Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића

<< < (2/4) > >>

Дробњак:

--- Цитат: симо  Јун 28, 2017, 12:00:20 пре подне ---Па колико сам схватио ради се о истим Дробњацима, али настањеним на различитим локацијама. Не треба заборавити да су Дробњаци доста рано кренули да се растурају по разним мјестима, ту је и самоборско-гатачка грана.

--- Крај цитата ---
Ово хтедох да напишем малочас али пропустих, умор ради своје. За Косовчиће имамо опречне податке. Једни веле да су дошли из Рудина у 16. веку, а једни да су из Пошћења ишли на Косово. Ово друго је можда вероватније. А можда је сеоба текла и овако: Босна или неки друга област (Зета, јужна Италија...) - Дробњак -Рудине -Дробњак (Пошћење).

Amicus:
Разумем ја да је идеја за дискусију чардак ни на небу ни на земљи, али вуче ме већ другу вече да томе пишем, па дадох себи слободу да отворим тему.

Наравно, слажем се са свим написаним, с тим да Томићево смештање догађаја просипања дроба Реџеп-паши у 16. век, битно каска за самим првим поменом овог антропонима, а коју предање везује управо за такву једну причу.

Чак је можда заиста тако и било, да је Реџеп-паша ту страдао, али у овом контексту мислим да није ни први ни последњи, који је дроб оставио под неком главицом у Дробњаку.

Помен Босне и Травника у овом контексту, ако је вероватни предању, био је апсолутно успутна станица. Ако предање каже да је Хлапац довео Новљане у Травник, и да их је он одатле и одвео, дакле то је био неки кратак боравак, али који је остао упамћен, и на њега се често позивало, али до Лубурића је остало сачувано, да је Хлапац довео и одвео Новљане у и из Травника.

Дробњак:
Усмена предања су проблематична категорија, а нарочито када се односе на тако даван временски период. Средњи век и већи део Новог века има, може се рећи две историје. Покушаћу да ово објасним једноставно и повежем са овом причом. Наши преци из средњег века, били су у 99,99% случајева неписмени пољопривредници и сточари. Њихова историја је сасвим другачија од учене историје средњег века, коју ми до данас имамо сачувану, па тако можемо да читамо житија, Геста разних европских народа и сл. Они су у својим причама из којих су настале епске песме, причали о јунацима, краљевима и ратницима из давнине. Њихова прошлост је усмена и без хронологије за разлику од званичне, учене историографије тог периода која у себи спаја највише класичну и хришћанску традицију. Њихова историја није праволинијска попут званичне, него је циклична. Време не тече ка једном циљу, што је у хришћанској средњовековној Европи био други долазак Христов, већ је време циклично - свет се рађа и нестаје изнова сваке године. Тако се и предања и понављају и поклапају. Видесмо на примеру Дробњака, који ми овде разматрамо, да се нигде у предању не помиње година или век сеобе, чак ни владавина актуелног владара, што би можда било у складу са колективним народним сећањем. Ми имао податак да су Новљани дошли, када не зна се. Исто тако имамо и име Хлапца Косовчића за кога се не зна када их је довео и да ли је то заиста био он или је само на легенду о њему залепљена нека много старија легенда. Што се тиче Травника, који је Амико поменуо и то може бити касније прилепљено предању. Откуд баш Травник, може се објаснити тиме што је од 17. века, када крећу устанци међу херцеговачким и брдским племенима, Травник био седиште везира, па су племенске вође - војводе и кнезови ишли у Травник по берат, а богами многи су тамо завршили са главом на пању. Дробњачки прваци су ишли у Босну у Травник по берат, па се можда Травник уклопио у старо предање о доласку из Босне, а Травник као значајно место у Босни, је додат на предање да би оно добило на тежини или је тај град био најјача асоцијација на Босну. Ово не би био први случај у прошлости а нарочито када су народна предања у питању и таквих случајева има у раним историјама германских народа где су епитети савремених краљева и њихова дела и личности прилепљивани на старе полу-легендарне владаре. Помињем историје германских народа, не зато што, како неки овде на форуму тврде, волимо да потенцирамо германско порекло одређених делова српске нације, него због тога што су те германске историје, које су писане у раном средњем веку, најближе народним предањима и полу-легендарним историјама које су се у народу живеле до модерног доба. Хоћу да кажем, да без званичних историјских извора не можемо ништа да тврдимо. Можемо само да развијамо тезу и пробамо да дођемо до неке теорије која би могла бити најближа истини. Тема је занимљива и изискује доста велико познавање националне средњовековне историје али и упућеност у предање, наравно уз помоћ драгих нам Лубурића и Томића.

Amicus:
Покушајмо приступити проблему из другог угла.

Шта кажу извори, када се у историјским документима први пут појављује презиме Косовчић?

По предању, доста материјала имамо у 14. веку, Страхињино војевање са царем Душаном, Ђурјаново учешће у Косовској бици, удаја Грлице удовице Мусића Стевана за Јовицу-Јока Косовчића, претка Омакаловића итд.

А када усмени родослов ставимо на проверу, бар по генерацијама гледано, показује се да су неки од актера, заиста могли живети у време 14. века.

Далеко од њих сигурно није био ни војвода Хлапац Косовчић.

Nebo:
Што рече Марио - читам све ово синоћ написано и не знам шта бих рекао, а да није већ написано и на овој и другим темама о Дробњачком племену.

Опаске о предањима које Марио наводи су на месту, а писане историјске грађе има недовољно. Кад буду објављени пописни дефтери које Симо помиње, можда буде нешто јасније, ако буде могуће повезати неко од пописаних имена са именима из предања.
Генетика ту може да учини много на разјашњавању, као што у случају Дробњака већ поприлично и јесте, нарочито потврђујући везу самоборских Дробњака са матичним племеном, што је и те како значајно за праћење праваца расељавања Дробњака.

Дробњаке према изворима налазимо у области Рудина и другим крајевима северно од Боке већ у 13. веку (од 1285. надаље). Мислим да је ту било главно дробњачко упориште и да из њега следе излети према Гацку, према Оногошту, према Комарници и источној Босни, па зашто не и према Травнику. Ти излети у катуништа или поносничке туре, временом завршавају стварањем трајних настамби.

За Хлапца Косовчића не постоје никакви историјски трагови, али код свих предања морамо имати у виду да за сваког њиховог јунака постоји неки аутентични човек чије је житије уткано у предање. Можда се није звао баш Хлапац (премда и тог имена има по изворима тог времена, као и сличног имена Хлапен), можда је и Косовчић исконструисано презиме, али досељење у Комарницу, окршај с Кричима око планине, и други упечатљиви детаљи, вероватно нису тек плод маште ни магновење између митологије и стварности, већ народски испричани догађаји из повести.

У том контексту треба можда гледати и "травничку мисију". Ако су могли учествовати у Косовској бици, Дробњаци су могли бити ангажовани и као ратничка дружина у борбама између босанских владара и Турака средином 15. века (а и у турском дефтеру из 1477. године налазимо их као "војнике").

Враћамо се на почетни ниво: предање говори о петорици браће (или пет родова) који су из Рудина прешли у Комарницу. Лубурић пише о времену досељења Словена на Балкан, Томић о средини 15. века. Пада ми на памет могући сценарио:

Ако имамо више група истородних Дробњака на више места (што указује да су дуго присутни на Балкану и можда потврђује досељење у 11. веку), под претпоставком да им је област Боке и северно од залива матица, један крак се населио у Босни (у коју тада спада и Гацко - Самобор) и расељавао и другде, можда и у Травник (а можда су и Амикови преци овако стигли на север Босне?), можда су тамо били посадници. Након пада Босне под турску власт средином 15. века, неки од њих се враћају у матицу, јер знају одакле су дошли они или њихови преци. Враћа их се мањи број, они који су преживели ратна дејства (петорица браће / сродника са породицама и пратњом). У Рудинама вероватно затичу неке своје сроднике, а даље се склањајући од турских освајања, након пада Моштанице и Оногошта, селе се у Комарницу, опет код својих племеника (успут покупивши и још неке иноплеменике, нпр. Тепчане).

Они су Новљани, и ту би се могла уклопити прича о досељењу из Босне. Они Дробњаци који су већ били у Комарници су старији родови, које Лубурић не сврстава у Новљане, а генетика данас и међу њима налази Р109.

Осврнувши се на почетак свих ових тестирања и анализа резултата, - ко би тада помислио да ће бити оволико непознаница о Дробњацима...

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију