Укратко, Тимофејев сматра да је блажи однос према Недићу посљедица промјена у новијој српској историографији спрам четничког покрета, јер се не могу игнорисати факти да је Недић сарађивао са четницима. Ако су четници "опрани" од колаборације, онда и Недић бар једним дијелом мора бити "опран" с њима. Љотић самим тим остаје једини за одстрел. Тимофејев наглашава да је колаборација по егзистенцијалним мотивима и помоћ избјеглим, заправо првобитна идеја Љотића, коју је је он оперативно и проводио.
И шта је писац заправо хтео да каже - да су Недић и Љотић мање више исти? Мени нису. Један је предводио хорде које су стрељале ђаке, а други није. Један је писао писмо Хитлеру саветујући га како да покори Русе, а други није. Разлика између њих је по мени огромна.
Заиста се не проналазим у томе што пише цењени руски аутор. Уопште ми није до прања четника, а камо ли Недића. Добар део четничких јединица су биле најобичније банде, које су исто као и комунисти чинили разне злочине (попут оног у Вранићу), а као покрет су били очајно организовани на челу са особом која том задатку није дорасла.
Формално посматрано то Иване није и не може бити исто.
То није спорно, формално никако није исто. Али мислим да је суштина (њихова сарадња и заједничко деловање) ипак много битнија од формалности (једни су формално били подређени влади у избеглиштву, а други окупационим властима).
