Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Радишевић, Аранђеловдан и Велика Госпојина, Мравиње, Пипери

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Мареновићем из Плешина код Рашке (који је SNP потврђен као Y2902*) и јуче објављеним Перишићем из Стојника код Аранђеловца. Од Јанића из Бенковца код Окучана разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Пипера из Берана, Словића из Чачка и Ласковића из Нове Градишке на 2 од 23. Нисам успео пронаћи детаљнијих података о овим Радишевићима, па ако неко има више информација нека напише.

Једини Радишевићи које је Ердељановић забележио у Пиперима су грана Ђуровића:
Ђуровићи у Свиби досељени су из Пјешиваца пре неколико пасова. Има их шест кућа, а деле се на Детовиће и Радишевиће. Славе Арханђелов-дан а прислужују „Вељи Госпођин–дан“ (свакако им је садашња прислужица била раније крсно име). Неки су од њих пресељени у Србију код Куршумлије.

[Марен]

U Protokolima izdatih pasoša pominju se 1887. Jovan Jokov Radišević iz Pipera, kao i Ilija Radišević iz Bjelopavlića, дакле има их у оба племена...
Од старијих извора помиње се тестамент Влахне Радишевића Стоњанина из 1486., а ти родови, будући да су властелински су се потурчили и задржали презиме, а остали аге у том крају...да ли имају везе са Пјешивачким Радишевићима, вероватно не...

У књизи Пјешивци с братством Ђукић, на страни 130 се наводи о исељеним родовима из Пјешиваца у Боку, између осталих и Радишевићи са "Ш", а да су у Пипере дошли Илићи и Ђурићи (Детовићи и Радичевићи са "Ч")...може бити да је штампарска грешка...те у Морачи Баошићи...

Занимљиво, потомци Богдана Потолића по предању из Груда, Перуновићи (Баошићи такође) су већ тестирани и испали су Ј2а, а блиски су и са родовима из Цуца који веле да су од Орловића (којих има и Е16), па је сасвим јасно да су и Пјешивци, као и Пипери генетички веома хетерогени...па је тешко предања везати за генетику, јер се једноставно не слажу....
Е сад, да ли су ови Р1а у Пјешивцима и Пиперима неки остаци Лужанских братстава, то не бих смео да тврдим...

[Селаковић]

Стефановић, Јовањдан, Јошаница, Жагубица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани наводи да је раније породично презиме било Мишић. Пореклом становништва хомољског краја бавили су у првој половини прошлог века Антоније Лазић, Стеван Вујадиновић и други, међутим тренутно нисам у могућности да погледам шта је код њих забележено о становницима Јошанице. Други уредници, којима се захваљујем, јавили су ми да нема помена Мишића/Стефановића у Јошаници.

Тестирани поседује веома специфичан хаплотип, што се пре свега огледа у вредностима DYS385 = 14-16, DYS437 = 14, DYS389 I = 14, DYS570 = 20 и неким другим. Нажалост, нема ближих поклапања.

Оно што је занимљиво јесте да можемо упоредити 18 маркера Стефановићевог хаплотипа са резултатом Стојшина из Српске Црње у Банату (слава Петковдан). Упркос томе што се хаплотипови не подударају на три маркера, при чему је једна разлика двострука, постоје значаје сличности и мислим је врло вероватно да постоји нека даља веза између њих.

Стојшин припада грани динарика која је код нас (барем за сада) ретка – I2>CST10228>Y3120>S17250>BY128>Z16971. Стефановић би могао проверити припадност овој грани СНП тестирањем.

[Небојша]

Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617. Бањац има две неуобичајене вредности којима се разликује од свих осталих припадника овог рода: уопштено за R1a врло висока DYS439=12 (код осталих 10) и DYS456=16 (код осталих 14, код Проловића 15), и иако има чак 5 разлика на 23 маркера у односу на Бановића, Ђорђевића, Проловића и Анисијевића рекао бих да припадају истом роду, с тим да је јасно да је Бањац нешто даљи род осталој четворици. Са друге стране, најближе поклапање има са Триндићем из Уба, разликују се на 2 од 17 маркера, а деле и две вредности којима се разликују од претходне четворице (DYS390=24, DYS391=11).

"Бањац, тринаест кућа. Преци су им се, према предању, доселили из Бањалуке у село Бању код Рудника, око 1600. године. У Бањи су се презивали Прошовић. Из Бање су дошли у Берково. Слава Свети Врачи, мала слава Свети Врачи летњи. Информатор Цветко Бањац, 78 год."

На 23andMe налетех на:

Бањац, Клина, Косово и Метохија, R1a-Z280>Z92

[Иван Вукићевић]

Јагодић, Ђурђиц, Јошева, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Тестирани припада роду А из табеле СДНКП. Поседује две снижене вредности у односу на модални хаплотип: DYS576=17 и DYS570=18.

Јагодићи живе у мали Поточари и за њих се наводи следеће:
Јагодићи су из Горње Бадање, славе Ђурђиц.
https://www.poreklo.rs/2014/04/21/poreklo-prezimena-selo-joseva-loznica/

У Горњој Бадањи има неколико породица које славе Ђурђиц:
https://www.poreklo.rs/2014/04/08/poreklo-prezimena-selo-gornja-badanja-loznica/
Једно братство из Горње Бадање које слави Ђурђиц такође припада овом роду (резултат још увек није јаван), тако да се може закључити да су се Јагодићи заиста одатле доселили у Јошеву.

Тестирани је навео да Јагодићи потичу "из неког села иза Ваљева", што није у складу са подацима о пореклу тестиране породице из Горње Бадање.

[Небојша]

Јагодић, Јошева, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Тестирани припада роду А из табеле СДНКП. Поседује две снижене вредности у односу на модални хаплотип: DYS576=17 и DYS570=18.

Јагодићи живе у мали Поточари и за њих се наводи следеће:
Јагодићи су из Горње Бадање, славе Ђурђиц.
https://www.poreklo.rs/2014/04/21/poreklo-prezimena-selo-joseva-loznica/

У Горњој Бадањи има неколико породица које славе Ђурђиц:
https://www.poreklo.rs/2014/04/08/poreklo-prezimena-selo-gornja-badanja-loznica/
Једно братство из Горње Бадање које слави Ђурђиц такође припада овом роду (резултат још увек није јаван), тако да се може закључити да су се Јагодићи заиста одатле доселили у Јошеву.

Тестирани је навео да Јагодићи потичу "из неког села иза Ваљева", што није у складу са подацима о пореклу тестиране породице из Горње Бадање.

Ако сам добро видео, Јагодићима стоје блиско неке породице са Косова и Македоније, па би ту можда могла бити даља матица?

[Иван Вукићевић]

Ако сам добро видео, Јагодићима стоје блиско неке породице са Косова и Македоније, па би ту можда могла бити даља матица?

Да, и предање тестиране породице из Горње Бадање иде у прилог томе да је матица овог рода на Косову.

[Црна Гуја]

Бата, католик, Трешњевац, Кањижа

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280. Најближа поклапања у табели Пројекта има са Бјелићем из Заостра код Берана и са једним Хрватом из јавних база, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Нешто даљи му је Вићентић из Бањана код Уба, од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Сви наведени би требали припадати још дубљој подграни YP6343. Поседује три нешто специфичније вредности по којима се разликује од тројице горенаведених поклапања: повишена DYS391=12, и снижене DYS576=17 и DYS570=18. О Батама нисам успео пронаћи никаквих детаљнијих података, ако неко има више информација нека напише.

[Црна Гуја]

Јагодић, Ђурђевдан, Зарожје, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од раније тестираног Јагодића из истог села разликује се на само 1 од 19 упоредивих маркера, тако да нема сумње да су јако близак род. Осим њега нема других претерано блиских поклапања у табели Пројекта, а одликује се пре свега јако високом вредношћу Y-GATA-H4=13. Ради се по свему судећи о приватној мутацији насталој у последњих неколико генерација, јер други Јагодић има модалну вредност 11.

"Јагодићи према Роговима и непосредно под механом на Гњилој Присеци су стари род из доба Васића и Барата. По причањима старих Јагодића, удова Јагода дошла је у село с два сина, из села Сопотнице близу Горажда и одатле преко Вишеграда у Рогачицу, где су неки њени даљи сродници отишли на друге стране, а она се сме- стила у Зарожје. После њене смрти један јој се син одели и оде у Ступницу у Јадар и тамо остане, а други остане овде. Од овог сина, који је имао доста деце, потомака његових бивало је на разним странама, по занатима, трговини, и разним службама, бивало их је по Ваљеву, Шапцу, Ужицу и Београду, а неколицина се иселила у Тврдојевац код Уба. Они су као и Васићи предузимљиви, вредни и економски јаки, сматрају се имућнијима од Васића (18 к. Св. Ђурђе)."

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-zaro%C5%BEje-bajina-ba%C5%A1ta/

[Иван Вукићевић]

Булат, Митровдан, Бузета, Глина, E-V13>Z1057

Припада роду В из табеле СДНКП коме припада још пар братстава из околине Бања Луке. Са претходно тестираним Булатом из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера.

О Булатима се више може прочитати на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/02/22/poreklo-prezimena-bulat/

[Окир]

Булат, Митровдан, Бузета, Глина, E-V13>Z1057

Припада роду В из табеле СДНКП коме припада још пар братстава из околине Бања Луке. Са претходно тестираним Булатом из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера.

О Булатима се више може прочитати на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/02/22/poreklo-prezimena-bulat/

Тестирани Булат је мој ђед по мајци, док је претходно тестирани човјек син његовог рођеног брата (мој ујак). Дакле, ријеч је о истом огранку Булата из Бузете (Глина, Банија), па је овакав резултат и очекиван.

Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, као и крајишким извјештајима исте регименте из периода од 1779. до 1786. године, у Бузети су тада постојале најмање двије породичне задруге Булата (бројеви 4 и 5 од 1772. године, бројеви 9 и 11 од 1778. године). Године 1772. поименично су пописани Симо Булат (4), Петар Булат (5), Јосип Булат (4) и Ђерман Булат (5).



Осим у Бузети, Булати су на подручју Глине потврђени током XVIII вијека и у сусједној Дабрини, затим у Драготини и у Брестику. У сва три села Булати су од 1772. до 1786. године имали по најмање двије породичне задруге и у сва три села Булати славе Митровдан, као и у Бузети.

Што се тиче остатка Банске крајине, Булата је било и на подручју Вргинмоста, гдје су у другој половини XVIII и почетком XIX вијека потврђени у Брњавцу, Кирину, Пјешчаници и Подгорју. Тестиран је огранак из Кирина (крсна слава Митровдан) и он припада хаплогрупи R1b-PF7562.

[Иван Вукићевић]

Динчић, Аранђеловдан, Лескова Бара, Сурдулица, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. У оквиру ове гране се издваја са следеће две повишене вредности: DYS439=13 и YGATAH4=12.

Тестирани је навео да породица потиче из села Мочаре код Косовске Каменице.

[Милош]

Вујатовић, Никољдан, Велики Градац, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности: 391=10, 439=12, 458=16, 576=17, 549=12. Самим тим нема ближа поклапања. Како због маркера 391, 576 и 549, тако и због славе Никољдан, и поред вићег броја разлика, можда му је најближи Панчевачки из Црепаје у Банату. Велика је вероватноћа да и Вујатовић припада грани A493. Као даље тестирање бих препоручио овај СНП или маркер 561.

О самим Вујатовићима ће нешто више рећи Окир.

[Окир]

Вујатовић, Никољдан, Велики Градац, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности: 391=10, 439=12, 458=16, 576=17, 549=12. Самим тим нема ближа поклапања. Како због маркера 391, 576 и 549, тако и због славе Никољдан, и поред вићег броја разлика, можда му је најближи Панчевачки из Црепаје у Банату. Велика је вероватноћа да и Вујатовић припада грани A493. Као даље тестирање бих препоручио овај СНП или маркер 561.

О самим Вујатовићима ће нешто више рећи Окир.

Тестирани Вујатовић је мој крсни кум.

Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, као и крајишким извјештајима исте регименте из периода од 1779. до 1786. године, у Великом Градцу је тада постојало најмање осам породичних задруга Вујатовића (бројеви 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51). Године 1772. поименично су пописани Божо Вујатовић (50), Симо Вујатовић (46), Јован Вујатовић (48), Јаков Вујатовић (44), Теодосија Вујатовић (45), Лазо Вујатовић (49) и Јовица Вујатовић (51).



Вујатовићи су на подручје Баније прешли крајем XVII или почетком XVIII вијека са подручја Поуња или Поткозарја (томе у прилог може ићи и постојање Вујатовића са истом крсном славом на подручју Босанског Новог). Пошто спадају у старије и бројније банијске родове, вјерујем да су повезани са још неким банијским родовима који славе Никољдан (вријеме ће показати који су то родови).

[Делија]

Вујатовић, Никољдан, Велики Градац, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности: 391=10, 439=12, 458=16, 576=17, 549=12. Самим тим нема ближа поклапања. Како због маркера 391, 576 и 549, тако и због славе Никољдан, и поред вићег броја разлика, можда му је најближи Панчевачки из Црепаје у Банату. Велика је вероватноћа да и Вујатовић припада грани A493. Као даље тестирање бих препоручио овај СНП или маркер 561.

О самим Вујатовићима ће нешто више рећи Окир.

Веома занимљиво име као.корен презимена-Вујат. Искрено нисам.чуо до сада то име. Иначе видео сам да данас у Црепаји има Вујатовића пореклом из Глине. По свему.судећи у питању су досељеници у периоду око 1995.године. Не знам која им.је крсна слава али у сваком случају је мали свет.

[Nebo]

Веома занимљиво име као.корен презимена-Вујат. Искрено нисам.чуо до сада то име.

Јесте мало архаично, али било га је у прошлости.
Среће се код Срба у Јужној Угарској (Банат, Срем) у 18. веку. Био је неки поп Вујат из Баје.
Познати кнез Вујат Петровић (17-18. век) из Љубомира у Херцеговини, који је био један од вође сеобе Херцеговаца на млетачко подручје у Боки 1701. године.

[Делија]

Јесте мало архаично, али било га је у прошлости.
Среће се код Срба у Јужној Угарској (Банат, Срем) у 18. веку. Био је неки поп Вујат из Баје.
Познати кнез Вујат Петровић (17-18. век) из Љубомира у Херцеговини, који је био један од вође сеобе Херцеговаца на млетачко подручје у Боки 1701. године.

У Банату и Срему је име дошло са миграцијама и више ми делује да је изворно динарског порекла. Гледајући досадашње I2PH908 Z19683 и А493 чини ми се да је највише тестираних са оваквом генетиком управо из тих југозападних динарских крајева.
Мени чак пада на памет да то може бити и хаплогрупа неког од старих српских братстава са простора старе Црне Горе и Херцеговине..рецимо Дапчевићи имају такву генетику а најстарије порекло пре доласка у околину Подгорице им се везује за околину Никшића. 

[Милош]

Тодоровић, Ђурђевдан, Јежевица, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних маркера: 19=17, 385=14-14, 389II=30, 576=19. Чини ми се да му је на пројекту најближи један тестирани Херцеговац из Хргуда код Берковића, који слави Ђурђевдан и за које Милићевић каже да се у првој половини XV века спомињу у нахији Комарница у Дробњаку. Имају 3 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности на маркерима 19, 389II и 576. Можда им је близак и Брујић из околине Вргинмоста.

За Тодоровиће у Јажевици се каже: "Тодоровићи су трећа породица по старини у овом селу, насељена међу двема горњим породицама, још у почетку заузели најбољи и најроднији део села. Они су из Дробњака, дошли овде у две породице, где је старија са Проданом на челу прешла на своју летишта у Богданицу а друга остала овде. Тодоровићи су се од доласка у село стално борили за првенство, извојевали га и увек одржавали, понекад и силом. Из Комарнице је дошао Стеван са два сина; Проданом и Тодором, оба су били ожењени. Стеван је у путу умро, а оба сина дођу у Јежевицу у још се прве године поделе, Тодор (од њега су Тодоровићи) остане у Јежевици а Продан је прешао у Богданицу. Ова јака и снажна породица имала је начина да на лак и брз начин дође до великих имања у селу и изван њега, у селу их је 12 кућа, славе Ђурђевдан, прекађују Аранђеловдан".

https://www.poreklo.rs/2014/01/10/poreklo-prezimena-sela-mala-velika-jezevica-pozega/

Иначе на 23andMe имамо тестиране Продановиће из Прањана, а даљим пореклом из Богданице:

Продановић, Аранђеловдан, Прањани, Горњи Милановац, I2-S17250

Продановићи, славе Аранђеловдан* и Ђурђевдан. Око 1890. године Милош Продановић из Богданице дошао је у Прањане – у Варошицу. Они су пореклом из села Комарнице у Дробњацима, одакле су кренули око 1720. године. Отац тог Продана био је добровољац у Русији 1711. године и имао је одликовање од цара Петра, које је чувано до 1916. године кда су га однели Аустријанци. Продановићи су отишли из Дробњака за раније исељеним Кнежевићима у Јежевицу. И дедови и преци су се бавили трговином. Тако је Дмитар, на путу на који је кренуо ради трговине, умро у Шопрању 1793. године, па је одатле пренет и сахрањен у Богданици, уз помоћ и старање рођака, аустријског генерала Продановића. *Аранђеловдан славе по завету неке бабе да им се одрже деца.

Све ово може јасно да указује на тачност података да Тодоровићи воде порекло из Комарнице у Дробњаку и да им је блиска породица из Хргуда у Херцеговини.

[Милош]

Матијашевић, Лучиндан, Драговољићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621, роду Никшића. Матијашевићу је најближи Феризовић из Рожаја, даљим пореклом из Никшића, који је потврђен као Y52621. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Близак му је и Булатовић из Требаљева, исто једна разлика. Такође му је близак и Јерковић који је Y52621. Са њим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Препоручио бих му да тестира Y52621 или маркер 490, мада је несумњиво у питању Никшић.

Можда неко други каже нешто више о Матијашевићима из Драговољића.

[Петровић Мађер]

Тодоровић, Ђурђевдан, Јежевица, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних маркера: 19=17, 385=14-14, 389II=30, 576=19. Чини ми се да му је на пројекту најближи један тестирани Херцеговац из Хргуда код Берковића, који слави Ђурђевдан и за које Милићевић каже да се у првој половини XV века спомињу у нахији Комарница у Дробњаку. Имају 3 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности на маркерима 19, 389II и 576. Можда им је близак и Брујић из околине Вргинмоста.

Није близак маркерима Петровића такође из Јежевице (Мађер)?