Влашко право на Балкану и у Европи

Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

<< < (4/32) > >>

НиколаВук:

--- Цитат: симо Октобар 13, 2018, 07:53:36 пре подне ---Сунце, мислим да си дотакао важну тему,а то је питање сједилачког(полуномадског) и правог номадског сточарства. Чак ни из првих повеља српским манастирима не може се закључити да су српски власи практиковали номадско сточарење. Њихова кретања су била практично од љетних до зимских станишта која нису била далеко,а веома рано имамо њихову пуну седентаризацију. Многи од њих на потпуно сједилачки начин узгајају свиње (власи Лепчиновци нпр.). За херцеговачке влахе се сасвим сигурно може рећи да су сједилачки. Право номадско сточарење је остало заступљено заиста код оних група које нису словенизоване: Каракачана и Аромуна. Што се тиче Албанаца, не знам у којој мјери је код њих било заступљено право номадско сточарство.

И ту опет долазимо до питања Румуна и њихове етногенезе, као и питања генерално влаха сјеверно до Дунава. По мање више званичној верзији, преци Румуна су прешли Дунав и населили Влашку и Молдавију за вријеме Другог Бугарског Царства у првој половини 13. вијека. Међутим чини се да је одређених влашких група било у Трансилванији и раније. Да су заиста дошли јужно до Дунава, са простора бугарске државе, говори и њихова православна вјера, као и црквенословенски језик који су користили. Прве заједнице у Влашкој биле су заједнице слободних сељака родовског типа тзв. obște (општине) којима управља кнез (cneaz), а касније и војвода (voivod). Те заједнице доста личе на влашке катуне, али прилагођене за сједилачки начин живота. Прва државне формације у Влашкој формирају војводе које носе словенска имена , војвода Раду и војвода Љутивој. Као што видимо словенски утицај међу досељеним прецима Румунима сјеверно од Дунава био је велик. Главни термини везани за социјалну организацију су словенски, упоредо се јављају и чисто румунски термини (batran (клан), vatra statului (централно село). Титула кнеза села у Влашкој помиње се и под називом jude(судија), што такође показује балканску везу, јер се власи у Немањиној Хиландарској повељи помињу као "судство", заправо је судство варијанта ријечи катун.

Рекло би се да на Балкану, на простору које у раном средњем вијеку покрива бугарска држава, постоји влашка популација и то као социјална категорија, у њој долази до стапања романских и словенских елемената (можда и неких других). Закључујући по именима и титулама, рекли бисмо да су ти власи већ скоро потпуно словенизовани, или Словени по поријеклу. Остаје питање зашто су у Влашкој, Молдавији и Трансилванији они романојезични, и из које зоне су тачно дошли ти преци Румуна? Такође, питање је и зашто код Цинцара нема словенских титула кнез и војвода, нити словенских имена, које срећемо код свих осталих влашких група од Балкана до Карпата? Питање је од које словенске популације на Балкану и гдје су власи преузели титуле кнез и војвода (код Бугара рецимо титула војводе није била заступљена, а ни кнежеви нису чести)?

--- Крај цитата ---

Заправо, преци Румуна, Аромуна, Албанаца и још неких првобитно сточарских популација се нису бавили правим номадским сточарењем, које је карактеристичније за степске пределе Евроазије; у питању је свакако полуномадско сточарење, само је питање да ли је оно екстензивно или локално. Код полуномадског (трансхумантног) сточарења најбитнији моменат због којег постоји префикс полу- је да су зимовалишта стална. Приликом екстензивног сточарења, које су до скорашњих времена практиковали Цинцари и Каракачани, заједнице су могле да се померају стотинама километара како би дошле до омиљених летњих испаша, међутим увек су се пред зиму враћале у своје матично подручје; приликом локалног сточарења (које је присутно у Херцеговини нпр.) удаљеност између летњих испаша и зимовалишта је врло мала, нарочито када се упореди са путем који превале заједнице које се баве екстензивним сточарењем. Преци Румуна су у свом екстензивном сточарењу Карпатима отишли најдаље, све до Малопољске и Моравске. Наравно да и код екстензивног сточарења може доћи до промене зимовалишта (као што је вероватно био случај са прецима Румуна, који су своја зимовалишта постепено померали све више и више ка северу), али се то дешава на дужи временски рок, ређе на махове (што се можда десило са прецима Албанаца, који су из политичких разлога у кратком року променили своје матично подручје), па се опет не може окарактеристати као право номадско сточарење где једна популација може за само неколико година да се пребаци из предела Урала у Влашку или Панонску низију, нпр, и исто тако брзо да се врати назад. У историјској науци и даље постоје спорења када су тачно први Власи могли да дођу у пределе северно од Дунава и да се тамо учврсте (овде наравно мислим на поборнике тезе о генези Источних Романа јужно од Дунава, насупрот већини румунских историчара који су аутохтонисти), а та дебата је и политички обојена (у смислу - ко је био први у Трансилванији, Мађари или Румуни?); најранији период за који ја мислим да је смислен је 9. век, али најпре од 10. до 12. века због утицаја прве бугарске државе, што је Симо лепо приметио. У прилог нешто каснијем одласку предака Румуна ка северу је и чињеница да аромунски језик има осетно мање словенског утицаја од румунског, што би се могло довести у везу са сеобом предака Цинцара са матичног подручја ка Пинду и Тесалији почетком 9. века, можда у склопу исте сеобе која је претке Арбанаса довела у Арбанон, док су преци Румуна остали под влашћу бугарске државе са њеним превасходно словенским елементом барем још неко време.

симо:

--- Цитат: НиколаВук Октобар 13, 2018, 09:34:44 пре подне ---Заправо, преци Румуна, Аромуна, Албанаца и још неких првобитно сточарских популација се нису бавили правим номадским сточарењем, које је карактеристичније за степске пределе Евроазије; у питању је свакако полуномадско сточарење, само је питање да ли је оно екстензивно или локално. Код полуномадског (трансхумантног) сточарења најбитнији моменат због којег постоји префикс полу- је да су зимовалишта стална. Приликом екстензивног сточарења, које су до скорашњих времена практиковали Цинцари и Каракачани, заједнице су могле да се померају стотинама километара како би дошле до омиљених летњих испаша, међутим увек су се пред зиму враћале у своје матично подручје; приликом локалног сточарења (које је присутно у Херцеговини нпр.) удаљеност између летњих испаша и зимовалишта је врло мала, нарочито када се упореди са путем који превале заједнице које се баве екстензивним сточарењем. Преци Румуна су у свом екстензивном сточарењу Карпатима отишли најдаље, све до Малопољске и Моравске. Наравно да и код екстензивног сточарења може доћи до промене зимовалишта (као што је вероватно био случај са прецима Румуна, који су своја зимовалишта постепено померали све више и више ка северу), али се то дешава на дужи временски рок, ређе на махове (што се можда десило са прецима Албанаца, који су из политичких разлога у кратком року променили своје матично подручје), па се опет не може окарактеристати као право номадско сточарење где једна популација може за само неколико година да се пребаци из предела Урала у Влашку или Панонску низију, нпр, и исто тако брзо да се врати назад. У историјској науци и даље постоје спорења када су тачно први Власи могли да дођу у пределе северно од Дунава и да се тамо учврсте (овде наравно мислим на поборнике тезе о генези Источних Романа јужно од Дунава, насупрот већини румунских историчара који су аутохтонисти), а та дебата је и политички обојена (у смислу - ко је био први у Трансилванији, Мађари или Румуни?); најранији период за који ја мислим да је смислен је 9. век, али најпре од 10. до 12. века због утицаја прве бугарске државе, што је Симо лепо приметио. У прилог нешто каснијем одласку предака Румуна ка северу је и чињеница да аромунски језик има осетно мање словенског утицаја од румунског, што би се могло довести у везу са сеобом предака Цинцара са матичног подручја ка Пинду и Тесалији почетком 9. века, можда у склопу исте сеобе која је претке Арбанаса довела у Арбанон, док су преци Румуна остали под влашћу бугарске државе са њеним превасходно словенским елементом барем још неко време.

--- Крај цитата ---

Да, у суштини сам под номадским подразумјевао екстензивно, а под полуномадским локално сточарство. Добро је да си то детаљно објаснио.

Што се тиче Румуна и Арбанаса, скоро сам на интенету налетио на снимак у којем се преко погађања ријечи покушала објаснити евентуална веза између албанског и румунског језика. Сличност је велика, поготово у облицима, тј. чак и кад ријеч има латински коријен, румунски и албански облици тих ријечи су веома слични. Такође занимљива ми је и појава неких словенских ријечи код једних и других што се и види на снимку нпр. краставац и лопата. Румунски Castravete и албански Castravec, видимо чак идентично изопачење словенске ријечи краставац, што мени говори да су у једном моменту Словени, преци Румуна и преци Арбанаса живјели измјешано на неком подручју.

Снимак јесте мало дужи али занимљив је за погледати:

https://www.youtube.com/v/D7EE5dVtaTY

НиколаВук:

--- Цитат: симо Октобар 13, 2018, 10:03:05 пре подне ---Да, у суштини сам под номадским подразумјевао екстензивно, а под полуномадским локално сточарство. Добро је да си то детаљно објаснио.

Што се тиче Румуна и Арбанаса, скоро сам на интенету налетио на снимак у којем се преко погађања ријечи покушала објаснити евентуална веза између албанског и румунског језика. Сличност је велика, поготово у облицима, тј. чак и кад ријеч има латински коријен, румунски и албански облици тих ријечи су веома слични. Такође занимљива ми је и појава неких словенских ријечи код једних и других што се и види на снимку нпр. краставац и лопата. Румунски Castravete и албански Castravec, видимо чак идентично изопачење словенске ријечи краставац, што мени говори да су у једном моменту Словени, преци Румуна и преци Арбанаса живјели измјешано на неком подручју.

Снимак јесте мало дужи али занимљив је за погледати:

https://www.youtube.com/v/D7EE5dVtaTY

--- Крај цитата ---

Штета што нема оваквог видеа којим би се упоредили албански и цинцарски, мислим да би се још боље "разумели", и то не само због међусобног албанско-цинцарског контакта у скорашњем периоду. :)

Можда би у контексту "влашког права" требало обратити пажњу на дулопарике, који су били етнички Власи и који се у византијским изворима јављају симултано са првим поменима Влаха:

симо:

--- Цитат: НиколаВук Октобар 13, 2018, 12:24:05 поподне ---Можда би у контексту "влашког права" требало обратити пажњу на дулопарике, који су били етнички Власи и који се у византијским изворима јављају симултано са првим поменима Влаха:

--- Крај цитата ---

Нисам раније чуо за ове "дулопарике".

О дулопарицима нема пуно података, али колико сам успио да схватим они су били нека врста беземљаша, најмизернијег слоја у Византији, и без обзира што су били ослобођени пореза, мислим да немају пуно везе са влашким правом.

"Тhe common workers must have formed a special group of dependent manpower. They too were counted among the paroikoi of a landowner, but were differentiated from the rest because they were landless and indigent and worked for a wage. In documents of the time they are referrred to as aktemones, misthioi douleutai or douleutai, douleutai paroikoi or douleutoparoikoi, in order to make it clear that they owned very little or no property of any kind, that is neither land nor livestock, as did the paroikoi.

Their main characteristic was their poverty, which many times bordered on abject misery. They found refuge and work in the service of the great landowners or the monasteries, where they could cultivate the land as tenants or provide manpower for various jobs. They were not registered on tax lists and thus had the possibility of remaining in a certain area for a short period of time. If, however, after a period of thirty years, they still remained on a particular land, they were not allowed to refuse to work and to stop providing service. Those who cultivated the land as tenants for thirty years, became, according to the law, paroikoi, that is permanent tenant-farmers."

Генерално, нисам досад наишао ни на један извор који би рецимо помињао влахе на манастирској земљи у Бугарској или Византији. А можда једноставно код нас ти извори нису преведени,а постоје. Логично би било да се "власи" у некој форми тамо појаве и прије оног спомена код Срба у Хиландарској повељи.

Pavo:

--- Цитат: симо Октобар 13, 2018, 05:44:59 поподне ---Генерално, нисам досад наишао ни на један извор који би рецимо помињао влахе на манастирској земљи у Бугарској или Византији. А можда једноставно код нас ти извори нису преведени,а постоје. Логично би било да се "власи" у некој форми тамо појаве и прије оног спомена код Срба у Хиландарској повељи.

--- Крај цитата ---

U knjizi "Migrations and Invasion in Greece and Adjacent Areas," Nicholas Hammond spominje na dnu 38. stranice Vlahe, Bugare i Kumane koji su imali ispašu na zemlji svetogorskih manastira u Meglenu. Izgleda da su Vlasi imali posebne privilegije u odnosu na Bugare i Kumane.

https://www.mediafire.com/file/e178ne1is2d528m/Vlachs.pdf

Radi se izgleda o dokumentima iz oko 1100.

Навигација