Порекло становништва > Старе породице и племство

Бранковићи

(1/15) > >>

Nebo:
Чуди ме да до сад није покренута тема о Бранковићима.

Видим и по форуму и на порталу да има на више места појединих исечака о овој значајној србској владарској кући, али нигде нешто целовито.

Зато, на данашњи празник Свете Мати Ангелине, отварам тему.

Можемо овде дискутовати о њима, о пореклу ове куће, о везама са другим племићким родовима, о племенима и братствима који наводно од њих потичу, о "издајству" Вука Бранковића, итд, итд.

Nebo:
Данас наша Црква слави преподобну мати Ангелину.


Икона (слика) Свете мати Ангелине, рад Паје Јовановића, Саборна црква у Вршцу

Ангелина је кћер албанског великаша Ђурђа Аријанита Комнина. Ђурђе је имао три кћери и све су се удале за знамените владаре западног Балкана оног времена: Андроника за Ђурђа Кастриота, Гојислава за Ивана Црнојевића, а Ангелина за Стефана Бранковића.

Иако Албанци данас својакају Аријантие као властелу њихове националности, Аријанити су били византијска аристократска кућа, позната још од почетка 11. века, која је управљала подручјем данашње Албаније од почетка 13. века.

Ангелина је рођена око 1440. године у Берату. На двору њеног оца, упознала је србског деспота Стефана Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића, протераног 1459. године из Србије. Стефан је раније (1441) као младић био ослепљен у турском заточеништву, те се назива и Стефан Слепи. Према предању, млада Ангелина се заљубила у, иако осакаћеног, наочитог србског деспота и затражила од свог оца да се уда за њега. Венчање је обављено 1460. године. Ускоро су добили сина Георгија (или Ђорђа).

По препоруци Ђурђа Кастриота, Ангелининог зета, због стално присутне опасности од Турака, Стефан и Ангелина су се склонили у Италију, где купују замак Београд у Фурланији (1461). Након Георгија, добијају сина Јована и кћер Марију (Мару). Живели су скромно, на ивици сиромаштва, од помоћи коју су добијали од млетачке властеле. Стефан се упокојио 1476. године.


Након што је удала кћер Марију за маркиза Бонифација III од Монферата (1485), на позив угарског краља Матије Корвина, Ангелина са синовима долази у Срем (1486), где добија посед у Купинику (Купиново). Ту Ангелина, већ сасвим посвећена вери, подиже храм посвећен Светом Луки, где полаже нетрулежне мошти свог мужа. Корвин је Георгију Бранковићу доделио титулу деспота и поседе у Срему (Купиник, Сланкамен, Беркасово, и др), међутим, Георгије убрзо одлучује да се замонаши (1495. године, добивши монашко име Максим; исте године стиже им вест о прераном упокојењу Ангелинине и Стефанове кћери Марије), а титулу и поседе предаје брату Јовану.

Након што се деспот Јован упокојио (1502), Ангелина са сином Максимом прелази у Влашку, код војводе Јована Радула, где Максим бива хиротонисан за митрополита. Но, смутна времена никако не дадоше овој породици да нађе мир на једном месту, те се они после неког времена враћају у Срем. Максим бива постављен за митрополита београдског и сремског. Подижу Манастир Крушедол, посвећен Пресветој Богородици, где Максим преноси митрополитску столицу. Ту је и сахрањем, поред моштију оца и брата, након упокојења 1516. године.


Манастир Крушедол

Nebo:
Након што јој се упокојио и други син, Ангелина се замонаши (иако је и у свету живела као монахиња након мужевљевог упокојења), у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу крштено име. Остала је упамћена по строгој молитви, милосрђу и обнови сремских храмова. Због благочестивог живота мајке и супруге, а затим и монахиње, као и муке жене и мајке која је надживела мужа и троје деце, народ је прозвао - Мајка Ангелина. Остало је записано и како је све своје слободно време проводила везући покрове од златних и сребрних нити за кивоте у којима су почивали њени муж и синови.

Упокојила се мирно на данашњи датум 1520. године. Најпре је сахрањена у малом женском манастиру у којем је живела свој монашки живот, а када су, након неколико година, њене нетрулежне мошти ископане, чиме је пројављена светост ове наше деспотице, оне су похрањене у главни крушедолски манастир у кивот са моштима сина јој, деспота Јована.

На жалост, мошти светих Бранковића изгореле су 1716. године, када су Турци запалили Манастир Крушедол. Сачувани су само лева рука Свете Ангелине и десно стопало Светог Стефана Слепог.



Ангелина и Стефан са синовима, икона из средине 18. века

Nebo:
Света мати Ангелина слави се на данашњи дан (када је слава у Манастиру Крушедол и народни сабор у овом фрушкогорском селу), као и 23/10. децембра, Свети деспот Стефан Слепи 22/9. октобра, Свети архиепископ Максим 31/18. јануара, Свети деспот Јован 23/10. децембра.

За крај: да је Вук Бранковић заиста издао Србе на Косову, зар би настала од једног издајника светородна лоза Бранковића!?
 

О Бранковићима и на:

http://www.poreklo.rs/2012/08/28/veze-srpskih-i-rumunskih-vladarskih-porodica/
http://www.poreklo.rs/2013/09/13/grb-i-rodoslov-brankovi%c4%87a/
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1567.msg27002#msg27002

Nebo:
Невезано за Бранковиће, али везано за данашњи црквени календар:

Православна Црква данас обележава успомену и на Светог мученика Валентина римског, кога римокатолици и остали западни хришћани славе 14. фебруара, - празник познат као Валентиново (Valentine’s day), а у новије време тзв. „Дан заљубљених“.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна