Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Старе српске жупе

(1/3) > >>

Синиша Јерковић:
Познато је да се већ код Константина Порфирогенита јављају називи првих српских административних цјелина-жупа. Касније су многе жупе споменуте и у Љетопису Попа Дукљанина.

Хтио бих овдје споменути три жупе које се спомињу у попису Влаха Херцеговине у првом турском попису из 1477. Ради се о жупама Грачаница, Пива и Зета.

Пива и Зета су као жупе поменуте још код Попа Дукљанина. Жупа Грачаница се налазила источно од данашњег града Никшића на подручју Никшићке жупе. Треба је разликовати од жупе Оногошт која је покривала подручје самог града Никшића.

У турском попису Херцеговине, ове жупе су наведене као влашке жупе (власи у смислу статуса) с тим да је за сваку од ових жупа наведено и друго (ново?) име, па је Пива или Бања, Зета или Бјелопавлићи, Грачаница или Никшићи.

Очигледно је да је стара средњовјековна српска жупска организацији или нестала или сасвим ослабила, а да су јаке влашке племенске групе Бјелопавлићи, Никшићи и Бањани постали доминантни, толико да су замијенили и стара имена жупа у којима су се настанили. Слично би могли рећи и за однос имена Кчево(помиње се код Дукљанина) и Озринићи.

Поставља се питање, да ли су власи Бањани, Никшићи, Бјелопавлићи старосједиоци на том простору или су досељени и ако јесу када? У Бањанима имамо читаву групу породица везаног поријекла која спомиње досељавање из Бањске на Косову, из источног правца. Власи Никшићи су забиљежени у турским пописима на подручју Новог Пазара. Бјелопавлићи сами тврде да је њихов предак Бијели Павле поријеклом из Дукађина (Метохија).

Вјерујем да је главнина ових нових племена дошла на подручје Херцеговине у 14. вијеку.

Не треба свакако сумњати и да је претходно жупско становништво опстало и да се уклопило у влашки систем новопридошлих племена, па често и преузело њихово племенско име.

Поред овог таласа са истока, из правца Косова, Метохије и Македоније, евидентно је да је постојао и талас са запада, из области које су гравитирале Босни. Озринићи и Дробњаци су примјер за ту сеобу са запада.

vojinenad:
Интересује ме да ли се зна из извора Константина Порфирогенита и Љетописа Попа Дукљанина шта је обухватала жупа Морача, односно да ли је у њеном саставу била и каснија нахија Ровца?

Синиша Јерковић:

--- Цитат: vojinena  Април 29, 2015, 01:03:17 поподне ---Интересује ме да ли се зна из извора Константина Порфирогенита и Љетописа Попа Дукљанина шта је обухватала жупа Морача, односно да ли је у њеном саставу била и каснија нахија Ровца?

--- Крај цитата ---

Жупа Морача се не спомиње код Порфирогенита, вјероватно стога што је спадала под Србију, а не под Дукљу, чије су жупе наведене.

Већ Љетопис Попа Дукљанина наводи жупу Морачу у саставу Подгорја (Submontana). Реља Новаковић је сматрао да је област Подгорја која се пружала у залеђу Захумља, Требиња, Дукље од Раме у Босни до Мораче, најкарактеристичнији српски простор у раном средњем вијеку.

Што се Роваца тиче, не знам за помен у средњем вијеку. Међутим Ровца се као нахија помињу у турском поису из 1477. Нахије су пресликавале претходну жупску организацију, тако да су и Ровца прије тога била жупа.

У турском попису из 1477. помињу се и нахије Горња и доња Морача.

Синиша Јерковић:
Жупе Подгорја из Љетописа Попа Дукљанина:

"Барски родослов Подгорје (лат. Submontana) дијели на двије уже области, са укупно једанаест жупа. Источне жупе (налазиле су се у предјелима данашње Црне Горе) набројане су као:

Оногошт (лат. Onogoste) означена за најважнију жупу у Подгорју,
Морача (лат. Moratia)
Комерница (лат. Comerniza) и
Пива .

Западне жупе Подгорја, по Барском родослову, биле су :

Гатачко поље (лат. Gerico)
Невесињско поље (лат. Netusini)
Вишева ,
Ком (лат. Com)
Дебар (лат. Debreca) и
Рама."

vojinenad:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Април 29, 2015, 01:24:37 поподне ---Жупа Морача се не спомиње код Порфирогенита, вјероватно стога што је спадала под Србију, а не под Дукљу, чије су жупе наведене.

Већ Љетопис Попа Дукљанина наводи жупу Морачу у саставу Подгорја (Submontana). Реља Новаковић је сматрао да је област Подгорја која се пружала у залеђу Захумља, Требиња, Дукље од Раме у Босни до Мораче, најкарактеристичнији српски простор у раном средњем вијеку.

Што се Роваца тиче, не знам за помен у средњем вијеку. Међутим Ровца се као нахија помињу у турском поису из 1477. Нахије су пресликавале претходну жупску организацију, тако да су и Ровца прије тога била жупа.

У турском попису из 1477. помињу се и нахије Горња и доња Морача.

--- Крај цитата ---
Познати су ми ти подаци из турских дефтера. Неке од њих у којима су уписане нахије Д., Г. Морача и Ровца, успео сам уз помоћ неких наших признатих турколога да организујем превођење само тих нахија. Постоји неколико турских дефтера из разних периода османске власти на подручју Херцеговине који још увек нису преведени јер се у овој држави изгледа не сматра да су они богат извор информација из тог периода, и да могу бити од огромног значаја за изучавање и потврду историјских чињеница. Неко у овој држави би требало да се посвети прибављању и превођењу истих, а колико ја знам само за област тадашње Херцеговине има их сачуван приличан број.
Постоји неколико дефтеравлаха Херцеговинеи то:
- недатиран, 164 стр.
- из 1548/49. год. 256 стр. (уписане нахије Ровца, Горња и Доња Морача)
- из 1568/69. год. 140 стр.
- из 1580/81. год. 132 стр.
Што се тиче пописа целог Херцеговачког санџака, њих има неколико: опширних, сумарних и пописа главарине.
Опширни:
- из 1477/78 год. 565 стр. (уписане нахије Ровца, Горња и Доња Морача)(превод урадио Ахмет С. Аличић, као и Бранислав Ђурђев уз помоћ Ламије Хаџиосмановић).
- из 1519/1520. непотпун, 522 стр.
- из времена Мурата III (1574-1595), 121лист(242 стр. отприлике)
- недатирани, 133 стр
- недатирани, 158 стр. (уписане нахије Ровца, Горња и Доња Морача)
- недатирани, 521 стр.
- недатирани, 115 стр.
Сумарни:
- из 1518/1519. год., 293 стр.
- још два из 1518/1519. год. али у фрагментима од по 20-30 стр.
- из 1519/1520. год., 232 стр.
- из 1528/29. год., 235 стр.
- из 1528/29. год., 71 стр.
- из 1533. год., 319 стр. (уписане нахије Ровца, Горња и Доња Морача)
- из 1540., 221 стр.
- из времена султана Ахмеда I (1603-1617), 482 стр. (уписана нахија Горња Морача)
 Мене су конкретно занимали искључиво они дефтери у којима су уписане поменуте три нахије, али сматрам да би од немерљиве користи били сви ови други који су сачувани, микрофилмовани и као такви се налазе архивирани у државном архиву председништва владе Турске.   

 

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна