Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480818 пута)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6800 послато: Март 13, 2019, 05:34:10 поподне »
Од Дабе би били Дабићи, од Даба Дабовићи а од Дапца (ном. Дабац) Дапчевићи. Мада не мења много суштину, тј. чињеницу да се ради о варијантама истог имена.
Мјења суштину, на основу присвојнога придјева префикса можемо закључити шири ареал гдје је презиме настало или није. Дабић може бити и матронимик. Рецимо одиву Дабовића у мужевом роду и селу звали би Дабовићуша или чешће   Дабуша или од миља, Даба, са продуженим првим самогласником па би евентуално потомци могли да се презивају,  Дабушић по Дабуши или Дабић по Даби.
« Последња измена: Март 13, 2019, 05:35:44 поподне Wolf Sagash »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6801 послато: Март 13, 2019, 05:37:00 поподне »
Не мења ништа.
Да појасним, пошто претпостављам да се не разумемо. Ово што си написао стоји, али за порекло и уопште причу о љуботињском Дапчевићима није битно (није од материјалног значаја) да ли им се предак звао Дабо (као што је забележио Јовићевић) или Дабац (имајући у виду да по овом патронимику носе презиме), јер је у питању исто име. Тако су једну исту особу могли звати и Дабо и Дабиша и Дабац и Дапко итд.
« Последња измена: Март 14, 2019, 09:14:28 пре подне Clavdivs »
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6802 послато: Март 14, 2019, 09:08:11 пре подне »
Ћирић, Никољдан, Бабушница

Јако често презиме у Понишављу, најчешће можда баш у пиротском крају.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6803 послато: Март 14, 2019, 10:52:27 поподне »
Ђерић, Јовањдан, Михаљевац, Кореница

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је прилично модалан, једине нешто специфичније вредности су YGATAH4=10, коју дели са Дукићем из Варивода код Кистања, Брчином из Грачаца (обојица славе Ђурђевдан) и два необјављена резултата са САНУ истраживања, као и DYS570=17 коју дели са више тестираних припадника хаплогрупе N2 на Пројекту.

О Ђерићима из кореничког краја сам пронашао само то да су поред Михаљевца живели и у Омољцу и Врановачи, па ако неко зна нешто више о њиховом пореклу нека слободно напише.
« Последња измена: Март 14, 2019, 10:54:58 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6804 послато: Март 15, 2019, 09:20:03 пре подне »
Купрешанин, Никољдан, Медак, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 385=14-16, 439=12. Ове карактеристике дели са Јаргићем (Св. Врачи) из Приштине и Гојковићем (Ђурђевдан) из Херцег Новог. Иако је  изгледа доста измутирао, у ову групу спада и Ћамиловић из Вучитрна, који би и по предању требао бити близак Јаргићу. Због већег броја разлика и различитих слава, веза између њих свакако није скорашња. Али је велика вероватноћа да сва три рода припадају грани PH908>Z16983>A493, a могуће и некој познатој подграни која је испод A493.

За Купрешане из Медака можда неко други више напише.
« Последња измена: Март 15, 2019, 09:23:02 пре подне Милош »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6805 послато: Март 15, 2019, 09:24:41 пре подне »
Ђерић, Јовањдан, Михаљевац, Кореница

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је прилично модалан, једине нешто специфичније вредности су YGATAH4=10, коју дели са Дукићем из Варивода код Кистања, Брчином из Грачаца (обојица славе Ђурђевдан) и два необјављена резултата са САНУ истраживања, као и DYS570=17 коју дели са више тестираних припадника хаплогрупе N2 на Пројекту.

О Ђерићима из кореничког краја сам пронашао само то да су поред Михаљевца живели и у Омољцу и Врановачи, па ако неко зна нешто више о њиховом пореклу нека слободно напише.

Ови коренички Ђерићи су ми род.  :) Моја чукунбаба (мајка мог прадеде са стране бабе по мајци) је од Ђерића из Омољца. Чукундеда је Дракулић из Врановаче (R1b-PF7562) који се заједно са шураком Ђерићем из Лике преселио у Церовац код Шапца 1923. године, на купљено имање. Тако да за сад имам две N2 линије, Кулиће (деда по мајци) и Ђериће, једна пивљанско-источнобосанска, друга крајишка.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6806 послато: Март 15, 2019, 12:30:05 поподне »
Купрешанин, Никољдан, Медак, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 385=14-16, 439=12. Ове карактеристике дели са Јаргићем (Св. Врачи) из Приштине и Гојковићем (Ђурђевдан) из Херцег Новог. Иако је  изгледа доста измутирао, у ову групу спада и Ћамиловић из Вучитрна, који би и по предању требао бити близак Јаргићу. Због већег броја разлика и различитих слава, веза између њих свакако није скорашња. Али је велика вероватноћа да сва три рода припадају грани PH908>Z16983>A493, a могуће и некој познатој подграни која је испод A493.

За Купрешане из Медака можда неко други више напише.

Према Душану Узелцу, Купрешани су у Метку потврђени 1712. године. Према попису Личко-крбавске жупаније из 1915. године, у самом Метку пописане су 22 куће Купрешана, а презиме је било присутно и у оближњим селима Крушковац (12 кућа) и Радуч (2 куће). Преко компаније 23andMe већ имамо тестиране Купрешане из Радуча и они припадају хаплогрупи I2a-CTS10228 (тачније, потврђени су као I2-Z17855).

Род Купрешана постоји и на подручју Баније (Брубно код Глине и Кобиљак код Двора). Банијски Купрешани славе такође Никољдан и потврђени су на подручју Прве банске крајишке регименте у другој половини XVIII вијека.
« Последња измена: Март 15, 2019, 12:39:20 поподне Банска крајина »

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6807 послато: Март 15, 2019, 10:02:21 поподне »
Ђерић, Јовањдан, Михаљевац, Кореница

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је прилично модалан, једине нешто специфичније вредности су YGATAH4=10, коју дели са Дукићем из Варивода код Кистања, Брчином из Грачаца (обојица славе Ђурђевдан) и два необјављена резултата са САНУ истраживања, као и DYS570=17 коју дели са више тестираних припадника хаплогрупе N2 на Пројекту.

О Ђерићима из кореничког краја сам пронашао само то да су поред Михаљевца живели и у Омољцу и Врановачи, па ако неко зна нешто више о њиховом пореклу нека слободно напише.
Ови коренички Ђерићи су ми род.  :) Моја чукунбаба (мајка мог прадеде са стране бабе по мајци) је од Ђерића из Омољца. Чукундеда је Дракулић из Врановаче (R1b-PF7562) који се заједно са шураком Ђерићем из Лике преселио у Церовац код Шапца 1923. године, на купљено имање. Тако да за сад имам две N2 линије, Кулиће (деда по мајци) и Ђериће, једна пивљанско-источнобосанска, друга крајишка.  ;)

Од ових кореничких Ђерића је историчар и етнолог проф. др Василије Ђерић, писац значајног дјела  О српском имену по западнијем крајевима нашега народа, II. издање, 1914., на жалост у библиографији његових радова нисам примјетио да се посебно бавио историјом или етнологијом Срба Лике, народа из којег је потекао ..

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Василије_Ђерић

О кореничким Ђерићима Стјепан Павичић је забиљежио у Seobe i naselja u Lici, 1962., на странама 197-199 слиједеће податке:

"Za turskoga vladanja nije u samoj Korenici bilo većega muslimanskoga naselja, jer je jako tvrđavno stanovništvo postojalo u susjednom Buniću. Koliko je muslimana bilo na koreničkom tlu, bili su to posjednici koji su stanovali po pojedinim selima na svojim imanjima, na kojima su imali svoje čardake i kule. Na tom zemljištu Turci su nastanili svoje pastire iz Potarja, od Pive i Lima koji su već bili postepeno doprli na Grahovo, u Unac i druge krajeve sa istočne strane Dinare. Tu su oni naselili cijelo područje od Vrela do Frkašića. Njihovo nastanjivanje bilo je završeno oko 1580. Već u početku 17. st. to je naselje bilo mnogobrojno sa dobro razvijenim rodovima koji su na dobrom koreničkom tlu mogli uspješno napredovati."

"U ratovanju od 1685. cijelo je srpsko stanovništvo napustilo koreničko područje, ali su muslimani u bunićkom tvrđavnom naselju ostali povezani s takvim stanovništvom u susjednoj Lici i Krbavi. U potpunom turskom raspu u ljeto 1689. Turci su napustili i Bunić,752 i koreničko područje ostalo je sasvim pusto. Jedino je u Buniću boravila od toga vremena stalna straža koju su davali lički krajišnici.753 Srpske izbjeglice s koreničkoga područja nalazile su se u to vrijeme u iseljeničkim logorima kod Otočca i Brinja. U proljeće 1690. nastao je među njima pokret da se vrate na staro svoje tlo. Oni za to seljenje predobiju i nešto starih doseljenika na brloškom i vilićkom tlu te jedni i drugi isposluju od Krajine dopuštenje za to nastanjivanje. Od šezdeset porodica što su se prijavile za to seljenje trideset je poveo Jovan Drakulić, a drugih trideset Milan Lalić, oba iz brloškoga naselja. Te su porodice stekle tom prilikom cijelo staro koreničko područje od Trnovca preko Uvalice do Kapele na sjevernoj, do Plješivice na istočnoj, Frkašića i Vedašića na južnoj i Homoljca na zapadnoj strani. Među tim naseljenicima bilo je i većih rodova, te su pojedine njihove porodice dobile zemlje na različnim stranama. Popis od 1712. našao je na tom tlu ove doseljenike: ... Đerić 13, 19, 9 k., ... ukupno 1691 čeljade."

Тако можемо закључити да су коренички Ђерићи дошли са простора Пиве, Лима и Потарја, и преко Унца, Грахова и других крајева источно од Динаре, тијеком 16. вијека населили у данашњу Лику, што све нас припаднике српског N-P189.2, драги рођо по "бабине линије"  :) , враћа на извориште гране у Бањане и Пиву ... , а предање о поријеклу кореничких Ђерића из Црне Горе дали су нам на коментарима Mladen и Dusan 2015. године (https://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-deric/#comment-71236).

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6808 послато: Март 15, 2019, 10:42:55 поподне »
Хвала на занимљивим подацима, Црнчевићу.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6809 послато: Март 16, 2019, 05:44:43 поподне »
Ови коренички Ђерићи су ми род.  :) Моја чукунбаба (мајка мог прадеде са стране бабе по мајци) је од Ђерића из Омољца. Чукундеда је Дракулић из Врановаче (R1b-PF7562) који се заједно са шураком Ђерићем из Лике преселио у Церовац код Шапца 1923. године, на купљено имање. Тако да за сад имам две N2 линије, Кулиће (деда по мајци) и Ђериће, једна пивљанско-источнобосанска, друга крајишка.  ;)


Од ових кореничких Ђерића је историчар и етнолог проф. др Василије Ђерић, писац значајног дјела  О српском имену по западнијем крајевима нашега народа, II. издање, 1914., на жалост у библиографији његових радова нисам примјетио да се посебно бавио историјом или етнологијом Срба Лике, народа из којег је потекао ..

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Василије_Ђерић

О кореничким Ђерићима Стјепан Павичић је забиљежио у Seobe i naselja u Lici, 1962., на странама 197-199 слиједеће податке:

"Za turskoga vladanja nije u samoj Korenici bilo većega muslimanskoga naselja, jer je jako tvrđavno stanovništvo postojalo u susjednom Buniću. Koliko je muslimana bilo na koreničkom tlu, bili su to posjednici koji su stanovali po pojedinim selima na svojim imanjima, na kojima su imali svoje čardake i kule. Na tom zemljištu Turci su nastanili svoje pastire iz Potarja, od Pive i Lima koji su već bili postepeno doprli na Grahovo, u Unac i druge krajeve sa istočne strane Dinare. Tu su oni naselili cijelo područje od Vrela do Frkašića. Njihovo nastanjivanje bilo je završeno oko 1580. Već u početku 17. st. to je naselje bilo mnogobrojno sa dobro razvijenim rodovima koji su na dobrom koreničkom tlu mogli uspješno napredovati."

"U ratovanju od 1685. cijelo je srpsko stanovništvo napustilo koreničko područje, ali su muslimani u bunićkom tvrđavnom naselju ostali povezani s takvim stanovništvom u susjednoj Lici i Krbavi. U potpunom turskom raspu u ljeto 1689. Turci su napustili i Bunić,752 i koreničko područje ostalo je sasvim pusto. Jedino je u Buniću boravila od toga vremena stalna straža koju su davali lički krajišnici.753 Srpske izbjeglice s koreničkoga područja nalazile su se u to vrijeme u iseljeničkim logorima kod Otočca i Brinja. U proljeće 1690. nastao je među njima pokret da se vrate na staro svoje tlo. Oni za to seljenje predobiju i nešto starih doseljenika na brloškom i vilićkom tlu te jedni i drugi isposluju od Krajine dopuštenje za to nastanjivanje. Od šezdeset porodica što su se prijavile za to seljenje trideset je poveo Jovan Drakulić, a drugih trideset Milan Lalić, oba iz brloškoga naselja. Te su porodice stekle tom prilikom cijelo staro koreničko područje od Trnovca preko Uvalice do Kapele na sjevernoj, do Plješivice na istočnoj, Frkašića i Vedašića na južnoj i Homoljca na zapadnoj strani. Među tim naseljenicima bilo je i većih rodova, te su pojedine njihove porodice dobile zemlje na različnim stranama. Popis od 1712. našao je na tom tlu ove doseljenike: ... Đerić 13, 19, 9 k., ... ukupno 1691 čeljade."

Тако можемо закључити да су коренички Ђерићи дошли са простора Пиве, Лима и Потарја, и преко Унца, Грахова и других крајева источно од Динаре, тијеком 16. вијека населили у данашњу Лику, што све нас припаднике српског N-P189.2, драги рођо по "бабине линије"  :) , враћа на извориште гране у Бањане и Пиву ... , а предање о поријеклу кореничких Ђерића из Црне Горе дали су нам на коментарима Mladen и Dusan 2015. године (https://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-deric/#comment-71236).
Duboko me dirnula  priča o Dudićima  i Djerićima....Djerićeva široka duša da da....i Dudićeva skromnost i odmerenost da ne poklekne pred iskušenjem i veličina da ne zaboravi ....i pokloni sačuvano......Neka je na ponos potomcima.....

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6810 послато: Март 21, 2019, 02:12:26 поподне »
Илијин, Томиндан, Панчево, Банат, J2b-M205>Y22059

Према речима тестираног, Илијини су у Панчеву још од 1707. године. Према предању, пореклом су из села Средска у Метохији (непроверено). Дакле реч је о старој српској породици са простора Јужног Баната. Ово је интересантно због славе и генетских поклапања са J-M205 породицама које такође славе Томиндан. Са Годијељима нпр. има једну разлику на ово маркера. Нису далеко ни остали слављеници Томиндана (Сајићи, Колубара и Гајићи, Шумадија).

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6811 послато: Март 22, 2019, 05:49:24 поподне »
Чакањ, католик (Мађар), Суботица, R1b>P312

Чакањи су иначе из Хајдукова-Палића. Нисам успео да нађем нешто више о њиховом даљем пореклу.

Нема ближих поклапања међу до сада тестиранима, а хаплотип се издваја високом вредношћу 25 на дис 481.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6812 послато: Март 22, 2019, 06:08:31 поподне »
Чакањ, католик (Мађар), Суботица, R1b>P312

Чакањи су иначе из Хајдукова-Палића. Нисам успео да нађем нешто више о њиховом даљем пореклу.

Нема ближих поклапања међу до сада тестиранима, а хаплотип се издваја високом вредношћу 25 на дис 481.

У Бачко-бодрошкој жупанији 1828. године није било често презиме. Као Csakan(y) јавља се само у Крстуру (мађ. Keresztúr). Нема га у попису из 1720. године за исто место, али се зато помиње 1743. године у Футогу (Nicola Csakan, miles dominalis; Ж. Сечански, Пописи становништва Бачке током осамнаестог века, 1952, стр. 391).

Наравно, питање је да ли су ови сви Чакањи род, али због реткости презимена, бар у том неком периоду, могли би да буду.



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6813 послато: Март 27, 2019, 10:21:14 пре подне »
Мисита, Свети Врачи, Кијев До, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Мисита се лепо уклапа у један Херцеговачки род који се профилисао у истраживању Херцеговаца. Једино по чему Мисита одступа је крсна слава - скоро сви остали припадници овог рода славе Јовањдан.

Наближи му је један тестирани из оближњег Драчева, поклапање на 21 од 23 маркера.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6814 послато: Март 28, 2019, 11:51:50 пре подне »
Думичић, католик, Сплит

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Има неке карактертичне вредности које једино он поседује, попут 391=12, затим ређе вредности за ову грану 458=18, 570=17, 549=12 и 533=13. Самим тим нема ближих поклапања. Због вредности на маркерима 549 и 533, рекао бих да му је најближи Езгета из Бителића код Сиња, иако имају 5 разлике на упоредивих 23 маркера.

За Езгете смо писали:

Езгета, католик, Дрниш, Далмација

Езгете се јављају у изворима још крајем 17. века на подручју Сињске крајине као Езгетићи. Били су у бандерији Буљана. Даље порекло би требало бити из Дувна. Живели су у Бителићу код Сиња.

Ако неко нешто зна више о Думичићима, нека напише.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6815 послато: Март 28, 2019, 12:20:04 поподне »
Думичић, католик, Сплит

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Има неке карактертичне вредности које једино он поседује, попут 391=12, затим ређе вредности за ову грану 458=18, 570=17, 549=12 и 533=13. Самим тим нема ближих поклапања. Због вредности на маркерима 549 и 533, рекао бих да му је најближи Езгета из Бителића код Сиња, иако имају 5 разлике на упоредивих 23 маркера.

За Езгете смо писали:

Ако неко нешто зна више о Думичићима, нека напише.

Думичићи/Домичићи спадају у сплитско племство, и исти су род са сплитским Петранићима, што се види и на примеру њихових грбова.



Хајер фон Розенфелд у свом Грбовнику Краљевине Далмације (1873) не наводи ништа о њиховом даљем пореклу, као ни када су стекли племство и грб, али нешто више о њиховом пореклу оставио нам је Виктор Дуишин, у свом раду о пољичком племену Мирославића (Гласник хералдика, 1938, стр. 19-25), чији би Думичићи требали бити потомци, и у Зборнику племтсва (књ- I, 1938), говорећи о самим Думичићима.

У овом раду о Мирославићима, наводи се дуги низ породица које су настале од Мирославића, за које иначе каже да су део пољичког племства пореклом из Босне, а велики број тих презимена налази се у извесној повељи угарског краља Беле IV из 1241. године, у чију аутентичност сумња и Дуишин, истичући да су се у њеним каснијим преписима, нека презимена сигурно накнадно додавала.

Ни за Думичиће, ни за Мирославиће, Дуишин није могао са сигурношћу да потврди да су поменути у оригиналној повељи из 1241. године.

Оно што је можда још важно споменути, јесте да за Думичиће каже да су од Петранића, што значи да им је то било највероватније и старо презиме.



Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6816 послато: Март 28, 2019, 12:32:43 поподне »
Думичићи/Домичићи спадају у сплитско племство, и исти су род са сплитским Петранићима, што се види и на примеру њихових грбова.



Хајер фон Розенфелд у свом Грбовнику Краљевине Далмације (1873) не наводи ништа о њиховом даљем пореклу, као ни када су стекли племство и грб, али нешто више о њиховом пореклу оставио нам је Виктор Дуишин, у свом раду о пољичком племену Мирославића (Гласник хералдика, 1938, стр. 19-25), чији би Думичићи требали бити потомци, и у Зборнику племтсва (књ- I, 1938), говорећи о самим Думичићима.

У овом раду о Мирославићима, наводи се дуги низ породица које су настале од Мирославића, за које иначе каже да су део пољичког племства пореклом из Босне, а велики број тих презимена налази се у извесној повељи угарског краља Беле IV из 1241. године, у чију аутентичност сумња и Дуишин, истичући да су се у њеним каснијим преписима, нека презимена сигурно накнадно додавала.

Ни за Думичиће, ни за Мирославиће, Дуишин није могао са сигурношћу да потврди да су поменути у оригиналној повељи из 1241. године.

Оно што је можда још важно споменути, јесте да за Думичиће каже да су од Петранића, што значи да им је то било највероватније и старо презиме.

Фасцинира ме ова веза између Y56203 и племства. Имамо ове Думичиће, затим хумску властелу, Андреиа-Олђу, Видаковића, Лукића, као и неке са САНУ истраживања. Можда је све случајност, а можда и није. 😉

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6817 послато: Март 28, 2019, 12:49:27 поподне »
Фасцинира ме ова веза између Y56203 и племства. Имамо ове Думичиће, затим хумску властелу, Андреиа-Олђу, Видаковића, Лукића, као и неке са САНУ истраживања. Можда је све случајност, а можда и није. 😉
Сувише да би било случајно  ;) Ако су сви споменути припадници Y56203, можда и воде и порекло од једне властелинске линије?
« Последња измена: Март 28, 2019, 12:52:23 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6818 послато: Март 28, 2019, 12:56:29 поподне »
Сувише да би било случајно  ;) Ако су сви споменути припадници Y56203, можда и воде и порекло од једне властелинске линије?

Списак потомака племена Мирославића је прилично дуг, па можда то и није немогуће.

У сваком случају чланак о њима доступан је у претраживој дигиталној библиотеци.



Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6819 послато: Март 28, 2019, 01:41:21 поподне »
Лангура, Никољдан, Xерцеговачка Голеша, Прибој

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Најближе поклапање има са једним тестираним из околине Клине чији резултат још увек није јаван, разликују се на 2 од 23 маркера. Међутим, како већина припадника ове гране код нас има јако сличне хаплотипове на 23 маркера, ако веза и постоји не мора нужно бити скоријег карактера, тим пре што се и слава разликује. Лангура поседује три вредности које се ређе јављају код припадника ове гране: DYS549=13, DYS533=11, и прилично ниску DYS570=17, коју од припадника ове гране поседује само још Арнаут из Далмације.

"Танасије Пејатовић налази да Лангуре живе Љељеници, Карошевини, Рогушју и да славе Јовањдан, док Ланговићи живе у Бабинама и Рогушју, славе Јовањдан, као и Лангуре, али воде порекло од Стопића. По налазима нашег сарадника, Лангуре су у Херцеговачкa Голешa (заселак Бријешће) доселили из Љељеница (Пљевља), 1906. године, а најстарији по имену познат родочелник ове породичне лозе био је Ђоко Лангура. Лангуре у Херцеговачким Голешима славе Никољдан."

Милојица Нешов Спарић, Херцеговачка Голеша