Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Рјуриковичи у Србији?

(1/1)

Синиша Јерковић:
Мало је познато да су једним дијелом српских земаља у средњем вијеку управљали и чланови руске владарске породице Рјурикович. Потомак Рјурика, черњиговски кнез Ростислав Михаилович након монголске најезде 1241. године склонио се у Мађарску, поставши зет мађарског краља Беле IV. Бела му је на управу дао Мачванску бановину, а 1254. управљао је и Бановином Усора и Соли са босанске стране. Кнез Ростислав је оставио удовицу са синовима, који су још неко вријеме управљали поменутим подручјем, које је 1284. на управу добио Драгутин Немањић.

Постоји мишљење да су потомци Ростислава Рјуриковича преживјели у Србији и у наредним вијековима. Тако се у раду Обласни господари у 14 в. за подручје Ужица, мр Гордане Томовић каже:

"У тој области, која је припала српској држави, али је остала под одређеним патронатом Угарске, потомци мачванског бана Ростислава Михаиловића и његових синова
Беле и Михаила могли су и у новим околностима двоструког вазалитета да задрже стари углед и стекну на двору сремског краља утицајан положај. Успон ове породице у српској држави постепено је растао јер се средином XIV века међу првим саветницима цара Душана помињу браћа Брајко, Раосав и Бранко Растислалић. Њихова имена, а нарочито истицање заједницког породичног презимена, показују да је дошло до потпуног посрбљавања ове мешовите угарскоруске породичне лозе. Како се може закључити по пословима Дубровчанина Брајана Ненадића у Подрињу, који су били повезани и са Растислалићима и са жупаном Николом Алтомановићем, и поседи породице Растислалића били су у северозападној Србији, у подручју које се са севера граничило мачванском бановином Николе Горјанског, а са југоистока поседима Николе Алтомановића. Породица Растислалића нестала је у сукобима између кнеза Лазара и жупана Николе Алтомановића. После пропасти моћног жупана Николе, Растислалићи су се нашли на удару кнеза Лазара, који их је, како каже Мавро Орбин, потчинио својој власти."

Из горњег описа видимо да је област Растисалића била негдје на подручју Ваљева и Лознице.

Хаплотип Рјуриковича је доста добро одређен. Они су припадали хаплогрупи N1c. Ко зна можда код нас има потомака ових Растисалића-Рјуриковића, али се још нису тестирали. Код нас на пројекту постоји само један тестирани N1c. Немарић из Задра, али са хаплотипом који није близак хаплотипу Рјуриковича.

Бата Матаранго:
Родоначелник Косача- Вук Храна уби Бранка Растисалића, после се измирио са рођацима Бранковим, дошао је на двор цара Душана где се нарочито истакао и добио Рудине на управу.


Melanges Georges Ostrogorsky

Сол:
Садашњи потомци кнежева Черњиговских (Рјуриковичиа) су листом R1a R-M512

https://www.familytreedna.com/public/rurikid/default.aspx?section=ycolorized
https://en.wikipedia.org/wiki/Rurik_dynasty

Сол:
У потрази за потомцима Рiуриковича (R1a) у Србиiи и шире, би можда ово био добар траг.


--- Цитат: radon  Септембар 06, 2016, 11:59:11 поподне ---Postoji tabela Rjurikida, na FTDNA, pa je jedna grupa R1a pojedinaca (tzv Beloselski-Belozerski) koji svoju liniju izvlače od Rjurika, a povezuju se i sa Jurijem Dolgorukovim, osnivačem Moskve

https://www.familytreedna.com/public/rurikid/default.aspx?section=ycolorized

https://en.wikipedia.org/wiki/Belosselsky-Belozersky_family

Zanimljivo je da je njihov haplotip dosta sličan haplotipu mog ujaka (Ljubojević), jedina je razlika u gata H4 koji je kod njih 13 a kod ujaka 11. Inače primetio sam i promene u tabeli, da je ujakov haplotip označen kao Z92 što sam odavno pretpostavljao.  :)

--- Крај цитата ---

Напомео бих да у средњовековној Србији постоiаше град Галич. Истоимени град у западној Украiини би престолница кнежева Черњиговских (Рiуриковича)

https://ru.wikipedia.org/wiki/Галицко-Волынское_княжество
https://ru.wikipedia.org/wiki/Ростислав_Михайлович

Иван Вукићевић:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Септембар 04, 2014, 09:01:22 поподне ---Тако се у раду Обласни господари у 14 в. за подручје Ужица, мр Гордане Томовић каже:

"У тој области, која је припала српској држави, али је остала под одређеним патронатом Угарске, потомци мачванског бана Ростислава Михаиловића и његових синова
Беле и Михаила могли су и у новим околностима двоструког вазалитета да задрже стари углед и стекну на двору сремског краља утицајан положај. Успон ове породице у српској држави постепено је растао јер се средином XIV века међу првим саветницима цара Душана помињу браћа Брајко, Раосав и Бранко Растислалић. Њихова имена, а нарочито истицање заједницког породичног презимена, показују да је дошло до потпуног посрбљавања ове мешовите угарскоруске породичне лозе. Како се може закључити по пословима Дубровчанина Брајана Ненадића у Подрињу, који су били повезани и са Растислалићима и са жупаном Николом Алтомановићем, и поседи породице Растислалића били су у северозападној Србији, у подручју које се са севера граничило мачванском бановином Николе Горјанског, а са југоистока поседима Николе Алтомановића. Породица Растислалића нестала је у сукобима између кнеза Лазара и жупана Николе Алтомановића. После пропасти моћног жупана Николе, Растислалићи су се нашли на удару кнеза Лазара, који их је, како каже Мавро Орбин, потчинио својој власти."

Из горњег описа видимо да је област Растисалића била негдје на подручју Ваљева и Лознице.

--- Крај цитата ---

Искрено, први пут чујем да је област Растисалића била у западној Србији. Свуда у литератури се наводи да су владали Браничевом, а то се учило чак и у школи. Ако бих морао да претпоставим одакле тај податак, рекао бих да је ауторка те књиге дошла до погрешног закључка да су Растисалићи били суседи Николе Алтомановића на основу чињенице да су изгубили поседе убрзо након њега. Међутим, кнез Лазар је агресивно ширио своје поседе на рачун других великаша у том периоду у свим правцима, а не само ка западу.

Што се тиче тезе да су Растисалићи потомци Ростислава Михаиловича, све је могуће. Али колико видим једини аргумент за ту теорију је сличност између имена Ростислав и презимена Растисалић.

Навигација

[0] Индекс порука

Иди на пуну верзију