Карађорђевићи

Науке и научне дисциплине > Историја

Карађорђевићи

<< < (2/21) > >>

Селаковић:

--- Цитат: Nebo Мај 20, 2016, 07:54:53 поподне ---Е, а помисли колико може мајчинска генетика да утиче на физиономију и уопште фенотип потомака (нарочито мушких). Немојмо одмах да причамо о прељуби или подметању туђе деце.

--- Крај цитата ---

Vidim da je tu priču o drugom ocu Pavla plasirao dosta Đorđe, stariji sin kralja Pere. Voleo bih da ta spekulacija nije istinita, i ja uvek u takvim pričama u neverstvo poslednje poverujem. Nije nepoznato, to zna svako od nas iz života, da neki muškarci umeju žestoko da povuku "na ujčevinu". I kralj Aleksandar je povukao na Petroviće čini mi se mnogo više nego na oca (ne samo fizički).

vojislav.ananic:
http://www.objave.com/phpBB3/viewtopic.php?p=87607#p87607

- Zašto je srušen stari grad Žrnov?

vojislav.ananic:
Родослов Карађорђевића

Карађорђева жена била је Јелена Јовановић. Имали су четири ћерке и два сина Алексу и Александра. Алекса је имао само једног сина Ђорђа, који је имао синове Алексу и Божидара од којих даље нема потомака. Александар је имао десеторо деце од којих је шесторо преживело детињство, његови синови Петар и Арсен имају потомство које је обухваћено породичним правилницима из 1909. и 1930. године и које данас чини династију Карађорђевић.
_______________________________________________________
- Сава (1793—1847), удата за Антонија Ристића, звани Пљакић и
- Сарка (1795—1852), удата за Николу Кара-Марковића, па за Теодора Тошу Бојанића
- Пола (1797—1812), удата за Јовицу Милановића
- Стаменка (1799—1875), удата за Димитрија Ристића (?-1834), па за Илију Чарапића (1792—1844)
- Алекса (1801—1830) и Марија Трокин (1806—1827)
- Ђорђе (1827—1884) и Сара Анастасијевић (1836—1931), ћерка капетана Мише
- Алекса (1859—1920) и Дарија Прат (1859—1938)
- Божидар (1862—1908)
- Александар (1806—1885) и Персида Ненадовић (1813-1873)
- Полексија (1833—1914), удата за Константина Николајевића (1821—1877), па за Александра Прешерна
- Клеопатра (1835—1855), удата за Милана Петронијевића (1831—1914)
- Петар I (1844—1921) и Зорка Петровић-Његош (1864—1890)
- њихови потомци чине старију грану краљевског дома Карађорђевића:
- Јелена (1846—1867), удата за Ђорђа Симића (1843 - 1921)
-Ђорђе (1856—1889), није се женио, нема потомака
- Арсен (1859—1938) и Аурора Павлова Демидов (1873—1904)
- њихови потомци чине млађу грану краљевског дома Карађорђевића.

vojislav.ananic:
Породица Карађорђевић

Владавина последње српске династије, Карађорђевића, почиње догађајима везаним за Први српски устанак. Збором у Орашцу, 2. фебруара 1804. године. Ђорђе Петровић звани Карађорђе, изабран је за вођу устанка. Пореклом из сиромашне породице, младост је провео у честим селидбама у потрази за послом. За вереме аустријско-турског рата Карађорђе се бори у западној Србији и тада стише драгоцено војничко искуство, које ће доћи до изражаја у првом српском устанку. Одмах након "сече кнезова", Карађорђе и Станоје Главаш предузимају кораке ка бржем ширењу устанка. Под руководством Карађорђа сазвана је прва скупштина старешина у Остружници, а према преписци сачуваној из тог времена, Карађорђе се од почетка маја 1804. године потписује као "вожд", "врховни војвода", "командант од Србије". Карађорђе се није задовољавао половочним решењима која су му нуђена од стране султанових представника, а после првих знакова колебања неких старешина, определио се за наставак борбе са јасно израженим ослободилачким циљевима. До почетка 1807. године ослобођени су значајни делови Србије, заједно са Београдом, Шапцем и Ужицем. Покушај примирја није успео и на пролеће 1807. године настављене су борбе. Средином маја 1812. године дошло је до успостављања Букурештанског мира, којим нису били задовољни ни Турци ни Срби. То је довело до велике Турске офанзиве 1813. године, која је сломила отпор Срба, а Карађорђа и најистакнутије војводе натерала да у јесен 1813. године пребегну у Аустрију. Карађорђе се, после преласка у Аустрију, у септембру 1814. године обрео у Русији. Изабран за команданта устанка, који је договорен између представника Грка, Срба и Бугара, Карађорђе тајно долази у Србију 11. јула 1817. године и преко свог кума Вујице Вулићевића, тражи да се састане са Милошем, ради договора о заједничкој акцији. Милош, међутим, правдајући то "државним разлозима" наређује да се Карађорђе убије. Наређење је извршено у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године у месту Радовању, код Смедерева. Карађорђев син, Александар Карађорђевић, после слома првог српског устанка, провео је своју младост са родитељима у емиграцији. Средином 1839. године вратио се у Србију и постао члан суда, а затим поручник-ађутант кнеза Михаила. На власт је доведен од стране уставобранитеља 13. септембра 1842. године, на скупштини у логору на Врачару. Руска влада је тразила да се избор Александра поништи, те је сазвана нова скупштина на којој је овај избор за кнеза потврђен. Кнез Александар није могао по својим квалитетима и образовању да одигра неку значајну улогу у политичком животу Србије. За време његове владавине донет је Грађански законик, чије је стварање започело још за Милошевог времена. Кнез Александар је збачен са власти на Светоандрејској скупштини децембра 1858. године, када је на престо опет доведен Милош Обреновић. После мајског преврата 1903. године и убивства краља Александра Обреновића на власт у Србији по трећи пут долази породица Карађорђевић. Петар, кога је Народно представништво изабрало за краља Србије 2. јуна 1903. године, ступио је на престо са 59 година. Школовање је завршио у Београду, Женеви и Паризу, где је завршио војну школу Сен-Сир. Борио се у француско-пруском рату, као и у босанско-херцеговачком устанку под именом Петар Мркоњић.

vojislav.ananic:
Прошавши пут од пашалука до краљевине, Србија се појављује као независна, војничка снажна држава, кадра да буде центар око кога ће се окупити остали јужно-словенски народи. Био је то период брзог развоја капитализма, културног и привредног напретка. Повезивање осталих балканских народа са Србијом није било по вољи Аустрији, која је анексијом Босне 1908. године, чинила све да до те сарадње не дође. Сбија је, међутим била довољно снажна да преброди те тешкоће, па чак и да са успехом оконча два балканска рата 1912. и 1913. године. Под притиском официрског кора, краљ Петар I се 22. јуна 1914. године повлачи, преневши вршење краљевске власти на престолонаследника Александра. Од тада па до смрти, Петров утицај на политички живот у Србији био је минималан. Иако стар и болестан, краљ Петар I је са војском преживео најтежа искушења првог светског рата, прелазак преко Албаније и избеглиштво у Грчкој. У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца враћа се 1919. године, где две године касније умире. Ђорђе Карађорђевић, старији Петров син, био је човек преке нарави и необузданог темперамента.После неколико скандала дао је оставку на положај престолонаследника у корист свог млађег брата Александра. После првог светског рата проглашен је за умоболног и присилно држан у санаторијуму све до 1941. године. После другог светског рата живео је све до смрти у Београду, као пензионер. Престолонаследник Александар Карађорђевић је прва ратна искуства стицао у балканским ратовима. Рендгент Србије постао је 1914. године, а по завршетку првог светског рата, Александар је, 1. децембра 1918. године прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Видовданским уставом од 1921. године, Александар је у управи и законодавству добио широка овлашћења. У августу 1921. године, по смрти краља Петра, Александар ступа на престо. Александар је 6. јануара 1929. године укинуо Видовдански устав и завео личну диктатуру. Нови Устав краљ је дао септембра 1931. године. У време јачања фашизма, краљ Александар И убијен је у Марсељу 9. октобра 1934. године, приликом званичне посете Француској. Александра је наследио најстарији син Петар, али је због његове малолетности власт у земљи преузело Намесништво са принцем Павлом Карађорђевићем на челу. Приступање Тројном пакту 25. марта 1941. године, изазвало је револт народа и демонстрације.Војним ударом, Намесништво је укинуто а на власт је доведен краљ Петар II, још увек малолетан, који је после напада Немачке на Краљевину Југославију, 15. априла исте године, напушта земљу и са владом одлази у избеглиштво, прво на Блиски исток, а затим у Лондон. Због подршке четничком покрету Драже Михајловића, југословенски комунисти су му забранили повратак у земљу. Коначно решење питања монархије донела је Уставотворна скупштина Југославије својом одлуком од 29. новембра 1945. године, којом се у земљи укида монархија, а Петар II са целом својом династијом лишава свих права која су њему и династији припадала. Краљ Петар II се оженио грчком принцезом Александром, са којом је добио сина Александра II. Умро је у Лондону 1970. године. Његов наследник принц Александар се тек крајем двадесетог века вратио у Србију са својом породицом, синовима Петром III, Александром III и Филипом. Краљ Петар II је био владар Југославије четири бурне и судбоносне ратне године, а да није ни био у њој. Ако се у светском вртлогу није сналазио, оправдање би се могло наћи у његовој младости и државничком неискуству. До Петра II Карађорђевићи су губили престо, али је монархија опстајала. Владавина краља Патра II означава крај монархизма у Србији и Југославији. Нововековна монархија настала је и нестала за време Карађорђевића, оба пута у рату. Србија је по ко зна који пут у својој историји очи у очи са својом судбином. Долазе преломни тренуци за поватак монархизма у Србији, све је више поборника те идеје, а међу њима је и креатор ове презентације.

Навигација