Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Српске земље у средњем веку

<< < (2/11) > >>

Небојша:

--- Цитат: Рамбо Џ. Реџовић  Јун 24, 2016, 09:02:57 пре подне ---град ГЛАМОЧ



--- Крај цитата ---

Где од свих српских средњовековних градова нађе Гламоч? Он јесте био у саставу Босне (што се може тумачити као српска земља), али мислим да је у средњем веку био и део хрватске краљевине.

Свакако није добар пример српске земље у средњем веку.

Бата Матаранго:
Предложио бих, да пошто у овој рубрици има лепих слика старих градова не започињем нову тему. Замолио бих, да поштовани форумаши прикаче (у случају да поседују ) фотографије мање познатих (остатака) утврђења и градина чијих је остатака сваким даном (нашим немаром) све мање, пре него што трајно нестану у заборав. Слика јача од сваке речи.

Лично ме занима зашто су само до скора били "видљиви остаци зида Штиљановог града (Дробњак/Пива)"?


--- Цитат ---До пре годину дана били су видљиви остаци зида Штиљановог града, вероватно некадашњег утврђења које је обезбеђивало путни правац и прелаз преко реке Комарнице. Недалеко од овог утврђења налази се пут који иде из Пиве и прелази реку Комарницу, а данас се користи само за пешаке и ситну стоку. Напомињем, да се напсрам односно у непосредној близини локалитета Велике градине налази топоним Мала градина, такође смештена на врху кањона Комарнице. Име Штиљан посведочено је у периоду средњег односно XV века на простору Дробњака.
--- Крај цитата ---
стр.126

Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ, ДРОБЊАК ПОД ТУРСКОМ ВЛАШЋУ У XV ВЕКУ
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-2-10.pdf

vojislav.ananic:
Филм о Призрену

https://www.youtube.com/v/4kaeB4M65RU

Nebo:
Опис крсташког разарања Земуна и Београда 1096. године:

http://www.newsweek.rs/kultura/80053-zaboravljeni-pokolj-evo-kako-su-krstasi-doneli-pustos-i-smrt-beogradu.html

НиколаВук:

--- Цитат: Nebo  Јануар 24, 2017, 12:25:02 поподне ---Опис крсташког разарања Земуна и Београда 1096. године:

http://www.newsweek.rs/kultura/80053-zaboravljeni-pokolj-evo-kako-su-krstasi-doneli-pustos-i-smrt-beogradu.html

--- Крај цитата ---

Тај поход се још назива и Народним крсташким походом (People's Crusade).
https://en.wikipedia.org/wiki/People%27s_Crusade


--- Цитат ---Međutim, nekoliko vitezova je ostalo u Zemunu, odlučnih da provere glasine o kvalitetu zemunskih kafana.
--- Крај цитата ---
Ово је мало више анахроно.  ;D


--- Цитат ---Zemunska pljačka potrajala je nekoliko dana, dok krstaši nisu čuli da im se približava ozbiljna jedinica vojske koju je poslao ugarski car.
--- Крај цитата ---
Угарски краљ...

У овом пасусу са Википедије су мало боље сабрани подаци о боравку тих "народних крсташа" у Земуну и Београду 1096. године:

--- Цитат ---Прва група коју је сачињавала сиротиња дошла је крајем пролећа 1096. године у Земун, тада Угарску тврђаву. Док је главнина прешла Саву и код Београда ушла на византијску територију, заостало је неких шеснаест крсташа. Они су напали неке трговине са намером да их опљачкају, али су их Мађари ухватили, добро истукли, одузели им оружја и скинули одела. Тако голе су их послали у Београд. Ова прва група предвођена од стране Валтера без Имања остала је без хране па су се њени представници обратили византијском заповеднику Београда да их снабде намирницама. Како је овај то одбио дошло је до сукоба. Крсташи су упали у град и починили свакојака зверства. Становнници Београда огорчени овим делима навалили су на крсташе. Једне су побили а друге спалили у једној цркви, тако да се Валтер забринуо и кренуо даље ка Нишу и Софији.

Не много после прве, наишла је и друга група сиротиње коју је предводио Петар из Амијена. Близу Сремских Карловаца спојили су се они који су ишли пешке са онима који су се дошли бродовима низ Дунав и већ 20. јуна 1096. нашли су се пред Земуном. Овај сусрет би прошао без већих последица да није дошло до свађе око куповине једног пара ципела. Изродила се права битка и крсташи су заузели земунску тврђаву и поклали 4.000 Мађара.

Византијски командат Никита је наредио својој пограничној стражи, коју су сачињавали припадници варварског племана Печенега, да крсташе приморају да се искрцају на једном месту. Због тога је дошло прво до мале битке на реци, а затим и на копну. Одреди Петра Пустињака потукли су византисјки одред и напали Београд. Крсташи су опљачкали град, а потом га запалили. Затим су кренули низ Дунав до ушћа Мораве, па долином Мораве до Ниша. Од Ниша кретали су се уским кланцима поред Пирота до Софије, преко хладних превоја Балкана до Пловдива и Једрена, тракијском равницом до Мраморног мора и најзад дуж обале до Цариграда.

После краћег задржавања у околини Цариграда, због нереда и пљачке пребачени су у Малу Азију. Ту су на обали поставили логор где је требало да сачекају остале крсташе. Непознавање прилика, жеља за пљачком и несмотреност довели су крсташе до сукоба са Турцима. То им се осветило, јер их је турска војска у великом броју побила и заробила.[12]
--- Крај цитата ---
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

Занимљиво је да су се саборци Валтера без Земље, који су први ушли у Београд и почели да праве зверства, покушавајући да побегну од разбеснелих мештана ушли у једну цркву; црква је у средњем веку, а и касније, увек била прибежиште за прогоњене, сматрана је као уточиште у које прогонитељ није смео да крочи; међутим, то није спречило мештане да грађевину запале споља, са све крсташима у њој...

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију