Влашко право на Балкану и у Европи

Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

<< < (19/32) > >>

drajver:
Иначе, код грчких аутора у Епиру тог времена наилазимо на ону раније помињану сложеницу: serbalbanitoboulgaroblachos којим се описује негрчко становништво Епира.

drajver:
Наишао сам на један рад румунског аутора Стефана Старетуа под насловом MEDIEVAL NAME AND ETHNICITY: SERBS AND VLACHS. Не могу рећи да ме је рад нешто импесионирао, има ту доста спорних закључака. Поготово оних који се односе на наша подручја. Али неки детаљи који се односе на везу румунских земаља и средњовјековне Србије Немањића су свакако интересантни.

Главна теза коју развија јесте да је на просторе Марамуреша (простор на крајњем сјеверу Румуније, на граници са Украјином) постојало досељавање српског племства из средњовјековне Србије (још од 14. вијека) и да је оно дало основ православном влашком племству те области, а касније и Молдавије. Аутор то објашњава старом српско-влашком симбиозом, мада јасно разграничава влашку соску популацију од овог српско-влашког племства.

Ово су неки од момената из рад акоји могу бити интересантни за даље размишљање.

"The Serbs and Vlachs are probably a single ethnic substance, constructed in the Balkan Peninsula as a unity in the 8th-14th century. When the Balkan element spread into Hungary, all the way to Hallych and Maramuresh, it was crystalized as a Serb identity element, with a Serbian church and a Serbian political ideology."

"All voivode churches in Moldova and Maramuresh and Wallachia have the representation of Simeon and Sava in the churches, alongside the Jesse tree, a sign of ideological identification with the holy Serb monarchy and the choosing of the heavenly kingdom by Lazar. In the altar of the church of Ieud, Saint Stefan Decanski is represented alongside Saint Nicholas, which is reference to the wonder noted in his hagiography."

"We must take into account that there is a hypothesis that the church from Calinesti, presenting Saint Simeon and Sava painted there in the altar, was the first church of the Barsana nobiliar court. This shows that the oldest noble family of Maramuresh, with a ducal crown in the heraldic shield, came with the cult of Simeon and Sava. Simeon is painted in the altar, exceptional for a monk, and not a hierarch, but this is explained by the noble and ethno-genealogic conscience."

"The great genealogist I.C.Miclescu-Prajescu, descended from Dragomir Bealogo (Serbian name frequent in Maramuresh also, where the Dragomir family of Dragomiresti descending from Iuga brother of Bogdan the founder), said that the nobility of Moldavia has two sources: a Serb source from the west and a Russo-Lithuanian source from the east. This could be the case."

"This image persisted, many Moldavian and Wallachian families stating genealogies from the Serbian families of Lazarevic, Brankovic, Balsic or Obilic, till the 18th century, the case of Brancoveanu who accepted a wedding in his family with the Bals family being a case of Romantic genealogy applied to his times, the Bals being chosen only for this mythological ancestry, combined with the identity Brancoveanu- Brankovic, encouraged by Djuradj Brankovic, the Transylvanian humanist."

drajver:
Питање колонизације становништва у влашком статусу на просторе данашње Румуније са простора јужно од Дунава, задире и у питање етногенезе румунског народа. Оно што је евидентно да "влашко право" као правни статус који вјероватно настаје на простору Ромејског царства,а развија се у пуној мјери у оквиру средњовјековне Србије Немањића, веома рано биљежи присуство у Трансилванији и Марамурешу, на простору угарске круне.

Статус је исти, и тамо је присутна влашка аутономија са кнезовима, војводама, сличним порезима (давање оваца), али то становништво говори романским језиком. Или боље речено од тог становништва ће настати становништво које ће говорити румунским језиком. Ипак, њих предводе кнезови и војводе (словенски називи), и лична имена тих првих познатих вођа Румуна су словенска: Раду, Богдан, Тихомир. Ово отвара питање словенско-романског билингвизма, бар кад се радо о овим источним власима.

На сљедећој карти су приказане зоне насељавања овог влашког становништва у Марамурешу и Трансилванији још од 13. вијека

Оно што мене интересује јесте да ли постоја нека веза ових "источних" романских влаха са влашким племенима присутним у Херцеговини, код којих не налазимо трагова билингвизма. Гдје је матична територија источних романофоних влаха, одакле су кренули да се шире на просторе данашње Румуније?

Драган Обреновић:
Не знам баш пуно о том аутору, осим што сам "изгуглао" да је докторирао историјске науке, на универзитету у Букурешту. Углавном у истом раду он тврди и ово:

"The first bishop of Moldavia was named Servoepiskopos, a fact which is important for the documentation of the Serbian allegiance of the Moldavian church. Moldavia herself was called Mavrovlahia, a term that designates the Serbs of Bosnia.".

"We can say that the knowledge of both a Slavic language and Romanian by all Serbs in medieval Serbia is confirmed by the correct phonetic translation of the names in the charter of Zica19,
and not the Slavic translation of them, names given by landowners of the Romanian language to serfs."

Зрно:
Занимљиво је да је баш из Марамуреша тестирани Русин, припадник моје гране R1b-Z2705>BY199059, за коју смо преко Дивца и процене старости гране, утврдили да је од давнина укорењена код Срба.

Навигација