Аутор Тема: Први и други српски устанак (порекло устаника)  (Прочитано 11838 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6246
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #60 послато: Фебруар 02, 2021, 02:55:47 пре подне »
Владимир ми је пренео овај извор, па га преносим:

https://www.czipm.org/puzovich.html
Мелентије Никшић
Мелентије Симеоновић Никшић или Хаџи Мелентије Никшић (Брезова, 2. март 1780 — Шабац, 28. јун 1816), шабачки владика. За време Првога српскога устанка чувао је од Турака мошти Стефана Првовенчанога. Заједно са Петром Молером спадао је у прве опозиционаре власти Милоша Обреновића, па је по Милошевом налогу био убијен.

Чувар моштију Стефана Првовенчанога

Мелентије Симеоновић Никшић је рођен 20. фебруара/2. марта 1780. године у Брезови близу Студенице.Похађао је школу у манастиру Студеници, у коме се замонашио. Рукоположен је у ђакона 1797, а 1800. године у јеромонаха. Када је Карађорђе 1806. наредио да се подигне устанак у крају око Студенице тада је Мелентије ради безбедности пренео мошти Стефана Првовенчанога у манастир Враћевшницу. Те мошти је Мелентије пратио када су 1813. пренесене у Београд и онда у манастир Фенек. Постао је 1809. архимандрит манастира Студеница. Турци су спалили манастир Студеницу, па се цело братство преселило у манастир Враћевшницу, а он је 1810. постао заједнички старешина два манастира. Након напуштања Студенице једно време је провео у Карађорђевој војсци. Отишао је током 1811. у Русију са циљем да подигне царску помоћ за манастир Студеницу. Карађорђе му је поред тога дао тајни задатак да у Русији издејствује право да се Карађорђе непосредно обраћа руском цару, а не као тада преко руских генерала или изасланика у Букурешту.Цар је одобрио Карађорђев захтев октобра 1811, али због руске дипломатије та одлука није спороведена.
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B
Изузетно је био храбар и поп Филип Петровић. Рођен је 1775. у близини Студенице. Живео је у Трнави. Учествовао је у биткама код Подгоре, на Коштанском пољу, Столу и Тамњићу. У другом устанку храбрио је народ Јагодинске нахије на борбу против Турака. Несрећно је погинуо 1820. године на дан своје крсне славе св. Луке, случајно погођен пушчаним зрном једног госта.
https://www.czipm.org/puzovich.html
« Последња измена: Фебруар 02, 2021, 03:02:42 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Goran Perovic 66

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #61 послато: Фебруар 02, 2021, 08:18:19 поподне »
После две изгубљене битке устаника 6. и 20 априла 1806 године турске потерне јединице су гониле устанике и стигли до манастира Студеница 25.априла,недеља, на Цвети,када су спалили конаке и похарали манастир.Народ и студенички монаси који су носили мости светаца стигли су манастир Враћевшницу на Велеки Петак ,а моји преци дан раније остали у селу Борач,испод крша и тамо живели до пролећа 1814 године.

Поп Филип је такође из села Брезове као и игуман Мелентије и учесник је оба боја који су устаници Подгоре водили са Османлијама у Дежеви  и Будићима.

Ван мреже Хербез

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #62 послато: Фебруар 02, 2021, 10:58:54 поподне »
Током акције тестирања за Српски ДНК дан (месец), откривено је генетско порекло Илије Бирчанина (J2b-M205>Y22059). Бирчани нису сродни Ненадовићима (R1b-PF7562>BY16680).
Бирче је била влашка нахија са хришћанима тимарницима од 16 в.. То да потичу од "Бирча из Бањана" је вјероватно накнадна конструкција. Могли би ови резултати бити од важни за влахе Бирче из 16./17. в. Видим да се спомиње као мјесто рођења његово Кострач што је у нахији Бирач. А и неће постати кнезовима неко ко је дошао тек из Бањана, с друге стране Бирач је имао тих кнежевских лоза од 16. в.
Dr. Jusuf Mulić:
"Prva skupina Vlaha u sastavu od 448 šatora/kuća i 130 oženjenih muškaraca stigla je do prvog popisa Bosanskog sandžaka iz 1468/1469. godine iz Hercegovine u istočnu Bosnu, nahija Birač/tur. Birče u Vilajetu Pavlovići. Bili su to, što će popis Bosanskog sandžaka iz 1488/1489.. godine i potvrditi, Vlasi iz plemena Banjani iz Rudina"


Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2637
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #63 послато: Фебруар 02, 2021, 11:09:39 поподне »
Dr. Jusuf Mulić:
"Prva skupina Vlaha u sastavu od 448 šatora/kuća i 130 oženjenih muškaraca stigla je do prvog popisa Bosanskog sandžaka iz 1468/1469. godine iz Hercegovine u istočnu Bosnu, nahija Birač/tur. Birče u Vilajetu Pavlovići. Bili su to, što će popis Bosanskog sandžaka iz 1488/1489.. godine i potvrditi, Vlasi iz plemena Banjani iz Rudina"

Рекао бих да ће ови власи Бирча бити прије из влашке нахије Бање (на подручју данашње Мокре Горе, Прибојске Бање и Златибора) него од херцеговачких Бањана. То је логично, гледајући и територијалну везу између Бање и Бирча која је постојала на прелазу Дрине код Перућца и преко Осата (гдје је такође било влаха).

Нисам додуше видио тај оригинални помен из пописа 1488. године, знам да је то први помињао Ханџић и можда их је он заиста препознао као херцеговачке Бањане, али то његово читање не треба узимати као готову чињеницу.

Уосталом, и Бања и Бирач су биле једине влашке нахије у вишеградској кази, тј. некадашњој области Павловића.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2637
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #64 послато: Фебруар 02, 2021, 11:56:51 поподне »
Dr. Jusuf Mulić:
"Prva skupina Vlaha u sastavu od 448 šatora/kuća i 130 oženjenih muškaraca stigla je do prvog popisa Bosanskog sandžaka iz 1468/1469. godine iz Hercegovine u istočnu Bosnu, nahija Birač/tur. Birče u Vilajetu Pavlovići. Bili su to, što će popis Bosanskog sandžaka iz 1488/1489.. godine i potvrditi, Vlasi iz plemena Banjani iz Rudina"

Такође овај навод Мулићев у вези влаха нахије Бирач из 1468/1469 вјероватно није тачан. У том попису се не помиње нахија Бирач, која тада вјероватно није ни постојала, нити су власи тада били тамо, јер ни турска власт у том подручју није била стабилизована. У том попису помиње се 448 влашких кућа у цијелом вилајету Павловића, али ових 448 кућа се може односити само на влахе нахије Бања (шири простор Мокре Горе) која је улазила у вилајет Павловића.

Ханџић  нахију Бирач и влахе у њој помиње тек од пописа 1528. године. А свакако су забиљежени у попису 1533. године. Не знам какво је стање са пописом из 1480-тих.

Ван мреже Хербез

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #65 послато: Фебруар 03, 2021, 08:30:01 пре подне »
Такође овај навод Мулићев у вези влаха нахије Бирач из 1468/1469 вјероватно није тачан. У том попису се не помиње нахија Бирач, која тада вјероватно није ни постојала, нити су власи тада били тамо, јер ни турска власт у том подручју није била стабилизована. У том попису помиње се 448 влашких кућа у цијелом вилајету Павловића, али ових 448 кућа се може односити само на влахе нахије Бања (шири простор Мокре Горе) која је улазила у вилајет Павловића.

Ханџић  нахију Бирач и влахе у њој помиње тек од пописа 1528. године. А свакако су забиљежени у попису 1533. године. Не знам какво је стање са пописом из 1480-тих.

Навео сам овај навод Мулића и очекивао да неко, ко боље познаје влашка досељавања у Босну, преиспита његову веродостојност. Хвала Драјверу .

Ван мреже Ješa

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
  • Potomak Ješe Teodorovog Smiljanića (1797–1853).
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #66 послато: Јул 23, 2021, 04:36:55 поподне »
Srpski vojvoda Miloje Petrović Trnavac je bio iz Trnave kod Topole pod Oplencom. Mislim da je bio unuk Čola-Stojka Petrovića, koji se doselio u Trnavu sa ocem Milivojem, u vreme Šakabentine seobe.
Pominje se kod Milana Đ. Milićevića u ,,Pomeniku'' (1888.) i kod Vuka S. Karadžića u ,,Život srpskih vojvoda i ostalih znamenitih Srba''. Zbog njegove greške je izgubljena bitka na Čegru, 1809. god.

Borivoj Drobnjaković u ,,Jasenici'', kaže: Čola-Stojko je imao sinove: Ivana, Jovana i Lazara, Ivan je imao sedam sinova: Jovana, Luku, Blagoja, Miloja, Milovana, Radovana i Mihaila.
« Последња измена: Јул 23, 2021, 04:41:44 поподне Ješa »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1064
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #67 послато: Јул 23, 2021, 09:55:21 поподне »
Такође овај навод Мулићев у вези влаха нахије Бирач из 1468/1469 вјероватно није тачан. У том попису се не помиње нахија Бирач, која тада вјероватно није ни постојала, нити су власи тада били тамо, јер ни турска власт у том подручју није била стабилизована. У том попису помиње се 448 влашких кућа у цијелом вилајету Павловића, али ових 448 кућа се може односити само на влахе нахије Бања (шири простор Мокре Горе) која је улазила у вилајет Павловића.

Ханџић  нахију Бирач и влахе у њој помиње тек од пописа 1528. године. А свакако су забиљежени у попису 1533. године. Не знам какво је стање са пописом из 1480-тих.

 Сумарни дефтер Босанског санџака из 1485.

Eflākān-ı Birçe (21)

 На страни 21. се помињу власи Бирче. Имали су 14 џемата. Помиње се нахија Бирче и у сумарном дефтеру из 1516.

 У опширном дефтеру 1489. је не видим, но овај текст Адема Ханџића из 1990. даје објашњење за то као и још много тога. Нпр. ово о власима краља Радивоја.

Цитат
Godine 1485 , u vezi s popisom carskih vlaha u Žepču od 48 domaćinstava i u Maglaju 34 domaćinstva zapisano je sljedeće  : Ovaj džemat vlaha od davnina je bio carski has . Međutim , kad je prije ovog popisa ovu oblast popisivao Mevlana Vildan ( 1475. ) vlasima je raspolagao sam bosanski kralj pa zbog toga , a prema carskoj odredbi , oni tada nisu bili popisani , te su sada zatečeni izvan ranijeg popisa . “ U maglajsko područje bili su , također , već od ranije stigli i drugi vlasi , sandžakbegovi  , kojih je bilo 90 domaćinstava , a za koje je u tom popisu naznačeno došli sa strane . " Dakle , u maglajskom području još za vrijeme vlasti kralja Radivoja bile su naseljene dvije skupine turskih vlaha , ukupno 172 domaćinstva . Iz te činjenice se vidi da je u toj oblasti , ipak , postojalo određeno dvovlašće između Radivojeve i turske vlasti . Međutim , vidi se i to da su Turci priznavali tu činjenicu i nisu se miješali u pogledu svojih vlaha koji su prešli u Radivojevu oblast .
Tadašnji feudalni domen ( has ) bosanskog sandžak-bega obuhvatao je brojna naselja u središnjem i istočnom dijelu Bosne naseljena zemljoradnicima, kao i vlahe koji su se nalazili na dvije različite strane , u Birču ( područje Vlasenice ) i u Maglaju . U Birču su bili razvrstani u 14 džemata . Očito je to bila jedna velika knežina kojoj je na čelu stajao knez Šajko , dok su starješine ostalih 13 džemata bili primićuri , a obuhvatala je 393 domaćinstva s još 13 pretećih , odraslih neoženjenih članova . Nisu bili teritorijalizirani , jer su zabilježeni samo džemati po imenima starješina , a ne i sela . To su , očito , bili oni vlasi o kojima je u ovom popisu donesen spomenuti zakon o vlasima oblasti Pavlovića . Ovo navodim zbog toga što postoji dilema u vezi s ovim vlasima . Naime , u popisu ovog sandžaka , svega četiri godine kasnije ( 1489. ) , nema uopće spomena o vlasima oblasti Pavlovića .
Što je bilo s tim vlasima , da li su prešli na zemljoradnju , ili su se negdje pomaknuli , nije bilo jasno . Budući da su sandžakbegovi vlasi u maglajskom području do 1489. godine bili brojno znatno povećani , o kojima je u popisu iz te godine donesen i navedeni zakon maglajskih vlaha , uporedili smo popis vlaha oblasti Pavlovića s popisom vlaha u maglajskoj nahiji . I , bilo je pravo iznenađenje . Svi su oni iz oblasti Pavlovića prešli u maglajsko područje i tu istovetno popisani kao i ranije, tj . isto čelno osoblje i isti broj džemata . Štaviše , tu je zapisan i osobito važan podatak o konkretnoj ubikaciji tih vlaha , tj . da su to vlasi po imenu Banjani . ' ) Vrlo su male promjene nastale . Tako je glavarstvo knežine naslijedio u međuvremenu sin bivšeg kneza , Nole , sin kenza Šajka.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2637
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #68 послато: Јул 23, 2021, 10:53:03 поподне »
Сумарни дефтер Босанског санџака из 1485.

Eflākān-ı Birçe (21)

 На страни 21. се помињу власи Бирче. Имали су 14 џемата. Помиње се нахија Бирче и у сумарном дефтеру из 1516.

 У опширном дефтеру 1489. је не видим, но овај текст Адема Ханџића из 1990. даје објашњење за то као и још много тога. Нпр. ово о власима краља Радивоја.


Занимљиви подаци. Ови наводи Ханџићеви само потврђују оно што сам и раније претпостављао,а то је да су власи области Павловића из пописа 1468. године заправо власи нахије Бања (Мокра Гора и околина), под њима треба разумјети "влахе Бањане" које наводи Ханџић,а не херцеговачке Бањане како се често чини. Истовремено, кроз овај податак потврђен је и смјер миграције из Старог Влаха ка сјеверној Босни, а могуће и даље према Крајини.

Кретање ових група у влашком статусу у 15. и 16. вијеку кључно је за питања поријекла српских родова у западнијим подручјима.
« Последња измена: Јул 23, 2021, 10:55:15 поподне drajver »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1064
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #69 послато: Јул 24, 2021, 01:50:44 пре подне »
Занимљиви подаци. Ови наводи Ханџићеви само потврђују оно што сам и раније претпостављао,а то је да су власи области Павловића из пописа 1468. године заправо власи нахије Бања (Мокра Гора и околина), под њима треба разумјети "влахе Бањане" које наводи Ханџић,а не херцеговачке Бањане како се често чини. Истовремено, кроз овај податак потврђен је и смјер миграције из Старог Влаха ка сјеверној Босни, а могуће и даље према Крајини.

Кретање ових група у влашком статусу у 15. и 16. вијеку кључно је за питања поријекла српских родова у западнијим подручјима.

 Нисам баш сигуран овдје. Влашка нахија Бања колико видим помиње се први пут тек у дефтеру 1516. Не видим је у ова два ранија дефтера из 1485., 1489..

Maglay (36), Ozrin (37), Trebetin
(37-38), Usora (38), Birçe (39), Kamenska (39-40), Bana (40-41), Moraviçe (41), Nikşik (42-43)


 Према томе уколико је то тако онда ови Бањани нису могли потећи од њих. А генетика Бањана јесте раширена код Срба у западним крајевима надпросјечно..

 Влашка нахија Бирче колико видим махом се јавља на већином пустим селима нахија Штит, Велетин и Комић (постоји заселак Комић код Власенице), Треботић у дефтеру 1468., што значи да су ови власи практично населили пусту земљу.

 Такођер бројчано 1468./69. власи вилајета Павловић имају само 442 дома, у истом дефтеру власи вилајета Херсек имају 4616.

 1485. власи Бирче имају опет 400-тињак домова, они су сви отишли до 1489. а неко је други дошао у Бирче нахију, па власи Бирче из 1516., 1530. су нека друга популација. Влашка нахија Сјеница друго име Барче има тад 1100 домова. Не изгледа да су власи Павловић вилајета имали демографски капацитет да наставе ширење, изгледа да су од влаха Барче и Херцеговине долазили идући валови миграната ка западу. Наравно и у Смедеревском санџаку су постојале јаке влашке групе. Изгледа да многе ове влашке нахије настају тек касније цијепањем већих, али чини се 1468./1469. на овом подручју имамо само ове три групе.

 Управо изнад видимо формирање нове влашке нахије Озрен од ових маглајских влаха. Њу је 1516. предводио други син кнеза Шајка, Његован,, а видим да се помиње и 1530. као "кнез влаха" што је титула јача од само "кнез".

 Ова динамика је битна, изгледа да је ово 1468. пусто подручје Бирче служило као "мјесто упада" влашких група одакле су даље ишли.
« Последња измена: Јул 24, 2021, 01:52:28 пре подне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1064
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #70 послато: Јул 24, 2021, 03:17:33 пре подне »
Цитат
Godine 1468. u vilajetu Pavli spominje se 448 vlaških domaćinstava sa 130 neoženjenih , 1485. upisana su 393 domaćinstva i 133 neoženjena u 14 džemata . Njihov je status regulirao » Kanun džemati eflakân vilajeti Pavli « . Vlasi Banjani  u nahiji Maglaj ( što znači da su doseljeni ) , ali se poslije oni uopće ne spominju u navedenim nahijama

 Дакле власи Бирче 1485. су у ствари власи вилајета Павли, директни насљедници ових из 1468/69. Изгледа по овоме сва група је завршила око Маглаја. Од њих се формирала нахија Озрен, мислим још неке, Усора могуће.
« Последња измена: Јул 24, 2021, 03:21:08 пре подне Zor »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2637
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #71 послато: Јул 24, 2021, 07:38:39 пре подне »
На подручју некадашње области Павловића (касније Вишеградска каза), по попису из 1530. године постојале су само двије скупине влаха, у нахији Бирач и у нахији Бања. По попису 1468. године, власи области Павловића, кao уосталом ни херцеговачки власи нису пописани по насељима већ збирно. Као што смо већ поменули, било их је 442 куће. Мислим да је мало вјероватно да се тих 442 куће већ тада налазило у Бирчу, јер подручје још није било освојено од Турака. Осим тога, питање је шта је са власима Бање који би ту такође требали да улазе, без обзира што нахија Бања као нахија тад није била формирана. Много је логичније да су се власи из Бање која се 1468. године већ налазила под Турцима до 1485. године помјерили према Бирчу и да су то власи Бањани који се касније помињу код Маглаја, него да су власи Бањани директно из Херцеговине дошли у Бирач. Област и топоним Бање у области Павловића није ништа млађи,а вјероватно  је и старији од херцеговачких Бањана.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1064
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #72 послато: Јул 24, 2021, 08:49:04 пре подне »
На подручју некадашње области Павловића (касније Вишеградска каза), по попису из 1530. године постојале су само двије скупине влаха, у нахији Бирач и у нахији Бања. По попису 1468. године, власи области Павловића, кao уосталом ни херцеговачки власи нису пописани по насељима већ збирно. Као што смо већ поменули, било их је 442 куће. Мислим да је мало вјероватно да се тих 442 куће већ тада налазило у Бирчу, јер подручје још није било освојено од Турака. Осим тога, питање је шта је са власима Бање који би ту такође требали да улазе, без обзира што нахија Бања као нахија тад није била формирана. Много је логичније да су се власи из Бање која се 1468. године већ налазила под Турцима до 1485. године помјерили према Бирчу и да су то власи Бањани који се касније помињу код Маглаја, него да су власи Бањани директно из Херцеговине дошли у Бирач. Област и топоним Бање у области Павловића није ништа млађи,а вјероватно  је и старији од херцеговачких Бањана.

 Да у праву си. Уколико је манастир Бања имао своје влахе онда се ради свакако о власима области Павловића. Логично да они нису у Бирчу 1468. јер се помињу ове нахије пуне пустих села на том подручју око Власенице, и скоро сва та села се касније и не помињу.

 Знам да манастир Милешева јесте имао своје влахе, и то је влашка нахија Милешева унутар Херцеговачког санџака. Влашке нахије Бања није било унутар тог санџака, а у Босанском се јавља 1516. Као што се јавља и 1516. нахија Бирче чији становици нису иста популација као 1485. могао је то бити и случај са Бањом. Баш сам тражио доказ непосредни помињања влаха Бање, нисам то још нашао, а има логике да су имали своје влахе.

 1468. су пописани збирно, као и власи Сјенице 1455. Ту су неки аутори правили ужасну грешку гдје су влахе нахије Сјеница 1604. поистовјећивали са њима, иако никакве везе немају (осим пар заједница из Барче које су добиле дербенџијски статус). 1468. видимо да су власи Сјенице у ствари власи Барче а то и остају до 1604. с тим да се од њих овдојило пар нахија до тада. А власи нахије Сјеница нису имали влашки статус у 15 в. изгледа да су га добили око 1530.
« Последња измена: Јул 24, 2021, 08:57:20 пре подне Zor »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2637
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #73 послато: Јул 24, 2021, 09:07:08 пре подне »
Да у праву си. Уколико је манастир Бања имао своје влахе онда се ради свакако о власима области Павловића. Логично да они нису у Бирчу 1468. јер се помињу ове нахије пуне пустих села на том подручју око Власенице, и скоро сва та села се касније и не помињу.

 Знам да манастир Милешева јесте имао своје влахе, и то је влашка нахија Милешева унутар Херцеговачког санџака. Влашке нахије Бања није било унутар тог санџака, а у Босанском се јавља 1516. Као што се јавља и 1516. нахија Бирче чији становици нису иста популација као 1485. могао је то бити и случај са Бањом. Баш сам тражио доказ непосредни помињања влаха Бање, нисам то још нашао, а има логике да су имали своје влахе.

 1468. су пописани збирно, као и власи Сјенице 1455. Ту су неки аутори правили ужасну грешку гдје су влахе нахије Сјеница 1604. поистовјећивали са њима, иако никакве везе немају (осим пар заједница из Барче које су добиле дербенџијски статус). 1468. видимо да су власи Сјенице у ствари власи Барче а то и остају до 1604. с тим да се од њих овдојило пар нахија до тада. А власи нахије Сјеница нису имали влашки статус у 15 в. изгледа да су га добили око 1530.

Да, осим тога. Турци подручје влаха Бањана у Херцеговини освајају тек 1466. године. Мислим да је практично немогуће да су у року од годину-двије  дана неки власи Бањани из Херцеговине могли бити насељени на полупустој територији Бирча и већ 1468. године ту имати  преко 400 кућа.

Миграција из области Вишеградског Старог Влаха (што је у суштини каснија влашка нахија Бања) према сјевероисточној Босни посвједочена је читавом низом влашких насеља од Перућца на Дрини (гдје је излазила нахија Бања), преко Осата до Бирча.

Раније сам помињао могућност да су и власи Бањани оригинално потицали од ових старовлашких Бањана, тј. влаха манастира Бања и да би неки крајишки N2 могли потицати и из Старог Влаха,а не из Херцеговине. Уосталом неке крајишке породице које су N2 имају предање да су од "некакве Бање",а не да су од племена Бањана.
« Последња измена: Јул 24, 2021, 09:14:49 пре подне drajver »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1357
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #74 послато: Јул 24, 2021, 01:14:32 поподне »
Да, осим тога. Турци подручје влаха Бањана у Херцеговини освајају тек 1466. године. Мислим да је практично немогуће да су у року од годину-двије  дана неки власи Бањани из Херцеговине могли бити насељени на полупустој територији Бирча и већ 1468. године ту имати  преко 400 кућа.

Миграција из области Вишеградског Старог Влаха (што је у суштини каснија влашка нахија Бања) према сјевероисточној Босни посвједочена је читавом низом влашких насеља од Перућца на Дрини (гдје је излазила нахија Бања), преко Осата до Бирча.

Раније сам помињао могућност да су и власи Бањани оригинално потицали од ових старовлашких Бањана, тј. влаха манастира Бања и да би неки крајишки N2 могли потицати и из Старог Влаха,а не из Херцеговине. Уосталом неке крајишке породице које су N2 имају предање да су од "некакве Бање",а не да су од племена Бањана.
Извињавам се што реметим тему, само ми реците да ли има каквог пописа Бањана с краја 15. и с почетка 16. вијека?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #75 послато: Јул 24, 2021, 01:34:51 поподне »
Извињавам се што реметим тему, само ми реците да ли има каквог пописа Бањана с краја 15. и с почетка 16. вијека?

http://www.cidom.org/wp-content/uploads/2018/10/Ahmed-A.-Ali%C4%8Di%C4%87-Poimeni%C4%8Dni-popis-sand%C5%BEaka-vilajeta-Hercegovina-1985.pdf

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2637
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #76 послато: Јул 24, 2021, 02:23:45 поподне »
На једној другој теми већ сам качио карту влашке нахије Бања по границама из пописа 1530. године.



Мислим да ова област има значајног утицаја на порекло српског становништва у сјевероисточној Босни,али и у Крајини.
« Последња измена: Јул 24, 2021, 02:31:58 поподне drajver »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1259
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #77 послато: Јул 24, 2021, 10:37:26 поподне »
Да, осим тога. Турци подручје влаха Бањана у Херцеговини освајају тек 1466. године. Мислим да је практично немогуће да су у року од годину-двије  дана неки власи Бањани из Херцеговине могли бити насељени на полупустој територији Бирча и већ 1468. године ту имати  преко 400 кућа.

Миграција из области Вишеградског Старог Влаха (што је у суштини каснија влашка нахија Бања) према сјевероисточној Босни посвједочена је читавом низом влашких насеља од Перућца на Дрини (гдје је излазила нахија Бања), преко Осата до Бирча.

Раније сам помињао могућност да су и власи Бањани оригинално потицали од ових старовлашких Бањана, тј. влаха манастира Бања и да би неки крајишки N2 могли потицати и из Старог Влаха,а не из Херцеговине. Уосталом неке крајишке породице које су N2 имају предање да су од "некакве Бање",а не да су од племена Бањана.

Манастир Бања је посвећен Светом Николи и имало би смисла, ако би горепоменуте крајишке N2 породице са предањем од "некакве Бање" управо њега славили.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Деспотовски

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 29
  • E-V13 • Брсјак
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #78 послато: Јул 25, 2021, 12:24:07 пре подне »
Цитат
Кад је Србија 1804. под Карађорђем, а затим под Милошем, дизала велике устанке за ослобођење Балкана... У Србији су се јављали... и Македонци, који су дали две војводе...
- Јован Дучић, Верујем у Бога и у Српство (Београд: Дерета, 1999), 49.

Ево прилике да сазнам, на кога је овде мислио Дучић?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1064
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #79 послато: Јул 25, 2021, 07:31:20 поподне »
 Нашао сам нешто занимљиво. Село Јанчић друго име Чечина (данашња Чечина код Ивањице) се помиње у дефтеру Босанског санџака 1489. као село унутар великог зеамета Мехмед-бега сина Иса-бега у нахији "Вилајет Павли". Ово село је иначе припадало изворно власима Сјенице-Барче гдје је 1468. преведено као Тенчић ("ј" и "т" је разлика само у такчама).

 1516. настаје влашка нахија Бобољ и ово село се од тада јавља ту. По другим селима ове мале влашке нахије може се закључити да је потекла од влаха Сјенице из 1455. тј. влаха Сјенице друго име Барча 1468.

 У дефтеру 1489. оно је заведено у нахију Вилајет Павли, али није било под нахијама Борач, Олово, Вишеград. Могуће да је још неко потоње влашко село ту уписано, јер сам овај податак добио случајно од турског аутора, а сва села из ових нахија у том зеамету се јављају у једном раду о исламизацији земље Павловића и њега ту нема. На 2 странице се не налазе села ових нахија па је на једној од њих било и ово село.

 Дакле постоји изгледа и нека веза вилајета Павли са Старим Влахом/власима Сјенице. Обзиром да је касније влашка нахија Бирче била насељена а 1485. стари власи Бирче су отишли за Маглај, могло би се претпоставити да је и та нахија насељена из Старог Влаха.

  Што се тиче влашке нахије Бања, она се помиње први пут 1516. и 1604. унутар ње се јавља и манастир Бања. Манастир Бања је обновљен 1570. зато се и не јавља 1530. Могло би се претпоставити да су власи Бање 1516. па на даље поријеклом од влаха Сјенице-Барче, јер нахији Бања су до 1614. припала и нека села зеамета у области Павловића која су претходно припала новооснованој нахији Прибој. До 1604. већином су та села припала нахији Бања.

 У смислу тога јесу ли власи Бањани из 1485. од Бање, видимо да јесу постојале везе Павловића земље са Старим Влахом, а можда је и фактор то што је како читам манастир Бања био разорен при османској инвазији, мада не могу да нађем прецизан податак о томе. Да није можда разарање старог манастира Бање то што је проузрочило помјерање влаха Бање западно?? Под претпоставком да јесте било влаха манастира Бање у 15 в.

 За влахе Бање од 1516. до 1604. бих на основу садашњих података морао претпоставити да су досељени однекуд, тј. вјероватно Стари Влах. За већину њихових села не могу да нађем доказ постојања тих села у 15 в. Нека се јављају у 15. унутар нахије Вишеград, 1530. нахије Прибој па прелазе у влашку нахију Бања. 

Мислим да ова област има значајног утицаја на порекло српског становништва у сјевероисточној Босни,али и у Крајини.

 Мислим да овдје играју значајну тј. и већу улогу и власи Зворничког санџака који су такођер били бројни, а ово подручје је било под Зворничким санџаком. И о њима постоји доста информација из објављеног материјала.
« Последња измена: Јул 25, 2021, 07:40:39 поподне Zor »