Порекло становништва > Дијаспора

Срби у Скадру и околини, 2. део

(1/5) > >>

vojislav.ananic:
У Скадру су сахрањени зетски владари из династије Војислављевића, Михаило, Бодин, Владимир, Градиња. У време владавине династија Војислављевића, Немањића, Балшића и Црнојевића, СКАДАР је у већини био насељен словенским становништвом православне и католичке вероисповести. Касније се ту јављају и Албанци. Овде би се могло рећи да је 1485. године био још увек велики број Срба у Скадарској области, док би се за Склавонију рекло да је скоро нестала у млетачко-турском рату 1474-79. Падом државе Ђурђа Кастриотића Скендербега под турску власт, прекинута је још једном јужна словенска и српска етничка трансверзала. Осим гробова српских војника из Балканског рата, палих за ослобођење Скадра и Скадарске тврђаве, нестали су трагови српског битисања на том простору.
Битка за Скадар је трајала од почетка октобра 1912. до априла 1913. На челу црногорске војске били су престолонаследник Данило Петровић, Митар Мартиновић и Јанко Вукотић, док је српске трупе предводиоПетар Бојовић. Град освојен оружјем, изгубљен је одлукама великих сила на Лондонској Конференцији 1915, лоја је овај град уврстила у састав албанске државе.

Đorđo:
Неке муслиманске фамилије из Скадра пореклом словени из Црне горе:

-Аливода (Аливодовић) од које потиче фамилија Подгорица
-фамилија Бајри који се некад називају Муџић
-Мандиа (=Мандић)
-Османи (=Османагић)
-Хавери (=Хаверић)
-Уручи (=Уручевић)
-Бебезић
-Сукај (=Сукнић)
-Јука (=Јукнић)
-Лукаћи (Лукаћевић)
-Халуни (Халуновић)
-Стринић
-Бошњаку (из Босне)


http://www.shkodrapress.com/te-pergjithshme/item/3607-familjet-shkodrane-me-prejardhje-t%C3%AB-huej.html

Синиша Јерковић:
У турском попису Скадарског санџака из 1485.године  спомиње се село Мазарак у околини Скадра у којем је у то вријеме живио род Мазарак. Имена родственика су углавном хришћанска, а једна се зове Доменико, па није искључено да се ради о католицима. Томе у прилог иду и потоњи припадници рода Мазарак, који су у албанизованој форми Мазреку.

Свакако је најпознатији припадник овог рода скопски католички надбискуп Матија Мазарек, који је рођен у Јањеву 1726. године. Оно што је занимљиво јесте његова етничка припадност, о којој постоје спорења између Срба и Албанаца. По инерцији лако бисмо по мјесту поријекла и вјероисповијести закључили да се ради о Албанцу, али Мазареку албански није био матерњи већ српски. Уз то у својим писмима папи он се управо жали на албанска племена која са Проклетија долазе на Косово, да чак од папе тражи да на литургију дода реченицу "Ab albanensibus libera nos Domine"тј. "Сачувај нас Боже од Албанаца".

Не знам да ли су ти његови извјештаји негдје објављени на српском, колико сам успио да видим познати су на њемачком језику. Било би добро прочитати их у интегралном облику. Вјероватно носе доста информација о ситуацији на Косову и Метохији у по Србе критичном 18. вијеку када се нагло почела мијењати етничка слика.

Поред Матије из ове породице познат је још барски и српски надбискуп из 16. вијека Петар Мазарек.

Оно због чега ми је  презиме Мазарак/Мазарек ,поред доста старог помена из 15. вијека у околини Скадра, интересантно јесте могућа веза са називом Мацуре. Познато је да управо у ширем региону Скадра постоје тестирани који су генетички блиски са српским Мацурама.

НиколаВук:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Август 18, 2016, 08:52:51 пре подне ---У турском попису Скадарског санџака из 1485.године  спомиње се село Мазарак у околини Скадра у којем је у то вријеме живио род Мазарак. Имена родственика су углавном хришћанска, а једна се зове Доменико, па није искључено да се ради о католицима. Томе у прилог иду и потоњи припадници рода Мазарак, који су у албанизованој форми Мазреку.

Свакако је најпознатији припадник овог рода скопски католички надбискуп Матија Мазарек, који је рођен у Јањеву 1726. године. Оно што је занимљиво јесте његова етничка припадност, о којој постоје спорења између Срба и Албанаца. По инерцији лако бисмо по мјесту поријекла и вјероисповијести закључили да се ради о Албанцу, али Мазареку албански није био матерњи већ српски. Уз то у својим писмима папи он се управо жали на албанска племена која са Проклетија долазе на Косово, да чак од папе тражи да на литургију дода реченицу "Ab albanensibus libera nos Domine"тј. "Сачувај нас Боже од Албанаца".

Не знам да ли су ти његови извјештаји негдје објављени на српском, колико сам успио да видим познати су на њемачком језику. Било би добро прочитати их у интегралном облику. Вјероватно носе доста информација о ситуацији на Косову и Метохији у по Србе критичном 18. вијеку када се нагло почела мијењати етничка слика.

Поред Матије из ове породице познат је још барски и српски надбискуп из 16. вијека Петар Мазарек.

Оно због чега ми је  презиме Мазарак/Мазарек ,поред доста старог помена из 15. вијека у околини Скадра, интересантно јесте могућа веза са називом Мацуре. Познато је да управо у ширем региону Скадра постоје тестирани који су генетички блиски са српским Мацурама.

--- Крај цитата ---

Димитрије Богдановић у свом делу "Књига о Косову" (препоручујем да прочита свако кога интересује историја српско-албанских односа) такође наводи ове Мазарекове податке о Албанцима и цитира домаћи извор из кога је податке извукао - Ј. Радонић: "Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века", Београд, 1950. Овај цитат "Сачувај нас Боже од Албанаца" се налази на страници 678. Ту Мазарек, пишући из Јањева префекту Конгрегације 12. августа 1793. године, наводи да он сваку своју литанију завршава са тим речима, па огорчен додаје: "Extermina et dele istos Albanenses de terra vivantium!" (Искорени и избриши ове Албанце из земље живих!) Још један значајан Мазареков цитат је онај где истиче једну одлику у понашању исламизованих Албанаца која ће бити кључ за разумевање њихове колонизације простора Старе Србије - мухамедански Албанци су нарочито опасни, каже он, "јер су Турци (тј. муслимани) и могу да чине свако зло које им се свиди."

Nebo:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Август 18, 2016, 08:52:51 пре подне ---У турском попису Скадарског санџака из 1485.године  спомиње се село Мазарак у околини Скадра у којем је у то вријеме живио род Мазарак.

--- Крај цитата ---

"Деспот Стефан Лазаревић, када je августа 1421. дошао у Зету, није ce тамо дуго задржао. Управу над поседнутим крајевима и градовима поверио je војводи Мазареку, Арбанасу који je већ одавно био у његовој служби. Мазарек je 1414. управљао Рудником и, вероватно, островичком „влашћу". Већ у новембру 1421. војвода Мазарек je, као деспотов намесник, седео у Бару. Вести које су ce о њему сачувале говоре да je имао широка овлашћења", итд.

(Иван Божић, „Немирно Поморје 15. века“)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна