Прошле године, у разговору са сарадником сценаристом заједно закључисмо да се не бисмо усудили да радимо епоху 20-тих и 30-тих година 20. века, коју је Бјелогрлић био најавио, без мултидисциплинарног приступа проучавању друштва тог доба - језичког, социолошког, историје моде и музике...а камоли да се усудимо да без читавог тима сценариста (не може, 'Гордан Михић потписује' него бар 8 сценариста) и без тима историчара свих релевантних субспецијализација, етнолога, етномузиколога, специјалиста за средњевековни српски језик, итд. - уопште радимо било шта што има везе са средњим веком.
Ни у СФРЈ није снимљен ниједан квалитетан филм са тематиком средњег века. Данас, када Американци снимају полу-успеле филмове старих епоха, почевши са 'Гладијатором', где се штеди на статистима (можда 500 људи у бици на почетку Гладијатора за разлику од холивудских спектакала из 50-тих и 60-тих са по 10,000 статиста) - како наша филмска култура може да изнедри ишта смислено везано за средњи век? Никако. Да не говорим о естетској инфериорности компјутерске графике у односу на реалну материју у америчком филму, а камоли српском. А примена компјутерске графике (за дочаравање градова, масовности људи, итд.) има два мотива - један је буџет а други је промоција компјутера као апсолутног имитатора живота и естетски и вредносно централног у нашем друштву, иако видимо голим оком да је резултат инфериоран. Да не улазим у детаљ естетске супериорности филмске траке у односу на видео технологију, и како се техниколор из историјских спектакала 50-тих никада не може достићи.
Разговарао сам и са драматургом 'Немањића' док су припремали серију, који је по дужности на пројекту, испред РТС-а, и рекао сам му да је мој став да треба забранити скрнављење Немањића оваквим пројектима. Исто као што би СПЦ требало да забрани подизање споменика свецима из лозе Немањића, то јест да запрети анатемом имитаторима македноских и муслиманских мегаломана (статуе Александру Македонском и Краљу Твртку).