2/2
Такође би оспорио ову тврдњу о Француској револуцији као творцу модерних нација јер смо ми засигурно у том периоду већ били добрим делом формирана нација. Даћу себи за право да одем тако далеко да 18-и век узмем као кључни за формирање данашње српске нације. Зашто? 1690. имамо Сеобу Срба када се духовно и политичко тежиште српског народа дефинитивно преноси ван граница Турске. Духовно средиште српског народа у Аустрији је пре тога у Марчи, али у читавом том периоду у Марчи није искристалисан тај модерни српски идентитет. Једноставно недостајала је та јасна национално-православна карика која је од нас направила ово што смо данас, а недостајала је јер су недостајале образоване грађанске елите. Преношењем тог центра из Марче у Крушедол, па нешто касније у Карловце, формира темељ за настајање нашег национално-верског идентитета јер са једне стране Чарнојевић са собом носи и доноси, у северним крајевима помало потиснуту, Пећку традицију (и брижљиво одгајани Косовски култ националног ослобођења), а са друге стране успешно интегрише оне делове српског корпуса (нпр. он већ 1693. посећује Војину крајину, уређује верске прилике код Срба у Славонији, интегрише ове Србе поново у СПЦ, итд.) који су се услед сеоба нашли у другој држави и сфери католичког и протестантског утицаја. Теко да тек овим дешавањима у 18-ом веку долази до формирања српске грађанске класе, која је у сваком народу била носилац националне културе и идентитета. То доводи до формирања основа за национално школство и образовање, што ствара услов за одлазак националне идеје у ширину и ми убрзо након пар деценија таквог рада добијамо један национални идентитет, који је у својој основи сличан овом данашњем (данас ту има наравно и много примеса 20-ог века и данашње модерне). Да смо ми већ у 18-ог веку формирали један чврст национални идентитет базиран добрим делом на вери, али још више на националном ослобођењу, говори чињеница коју је неко већ навео, а то је да већ током Српске револуције (1804-1813) ми имамо прве идеје великог ослобођења јужнословенских народа. И управо на тој идеји ослобођења (а не на вери) живео је српски идентитет у неправославним крајевима (нпр. Дубровник) и у оном тренутку када је та идеја спроведена и остварена, нестао је тај фактор који је одржавао наш идентитет у тим крајевима, што је довело до тога да се тамошњи Срби претопе у друге народе тј. углавном у Хрвате.
У глобалу може се рећи да је наш модерни национални идентитет базиран добрим делом на трауми 1389., која је посредством СПЦ и сеобом Срба раширена по читавом балканском полуострву. То не значи наравно да ми и пре 1389. нисмо имали одређене елементе нашег данашњег идентитета, али тај идентитет у сваком случају није упоредив са овим данашњим. Прекретница је по мени 1690. и формирање српске грађанско-трговачке класе на простору Аустријске монархије, која је у сарадњи са СПЦ, као главним представником српском народа у социјално-политичким питањима, утицала на формирање националног идентитета, а тај процес је до краја 18-ог века већ добрим делом био завршен.
Наравно, не сме се заборавити да нације и национални идентити, без обзира на фазу и степен формирања, остају донекле флуидни и они могу под утицајем споњних фактора да буду обликовани. Најбољи пример за то су Грци чији је данашњи национални идентитет формиран тек након Грчке револуције и заснива се данас на православљу и античког Грчкој, те симболима попут Спарте, Акрополиса и сл. Међутим, пре Грчке револуције Грци уопште нису имали конекс са античком културом и себе су искључиво посматрали као Ромеје односно наследнике Византинаца. То је за странце (нпр. лорд Бајрон) који су почетком Грчке револуције појурили да се боре за ослобођење "старе грчке културе" био огроман шок, када су на лицу места утврдили да обичном грчком сељаку Акропољ, стара Атина,Платон и грчка филозофија не значе ништа, те да себе види као Ромеја, а не као Грка. Из тог разлоге је нпр. након ослобођења од Турака, Грцима додељена практично баварска династија Вителсбахера која је под утицајем филхеленизма довела у земљу заступнике филхеленизма и поставила темеље данашњег грчког идентитета. Значи, не смемо да изоставимо чињеницу да се национални идентит, као и све остало мења, кроз време, задржавајући неке своје елементе, а додавајући нове, врло често под утицајем спољног фактора. Пример за то код нас је наша национална застава и грб. Наш грб током Српске револуције био је вепар погођен стрелом и данас то да покажете Србима, ја мислим да би заиста миноран проценат знао о чему се ту тачно ради јер се већина у потпуности идентификује са орлом Немањића.
