Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Влашко право на Балкану и у Европи

<< < (3/19) > >>

aleksandar I:

--- Цитат: симо  Октобар 11, 2018, 12:46:02 поподне ---Вјероватно мислиш на Николицу Делфинаса, вођу влашке побуне из 11. вијека, који је унук старијег Николице из 10. вијека.(the governor of Servia and archon of the Vlachs of Hellas)

--- Крај цитата ---

Тачно око соколово  ;)  Моја грешка, има и Николица II.

сɣнце:
Volio bih izraziti jednu misaonu vezu koja ako ne osvetljava onda u najmanju ruku može služiti oporom nekih predpostavaka.

Genetika veže deo južnih Slovena, tim i Srba za severne Karpate i njihove dotične predele. U istom obsegu rasprostiraju se i tzv. vlasi.

Predanje sv. Dimitrija hoće da su Avari, a ja bih rekao radije Sloveni pod avarskom upravom, u plenjenju romanskih/rimskih/romejskih/vlašskih preděla doveli u Srem čudo toga naroda u zarobljeništvo, te da su ti Vlasi poprimili slověnski običaj života i mnogu reč. Ovim hoću reći, da je karpatsko pastirstvo taj način života koji su usvojili Vlasi, predhodno bivši rimski g r a d o ž i t e lj i, usvojeno od Slovena.  Mnim da je gorsko i pastirsko nazivlje samih Vlaha/Rumuna slovensko.

Prelazak Slovena u gore na pastirstvo moglo bi se povezati sa zloslavnim ugnjetavanjem njih Avarima, no može dobro biti i da su ih Avari takvima zatekli. Opirem se na to da su Avari i Bulgari kao nomadi sami bili delomično pastiri.

S tim u vezi želim usmeriti pažnju na to da su turkska zvanja pan/ban i župan, iako prvobitno usvojeno ovima iz iranskoga jezika, legla u osnovu baš tih naroda koji vode poreklo od Karpata i u kojima su stočarstvo i stražarstvo važan deo nasledja.
Ban znači Čuvar, Stražar
Župan znači Čuvar goveda. Ova reč će opet doći kroz osmanske Turke u obliku čoban. Obe potiču od iranskoga hšu- govedo, ban - čuvar.
Mnoge druge turkijske reči su nam došle dvojako, jednom od Avara i Bulgara (ogur) a potom od Turaka (oguz). Takve su čador/šator; očag/odžak; župan/čoban; klobuk/kalpak.
Ne mislim da početak pastirskoga života u Srba i Rusina treba pripisivati Rumunima samo zato što se danas poistovećuju vlah i pastir ili samo zato što su Vlasi brojniji. Pre će biti da su Rumuni priučeni pastirstvu od Slovena i da su docnije Soveni postepeno pribegavali Vlasima usled životnih prinuda. Mislim da su Srbi bili pastirima i stražarima i tim njihove vodje dobivale od Avara i Bugara prozvanja Ban i Župan.

НиколаВук:

--- Цитат: сунце  Октобар 11, 2018, 11:53:04 поподне ---Volio bih izraziti jednu misaonu vezu koja ako ne osvetljava onda u najmanju ruku može služiti oporom nekih predpostavaka.

Genetika veže deo južnih Slovena, tim i Srba za severne Karpate i njihove dotične predele. U istom obsegu rasprostiraju se i tzv. vlasi.

Predanje sv. Dimitrija hoće da su Avari, a ja bih rekao radije Sloveni pod avarskom upravom, u plenjenju romanskih/rimskih/romejskih/vlašskih preděla doveli u Srem čudo toga naroda u zarobljeništvo, te da su ti Vlasi poprimili slověnski običaj života i mnogu reč. Ovim hoću reći, da je karpatsko pastirstvo taj način života koji su usvojili Vlasi, predhodno bivši rimski g r a d o ž i t e lj i, usvojeno od Slovena.  Mnim da je gorsko i pastirsko nazivlje samih Vlaha/Rumuna slovensko.

Prelazak Slovena u gore na pastirstvo moglo bi se povezati sa zloslavnim ugnjetavanjem njih Avarima, no može dobro biti i da su ih Avari takvima zatekli. Opirem se na to da su Avari i Bulgari kao nomadi sami bili delomično pastiri.

S tim u vezi želim usmeriti pažnju na to da su turkska zvanja pan/ban i župan, iako prvobitno usvojeno ovima iz iranskoga jezika, legla u osnovu baš tih naroda koji vode poreklo od Karpata i u kojima su stočarstvo i stražarstvo važan deo nasledja.
Ban znači Čuvar, Stražar
Župan znači Čuvar goveda. Ova reč će opet doći kroz osmanske Turke u obliku čoban. Obe potiču od iranskoga hšu- govedo, ban - čuvar.
Mnoge druge turkijske reči su nam došle dvojako, jednom od Avara i Bulgara (ogur) a potom od Turaka (oguz). Takve su čador/šator; očag/odžak; župan/čoban; klobuk/kalpak.
Ne mislim da početak pastirskoga života u Srba i Rusina treba pripisivati Rumunima samo zato što se danas poistovećuju vlah i pastir ili samo zato što su Vlasi brojniji. Pre će biti da su Rumuni priučeni pastirstvu od Slovena i da su docnije Soveni postepeno pribegavali Vlasima usled životnih prinuda. Mislim da su Srbi bili pastirima i stražarima i tim njihove vodje dobivale od Avara i Bugara prozvanja Ban i Župan.

--- Крај цитата ---

Мислим да етногенеза Румуна говори другачије - управо су они били пастирско становништво централног и источног Балкана од којих су Јужни Словени усвојили многобројне сточарске термине и начине производње, док су сами Словени иначе били углавном земљорадници. Они свакако нису још у 6-7. веку могли да пређу Дунав или да се нађу у Панонији, то се десило највероватније неколико векова касније и текло је источније, преко Карпатског планинског ланца (ту подразумевам цео његов лук који укључује и планине источне Србије, које се надовезују на Родопски ланац још јужније). Иначе су преци Румуна и других Источних Романа вероватно током процвата Римске Империје били махом земљорадници у нижим пределима, али се са погоршавањем безбедносне ситуације током 3, а нарочито крајем 4. и током 5. века они склањају из богатијих низинских предела, путева и градова који су били главне мете варварских пљачкашких похода у околна брда и планине, где вероватно долазе у ближи додир са још увек нероманизованим или непотпуно романизованим старобалканским популацијама (од којих је најважнија била она која је предачка данашњим Албанцима) од којих током времена преузимају тековине трансхумантне сточарске привреде. Овај процес рурализације и повлачења насеља на више висинске положаје је јасно видљив и у археологији, па тако долазимо до појаве рановизантијских утврђених висинских насеља на Балкану током 6. века, која су имала истовремено и војни и цивилни карактер; један од добро истражених примера оваквог утврђеног града на северу Илирика је Градина на Јелици код Чачка, коју је истраживао и још увек је истражује професор Михаило Милинковић. У тим насељима се готово редовно проналазе предмети који се везују за сточарску привреду, нпр. маказе за шишање оваца, а претпоставља се да су велики празни а утврђени простори који се јављају у оквиру неких од ових насеља служили управо за чување ситне или крупније стоке у време несигурних ратних времена, која су у то време била готово свакодневица.

сɣнце:

--- Цитат: НиколаВук  Октобар 12, 2018, 12:33:51 пре подне ---Мислим да етногенеза Румуна говори другачије - управо су они били пастирско становништво централног и источног Балкана од којих су Јужни Словени усвојили многобројне сточарске термине и начине производње, док су сами Словени иначе били углавном земљорадници. Они свакако нису још у 6-7. веку могли да пређу Дунав или да се нађу у Панонији, то се десило највероватније неколико векова касније и текло је источније, преко Карпатског планинског ланца (ту подразумевам цео његов лук који укључује и планине источне Србије, које се надовезују на Родопски ланац још јужније). Иначе су преци Румуна и других Источних Романа вероватно током процвата Римске Империје били махом земљорадници у нижим пределима, али се са погоршавањем безбедносне ситуације током 3, а нарочито крајем 4. и током 5. века они склањају из богатијих низинских предела, путева и градова који су били главне мете варварских пљачкашких похода у околна брда и планине, где вероватно долазе у ближи додир са још увек нероманизованим или непотпуно романизованим старобалканским популацијама (од којих је најважнија била она која је предачка данашњим Албанцима) од којих током времена преузимају тековине трансхумантне сточарске привреде. Овај процес рурализације и повлачења насеља на више висинске положаје је јасно видљив и у археологији, па тако долазимо до појаве рановизантијских утврђених висинских насеља на Балкану током 6. века, која су имала истовремено и војни и цивилни карактер; један од добро истражених примера оваквог утврђеног града на северу Илирика је Градина на Јелици код Чачка, коју је истраживао и још увек је истражује професор Михаило Милинковић. У тим насељима се готово редовно проналазе предмети који се везују за сточарску привреду, нпр. маказе за шишање оваца, а претпоставља се да су велики празни а утврђени простори који се јављају у оквиру неких од ових насеља служили управо за чување ситне или крупније стоке у време несигурних ратних времена, која су у то време била готово свакодневица.

--- Крај цитата ---


Pastirska leksika rumunskoga, aromunskoga i albanskoga ista je u 25% slučaja i to u osnovnim naimovanjima životinja i mlečnih proizvoda, češanje vune i sl.;
U odnosu na rumunski s velikom uverenošću može se utvrditi veća specijalizacija leksike albanskom u označavanju stoke po drugorazrednim priznacima i boji stoke; pri tom 80% takove leksike se nalazi samo u albanskom, a odsustvuje u rumunskom, npr. "kobila s redkom šiškom", "koza s visećim uhom" , "crna koza s belim belegom okolo oka", "ovca s crnim belezima po nogama" itd.
Veća specijalizacija rumunskoga u odnosu na albanski je po vrsti pastbišta, npr. "pastbište za ovce, pastbište za konje, pastbište za svinje", "zagon za ovce pre muže", "zagon za ovce posle muže", pri čemu je veliki broj te leksike praslovenski, pajišt /pažišt/ < pastbište, strunga < stronga, sr. struga, čs. strouha, pl. strãga; lanca < prasl. lõka, sr. luka, lug; izvor - prasl. izvor;

Za razliku od albanskoga i aromunskoga u rumunskom nema reči za rodovsko pastirsko objedinjenje, no imaju naziv zadruge - obšti < od.slo. obština, zajednica; Ovo ukazuje na to da je pastirstvo albanaca i aromuna nomadsko, a rumuna kao i prikarpatskih Rusina sedelačko.

Ja se sklanjam tvrdnji, da je predslovensko romansko pastirstvo balkana bilo nomadsko, no da je severno od Dunava, na prostoru Karpata i Rumunije, gde su slovenski toponimi najučestaliji, postojalo slovensko pastirstvo, k kojemu su priticali nomadi s juga i prihvativšj slivensku terminologiju i sedelački način pastirstva takodjer unesli u njega neke elemente donesene s juga. No činjenica prisustva slovenske terminologije u rumunskom vezane za sedelačko pastirstvo: nazvanja pastbišta, planina, izvora, nazvanja obštega porodičnoga i društvenoga uredjenja, te avarake titule čuvara i govedočuvara (bana i župana) slovenskim vodjama iz okoline Karpatskoga oboda, navodi antičnih istoričara da Sloveni žive po šumama u gorama Karpata povremeno pljeneći nizije, privodi k zaključku, da je u ranom srednjem vijeku, prije dolazka Rumuna s juga, na prostoru Karpata postojalo slovensko gorsko pastirsko stanovništvo iz kojega je proistekao srbski rod, a k kojemu se priključio balkanski substrat, koji je u svojem relativno neizmjenjenom obliku produžio postojanje u Albaniji, zapadnoj Makedoniji i Pindima.
 

симо:

--- Цитат: сунце  Октобар 12, 2018, 07:34:38 поподне ---Za razliku od albanskoga i aromunskoga u rumunskom nema reči za rodovsko pastirsko objedinjenje, no imaju naziv zadruge - obšti < od.slo. obština, zajednica; Ovo ukazuje na to da je pastirstvo albanaca i aromuna nomadsko, a rumuna kao i prikarpatskih Rusina sedelačko.

--- Крај цитата ---

Сунце, мислим да си дотакао важну тему,а то је питање сједилачког(полуномадског) и правог номадског сточарства. Чак ни из првих повеља српским манастирима не може се закључити да су српски власи практиковали номадско сточарење. Њихова кретања су била практично од љетних до зимских станишта која нису била далеко,а веома рано имамо њихову пуну седентаризацију. Многи од њих на потпуно сједилачки начин узгајају свиње (власи Лепчиновци нпр.). За херцеговачке влахе се сасвим сигурно може рећи да су сједилачки. Право номадско сточарење је остало заступљено заиста код оних група које нису словенизоване: Каракачана и Аромуна. Што се тиче Албанаца,  не знам у којој мјери је код њих било заступљено право номадско сточарство.

И ту опет долазимо до питања Румуна и њихове етногенезе, као и питања генерално влаха сјеверно до Дунава. По мање више званичној верзији, преци Румуна су прешли Дунав и населили Влашку и Молдавију за вријеме Другог Бугарског Царства у првој половини 13. вијека. Међутим чини се да је одређених влашких група било у Трансилванији и раније. Да су заиста дошли јужно до Дунава, са простора бугарске државе, говори и њихова православна вјера, као и црквенословенски језик који су користили. Прве заједнице у Влашкој биле су заједнице слободних сељака родовског типа тзв. obște (општине) којима управља кнез (cneaz), а касније и војвода (voivod). Те заједнице доста личе на влашке катуне, али прилагођене за сједилачки начин живота.  Прва државне формације у Влашкој формирају војводе које носе словенска имена , војвода Раду и војвода Љутивој. Као што видимо словенски утицај међу досељеним прецима Румунима сјеверно од Дунава био је велик. Главни термини везани за социјалну организацију су словенски, упоредо се јављају и чисто румунски термини (batran (клан), vatra statului (централно село). Титула кнеза села у Влашкој помиње се и под називом jude(судија), што такође показује балканску везу, јер се власи у Немањиној Хиландарској повељи помињу као "судство", заправо је судство варијанта ријечи катун.

Рекло би се да на Балкану, на простору које у раном средњем вијеку покрива бугарска држава, постоји влашка популација и то као социјална категорија, у њој долази до стапања романских и словенских елемената (можда и неких других). Закључујући по именима и титулама, рекли бисмо да су ти власи већ скоро потпуно словенизовани, или Словени по поријеклу. Остаје питање зашто су у Влашкој, Молдавији и Трансилванији они романојезични, и из које зоне су тачно дошли ти преци Румуна? Такође, питање је и зашто код Цинцара нема словенских титула кнез и војвода, нити словенских имена, које срећемо код свих осталих влашких група од Балкана до Карпата? Питање је од које словенске популације на Балкану и гдје су власи преузели титуле кнез и војвода (код Бугара рецимо титула војводе није била заступљена, а ни кнежеви нису чести)?

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију