Влашко право на Балкану и у Европи

Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

<< < (2/32) > >>

симо:

--- Цитат: ДушанВучко Октобар 11, 2018, 03:01:28 пре подне ---Верујем да је у правном смислу тај статус пре дефинисан код Мађара (у смислу да су раније постали краљевина и држава која је пре нас имала потребу да правно регулише државу), иако је сам помен војвода који се помиње горе код њих, и код нас, вероватно постојао и пре дефинисања тог статуса у Угарској, чим постоји и тамо и овде (реч словенског порекла, али остављам резерву да смо је могуће преузели од Мађара, који су је опет усвојили од њихових Словена)...Могуће је да је још за време Вукановића и Јелене Вукановић, дошло до неке споне да се и код нас тај статус озваничи, иако је можда у пракси постојао и код нас пре озваничења статуса...Сама титула војводе која је постојала и горе, значило би да је угарски правни систем само правно озваничио нешто што је можда већ постојало у пракси, и било везано за њихов словенски живаљ који се бавио сточарством

--- Крај цитата ---

Тешко је рећи гдје су "влашка права", "влашки закон" тј. "влашки статус" првобитно настали. Нисам успио то наћи у неким конкретнијим документима. И код страних писаца се српска држава Немањића узима као неки најранији зачетак влашких права, у смислу да су тамо први пут документовано дати. Међутим и спомен влаха у српским земљама се појављује релативно касно, тек са проширењима ка истоку, крајем 12. вијека и управо на тим источним ободима Немањине државе. То би значило да је ранија институција "влашког права" у неком облику морала постојати на подручју византијске или бугарске државе. Али о томе нисам нашао никаквих извора. У прилог српско-мађарског извора влашких права би можда ишло и то што слична права и закони постоје у односу на још неке групације: Сасе нпр. Видимо у горњем тексту да се "влашко право" увијек третира, слично саском праву, као право досељеника, нематичних становника држава у којима се такво право даје.

У складу са тим, можемо поставити питање: ако су власи у Србији и Мађарској 13. вијека ново (досељено) становништво, гдје им је матична територија? Колико сам успио схватити из радова неколико истраживача, најизгледније је да се ради о подручју Македоније и сјеверне Грчке. Не треба сметнути са ума да се и први помен Мауровлаха код попа Дукљанина односи на подручје у оквиру бугарских освајања, у непосредној близини Македоније, тј. матични простор влаха је био негдје на подручју које су Бугари у свом првом налету освојили. Доминантна православна вјера влаха ( па и оних мађарских и карпатских) такође не оставља сумње да је та територије била негдје на истоку и југу, на подручју које је по свему судећи Охридска архиепископија.

Сасвим је друго питање етничке принадлежности тих влаха. Од најранијих помена они имају словенска имена, воде их војводе и кнезови. Вођа влаха у Тесалији још у 10. вијеку носи словенизовани облик имена Николица. Српски власи средњег вијека су већ језички Словени, у то нема никакве сумње. Али њихова словенизација није извршена у самој Србији, већ се десила источније и раније.

Милош:

--- Цитат: симо Октобар 11, 2018, 09:50:03 пре подне ---Тешко је рећи гдје су "влашка права", "влашки закон" тј. "влашки статус" првобитно настали. Нисам успио то наћи у неким конкретнијим документима. И код страних писаца се српска држава Немањића узима као неки најранији зачетак влашких права, у смислу да су тамо први пут документовано дати. Међутим и спомен влаха у српским земљама се појављује релативно касно, тек са проширењима ка истоку, крајем 12. вијека и управо на тим источним ободима Немањине државе. То би значило да је ранија институција "влашког права" у неком облику морала постојати на подручју византијске или бугарске државе. Али о томе нисам нашао никаквих извора. У прилог српско-мађарског извора влашких права би можда ишло и то што слична права и закони постоје у односу на још неке групације: Сасе нпр. Видимо у горњем тексту да се "влашко право" увијек третира, слично саском праву, као право досељеника, нематичних становника држава у којима се такво право даје.

У складу са тим, можемо поставити питање: ако су власи у Србији и Мађарској 13. вијека ново (досељено) становништво, гдје им је матична територија? Колико сам успио схватити из радова неколико истраживача, најизгледније је да се ради о подручју Македоније и сјеверне Грчке. Не треба сметнути са ума да се и први помен Мауровлаха код попа Дукљанина односи на подручје у оквиру бугарских освајања, у непосредној близини Македоније, тј. матични простор влаха је био негдје на подручју које су Бугари у свом првом налету освојили. Доминантна православна вјера влаха ( па и оних мађарских и карпатских) такође не оставља сумње да је та територије била негдје на истоку и југу, на подручју које је по свему судећи Охридска архиепископија.

Сасвим је друго питање етничке принадлежности тих влаха. Од најранијих помена они имају словенска имена, воде их војводе и кнезови. Вођа влаха у Тесалији још у 10. вијеку носи словенизовани облик имена Николица. Српски власи средњег вијека су већ језички Словени, у то нема никакве сумње. Али њихова словенизација није извршена у самој Србији, већ се десила источније и раније.

--- Крај цитата ---

Одлично си ово изанализирао. Из овога се јасно може закључити да су влашки закони и статус повезани са експнзијом бугарске државе, почев од почетка 10. века, у свим правцима. На свом врхунцу су држали цео источни Балкан, источну Мађарску и добар део данашње Румуније.

симо:

--- Цитат: Милош Октобар 11, 2018, 10:24:37 пре подне ---Одлично си ово изанализирао. Из овога се јасно може закључити да су влашки закони и статус повезани са експнзијом бугарске државе, почев од почетка 10. века, у свим правцима. На свом врхунцу су држали цео источни Балкан, источну Мађарску и добар део данашње Румуније.

--- Крај цитата ---

Мени увијек пада на памет она често спомињана генетска динарско-шопска веза и да ли она има везе са свим овим.

aleksandar I:

--- Цитат: симо Октобар 11, 2018, 09:50:03 пре подне ---Видимо у горњем тексту да се "влашко право" увијек третира, слично саском праву, као право досељеника, нематичних становника држава у којима се такво право даје.

--- Крај цитата ---

Слажем се да је одлично изнализирано. Дакле, могли би закључити да првобитно Власи или Саси јесу досељени "нематичници" становници чији начин живота, или у случају Саса уска специјализација (рударство), држава мора посебно да регулише . У 14. вијеку Власи, Саси или Србљи су заправо право, а држава je, у складу са својим интересима, покушавала да спријечи прелазак из једног права у друго а не из једне етничке заједнице у другу. Душанов законик је кодификација тога. Османски дефтери уважавају то право те влахе и сирфе биљеже као као социјални сталеж са различитим стаусом (правом) тј. пореским обавезама

--- Цитат: симо Октобар 11, 2018, 09:50:03 пре подне ---
Сасвим је друго питање етничке принадлежности тих влаха. Од најранијих помена они имају словенска имена, воде их војводе и кнезови. Вођа влаха у Тесалији још у 10. вијеку носи словенизовани облик имена Николица. Српски власи средњег вијека су већ језички Словени, у то нема никакве сумње. Али њихова словенизација није извршена у самој Србији, већ се десила источније и раније.

--- Крај цитата ---

Нисам сигуран али ово би требао бити Николица III, дакле 11. вијек. Његов савременик је Боривоје Влах.

--- Цитат ---Боривоје je словенско име. Код Скилице (Скилица-Кедрен, II, 484, 12) помиње се Боривоје, стратег Хиоса. Боривоје je први Влах, чије име je остало забележено у историји

--- Крај цитата ---

симо:

--- Цитат: aleksandar I Октобар 11, 2018, 12:30:33 поподне ---Слажем се да је одлично изнализирано. Дакле, могли би закључити да првобитно Власи или Саси јесу досељени "нематичници" становници чији начин живота, или у случају Саса уска специјализација (рударство), држава мора посебно да регулише . У 14. вијеку Власи, Саси или Србљи су заправо право, а држава je, у складу са својим интересима, покушавала да спријечи прелазак из једног права у друго а не из једне етничке заједнице у другу. Душанов законик је кодификација тога. Османски дефтери уважавају то право те влахе и сирфе биљеже као као социјални сталеж са различитим стаусом (правом) тј. пореским обавезама
--- Крај цитата ---

Тачно, Ацо. Кључна ствар је овдје сталешки правни статус. Као да увијек заборавимо да је у средњем вијеку, управо сталеж, а не етничка припадност играла најважнију улогу. Можда најсвеобухватнију студију средњовјековног влашког права дао је чешки правник (не историчар) Карел Кадлец у свом раду Valaši a valašské právo v zemích slovanských a uherských. Prag 1916. Штета што та књига није преведена на српски. Један квалитетан осврт на ову књигу у облику рада дао је Петар Скок https://www.scribd.com/doc/53245373/Petar-Skok-Ceska-knjiga-o-vlaskom-pravu

Управо зато сам и мишљења да када причамо о власима тежиште треба бити управо на том "влашком праву" ,а не на етничком поријеклу истих. Јер етничко поријекло је много сложенија прича. Како иначе објаснити словенске влахе још у Тесалији?

--- Цитат: aleksandar I Октобар 11, 2018, 12:30:33 поподне ---Нисам сигуран али ово би требао бити Николица III, дакле 11. вијек. Његов савременик је Боривоје Влах.

--- Крај цитата ---

Вјероватно мислиш на Николицу Делфинаса, вођу влашке побуне из 11. вијека, који је унук старијег Николице из 10. вијека.(the governor of Servia and archon of the Vlachs of Hellas)

https://en.wikipedia.org/wiki/Nikulitsa
https://en.wikipedia.org/wiki/Nikoulitzas_Delphinas

Навигација