Вјера и култура Срба > Православље
Новомученици србски
Nebo:
Данас, 17/4. јуна, СПЦ обележава спомен на Светог свештеномученика Јоаникија црногорско-приморског.
Рођен је 1890. године у Столиву у Боки, од оца Шпира Липовца и мајке Марије, дев. Дамјановић. На крштењу добио је име Јован. Пореклом је од Липоваца из Цуца, од претка који се почетком 18. века доселио у Боку.
Липовци су братство у Липову у Цуцама, које припада братству Орловића. У самим Цуцама више нема презимена Липовац, већ су се разгранали на два рода и презимена – Ивановић и Илић.
http://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/
Јован Липовац је завршио основну школу у Прчњу, гимназију у Котору, Православни богословски завод у Задру и Филозофски факултет у Београду, где је положио и професорски испит из богословских предмета.
Рукоположен је за свештеника 1912. године, и био је парох у Ластви, а радио је и као суплент гимназије на Цетињу, у женској учитељској школи и Цетињској богословији. Од 1925. до 1940. године био је професор Прве мушке гимназије у Београду. Након упокојења жене, замонашен је у манастиру Раковица и постављен за игумана, а фебруара 1940. године за епископа, на величанственој хиротонији у Саборној цркви, о којој је писала београдска штампа. Исте године, у децембру. Свети архијерејски сабор поставио га је за митрополита црногорско-приморског.
Други светски рат и окупација Црне Горе, затекли су га на Цетињу. Као митрополит, био је принуђен да се довија између окупационих власти и Црногораца подељених у три табора – присталице окупационе власти, четнике и партизане. Иако је учесник Петровданског сабора и иако је примио и угостио италијанског краља Виторија Емануела, кад је овај био у посети Црној Гори, на шта је био приморан и што је изабрао као мање зло од отвореног супротстављања окупационој сили, на крају је изабрао да подржи четнички покрет.
На свршетку рата, када су партизани заузимали Црну Гору, одлучено је да се србске националне снаге повлаче према Словенији. Тада је и митрополит Јоаникије са свештенством Митрополије кренуо са четничким збегом, како би се избегло крвопролиће и страдање свештенства. С митрополитом, у колони је било око 60 свештених лица. Но, као што знамо из наше историје, четници и с њима и свештенство заробљени су од Британаца на аустријској територији и враћени у Словенију где су предати партизанима - Првој југословенској армији којом је командовао Брозов генерал Пеко Дапчевић (иначе, и сам син свештеног лица, ђакона Јована Дапчевића). Ту су побијене хиљаде четника на Зиданом мосту.
Митрополит Јоаникије и свештеник др Лука Вукмановић, рођени брат Светозара Вукмановића Темпа, пребачени су у Србију, оковани. Партизани су обавестили Темпа о заробљавању митрополита Јоаникија и његовог рођеног брата и питали га шта да чине са њима. Темпо је, према неким сведочењима, хладно одговорио: "Исто што и са осталима!"
У својој књизи "Револуција која тече" Темпо је записао: "Са својом мајком нијесам хтио да разговарам о Луки. Она се није усуђивала да га помене преда мном. Само је једном покушала да каже како није био са окупаторима, али ја сам је грубо прекинуо и рекао да га више не помиње у мом присуству ако жели да будемо заједно. Није га више помињала".
Не зна се где и кад је убијен отац Лука Вукмановић, а митрополит Јоаникије је убијен на Букуљи код Аранђеловца, средином јуна (највероватније 17. јуна). Пре него што су га убили, партизани су га мучили и малтретирали. Одговорни за убиство митрополита Јоаникија су тадашњи пуковник ОЗН-е Владимир Роловић и генерал Пеко Дапчевић.
У допису који је Штаб Прве Југословенске Армије 21. јуна 1945. године упутио Црногорској митрополији на Цетињу, а који се налази у архиву Митрополије на Цетињу, каже се:
"ШАЉЕМО ВАМ ПАНАГИЈУ И КРСТ, КОЈИ СУ ПРОНАЂЕНИ КОД РАЗБОЈНИКА БИВШЕГ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА. СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!".
Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, 2001. године, митрополит Јоаникије Липовац канонизован је за свештеномученика.
http://www.spc.rs/sr/sveti_svestenomucenik_joanikije_crnogorski
Nebo:
Данас, наша Црква обележава и спомен на мученичко пострадање Светог свештеномученика Георгија - Ђорђа Богића, пароха нашичког, којег су усташке звери, уз учешће њиховог "клера", масакрирале на данашњи датум 1941. године.
http://www.crkva.se/srbi/srbi_dorde_bogic.htm
Свети свештеномученик Георгије канонизован је 1998. године.
Nebo:
Свети свештеномученик Харитон није жртва Другог светског рата, већ наш савременик.
Рођен је као Радослав Лукић у Куршумлији 1960. године. Замонашио се 1995. године у Манастиру Црна Река у Рашкој, код Рибарића. 1997. године, још као искушеник, премештен је у Манастир Светих Архангела код Призрена, где је и замонашен 1998. године добивши име Харитон. То је било прво монашење у манастиру Светих Архангела после 550 година. Албански терористи су, непосредно након уласка немачких снага КФОР на КиМ, отели оца Харитона, 15. јуна 1999. године, на очиглед војника КФОР-а који нису предузели ништа да злочин спрече.
Након више од годину дана трагања, пронађено је обезглављено тело оца Харитона. Глава оца Харитона још увек није нађена. Недалеко од његовог тела пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време. До сада, нико није одговарао за овај злочин.
Монах Харитон Лукић прибројан је Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, 2016. године.
http://manastircrnareka.nr.rs/zitije_prepodobnomucenika_haritona.php
Nebo:
Свети новомученици дабробосански и милешевски
Уочи сјутрашњег празника:
Саборни празник ових мученика, пострадалих за време Првог и Другог светског рата, најпре од аустроугарских окупатора, затим и од усташа, италијанске окупаторске војске и комуниста, установљен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005. године и обележава се 11. јула (28. јуна по старом календару).
Nebo:
Свештеномученик Трифун Илијашки
Свештеномученик Трифун Максимовић рођен је 1873. године у селу Зенику код Сарајева. Завршио је Богословију у Раљеву, након чега је рукоположен за ђакона и свештеника 1899. године. Прогоњен је од стране аустријских власти. Почетком Првог светског рата био је утамничен. Стрељан је у Семизовцу у септембру 1914. године.
Свештеномученик Лаза Ћулибрк
Рођен је 1847. године у Војевци. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1847. године. За време Првог светског рата интерниран је у Арад, где је умро 12. марта 1915. године.
Свештеномученик Саво Шкаљак
Рођен је 1881. године у Ступни. После завршене Рељевске Богословије рукоположен је у чин ђакона, а затим и у чин свештеника 1907. године. Чим је почео Први светски рат окупатори су га узели за таоца. Мучили су га и изводили на стрељање од чега је пореметио умом. Умро је у болници за умоболне у Сарајеву, 9. априла 1918. године.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију