Науке и научне дисциплине > Историја

Новац кроз историју

(1/3) > >>

ДушанВучко:
Talir je bio veliki srebreni novac, nazvan po mjestu Jáchymovu (njem. Joachimstal) u Češkoj, gdje se prvi put u Europi počeo kovati 1518. Zbog pada vrijednosti mala srebrenog novca, porasla je potreba za kovanjem većih nominala. Uz porast proizvodnje srebra i usavršavanja kovanja novca, moglo se pristupiti kovanju velikog srebrenog novca. Prvi takav novac počeo je kovati 1484. - 1486. u Tirolu nadvojvoda Sigismund. Novac je nazvan GULDENGROSĆHEN zato jer je imao istu vrijednost kao i zlatni gulden.

Od 1518. grof Schlick u Jáchymovu počinje sistematski kovati srebrene guldene, koje su nazvali IOACHIMS-TALER ili samo TALER. Dobra čistoća srebra, masa od oko 27,20 grama, a kasnije 26,39 grama, i visok umjetnički domet, pridonijeli su da se talir prihvati u svim njemačkim zemljama, a također i u drugim, te da postane obrazac za kovanje slična novca.

Srebrni taliri kovali su se i u hrvatskim zemljama, a među prvima su bili oni kovani u Gvozdanskom, gdje je početkom 16. stoljeća rudnike, topionice, ljevaonice i kovnice posjedovao knez Nikola III. Zrinski.

Naziv, malo izmijenjen, zadržo se u nazivu novca mnogih današnjih zemalja: [1]

Skandinavske zemlje — daaler, riksdaler
Nizozemska — daalder
Italija — tallero
SAD — dollar


The 1525 Joachimsthaler of the Kingdom of Bohemia was the first thaler. The obverse side pictures St Joachim.

ДушанВучко:
„Динар” се међу Србима први пут помиње у архивским документима с краја 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Од тог времена, па све до пада деспотовине 1459. године,[40] у распону од 230 година, новац је ковало више од 20 српски владари 15 жупана и великаша и 10-так градова, а исковано је око 350—400 врста новца.[41]

Динар је представљао једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. Сав средњовековни новац Србије се, због повлачења злата из оптицаја, појаве карактеристичне за тај период свуда у Европи, ковао у сребру.[40]

Мада се у разним средњовековним повељама помињу старосрпски перпер (као златни новац) и денари или грошеви (као сребрни новац), у оптицају је углавном циркулисао сребрни новац.[40] Назив перпера се употребљавао као обрачунска јединица новца. У Србији у 13. веку перпер је био одређена количина сребрног 12 сребрњака

Рудници[уреди]
За појаву српског кованог новца, осим економских и политичких услова, од великог значаја је било и богатство Рашке области сребром.[42]

Експлоатација рудника започело је средином 13. века у Брскову.[43] У писаним изворима се први пут помиње Рудник (1293), затим Трепча, Рогозна и Грачаница (1303), Ново Брдо (1308), Трешњица у Подрињу (1312), Липник (1319). До средине 14. века отворени су и рудници у Копаоничкој области: Копорићи, Плана (Копаоник) и Остраћа, затим јужније Јањево. Током 14. века са радом су започели и рудници у Македонији: Кратово и Злетово. У другој половини 14. века отворен је рудник у Железнику код Кучева.[44]

Технологија вађења руде и њена прерада је била таква да су рудници исцрпљивани након свега неколико деценија, па су многи од поменутих рудника затворени још у средњем веку.[44]

Уз богата рудишта формирана су насеља и тргови, центри тадашњег привредног живота.[45]
Најзначајније емисије српског средњовековног новца по обиму представљају ковања краља Милутина и ковања цара Душана,[66] која су настала у време највеће експанзије динара.[67]

Хронолошки гледано, могу се издвојити четири периода ковања новца[68]:

краљевски период 1276—1346, током владавине краљева Драгутина (1276—1282/1316), Милутина (1282—1321), Уроша III Дечанског (1321—1331) и за време краљевског периода Стефана Душана (1331—1346)
царски период 1346—1371, током владавине цара Душана (1346—1355), цара Уроша (1355—1371) и краља Вукашина (1365—1371)
период обласних господара 1371—1402, током владавине кнеза Лазара (око 1370—1389), Балше III (1403—1421), Вука Бранковића (око 1375—1396),
деспотски период 1402—1456, током деспотовања Стефана Лазаревића (1389—1427), Лазар и Ђурђе Бранковић (око 1402—1410).

Електрон - сребрни трахеј Стефана Радослава.



Динар краља Драгутина познат као први динар са ћириличним натписом и владаром који стоји. Владар са круном држи скиптар у руци са крстом на врху, док му друга рука почива на грудима.


Крстасти динар Стефана Дечанског.


Крунидбени динар цара Душана


Интересантна врста Душановог сребрног царског динара. Новчић је тежине 1,55 грама и пречника 20mm. Владар с круном на глави седи на коњу у скоку. Коњ је окренут удесно. Владар на глави носи круну. У десној руци владар држи жезло са крстом на врху[112]


Динар краља Вукашина


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80#%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

Amicus:
Ако ћемо стављати и реплике, морамо у наслову ставити напомену, да раздражљивије особе не улазе. ;D

ДушанВучко:

--- Цитат: Amicus  Јануар 24, 2018, 03:29:45 поподне ---Ако ћемо стављати и реплике, морамо у наслову ставити напомену, да раздражљивије особе не улазе. ;D

--- Крај цитата ---
:D Нећемо реплике :) Мир у кући   :D

ДушанВучко:
Носталгија

Новчаница од 100 немачких марака.

На предњој страни је лик пијанисткиње Кларе Шуман, а у позадини су грађевине Лајпцига и лира. На задњој страни је клавир и Конзерваторијум у Франкфурту.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна