Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Порекло личних имена са наставком -ман

(1/8) > >>

Amicus:
Чини ми се да је ово тема која већ дуже време провејава кроз расправе које се дотичу питања норманских потомака на Балкану, а пошто нигде посебно ту тему нисмо покушали да обрадимо, покрећем расправу о пореклу личних имена са наставком -ман.

Неки најпознатији примери такви имена су имена Алтоман и Котроман, а слична и необична имена са истим наставком су и Дестриман, Палиман, Душман (ова имена, изузев имена Котроман, могу се наћи у раду Т. Катић, Вилајет Паштрик 1452/1453, 2010, стр. 46-47,52).

Оно што нас интересује, јесте да ли су та имена на ове просторе дошла као нека мода од других народа, или су можда неки појединци дошли са стране и словенизовали се међу Србима, а неко време баштинили имена из своје старе постојбине?

Неки од извора који би нам могли послужити на ову тему су свакако Ономатолошки прилози, који ће на значају добити вероватно тек онда кад се дигитализују, као и Onomastica Jugoslavica, а вероватно би се нешто више таквих имена могло наћи и у радовима Александра Ломе - ја сам гледао у Топонимији Бањске хрисовуље, али тамо таквих имена нема - но негде даље вероватно да би се нашло.

Можда за почетак није лоше поћи од имена Котромана о ком је писао Владимир Ћоровић у свом раду Питање о пореклу Котроманића, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, V, Београд, 1925, стр. 15-20.

Наравно, споменух горе норманске потомке, а уствари то питање се односи на све евентуално германске потомке међу Србима, који су дошли на ове просторе било са мора или из унутрашњости како нпр. Ћоровић наводи за Котроманиће.

Синиша Јерковић:
Наставак -ман заиста не звучи словенски, али је присутан и данас у нашим именима: Вукоман, Крсман, Радоман. Сад, да ли је наставак несловански па се временом дошло до оваквих мијешаних словенско-несловенских облика имена, не знам. У ову групу би могли ставити и име Душман које се спомиње горе. То отвара питање и о етимологије наше ријечи душман.

Са друге стране, поред ових имена са наставком -ман (Алтоман, Котроман, Дестриман, Палман) има и других имена без наставка -ман, која такође не звуче словенски, а срећу се у српском средњем вијеку као што су Оливер, Милтен, Сандаљ и др.

aleksandar I:
Витез Палман је је био особа од посебног значаја на двору Стефана Душана. Био је њемачког поријекла, тачније из града Летинберга. Спомиње га француски путописац Филип од Мезијера.
Године 1333.  витез Палман је у Дубровнику заложио три шљема са грбовима, а 1346. године је пратио посланство аустријског херцега Отона које је  на путу за  Србију прошло кроз  Дубровник.
О витезу Пламану је писао Михајло Динић и његово њемачко поријекло је неспорно.

Бата Матаранго:
У ову скупину имена/презимена са наставком -ман припада и Тешман (Teschmann), које као и (Pallmann) и данас постоји.

Nebo:
У 14. и 15. веку налазимо род Душмана у области Скадра.
1403. године, када су крајеви Доњег Пилота, међу њима и област села Душмани, са Млетачком републиком потписали уговор о добровољном стављању под млетачко окриље, испред Душмана уговор су потписали тројица браће Душмана, главари села, – Горанин, Дамјан и Ненада (Goraninus, Damianus et Nenada). Дакле, двојица главара, који Душман носе као презиме, имају чисто словенска имена. Касније ће Душмани бити потпуно албанизирани. Родоначелник Душмана, по предању, звао се Павле Душман.
Могло би се рећи да им је и презиме словенско. Тешко се може закључити да почетком 15. века назив овог братства и села које носи име тог братства (што евентуално указује на његову старину) потиче од турцизма "душман" (непријатељ). Далеко је извесније да се ради о личном имену изведеном од словенске речи душа (као и Душан, Душица, и сл) које је временом постало презиме.

http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/mmarovic-pilot_l.php

Наставак –ман могао би бити германског порекла, па прихваћен код нас из неког разлога: могуће германско порекло, или помодарство (поређење: имена Оливер, Дејан, Алтоман, и др. код Срба у средњем веку).

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију