Немачки логораши

[Зрно]

Као што немаму адекватне спискове разних жртава из блиске историје, тако немамо ни спискове Срба који су провели Други светски рат као заробљеници у Немачкој. Према неким проценама било је чак 350.000 заробљеника из читаве Југославије. Ако нађете материјале на ову тему, поставите их овде.

[Зрно]

Мој деда Јован Зрнић је као војник Краљевине Југославије заробљен већ првих дана рата, негде у Босни. Са осталим заробљеницима је према Немачкој путовао у препуном вагону и стигли су у логор код места Форбах, што је данас на територији Француске, близу границе са Немачком. Немци су те логоре звали "сталаг" и сви су имали неке бројеве. Овај је био Stalag XII-F. Имам сачувана нека писма која је мој деда слао кући, односно неке специјално одштампане картончиће који су били јединствени за све логоре, и на којима је дописан број сталага.

Од прича ми је остало у сећању како је једном приликом дохватио бујну, чисту траву, која је расла из смотаних жица, како би утолио глад. Такође прича о прескакању широког рова, када су Немци питали ко може да прескочи, а он се јавио. Прескочио је на запрепаштење свих и добио додатну храну као награду, коју је поделио са свима, тако да њему није остало скоро ништа. Касније је послат једној немачкој породици да ради као слуга на њиховом имању. Имао је одличне односе с том породицом и чак је отишао у посету 1980-их година. Газда је умро одавно, али су га у госте примиле његове ћерке. Газда је чак сачувао неке његове ствари и рекао ћеркама да му врате ако икада дође.

[Синиша Јерковић]

И ја сам на интернету покушавао наћи спискове наших заробљеника из Другог свјетског рата. Мој деда са мајчине стране је такође заробљен на самом почетку рата у околини Београда, био је мобилисан у краљеву војску. Умро је, а да нисам успио да сазнам у ком је Сталагу био. Круг би могао да се сузи, са обзиром да је у повратку у Југославију прошао кроз Праг и да су логор ослободили Американци.

Ако неко зна да ли на мрежи има таквих спискова нека јави.

[aleksandar I]

Да се и ја придружим причом, али не и конкретним податком о списковима заробљених.

Чини ми се да је негдје одмах послије 1995. године Црвени крст РС започео акцију прикупљања података о ратним заробљеницима из Другог свјетског рата. Тада сам се детаљиније упознао са дединим заробљеништвом, јер је најмлађи ујак (родио се одмах после дединог повратка) чувао документацију. Наравно, од тога тј. новчане накнаде није било ништа.

Дакле, моје деда са мајчине стране Чедомир Марковић, који је иначе 30-тих година служио коњицу у Загребу, заробљен је у Ваљеву. У прво вријеме  био је у сталагу Либек, а онда је био распоређен у њемачку породицу као испомоћ.

Остала су ми у сјећању три детаља:
Први, када су као заробљеници ручали и када је један, како то он каже, дебели Нијемац кувар одвалио шамарчину заробљеном војнику јер је покушавао  преко реда да дође до казана.

Други детаљ су његови утисци о Французима, са којима је ваљда дијелио спаваоницу. За њега, патријархално васпитаног па још најстаријег међу браћом, било је непојмљиво да неко може да једе лежећи.

Трећи детаљ је боравак у њемачкој породици и кување пасуља у лименом лавору, а домаћин или домаћица нису правили никакву разлику између чланова породице и мог деде заробљеника.

Током свог боравка редовно је примао пошту и пакете Црвеног крста!

[Синиша Јерковић]

Да се и ја придружим причом, али не и конкретним податком о списковима заробљених.

Чини ми се да је негдје одмах послије 1995. године Црвени крст РС започео акцију прикупљања података о ратним заробљеницима из Другог свјетског рата. Тада сам се детаљиније упознао са дединим заробљеништвом, јер је најмлађи ујак (родио се одмах после дединог повратка) чувао документацију. Наравно, од тога тј. новчане накнаде није било ништа.

Дакле, моје деда са мајчине стране Чедомир Марковић, који је иначе 30-тих година служио коњицу у Загребу, заробљен је у Ваљеву. У прво вријеме  био је у сталагу Либек, а онда је био распоређен у њемачку породицу као испомоћ.

Остала су ми у сјећању три детаља:
Први, када су као заробљеници ручали и када је један, како то он каже, дебели Нијемац кувар одвалио шамарчину заробљеном војнику јер је покушавао  преко реда да дође до казана.

Други детаљ су његови утисци о Французима, са којима је ваљда дијелио спаваоницу. За њега, патријархално васпитаног па још најстаријег међу браћом, било је непојмљиво да неко може да једе лежећи.

Трећи детаљ је боравак у њемачкој породици и кување пасуља у лименом лавору, а домаћин или домаћица нису правили никакву разлику између чланова породице и мог деде заробљеника.

Током свог боравка редовно је примао пошту и пакете Црвеног крста!

Колико сам схватио из приче свог деде, стање заробљеника се једним дијелом побољшало кад је Црвени крст дошао до њих. Тад су добијали и пакете Црвеног крста, у којима је било и цигарета. Истовремено њемачки стражари нису имали цигарете, па су им наши који нису пушили давали цигарете из пакета. Мало апсурдно, али вјерујем дединој причи да је било тако. На крају рата, кад су Американци ушли у логор, наши заробљеници су се заузели за њемачке стражаре, говорећи да су били добри и сл. Mислим да је један од разлога оваквом третману био и статус POW (ратних заробљеника) који је био дефинисан Женевском конвенцијом,а Швабе ко Швабе су вјероватно хтјеле да формално испоштују ту конвенцију. При томе, постојао је битно другачији третман руских заробљеника. Деда ми је причао да су Русе посебно држали и посебно малтретирали. Сам он је био свједок кад се један од руских заробљеника од муке бацио под воз.

Боравак на селима код њемачких сељака изгледа да је био најлагоднији дио приче. Деда је, рецимо причао како су њемачком сељаку-домаћину цијелу ноћ помагали да закоље стоку и сакрије месо, које би му иначе држава одузела. Међу обичним Нијемцима је већ постојала свијест да је Хитлер своје отамбурао. Поход на Русију и руска зима су спомињане још тада, на основу дедине приче, као узрок Хитлеровог слома.

Пошто је деда ослобођен у прољеће 1945. године, а кући се вратио тек у августу 1945, питао сам га шта је радио за то вријеме у Њемачкој. Рекао ми је да су Срби ходали по Њемачкој, пекли ракију, чекали да се среде папири за назад. Њемачки стражари су га увјеравали још раније да је цијело село из ког је долазио збрисано са лица земље. Ово су вјероватно закључили на основу гашења поштанске испоставе у селу и чињенице да се у селу десио прави српско-хрватски међусобни покољ.

Кад је дошао, ипак су га сачекале живе мајка, жена и ћерка. Оца су му убиле усташе, брата партизани.

[Nenad M]

И мој деда по оцу, Богољуб (рођен 1900), заробљен је 1941 и имао статус ратног заробљеника. Радио је код неког Немца на имању и то није било лоше, мада је пре тога имао и лоше етапе, нарочито када је сазнао да су му стрељана два брата од стрица, а да му је син из првог брака погинуо (у четницима).

Ипак, најинтересантнија ми је ова прича: тамо је, како су гружански сељаци тад говорили, у ропству, успео да заради толико пара да купи себи хармонику. Када се враћао кући, из ропства у слободу, на граници му хармонику одузму Руси. До краја живота је причао: "Лоповска земља била, лоповска и остала".

[НиколаВук]

Мој прадеда Милутин (рођен 1905. године) је исто у Априлском рату 1941. допао у немачко заробљеништво. Немам детаљније информације у ком логору је био распоређен, само знам из стричеве приче да је врло брзо распоређен у немачку сеоску породицу којима је помагао у радовима на пољу и у кући. У тој породици су врло лепо поступали према њему, а он је био задивљен њиховом раденошћу и дисциплином, чак се премишљао када се рат завршио да ли да се враћа у Југославију; вратио се највише због тога што му је у Јежевици остало четворо малолетне деце, иначе да је био момак, тј. нежења, вероватно се не би ни вратио.  Када су моји стричеви били деца и гледали авантуре Прлета и Тихог, како убијају швапске војнике "на камару", прадедин коментар је био: "Да смо их стварно оволико побили, не би они никад освојили пола Европе." 

[Wolf Sagash]

Мој ђед по оцу је био артиљерац Зетске дивизије у Априлском рат. Тада се попут многих Херцеговаца вратио наоружан у Херцеговини. Учествовао је у Јунском устанку, после постао борац Јужно-херцеговачког партизанског одреда, а мају 1942. ступиоје у новоформирану Љубињску четничку бригаду Требињског корпуса. 15 маја 1943. у Дубравама су га као четника заробили Њемци и интернирали у логор Павлос Мелас у Солуну. Истог дана у Љубиње су заробили и његовог брата и стрица. Тамо су провели 16 мјесеци-

Мој дјед, први с десна, са стрицем Савом и братом Марком на Зејтинлику.

free jpeg images

[Wolf Sagash]

Небитно, али погријеших у куцању, Дјед ми је први с лијева.

[Amicus]

Мој прадеда, по очевој мајци, Ристо Симић из Костајнице, такође је био немачки заробљеник. Нажалост, нико од мојих није знао тачно где, као ни под којим околностима је допао заробљеништва. Ако се добро сећам, иста прича важила је и за њега, да је радио на имању неке немачке породице.

У скорије време, сличну причу сам чуо и од своје далеке рођаке по мајци, чији је отац био на раду у Немачкој непосредно после рата. Она је као девојка тада боравила тамо на дуже, па је стицала пријатељства са бившим официрима југословенске краљевске војске, који су после рата остали да живе у Немачкој (тамо се поженили Швабицама, израђали децу, нису се враћали у земљу), па су јој оцу долазиле неке југословенске службе на врата, да му скрену пажњу како им се кћерка дружи са четницима.

Од ње сам чуо да су ти наши људи, који су завршили у Немачкој као заробљеници, углавном прошли повољно, тј. да су били третирани људски од стране Немаца, како у поменутим логорима, тако и на приватним имањима Немаца код којих су радили.

Тема је интересантна, и ваљало би је подробније истражити, као и питање шта је било са онима који се нису вратили, а којих је изгледа немали број.

[Amicus]

Списак немачких логора за ратне заробљенике:

Stalag I-A Stablack (Istočna Prusija)
Stalag I-B Hohenstein (Istočna Prusija)
Stalag II-A Neubrandenburg (Mecklemburg)
Stalag II-B Hammerstein (Mecklemburg)
Stalag II-C Greifswald (Mecklemburg)
Stalag II-D Stargard (Pomeranija)
Stalag II-E Schwerin (Pomeranija)
Oflag II-A Prenzlau (Pomeranija)
Oflag II-B Arnswalde (Pomeranija)
Oflag II-C Woldenberg (Pomeranija)
Oflag II-D Grossborn (Pomeranija)
Oflag II-E Neubrandenburg (Mecklemburg)
Stalag III-A Luckenwalde (Brandeburg)
Stalag III-B* Fuerstenberg/Oder (Brandeburg)
Stalag III-C Alt-Drewitz (Pomeranija)
Stalag III-D Berlin (Lichterfelde)
Oflag III-A Luckenwalde
Oflag III-B Wehrmachtlager Tibor/Zuelichau
Oflag III-C* Lubben/Spree (Brandeburg)
Stalag IV-A Eisterhorst (Saksonija)
Stalag IV-B Mühlberg/Elbe
Stalag IV-C Wistritz bei Teplitz (Saksonija)
Stalag IV-D Torgau
Stalag IV-E Altenburg (Saksonija)
Stalag IV-F Hartmannsdorf
Stalag IV-G Oschatz (Saxe)
Oflag IV-A* Hohnstein
Oflag IV-B* Koenigstein
Oflag IV-C* Leipzig-Colditz
Oflag IV-D* Elsterhorst
Stalag V-A Ludwigsburg
Stalag V-B Villingen
Stalag V-C Wildberg (Offenburg)
Stalag V-D Strasbourg
Oflag V-A* Weinsberg
Oflag V-B* Biberach
Oflag V-C* Wuerzach
Stalag VI-A Hemer/Iserlohn (Westfalija)
Stalag VI-B Neu-Versen
Stalag VI-C Bathorn/Emsland (holandska granica)
Stalag VI-D Dortmund
Stalag VI-F Bocholt
Stalag VI-G Bonn-Duisdorf
Stalag VI-H Arnoldsweiler/Dueren
Stalag VI-J S.A. Lager Fichtenhein/Krefeld
Oflag VI* Tost/Oppein
Oflag VI-A* Soest
Oflag VI-B* Doessel-Warburg
Oflag VI-C* Eversheide/Osnabrück
Oflag VI-D* Münster
Oflag VI-E* Dorsten
Stalag VII-A Moosburg (Donja Bavarska)
Stalag VII-B Memmingen
Oflag VII* Laufen
Oflag VII-A* Murnau
Oflag VII-B* Eichstaett
Oflag VII-C/H* Laufen
Oflag VII-C/Z * Tittmoning
Stalag VIII-A Görlitz
Stalag VIII-B Lamsdorf (Šlezija)
Stalag VIII-C Sagan (Šlezija)
Oflag VIII-A* Kreuzberg/Oppein (Šlezija)
Oflag VIII-B* Silberberg (Šlezija)
Oflag VIII-C* Juliusburg (Šlezija)
Oflag VIII-D* Teschen/Gleiwitz (Šlezija)
Oflag VIII-E* Johannisbrunn
Oflag VIII-F* Mahrisch/Trubau
Oflag VIII-G* Weidenau/Freiwaldau (Šlezija)
Oflag VIII-H/H* Oberlangendorf/Sternberg (Šlezija)
Oflag VIII-H/Z* Eulenberg/Roemerstadt (Šlezija)
Stalag IX-A* Ziegenhain (Hesen)
Stalag IX-B* Wegscheide/Bad Orb
Stalag IX-C* Bad Sulza
Oflag IX-A/H* Burg Spangenberg
Oflag IX-A/Z* Rotenburg/Fulda
Oflag IX-B* Weilburg/Lahn
Stalag X-A* Schleswig
Stalag X-B* Sandbostel (zapadno od Hamburga)
Stalag X-C* Nienburg/Weser
Oflag X* Hohensalza
Oflag X-A* Itzehoe
OflagX-B* Nienburg/Weser
OflagX-C* Lübeck
Stalag XI-A* Altengrabow (blizu Magdeburga)
Stalag XI-B* Falingbostel (blizu Soltau)
Oflag XI-A Osterode (Westfalija)
Stalag XII-A* Limburg
Stalag XII-B* Frankenthal/Palatinat
Stalag XII-C* Wiebelsheim/Rhein
Stalag XII-D* Trier/Petriberg
Stalag XII-E* Metz
Stalag XII-F* Forbach
Oflag XII-A Hadamar/Limburg
Oflag XII-B Mainz
Stalag XIII-A* Bad Sulzbach
Stalag XIII-B* Weiden/Oberpfalz
Stalag XIII-C* Hammelburg/Mainfranken
Stalag XIII-D* Nuremberg-Langwasser
Oflag XIII A Nürnberg
Stalag XVII-A* Kaisersteinbruch (Austrija)
Stalag XVII-B* Gneixendorf (Krems)
Oflag XVII-A Doellersheim (Austrija)
Stalag XVIII-A* Wolfsberg (Austrija)
Stalag XVIII-AZ* Spittal (Austrija)
Stalag XVIII-B* Oberdrauburg
Stalag XVIII-C* Markt-Pongau (Austrija)
Stalag XVIII-D* Marburg (Austrija)
Oflag XVIII-A Lienz/Drau (Austrija)
Oflag XVIII-B Wolfsberg/Kaernten (Austrija)
Oflag XVIII-C Spittal/Drau (Austrija)
Stalag XX-A* Thorn
Stalag XX-B* Marienburg
Stalag XXI-A* Schildberg
Stalag XXI-B* Schubin (Poljska)
Stalag XXI-CH* Wollstein (Poljska)
Stalag XXI-CZ* Gratz (Poljska)
Stalag XXI-D* Posen (Poljska)
Oflag XXI-B Schoken (Poljska)
Oflag XXI-C Schubin (Poljska)

Наших заробљеника је било и по другим окупираним земљама нацистичког блока, попут Норвешке, где је страдаилма и умрилима 1949. године подигнут и споменик. Нешто на ту тему писало се и овде.

[Wolf Sagash]

Један од ријетких снимака. Ово је сталаг 13 о коме су Американци снимили касније серију.

https://www.youtube.com/v/B84OXxB5HII

[Amicus]

Наших заробљеника је било и по другим окупираним земљама нацистичког блока, попут Норвешке, где је страдаилма и умрилима 1949. године подигнут и споменик. Нешто на ту тему писало се и овде.

Али изгледа да ово нису ратни заробљеници, већ нека трампа радне снаге између НДХ и Нацистичке Норвешке. Занимљиво је да их југословенске власти после рата нису хтеле примити назад (в. овде), док су некима пак подигли споменик (в. овде)?!

[НиколаВук]

Али изгледа да ово нису ратни заробљеници, већ нека трампа радне снаге између НДХ и Нацистичке Норвешке. Занимљиво је да их југословенске власти после рата нису хтеле примити назад (в. овде), док су некима пак подигли споменик (в. овде)?!

Рођени брат од мог прадеде Милутина, Младен Вукосављевић из Јежевице, је био симпатизер НОБ-а, ухваћен од стране четника 1942. чини ми се и убрзо након тога предат Немцима, који су га послали у Норвешку, где је умро од неухрањености и промрзлина 1943. године. Нису само слати Срби са подручја НДХ већ и са подручја Недићеве Србије.

[Бакс]

Рођени брат од мог прадеде Милутина, Младен Вукосављевић из Јежевице, је био симпатизер НОБ-а, ухваћен од стране четника 1942. чини ми се и убрзо након тога предат Немцима, који су га послали у Норвешку, где је умро од неухрањености и промрзлина 1943. године. Нису само слати Срби са подручја НДХ већ и са подручја Недићеве Србије.

Од баш ЈВУО или неких других што су се називали четницима?

[Amicus]

Рођени брат од мог прадеде Милутина, Младен Вукосављевић из Јежевице, је био симпатизер НОБ-а, ухваћен од стране четника 1942. чини ми се и убрзо након тога предат Немцима, који су га послали у Норвешку, где је умро од неухрањености и промрзлина 1943. године. Нису само слати Срби са подручја НДХ већ и са подручја Недићеве Србије.

Да, у то нема сумње, рекох само да ово нису ратни заробљеници, већ цивилно становништво, које се нашло у логорима. Од раније је и мени познато да на неким од спискова, који су доступни за Норвешку, беше људи баш са територије Србије. Могуће да је овај пример што наводих горе, дошао баш из НДХ, али то није био и једини логор за Србе-Југословене у Норвешкој.

[НиколаВук]

Од баш ЈВУО или неких других што су се називали четницима?

Не знам тачно, али у питању су четници из чачанског краја. Ако пронађем нека конкретна имена, написаћу.

[Зрно]

Један од ријетких снимака. Ово је сталаг 13 о коме су Американци снимили касније серију.

https://www.youtube.com/v/B84OXxB5HII

Сад кад погледах снимак како заробљеник једе чоколаду, сетих се да је и мој деда причао како су им црнци давали чоколаде...

[Бакс]

Један од ријетких снимака. Ово је сталаг 13 о коме су Американци снимили касније серију.

https://www.youtube.com/v/B84OXxB5HII

Делује као да сви имају уредне и чисте униформе.

[Wolf Sagash]

Делује као да сви имају уредне и чисте униформе.

Ову књигу је дјед давно купио. Говори о робовању српских војника у Хемелбургу. Одлична књига, Има сјајних података и невјероватних детаља о односу српских и америчких заробљеника који су ту дошли у зиму 1944. године. Када би сахрањивали америчке војнике они су на сандук стављали заставу Краљевине Југославије и опјевавао их је српски свештеник. Нису хтјели да им Њемци обезбједе свештеникакоји није заробљеник, па су тражили од нашег попа да води сахране.

print screen windows