Науке и научне дисциплине > Први светски рат

Предак учесник првог светског рата у АУ војсци

<< < (3/9) > >>

Nenad M:
Ако говоримо о бици код Доброг Поља, почетној фази пробоја Солунског фронта, први пробој вршила је Друга - Степина армија. Она је била подељена у два ешалона, или две линије, које су ишле у таласима. У првом ешалону биле су Шумадијска и две француске дивизије (17. колонијална и 122.), а у другом Тимочка и Југословенска (бивша Вардарска). Први дан, 14. септембар је прошао у непрекидном бомбардовању - артиљеријској припреми (чувена Мишићева шифрована наредба: "Пошаљите једног официра и осам војника"). Другог дана, 15. септембра у напад су пошле Шумадијска и две француске дивизије. Испуниле су свој задатак, који је обухватао и коте од по 1700-1800 метара надморске висине. Пред крај тога дана кренуо је други ешалон. И тако даље.

Зашто сва ова прича?

Као Крагујевчанину, Шумадинцу, некоме коме су сва четири прадеда учествовала у овом рату, импонује ми и драго ми је да се зна и чује о подвизима војске коју су чинили моји преци и сународници. Међутим, мислим да се ту, као и обично, мало претерује у нашу корист. Рецимо, губици на савезничкој страни у овој бици су били: више од 1850 Француза, преко 200 Срба и мање од 200 Грка (Тако каже Википедија на енглеском. Српска верзија, занимљиво, само констатује да су губици на савезничкој страни били "лаки", а на бугарској "огромни".). Напад је почео у 05:30 изјутра, а наша браћа Сенегалци (или ко већ да је био у тој 17. колонијалној дивизији) су у 07:00 изашла на Кравицу (највиши врх 1682 метра). А сад се, у целој тој причи, додаје и елемент добровољаца, као да би они били тај тег који је претегнуо на тасу. Искрено, мислим да би Солунски фронт био пробијен и да се на њему није налазио ниједан српски војник - част и слава онима који јесу. Чим је почела офанзива, неке јединице бугарске војске су се буквално распале. Неке, додуше и нису, или су то учиниле касније. Енглеско-грчки напад код Дојрана је одбијен, а и наша Прва армије је тек из другог покушаја испунила свој задатак. Ипак, Бугарска је била зрела за пропаст. Убрзо су почела масовна дезертирања, оружана побуна дезертера и тако даље. У овој офанзиви учествовала је и цела грчка војска, чак и јединице са Крита и разних архипелага.

Идеја да је по 15-20 људи из сваког од хиљада српских села у Хрватској и БиХ учествовало у пробоју Слоунског фронта (ако помножимо, то је .. шта значи "хиљаде"? Рецимо три хиљаде, значи испада преко педесет хиљада људи) ми не звучи вероватно, али не знам.

gillle:
На многа занимљива питања и бројке не добисмо ни до данашњих дана тачне одговоре: колико је погинуло и рањено Срба који су били у саставу АУ војске, а колико од њих је Српска војска заробила, колико их је по заробљавању прешло на страну Србије, те број добровољаца из Америке и оних делова територије који су припадали АУ монархији? Колико знам поузданих података нема...

Знамо да је по ослобођењу Косова, када је Србија спровела прву мобилизацију, број одазваних био импозантан (барем тако бележе хроничари). Само из  Војмислића и Рујишта у  Велики рат је отишло више десетина мештана, а укупно становника у оба наведена села је било око двеста тридесетак. Имам спискове учесника ратова од 1913 до 1918. године, сачињени шездесетих година за нека села Рогозне, али они свакако нису коначни, тј. комплетни. И сам сам се уверио у то кад сам, истражујући та два села, сазнао за нека имена учесника ратова, било да су преживели или погинули, којих нема на списковима...

Извини, Зрно, али сматрам да је ван памети тврдити како Српска војска не би пробила Солунски фронт без попуњавања о којима смо писали, пре него што се дају тачни одговори на горепостављена питања. Да, разумео сам да говоримо само о Српској војјсци, не и о савезницима...

Зрно:
За Србе из Србије је опште познато колико су изгинули у Првом светском рату. Али прича о српским добровољцима је тотално споредна. Чак се више прича о Србима који су ратовали против Србије, него овима што су ратовали за Србију. Знам Ненаде да ти звучи невероватно да је било толико много њих. И мени би звучало. Требало би само истражити негде у Архиву ако има списак људи који су добили земљу у Војводини и Славонији, по тим заслугама. Ја сматрам да је много већи број од оног чиме се располаже, ако уопште има нека објективна процена.

А приложио бих и ове спискове из новине Србобран у Америци, где се само на једној страни види гомила Срба који дају новчану помоћ српској војсци. Свима њима су породице биле у Аустроугарској и нису имали везе са Србијом. Да ли је то икад било поменуто било где? Ја нисам чуо. На ово сам случајно наишао док сам истраживао презимена из мог краја.




Nenad M:

--- Цитат: Зрно  Август 19, 2020, 11:22:50 пре подне ---За Србе из Србије је опште познато колико су изгинули у Првом светском рату. Али прича о српским добровољцима је тотално споредна. Чак се више прича о Србима који су ратовали против Србије, него овима што су ратовали за Србију. Знам Ненаде да ти звучи невероватно да је било толико много њих. И мени би звучало. Требало би само истражити негде у Архиву ако има списак људи који су добили земљу у Војводини и Славонији, по тим заслугама. Ја сматрам да је много већи број од оног чиме се располаже, ако уопште има нека објективна процена.
...


--- Крај цитата ---

Слажем се да се о добровољцима из АУ зна бедно мало. Пробао сам да гуглам на ту тему, али нисам баш одушевљен резултатом.

Nebo:
Мој чукундјед из Тење код Осијека у Првом светском рату је мобилисан у аустроугарску војску. Био је резервни подофицир (не знам који чин тачно) и већ у, за оно време, озбиљним годинама (33). У јесен 1914. године био је са својом јединицом у источној Босни, где су стављени на положаје према црногорској војсци. Затим су, 1915. године, упућени на Руски фронт.

„Срби са територије Аустроугарске нашли су се на Источном фронту. Не желећи да ратују за интересе Хабсбуршке монархије против словенске и православне Русије, многи су се Срби, али и остали Словени, предавали руској војсци, захтевајући да се као добровољци укључе у српску војску... У Одеси је, новембра 1915. године, формиран Српски добровољачки одред, који је почетком 1916. године имао око хиљаду војника и официра“. („Срби у Украјини“, Љубивоје Церовић)

Међу тим Србима био је и мој чукундјед. Колико знам из породичне приче, са својом јединицом је, најпре као саставни део царске руске војске, упућен на румунски фронт (у Добруџу) и после у друге борбе. Крајем 1917. године, јединица је доспела на Солунски фронт у чијем пробоју је учествовала, све до коначног ослобођења Србије и осталих србских земаља током 1918. године. Све те борбе прошао је и мој чукундјед. Кући се вратио тек крајем 1918. године. Дакле, борио се у три војске у једном рату...

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију