Порекло становништва > Србија

Обреновићи, Св. Врачи, Марковица, Лучани

(1/11) > >>

Стојановић:

--- Цитат: Драган Обреновић  Новембар 06, 2020, 03:02:53 поподне ---Ја сам, као и ви, такође преко Српског ДНК пројекта установио да припадам хаплогрупи R1b-P312/S116, али без неке прецизније подгране нити директног поклапања са неким претходно тестираним чланом, тако да сам наручио Big Y-700 тест преко Family Tree DNA (послао сам недавно узорак назад). За неки месец очекујем резултате, па ће се ваљда нешто више разјаснити.

--- Крај цитата ---

Добро вече господине Обреновићу. Хвала Вам што сте се јавили и поделили информације о случају Вашег истраживања порекла. Реците ми, молим Вас, одакле Ви, односно Ваша фамилија, водите порекло и до чега сте дошли кроз истраживање порекла?

Велики поздрав!

Драган Обреновић:

--- Цитат: sinisterborg1  Новембар 06, 2020, 07:42:49 поподне ---Добро вече господине Обреновићу. Хвала Вам што сте се јавили и поделили информације о случају Вашег истраживања порекла. Реците ми, молим Вас, одакле Ви, односно Ваша фамилија, водите порекло и до чега сте дошли кроз истраживање порекла?

Велики поздрав!

--- Крај цитата ---

Истаживањем порекла мог рода бавио се мој покојни рођак Предраг Обреновић (морнарички официр ЈНА) негде од 1970. године па до распада СФРЈ када је напустио Пулу у којој је службовао и вратио се у Чачак. Иза себе је оставио изузетно обимну писану грађу (већином откуцану на писаћој машини и нешто у рукопису) коју сам уз сагласност његове ћерке скенирао са жељом да сачувам од оштећења, средим и евентуално једног дана објавим у његово име. Но, пошто су се у међувремену отвориле и нове могућности за истраживање порекла које он није имао на располагању (генетика), решио сам да пробам да наставим тамо где је он стао и евентуално покушам да утврдим још дубље корене нашег рода.

У најкраћим цртама, Обреновићи (нагласак је на првом слогу) којима ја припадам су из села Марковице (Драгачево), код Лучана/Чачка, а славимо Св. врачеве Козму и Дамјана.

Презиме носимо по Обрену Савићу (1730-1816) који се средином XVIII доселио у Драгачево из села Ковачица, код Вучитрна на Косову, заједно са братом Обрадом и сестром Маријом - Маром. Првобитно су се сво троје населили у селу Вирову код Ариља, али се Обрен убрзо одвојио и "призетио" у селу Лисице у род Домановића. Прва жена му је брзо умрла, без порода, а он се преселио у село Марковицу, на посед који му је по предању поклонио Милош Јовашевић, који је у то време био са братом и мајком једини житељ села.

По досељењу у Марковицу, други пут се оженио са Јелисавком Ђунисијевић из Ртара и изродио пуно деце. По предању, био је врло оштрог темперамента и хајдуковао је. Доживео је изузетно дубоку старост за то време (86 година). На споменику Обрену Савићу који се налази на заједничког земљи свих Обреновића у Марковици која никада није дељена (тзв. "стожер") стоје уписана имена његових шест синова - Василија, Николе, Никита, Филипа, Радојице, и Миливоја, као и кћери Љепосаве, али је врло вероватно да су имали и више деце, али да су ово седморо били живи у тренутку његове смрти.

На споменику пише да је умро у 86. години "од јасталука". Хасталук је иначе турцизам који означава болест у општем смислу, међутим по предању у мом роду, потомци Обрена Савића су када је он умро спалили његову кућу, што указује да је узрок смрти врло вероватно била куга или нека друга врло заразна болест која је у то доба харала Драгачевом. По његовој смрти, потомци су узели презиме Обреновић, а ја конкретно водим порекло од његовог сина Никите. Обреновићи су и данас, најбројнија фамилија у Марковици, а друга по старини, после Јовашевића, са којима смо одувек неговали пријатељске и братске односе.

Иначе, у селу Вирово, где су Савићи дошли из из Ковачице, и данас живе потомци Обреновог брата Обрада Савића, који се презивају Милинковићи (по Обрадовом сину Милинку). Од сестре Марије - Маре, која је рано остала удовица, настао је у Вирову род Марића. Истраживањем у селу Вирову, мој рођак је од тамошњих старина из рода Милинковића чуо идентично предање које постоји и у Обреновићима из Марковице - о пореклу "из Ковачице од Вучитрна, са Косова", али и податак да Обрен, Обрад и Мара нису из Ковачице кренули сами, већ у склопу веће групе/братства. Такође, сазнао је да су Милинковићи прилично дуго после другог светског рата одржавали везе са даљим рођацима који су остали на Косову, али да су се те везе временом прекинуле.

Није познато због чега су тачно моји преци напустили Ковачицу, али у преписци са Милованом Филимоновићем (Equinox), који је на овом форуму несумњиво највећи познавалац миграција Ковач(ич)ана, сазнао сам да је средином 18. века на територији Косова и Рашке области дошло до епидемије куге која се раширила путем заражене вуне која је транспортована из Цариграда за Дубровник преко Косова и Новог Пазара.

У то време је и Аустрија објавила рат Турској, па су Срби са Косова као аустријски савезници били приморани да се повлаче у страху од одмазде Турака и Арнаута, заједно са одступајућом аустријском војском која је била преполовљена због куге. Ова могућа објашњења разлога напуштања Ковачице ми делују прилично вероватна.

Углавном, за мене је највеће изненађење било што припадам хаплотипу R1b-P312 који је доминантан у западној Европи, па се надам да ће BigY-700 тест бацити и неко ново светло на наше даље порекло и токове миграција (ако не одмах, можда у будућности када се појави више узорака у бази FTDNA).

Поздрав свима на форуму,
Драган

Exiled:

--- Цитат: Драган Обреновић  Новембар 07, 2020, 05:34:03 поподне ---Истаживањем порекла мог рода бавио се мој покојни рођак Предраг Обреновић (морнарички официр ЈНА) негде од 1970. године па до распада СФРЈ када је напустио Пулу у којој је службовао и вратио се у Чачак. Иза себе је оставио изузетно обимну писану грађу (већином откуцану на писаћој машини и нешто у рукопису) коју сам уз сагласност његове ћерке скенирао са жељом да сачувам од оштећења, средим и евентуално једног дана објавим у његово име. Но, пошто су се у међувремену отвориле и нове могућности за истраживање порекла које он није имао на располагању (генетика), решио сам да пробам да наставим тамо где је он стао и евентуално покушам да утврдим још дубље корене нашег рода.

У најкраћим цртама, Обреновићи (нагласак је на првом слогу) којима ја припадам су из села Марковице (Драгачево), код Лучана/Чачка, а славимо Св. врачеве Козму и Дамјана.

Презиме носимо по Обрену Савићу (1730-1816) који се средином XVIII доселио у Драгачево из села Ковачица, код Вучитрна на Косову, заједно са братом Обрадом и сестром Маријом - Маром. Првобитно су се сво троје населили у селу Вирову код Ариља, али се Обрен убрзо одвојио и "призетио" у селу Лисице у род Домановића. Прва жена му је брзо умрла, без порода, а он се преселио у село Марковицу, на посед који му је по предању поклонио Милош Јовашевић, који је у то време био са братом и мајком једини житељ села.

По досељењу у Марковицу, други пут се оженио са Јелисавком Ђунисијевић из Ртара и изродио пуно деце. По предању, био је врло оштрог темперамента и хајдуковао је. Доживео је изузетно дубоку старост за то време (86 година). На споменику Обрену Савићу који се налази на заједничког земљи свих Обреновића у Марковици која никада није дељена (тзв. "стожер") стоје уписана имена његових шест синова - Василија, Николе, Никита, Филипа, Радојице, и Миливоја, као и кћери Љепосаве, али је врло вероватно да су имали и више деце, али да су ово седморо били живи у тренутку његове смрти.

На споменику пише да је умро у 86. години "од јасталука". Хасталук је иначе турцизам који означава болест у општем смислу, међутим по предању у мом роду, потомци Обрена Савића су када је он умро спалили његову кућу, што указује да је узрок смрти врло вероватно била куга или нека друга врло заразна болест која је у то доба харала Драгачевом. По његовој смрти, потомци су узели презиме Обреновић, а ја конкретно водим порекло од његовог сина Никите. Обреновићи су и данас, најбројнија фамилија у Марковици, а друга по старини, после Јовашевића, са којима смо одувек неговали пријатељске и братске односе.

Иначе, у селу Вирово, где су Савићи дошли из из Ковачице, и данас живе потомци Обреновог брата Обрада Савића, који се презивају Милинковићи (по Обрадовом сину Милинку). Од сестре Марије - Маре, која је рано остала удовица, настао је у Вирову род Марића. Истраживањем у селу Вирову, мој рођак је од тамошњих старина из рода Милинковића чуо идентично предање које постоји и у Обреновићима из Марковице - о пореклу "из Ковачице од Вучитрна, са Косова", али и податак да Обрен, Обрад и Мара нису из Ковачице кренули сами, већ у склопу веће групе/братства. Такође, сазнао је да су Милинковићи прилично дуго после другог светског рата одржавали везе са даљим рођацима који су остали на Косову, али да су се те везе временом прекинуле.

Није познато због чега су тачно моји преци напустили Ковачицу, али у преписци са Милованом Филимоновићем (Equinox), који је на овом форуму несумњиво највећи познавалац миграција Ковач(ич)ана, сазнао сам да је средином 18. века на територији Косова и Рашке области дошло до епидемије куге која се раширила путем заражене вуне која је транспортована из Цариграда за Дубровник преко Косова и Новог Пазара.

У то време је и Аустрија објавила рат Турској, па су Срби са Косова као аустријски савезници били приморани да се повлаче у страху од одмазде Турака и Арнаута, заједно са одступајућом аустријском војском која је била преполовљена због куге. Ова могућа објашњења разлога напуштања Ковачице ми делују прилично вероватна.

Углавном, за мене је највеће изненађење било што припадам хаплотипу R1b-P312 који је доминантан у западној Европи, па се надам да ће BigY-700 тест бацити и неко ново светло на наше даље порекло и токове миграција (ако не одмах, можда у будућности када се појави више узорака у бази FTDNA).

Поздрав свима на форуму,
Драган

--- Крај цитата ---
Svaka vama čast na dosadašnjim istraživanjima i mnogo sreće vam želim i u budućim, a big y će svakako dati posebnu draž jer tu ,zapravo, cirkus kreće...Srećno...

Владимир Бојановић:

--- Цитат: Драган Обреновић  Новембар 07, 2020, 05:34:03 поподне ---Истаживањем порекла мог рода бавио се мој покојни рођак Предраг Обреновић (морнарички официр ЈНА) негде од 1970. године па до распада СФРЈ када је напустио Пулу у којој је службовао и вратио се у Чачак. Иза себе је оставио изузетно обимну писану грађу (већином откуцану на писаћој машини и нешто у рукопису) коју сам уз сагласност његове ћерке скенирао са жељом да сачувам од оштећења, средим и евентуално једног дана објавим у његово име. Но, пошто су се у међувремену отвориле и нове могућности за истраживање порекла које он није имао на располагању (генетика), решио сам да пробам да наставим тамо где је он стао и евентуално покушам да утврдим још дубље корене нашег рода.

У најкраћим цртама, Обреновићи (нагласак је на првом слогу) којима ја припадам су из села Марковице (Драгачево), код Лучана/Чачка, а славимо Св. врачеве Козму и Дамјана.

Презиме носимо по Обрену Савићу (1730-1816) који се средином XVIII доселио у Драгачево из села Ковачица, код Вучитрна на Косову, заједно са братом Обрадом и сестром Маријом - Маром. Првобитно су се сво троје населили у селу Вирову код Ариља, али се Обрен убрзо одвојио и "призетио" у селу Лисице у род Домановића. Прва жена му је брзо умрла, без порода, а он се преселио у село Марковицу, на посед који му је по предању поклонио Милош Јовашевић, који је у то време био са братом и мајком једини житељ села.

Иначе, у селу Вирово, где су Савићи дошли из из Ковачице, и данас живе потомци Обреновог брата Обрада Савића, који се презивају Милинковићи (по Обрадовом сину Милинку). Од сестре Марије - Маре, која је рано остала удовица, настао је у Вирову род Марића. Истраживањем у селу Вирову, мој рођак је од тамошњих старина из рода Милинковића чуо идентично предање које постоји и у Обреновићима из Марковице - о пореклу "из Ковачице од Вучитрна, са Косова", али и податак да Обрен, Обрад и Мара нису из Ковачице кренули сами, већ у склопу веће групе/братства. Такође, сазнао је да су Милинковићи прилично дуго после другог светског рата одржавали везе са даљим рођацима који су остали на Косову, али да су се те везе временом прекинуле.

--- Крај цитата ---
Уз сво поштовање, мислим да информацију о даљем пореклу Обреновића и Милинковића са Косова требате да узмете са великом дозом резерве, с обзиром да је то "предање" од "новијег" датума одн. од једног Милинковића који је стицајем ратних околности исто покупио за време Другог светског рата у Ковачици, код тамошње породице Милинковић. Да није реч о истом роду говори да ти Милинковићи из Ковачице славе другу славу али и то да су Милинковићи из Вирова настали тек у Вирову, од Обреновог сина Милинка, а никако од Милинковића са Косова.

Иначе, Ваш хаплотип је близак хаплотипу Врачевића из Мионице са истом славом Св. Врачи, а они имају предање о доласку у Мионицу из околине Сјенице, можда би у овом тренутку било добро тестирати неке родове из Драгачева са истом славом (на памет ми падају Домановићи из села Лисице са предањем о пореклу из Сјенице).

Драган Обреновић:
Поштовани Владимире, као инжењер, све што није објективно мерљиво традицонално узимам са резервом, али код истраживања порекла, предања су незаобилазна.

Апропо онога што сте написали, стварно не знам о каквој анегдоти говорите, односно о каквом Милинковићу из Ковачице од кога је неко током другог светског рата "покупио" предање о пореклу? Делује ми да знате нешто што ја не знам, па бих волео да наставимо разговор на ову тему. Можемо и у приватној преписци, да не оптерећујемо шири аудиторијум, барем док не дођемо до неког конкретнијег закључка?

Но да се вратим на ваше коментаре:

Милинковићи из Вирова без икакве сумње не воде порекло од Милинковића из Ковачице (ако је таквих и било у време 2. светског рата, колико знам то село је већ доста дуго насељено искључиво Албанцима из племена Шаља). Данашњи Милинковићи су у Вирово стигли као Савићи.

