https://rts.rs/vesti/drustvo/5294350/markovic-o-oslobodjenju-beograda-nema-tako-malog-naroda-sa-vise-zrtava---to-je-mace-sa-mentalitetom-bengalskog-tigra.htmlУзгред, сетих се да је Тијанић у својим текстовима називао Слободана Милошевића - Бенгалски тигар (од папира, додавао је Душан Михајловић). Наводно је то Тијанић био чуо од Мире Марковић. Ето персонификације коју Марковић понавља.
Марковић о ослобођењу Београда: Нема тако малог народа са више жртава - то је маче са менталитетом бенгалског тигра
После дугих 1.287 дана, 20. октобра 1944. године ослобођен је Београд од нацистичке окупације. Историчар Предраг Марковић истиче да је у Београдској операцији погинуло око 3.000 наших бораца, што је у односу на број становника 20 пута више него у Париском устанку. Поручује да не смемо да заборавимо јединственост борбе за слободу, јер смо једини народ који је толико много својих жртава дао у оба светска рата. Такође, истиче да је Народноослободилачка војска, друга највећа герилска војска, после кинеске, чињеница која мора да се зна и да не треба релативизовати партизанску победу. Посебно наглашава значај РТС-ове изложбе о Сутјесци, највеће герилска борбе Другог светског рата у Европи.
Операција је трајала од 21. септембра до 22. октобра и била је кључна за ослобођење. У операцијама ослобођења Београда и једној од највећих на Балкану у току 2. светског рата на олтар слободе живот су положила 2953 борца из редова Народноослободилачке војске Југославије, најмање 960 припадника Украјинског фронта, Црвене армије и никад до краја установљен број Београђана.
Разговор Гордане Стијачић с Предрагом Марковић
Предраг Марковић истиче да смо једини народ који је дао толико много својих жртава у борби за слободу у оба светска рата, као и да ниједан народ није дао више бораца, процентуално становништву.
"У Београдској операцији погинуло је око 3.000 наших бораца, што је у односу на број становника 20 пута више него у Париском устанку", наглашава историчар.
"Велики градови су врло ретко место велике борбе. Обично су се Немци повлачили, али због чувања мостова они су огорчено бранили Београд. Кућу по кућу су га бранили. Митраљеска гнезда су била на Албанији, на свим великим зградама. И зато су у Београду, с обзиром на становништво, 20 пута веће наше жртве. То је једина велика борба од Париског покрета отпора. А ми имамо још много таквих борби. И те слободарске традиције не смеју да се забораве", подсећа Марковић.
Посебно указује да су људи данас склони да релативизују партизанску победу, због црвеног терора, антикомунизма. Међутим, истиче да је то, што смо били друга највећа герилска војска, после кинеске, чињеница коју морамо да знамо.
"За разлику од других увек смо се борили с великим силама"
Марковић наводи да је у Паризу избио устанак у августу, да су Чеси подигли устанак три дана пред крај рата 5. маја, али да нигде толико жртава домаћа војска није далеко као ослобођење Београда.
"Ми, за разлику од неких других народа, ми смо се увек борили са великим силама. Једина борба у којој су учествовала два владара у Европи, једна од две, три, али једина тако велика, је Косовски бој. Онда ми смо први народ који се сам ослободио од великог царства, то је 804. Онда 914, онда први народ који се побунио против фашизма, 20. марта 1941. Значи, наша традиција је борба за слободу и то са много јачим непријатељима. Скоро да, мислим да нема тако малог народа - то је мало маче са менталитетом бенгалског тигра. А можда смо и луди, а можда смо и лудохрабри, сад ту има неколико тумачења", каже Марковић.
Историчар наглашава да треба увек истицати да су Крагујевац и Краљево два града са највећим процентом стрељених родољуба на свету.
"Можда Нанкинг, једино можда се може рећи. Значи, у Краљеву је још проценат већи јер је Краљево много мање било. Фактички нема куће из које неко није стрељен. И то по чудној немачкој педантерији. Зашто су стрељали те ђаке, нису могли да похватају довољно одраслих. И онда су се сетили да ту имају гимназију и рекли су хајде да допунимо. Јер Немци су имали једну чудну особину, за разлику од усташа које су убијали док се не уморе, Немци су убијали по неком реду", наводи Марковић.
Објашњава да је наш устанак био веома велики, да су два покрета отпора ослободила земљу од мора до Саве и Дунава. Како каже, то је био толики шок, толика увреда за Немце, да су решили да тако казне Србе за тај устанак.
"Да не би РТС-а, нико не би обележио Сутјеску"
Наводи и да смо се, када је реч о култури сећања, мало збунили у 21. веку око те традиције, па се, како каже, сад полако враћамо.
"Морам да похвалим РТС. Он је организовао изложбу о Сутјесци. Сутјеска која је највећа герилска борба другог светског рата у Европи. Ниједан други покрет отпора није пружио такву борбу у Другом светском рату. Да не би РТС-а, нико не би обележио. То су се наши преци ту борили, јер зашто би ми величанствену победу наших предака препустили некима који су тада били у другом и трећем реду?", наглашава историчар.
Додаје и да се о томе учи на крају осмог разреда и да деца о већини тих догађаја не стигну много да науче, јер већ крену припреме за пријемни.
"Тако да проблем је, људи су обесхрабрени шта пишу уџбеници. Толико је напет школски програм и толико је мало часова, да углавном они не стигну много. Не знам да ли је један час посвећен томе, не због непажње, него нема се када", оцењује Марковић.
