи се на напредне државе у којој велики део становништва живи у кући коју су изградиле претходне генерације, зато што  није било ратова, ако их је и било- гледали су да штета буде минимална, није било  сеоба, револуција, свесног државног израбљивања и осиромашивања  села (као што је то био случај у социјалистичким државама, почев од СССР па до Југославије)...

Нове генерације само обнављају "дедине" куће тако да  одговорају модерним стандардима, а саобраћајна и урбанистичка инфраструктура, о којој држава води рачуна, омогућују тим људима и њиховој деци  да живе нормалним животом.

И Словенија припада том кругу држава. Мој пријатељ, Словенац, др. мр. ...машински инжењер,  технички је директор велике компаније која се бави производњом грађевинског материјала, која има годишњи обрт око 300 милиона  еура. Плата следи те параметре, али он не живи у Љубљани на води, него   живи у дединој кући, на породичном имању 30-ак км од Љубљане, и  има паорске, жуљевите  руке од рада на свом имању на селу ("погледај моје руке - паорске су", каже Славко Штимац у серији "Салаш у малом риту").  Вози трактор, оре земљу, обрађује виноград. Са поносом нуди своје вино (ракију још није научио да "пече"). Кад хоће у позориште, у кафану, у трговину - седне у ауто и одвезе се, стигне у центар града за 20-ак минута.  Истина, знам за сличан пример   и у Београду, једино што човек  не вози трактор, али има виноград, па ради у винограду: сам орезује, прска, фрезира.., суши месо,  прави вино, пече ракију, пуни флаше... није све изгубљено и за нас, хоћу рећи..

Таква ситуација је резултат више фактора: и просвећености људи, и следствено, државних институција, и менталитета, и навика....има нешто и у људском духу, није све до инфраструктуре...

У Русији се у последњих десетак година десила револуција у пољопривреди: држава улаже огроман новац у развој пољопривреде, али  носиоци напретка  у пољопривреди нису људи који живе на селу него млађи људи, школовани технолози, са радним искуством у великим компанијама, посебно из нафтно-гасног сектора, који су у каријери зарадили нешто пара, углавном на сибирским  налазиштима нафте и гаса, па сада купују савремене пољопривредне технологије из Израела, и селе се да живе у малим новосаграђеним градићима у  регион у залеђу Црног Мора, Кубански крај,  који има климу сличну нашој. Кад се такви људи подухвате пољопривреде, онда они уносе нове технологије, нова знања, нове навике,  што резултује већим приносима, већим профитима...  Резултат је да је Русија од великог увозника постала велики произвођач хране.

А што се тиче наших повратника на село: какви год да су њихови мотиви, треба гледати на то са становиштва корисности  - а  они сигурно чине добру ствар.

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: Однос према селу
« Одговор #11 послато: Јануар 11, 2023, 11:22:32 пре подне »
Според мен решението за спасяването на селата е железопътен транспорт а не пътища. Много хора не искат или не могат да карат отделно от това много бързо на магистралите ще се получат огромни задръствания като в Америка ако има голяма маса хора която го ползва за commute както му викат янките. От друга страна ако се изгради добра железопътна система в радиус от около 100 километра около големите градове съм сигурен че ведната ще почнат да се местят хора извън града, малцинство ще са хората които ще изберат да останат в грозните си и скъпи кутишки вместо да живеят в много по-голяма, евтина и красива къща ако имат бърз, евтин и удобен транспорт до работните си места.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Однос према селу
« Одговор #12 послато: Јануар 12, 2023, 07:14:49 пре подне »
имамо "помодарске сељаке интелектуалце" , што си поменуо у Словенији, али тога има и код нас

nije ovo - nego sto nebo sav kaze - tradicije dedine kuce u tim mirnim ili bar institucionalno mirnijim zemljama... to je. a to je vezano za tehnicku civilizaciju/puteve, itd i ovo sto nikola vuk kaze - tako biva ekonomicnije, jer taj put dobar... a i ne izgleda kako kad ides 'na selo' (u selo) u srbiji... OK je ovo sto si rekao kontra hipstera u odnosu na ove sto idu iz sela, ali evo, mislim da smo se sad razumeli. a i sto nebo sav kaze - neka su i hipsteri, doprinece bar nesto. i dobar mi je ovaj podatak za rusiju i novi trend