Науке и научне дисциплине > Српски средњи век
Косаче
crni:
--- Цитат: Сол Новембар 30, 2018, 09:12:23 поподне ---Захваљујем Вам г. Црнчевићу!
Помен "племена" Растислала (потомака Рјуриковића и Арпадовића) има паралелу у Сандаљевом помену "властели нашега племена". Не могу се отети утиску, да се иза ове тајанствене крилатице "племе" крију бугарске Кализе (Chwalinische Bulgaren), којi су по Ignaz-у -Aurelius-у Fessler-у управо - Исмаелићани из хвалинслих /кализких предела Велике Бугарске на Волги (тј. Magnae Bulgariae) притекли пораженим Мађарима после Лехфелдске битке 955. године. Овако посматрано крилатица - "ex olim Bulgarie" има дубоког смисла.
По Фесслер-у, бан Белош (Вукановић) посла пашеногу жупану Чудомиљу одреде Мађара и бугарских Кализа и Печенега противу византијског цара Манојла - освајајући град за градом, међу њих и мистериозни - Kulitsch /Кулич код Смедерева. (остаје отворено, дал презиме Кулић има везе са овим градом)
...
Ignaz-Aurelius Fessler; Die Geschichte der Ungern und ihrer Landsassen, 1815
https://sr.wikipedia.org/wiki/Кезуни
https://sr.wikipedia.org/wiki/Белош_Вукановић
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ростислав_Михаиловић
По горе поменутом сценариу "племе"Косача (дал као - Косези или пак по Етелкоз-у?) беху племсто од самог почетка стварања немањићке Србије и Рашке - и тиме дао објаснити њихов волшебно-чаробни успон приликом освајање хумске земље. Такав подухват без прећутног одобрења србског - али и угарског не би био изводљив.
--- Крај цитата ---
Орбинијев мотив убиства (1351/55.) Бранка Растислалића у лову и касније освете (1359.) над Вуком Хран Косачом, поред "помена царина Растислалића које су биле у Подрињу" навеле су мр Гордану Томовић на размишљање о одређеној блискости или заједничкој граници између посједа Косача и Растислалића као и довођење поријекла породице Растислалића у везу са потомцима черњиговског кнеза Ростислава Михаиловича, зета угарског краља Беле IV.
"Sinovi ova dva brata verovatno su ostali u ovim istim krajevima i do 1284, kada je kralj Dragutin dobio mačvansku banovinu. U toj oblasti, koja je pripala srpskoj državi, ali je ostala pod određenim patronatom Ugarske, potomci mačvanskog bana Rostislava Mihailoviča i njegovih sinova Bele i Mihaila mogli su i u novim okolnostima dvostrukog vazaliteta da zadrže stari ugled i steknu na dvoru sremskog kralja uticajan položaj. Uspon ove porodice u srpskoj državi postepeno je rastao jer se sredinom XIV veka među prvim savetnicima cara Dušana pominju braća Brajko, Raosav i Branko Rastislalić. Njihova imena, a naročito isticanje zajedničkog porodičnog prezimena, pokazuju da je došlo do potpunog posrbljavanja ove mešovite ugarskoruske porodične loze."
https://web.archive.org/web/20110726125303/http://www.graduzice.org/userfiles/files/oblasnigospodariu14veku.pdf
Овог Белу, млађег сина мачванског бана Ростислава Михаиловича убио је Хенрик (Гисинговац, https://sr.wikipedia.org/wiki/Гисинговци) 1273. године у размирицама између чешког краља Отокара II, војводе Албрехта и Арпадовића, односно мађарске транскрипције имена убице Беле Ростиславича Henrik Kőszegi, што би нас могло навести на помисао да је сукобу Косача-Растислалића претходио овај сукоб Kőszegi-Ростиславич ?
Сличност грба Косача и Kőszeg-а (три бијеле греде укосо на црвеном штиту - три бијеле греде на укошеном црвеном штиту) можда могу указати гдје је Вук Хран Косача потражио уточиште у Угарској послије убиства Бранка Растислалича, као и инспирацију за утврђивање својих хералдичких симбола, док су сличности имена/презимена Хран-Хенри(к) и Косача-Кесеги(Kőszeg) вјероватно до сада свима "упале у очи" ?
Тако би каснија (1448.) промјена титуле, Стефана Вукчића Косаче, од великог војводе босанског у, изворно угарски термин, херцег од Св. Саве, поред очигледне политичке левитације између угарско-босанског краљевства, српске деспотовине и турског царства, свакако имала и свој смисао у одјеку из предачке историје Косача као некадашњих угарских племића.
Voljen od Boga:
--- Цитат: Црнчевић Децембар 05, 2018, 07:50:54 поподне ---Орбинијев мотив убиства (1351/55.) Бранка Растислалића у лову и касније освете (1359.) над Вуком Хран Косачом, поред "помена царина Растислалића које су биле у Подрињу" навеле су мр Гордану Томовић на размишљање о одређеној блискости или заједничкој граници између посједа Косача и Растислалића као и довођење поријекла породице Растислалића у везу са потомцима черњиговског кнеза Ростислава Михаиловича, зета угарског краља Беле IV.
"Sinovi ova dva brata verovatno su ostali u ovim istim krajevima i do 1284, kada je kralj Dragutin dobio mačvansku banovinu. U toj oblasti, koja je pripala srpskoj državi, ali je ostala pod određenim patronatom Ugarske, potomci mačvanskog bana Rostislava Mihailoviča i njegovih sinova Bele i Mihaila mogli su i u novim okolnostima dvostrukog vazaliteta da zadrže stari ugled i steknu na dvoru sremskog kralja uticajan položaj. Uspon ove porodice u srpskoj državi postepeno je rastao jer se sredinom XIV veka među prvim savetnicima cara Dušana pominju braća Brajko, Raosav i Branko Rastislalić. Njihova imena, a naročito isticanje zajedničkog porodičnog prezimena, pokazuju da je došlo do potpunog posrbljavanja ove mešovite ugarskoruske porodične loze."
https://web.archive.org/web/20110726125303/http://www.graduzice.org/userfiles/files/oblasnigospodariu14veku.pdf
Овог Белу, млађег сина мачванског бана Ростислава Михаиловича убио је Хенрик (Гисинговац, https://sr.wikipedia.org/wiki/Гисинговци) 1273. године у размирицама између чешког краља Отокара II, војводе Албрехта и Арпадовића, односно мађарске транскрипције имена убице Беле Ростиславича Henrik Kőszegi, што би нас могло навести на помисао да је сукобу Косача-Растислалића претходио овај сукоб Kőszegi-Ростиславич ?
Сличност грба Косача и Kőszeg-а (три бијеле греде укосо на црвеном штиту - три бијеле греде на укошеном црвеном штиту) можда могу указати гдје је Вук Хран Косача потражио уточиште у Угарској послије убиства Бранка Растислалича, као и инспирацију за утврђивање својих хералдичких симбола, док су сличности имена/презимена Хран-Хенри(к) и Косача-Кесеги(Kőszeg) вјероватно до сада свима "упале у очи" ?
Тако би каснија (1448.) промјена титуле, Стефана Вукчића Косаче, од великог војводе босанског у, изворно угарски термин, херцег од Св. Саве, поред очигледне политичке левитације између угарско-босанског краљевства, српске деспотовине и турског царства, свакако имала и свој смисао у одјеку из предачке историје Косача као некадашњих угарских племића.
--- Крај цитата ---
Изузетно занимљиво разматрање Црнчевићу. Зна се да су у ово вријеме на том простору битисали богумили и павликанци, гдје њих видите у оваквом феудализму ?
Amicus:
--- Цитат: Црнчевић Децембар 05, 2018, 07:50:54 поподне ---Овог Белу, млађег сина мачванског бана Ростислава Михаиловича убио је Хенрик (Гисинговац, https://sr.wikipedia.org/wiki/Гисинговци) 1273. године у размирицама између чешког краља Отокара II, војводе Албрехта и Арпадовића, односно мађарске транскрипције имена убице Беле Ростиславича Henrik Kőszegi, што би нас могло навести на помисао да је сукобу Косача-Растислалића претходио овај сукоб Kőszegi-Ростиславич ?
Сличност грба Косача и Kőszeg-а (три бијеле греде укосо на црвеном штиту - три бијеле греде на укошеном црвеном штиту) можда могу указати гдје је Вук Хран Косача потражио уточиште у Угарској послије убиства Бранка Растислалича, као и инспирацију за утврђивање својих хералдичких симбола, док су сличности имена/презимена Хран-Хенри(к) и Косача-Кесеги(Kőszeg) вјероватно до сада свима "упале у очи" ?
--- Крај цитата ---
Занимљиво, на сличност презимена и грбова Косача и Кесегија, недавно ми је скренуо пажњу Кос. Али тек сад видим да би то можда могло имати неке везе једно с другим.
Сол:
--- Цитат: Црнчевић Децембар 05, 2018, 07:50:54 поподне ---Орбинијев мотив убиства (1351/55.) Бранка Растислалића у лову и касније освете (1359.) над Вуком Хран Косачом, поред "помена царина Растислалића које су биле у Подрињу" навеле су мр Гордану Томовић на размишљање о одређеној блискости или заједничкој граници између посједа Косача и Растислалића као и довођење поријекла породице Растислалића у везу са потомцима черњиговског кнеза Ростислава Михаиловича, зета угарског краља Беле IV.
"Sinovi ova dva brata verovatno su ostali u ovim istim krajevima i do 1284, kada je kralj Dragutin dobio mačvansku banovinu. U toj oblasti, koja je pripala srpskoj državi, ali je ostala pod određenim patronatom Ugarske, potomci mačvanskog bana Rostislava Mihailoviča i njegovih sinova Bele i Mihaila mogli su i u novim okolnostima dvostrukog vazaliteta da zadrže stari ugled i steknu na dvoru sremskog kralja uticajan položaj. Uspon ove porodice u srpskoj državi postepeno je rastao jer se sredinom XIV veka među prvim savetnicima cara Dušana pominju braća Brajko, Raosav i Branko Rastislalić. Njihova imena, a naročito isticanje zajedničkog porodičnog prezimena, pokazuju da je došlo do potpunog posrbljavanja ove mešovite ugarskoruske porodične loze."
https://web.archive.org/web/20110726125303/http://www.graduzice.org/userfiles/files/oblasnigospodariu14veku.pdf
Овог Белу, млађег сина мачванског бана Ростислава Михаиловича убио је Хенрик (Гисинговац, https://sr.wikipedia.org/wiki/Гисинговци) 1273. године у размирицама између чешког краља Отокара II, војводе Албрехта и Арпадовића, односно мађарске транскрипције имена убице Беле Ростиславича Henrik Kőszegi, што би нас могло навести на помисао да је сукобу Косача-Растислалића претходио овај сукоб Kőszegi-Ростиславич ?
Сличност грба Косача и Kőszeg-а (три бијеле греде укосо на црвеном штиту - три бијеле греде на укошеном црвеном штиту) можда могу указати гдје је Вук Хран Косача потражио уточиште у Угарској послије убиства Бранка Растислалича, као и инспирацију за утврђивање својих хералдичких симбола, док су сличности имена/презимена Хран-Хенри(к) и Косача-Кесеги(Kőszeg) вјероватно до сада свима "упале у очи" ?
Тако би каснија (1448.) промјена титуле, Стефана Вукчића Косаче, од великог војводе босанског у, изворно угарски термин, херцег од Св. Саве, поред очигледне политичке левитације између угарско-босанског краљевства, српске деспотовине и турског царства, свакако имала и свој смисао у одјеку из предачке историје Косача као некадашњих угарских племића.
--- Крај цитата ---
Chapeau!, г. Црнчевићу на прилогу који буди знатижељу! По старим мађарским хроникама родоначелници рода су два брата - Wolfer и Heidrich /Hederich /Heinrich који потичу или од грофова од Хајнбурга ( Grafen von Hainburg. на Дунаву код Виенне) или пак од грофова од Хојнбурга (Grafen von Heunburg у Корушкој/ Kärnten) У обе варијанте старија имена замака беху Hunnenburg - тј. Хунски Град, на словеначком се иначе корушки Хојнбург Grad Vovbre - izvorni grad Vovbrških grofov (Ime je slovenskega izvora in pomeni: od tod naprej se gre v Obre (v Obrsko deželo), podobno pa v nemščini »grad pred Huni) назива. Aко се узме у обзир да су браћа са 300. оклопника приступили краљу Гези II. и 1157 и добили дозволу да на брду са латинском називом QUIZUN (Güssing) које неодољиво на - Кезуне подсећа ". „вероватно, после шареничке заостали и на- станили се около Таре, Пиве и Дрине,...1150. год" изграде замак , и притом, да сe осим презимена Kőszegi (од 1260. год) које фонетски КОСАКИ (Kößak(i) гласи, користило и Héder (од Хенрика) - von Hedehuara,, Hedervary, које нуди простора алтернативној интерпретацији обскурног старог назива Херцеговине - CHUDVERGIA (по патаренским Кадугер-има), као и да Косаче као једини властеоски род користe мађарско краљевско име Влатко/Власислав > Laszlo, и last but not least сличност грбова Косача и Косаки-а (са и без "мађарским крстом" као Reichsbanner/Gonfalon)- ондах је мало вероватно, да је све ово пука случајност
https://de.wikipedia.org/wiki/Burg_Güssing
https://sl.wikipedia.org/wiki/Grad_Vovbre
https://sl.wikipedia.org/wiki/Vovbržani
https://sr.wikipedia.org/wiki/Кезуни
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1373.msg35093#msg35093
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=600.msg49454#msg49454
https://de.wikipedia.org/wiki/Grafen_von_Heunburg
http://genealogy.euweb.cz/hung/koszegi.html
Сол:
изгледа да има смисла порекло пивског тимарника Вукића сина Грубача (Грбача) Vuchich Grubazeuich dictus Cragnieuich de Bagnana, управо у Бањанима тражити. Наиме, Р. Миловић и К. Перишић у делу"Рудине и Бањани" Подгорица 2017, наводе цитат из књиге Р. Ковијанинића Pomeni crnogorskih plemena u Kotorskim spomenicima, XIV-XVI да је постојало (тада 1581.) село Храњевићи - Мarco Мichailovich de Bagnani de villa Chragnienichi/ Марко Михаиловић из Бањана из села Храњен(в)ићи. Зато село Ковијанић мисли да је село Краљачића ???
занимљиви су наводи Е. Куртовића из "Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača",и Ћира Трухелке- из "Starobosanski mramorovi"
--- Цитат ---U župi Osanici, području Ilovače kod Goražda, nalazi se i selo Hranjevići. Zabilježena je predanja da je tu živio rod Hranića. I ona ide u prilog definiciji područja gornjeg Podrinja kao izvorišnog posjeda roda Kosača
--- Крај цитата ---
--- Цитат ---Slavni Sandalj Hranic, veliki vojvoda bosanski, ima na pecatu samo monogram svoga predcasnika Vuka Hranjevica
--- Крај цитата ---
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
[*] Претходна страна
Иди на пуну верзију