Деда Миодраг Милинковић, кога је мој рођак 1979. године упознао у Вирову као најстаријег представника тог рода и од кога је потврдио и записао предање о пореклу из Ковачице, рођен је 1900. године, дакле много пре другог светског рата, а деда је цитирао "старије" од којих је чуо предање о свом пореклу. Мој рођак му се у први мах није ни представио ко је и шта је (да је од Обреновића из Марковице), већ само као историчар који истражује порекла родова, како не би ни на који начин утицао на саговорника. Забележио је да му је деда Миодраг Милинковић рекао дословце:

"Ми смо стара породица у Вирову. Негде половином XVIII века дошла су из села Ковачице, од Вучитрна са Косова, два брата: Обрен и Обрад, те сестра им Мара. Од Обрена су Обреновићи у селу Марковици. Од Обрадова његов син Милинко се презивао Обрадовић а сви ми иза Милинка по њему се презивамо Милинковићи, а од сестре им Маре су овдашњи Марићи". Ово је иначе забелешка из 1979. године.

Ковачица иначе у време истраживања административно припада Косовској (тада Титовој) Митровици, док се у предању у оба рода помиње Вучитрн (који јесте дуго био административни центар тог дела Косова, све до доласка железнице у К. Митровицу). Да је предање о пореклу из Ковачице "покупљено" после другог светског рата, сва је прилика да би се причало о Ковачици од Митровице, а не од Вучитрна.

Друго, и Обреновићи из Марковице чувају предање о свом порекли из Ковачице од Вучитрна, од много пре другог светског рата а нико од њих није упознао током рата неког Милинковића из Ковачице. Мој рођак Предраг је у својим записима током истраживања помињао да је као младић пред други светски рат слушао на сеоским окупљањима (славе, прела, вршидбе) предања о пореклу нашег рода. Такође сећа се и руком писаног "Родословља" које је пре другог светског рата водио његов деда, али које је страдало током рата.

Мој рођак се током истраживања консултовао и познатог етнолога Петра Рајковића, са којим је водио интензивну преписку током свог истраживања. У једном од својих писама мом рођаку, етнолог Петар Рајковић каже (цитирам):

"Ковачичани су у Драгачево долазили преко Рогозне и Новог Пазара јер је то једини метанастазички пут којим се ова струја селила у Западну Србију. Косоваца има много у Подибру и то околини Краљева. Међутим овде су се досељавали долином Ибра и преко планине Столова и предела Гокчанице и Студенице. И сада има породоца у Гокачници које носе презиме Косовац.

У пределу Лепенице у Шумадији најстарије становништво је из Метохије и Косова у с. Чумићу, Борцима и Опорници, онда код Тополе у селима Јунковцу, Клоки и другима. Њихова Струја је ишла долином Ибра и преко Санџака (Нови Пазар, Сјеница). Овај пут је био чист од муслиманског становништва, тако да су се несметано кретали, наравно уз кратковремена задржавања у Санџаку, Студеници или Копаонику".

У светлу овог горе наведеног, када помињете наше блиске хапло-сроднике Велимировиће/Врачевиће из Мионице са истом славом, зашто сте узели као веродостојније њихово предање о пореклу из села Градац код Сјенице, у односу на два одвојена а идентична предања, од Обреновића из Марковице и Милинковића из Вирова код Ариља?

Иначе, село Градац код Сјенице, налази се управо на том метанастазичком путу миграција са Косова, па предање Врачевића о свом пореклу није чак нужно уопште ни контрадикторно са нашим предањем - Врачевићи су можда само запамтили последњу успутну станицу од Ковачице до стизања у Мионицу. Ево рецимо како би се оптимално стигло пешице од Ковачице до Вирова (copyright Google Maps):



Све у свему, код утврђивања порекла и токова миграција, многе ствари се морају узимати резервом (ту се потпуно слажем са вама). Међутим, често код истраживања постоји оно што енглези зову "recency bias" односно да су људи склони да усвоје информације које су хронолошки прво (или последње) чули.

Другим речима, да сам се ја први тестирао, да ли би сте онда написали Велимировићу (Врачевићу) да "уземе са великом дозом резерве" предање о свом порекли од Сјенице, је постоје неки Обреновићи и Велимировићи који са њима деле исту хаплогрупу а код којих предање каже да су из Ковачице са Косова?

Свако добро и радујем се даљој преписци са вама!
Драган

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна