Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Jelic]

Гуска би могао бити из околине Книна (Пађене), слава Ђурђевдан. Њих су повезивали са старим Кричима због чињенице да у Северној Далмацији има Крички (иако очито нису део исте сеобе) и донекле због славе.

Гуске су део сеобе из Босне с краја 17. века. Надам се да ћемо ускоро добити потврду.

Не знам да ли би од ове породице могле бити и породице Гусак, Гуска и Гусић? Све су локализоване на ширем подручју Бања Луке, и све славе Ђурђевдан осим у Приједору и Градишки где славе Никољдан. Верујем да су ове породице дошле у време непосредно пре или након АУ окупације БиХ управо из Далмације.

[Небојша]

Не знам да ли би од ове породице могле бити и породице Гусак, Гуска и Гусић? Све су локализоване на ширем подручју Бања Луке, и све славе Ђурђевдан осим у Приједору и Градишки где славе Никољдан.

Могуће, мада је реално могло и независно настајати (по гускама, је л). Има Гусака (верзија Гусак) и код Хрвата и Срба из Посавине.

[Грк]

Ево занимљиве коинциденције, Гуске, Пађени(Херцеговина), Ђурђевдан слава неких родова из Врањске надомак Пађена.

[НиколаВук]

Ласковски, МАК, E-V13

Заваљевски, СРБ/МАК, R1b-L51

Петровски, МАК, I2-Y3120>Z17855

Миовски, МАК, R1a-Z280>CTS3402

Одрадио сам једну ФБ претрагу ова три специфичнија презимена (Ласковски, Заваљевски и Миовски). Ласковски су из Битоља или његове околине, Миовских највише има у Пехчеву и Берову (крајњи исток Македоније), мада се јављају местимично и у Неготину, Штипу и још неким градовима, али углавном гравитирају ка истоку земље. Презиме Заваљевски је изгледа врло ретко и више не постоји у Мкд, на ФБ га имају само четири особе, од којих је један старији господин који живи у САД једини мушкарац међу њима, па је вероватно он тај тестирани. Иначе за њега пише да је рођен у Београду, па је могуће даљим пореклом из Македоније. Ласковски су потврђени као житељи "пелагонског региона" и на апликацији македонског Државног завода за статистику, док Заваљевске ту није пронашао:

http://www.stat.gov.mk/Iminja_Preziminja.aspx

[resavac]

Sadikovic(Bosnia and Herzegovina) -I-S17250


Bilaver(Croatia)T-L446 ?

[нцп]

Има ли нeгдe Кратовски тeстиран (упадe ми у очи данас  то прeзимe у јeдном чланку о саврeмeном ропству на овим просторима, а актулни су Милаци и Брсјаци)?

И има ли Калeвски (Охрид)?

[Небојша]

Многи I2-M438 и I2-M423 са 23andMe, преименовани су у I2-S17250. Код R1a велики број добио је ознаку R-CTS3402.

Код R1b-L48 убачена и грана низводно, R-Z326.
https://www.yfull.com/tree/R-Z326/

[Voljen od Boga]

Многи I2-M438 и I2-M423 са 23andMe, преименовани су у I2-S17250. Код R1a велики број добио је ознаку R-CTS3402.

Код R1b-L48 убачена и грана низводно, R-Z326.
https://www.yfull.com/tree/R-Z326/

Јели до преименовања дошло због накнадног тестирања ?

[Небојша]

Јели до преименовања дошло због накнадног тестирања ?

Не, већ фирма у међувремену продуби неке тестове, па се у наредним поклапањима, код истих тих људи, виде детаљнији СНП-ови.

[resavac]

Maksumic(Bosnia)- I-S17250
Micovic- I-S17250
Prosic- I-S17250

[Небојша]

Дрманац, R1a-Z280>CTS3402

Презиме Дрманац је доста специфично и код нас се јавља искључиво у рашкој области (и код исељеника из тих крајева). Постоји и верзија Дрманић. Петар Ж. Петровић (Рашка), за Дрманце/Дрманиће, каже да славе Св. Јована и да су пореклом из Дрманића у Старом Влаху. Било их је у више села у околини Новог Пазара. Дрманаца има и у Мачви (Липолист), досељени су "од Рашке".

Овде је неко започео тему о презимену Дрманић:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2053.0

[Небојша]

Шошо, Бих, E-V13

Шоше су Херцеговци. Било их је тамо са све три вере. У Драчеву славе Никољдан, у околини Љубушког су католици, а у околини Чапљине су потурчени Марићи из Марића Локве (Р. Милићевић).

[Небојша]

Шетка, католик, Хрватска, J2b-M205
Шетке су Хрвати из Далмације. Било их је на читавом потезу од Дубровника до Сплита.

Шетке су из места Циста Велика у Далмацији.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0

Близу су Јурчевић из Студенаца и Чирко из околине Дувна.

Замолио бих Пава ако има више информација о овим Шеткама.

[Pavo]

Замолио бих Пава ако има више информација о овим Шеткама.

Cista i susjedno Dobranje su popisani zajedno na zemljišniku iz 1725.  Tri domaćinstva su dobila zemlju: Ante, Blaža i Nikole Šetke.  2 godine kasnije imamo stanje duša župe Radobilja koje nalazi samo Blaža i Nikolu.  Tu su Cista i Dobranje popisani odvojeno i ova dvojica žive u Dobranju.  Doseljeni su 1717. iz zapadne Hercegovine, vjerojatno iz Krivodola na jugoistočnom rubu Mostarsko Blata jer tamo se sredinom XVIII stoljeća bilježi rod Šetka.  Tamošnji Šetke su se ranije pouzdano prezivali Biošić, jer ih s tim dvostrukim prezimenom bilježe matične knjige.  Kasnije se gubi a ostaje samo Šetka. 

[Небојша]

Cista i susjedno Dobranje su popisani zajedno na zemljišniku iz 1725.  Tri domaćinstva su dobila zemlju: Ante, Blaža i Nikole Šetke.  2 godine kasnije imamo stanje duša župe Radobilja koje nalazi samo Blaža i Nikolu.  Tu su Cista i Dobranje popisani odvojeno i ova dvojica žive u Dobranju.  Doseljeni su 1717. iz zapadne Hercegovine, vjerojatno iz Krivodola na jugoistočnom rubu Mostarsko Blata jer tamo se sredinom XVIII stoljeća bilježi rod Šetka.  Tamošnji Šetke su se ranije pouzdano prezivali Biošić, jer ih s tim dvostrukim prezimenom bilježe matične knjige.  Kasnije se gubi a ostaje samo Šetka.

Хвала на брзом одговору, Паво. Верујем да је генетски близак Чиркама и Јурчевићу. Ово је битно због миграција једног дела крајишких M205. Наиме и Чирко и Јурчевић имају блиска поклапања са личким Усорцима, па може бити да је преко тих земаља ишла миграција ка Крајини.

[Небојша]

Видех сад да се на више места Шетке из тог краја помињу и као Шетке-Биошићи. Добро је што има доста података за то подручје, па се може лепо испратити све до 17, или 18. века.

Ови Биошићи из западне Херцеговине (околина Мостара) су у вези са Скокама. За њих се каже да су у време Марије Терезије прешли на католику веру и да су наводно славили Ивањдан.

Не знам да ли је аустралијски фудбалер хрватског порекла, Јосип Скоко, од ових.

[Jelic]

Видех сад да се на више места Шетке из тог краја помињу и као Шетке-Биошићи. Добро је што има доста података за то подручје, па се може лепо испратити све до 17, или 18. века.

Ови Биошићи из западне Херцеговине (околина Мостара) су у вези са Скокама. За њих се каже да су у време Марије Терезије прешли на католику веру и да су наводно славили Ивањдан.

Не знам да ли је аустралијски фудбалер хрватског порекла, Јосип Скоко, од ових.

Имамо на пројекту неког Скока из Љубушког тестираног:

Скоко, католик, Љубушки

Припада хаплогрупи I2-PH908. По самом хаплотипу, Скоко не стоји далеко од Колобарића из Жарковине код Теслића (слави Пантелијевдан). Разликују се на 3 маркера од упоредива 23. Доста је близак и Брборићима из Љубиња (слава Ђурђевдан), 1 разлика на упоредивих 17 маркера.

Што се саме литературе тиче, Милићевић наводи католичке породице са овим презименом на неколико места по Љубушком и Широком Бријегу, али по предању нису исти род тј. не ради се о истим фамилијама. Помиње и православну породицу Скоко у Невесињу која слави Ђурђевдан.

Ljubuški Skoke su svi istog podrijetla.  Oko 1800. je iz Rasna kod Širokog Brijega u Grab kod Ljubuškog došao Šimun Skoko sa suprugom Jelom rođ. Kožul.  Iz Graba su se raselili u Klobuk i Radišiće.  Šimun je imao bar 10 unuka koji su ostavili potomstvo, pa ih zato danas ima puno u tom kraju.  Šimun je bio unuk ili praunuk Jakova Skoke koji se u Rasnom bilježi kao glava domaćinstva 1743. i 1768. godine.

[Небојша]

Имамо на пројекту неког Скока из Љубушког тестираног:

Да, има њих више несродних. Тако пише и код Милићевића.

[Pavo]

Да, има њих више несродних. Тако пише и код Милићевића.

Oni bi svi trebali biti srodni.  Za ove iz Ljubuškog se kroz matice župe Veljaci zna da su iz Rasnog, a osim u Rasnom i susjednim selima ih drugdje u zapadnoj Hercegovini ni nema.  Ne računajući ove u Mostaru i predgrađima gdje ih danas ima stotinjak. 

[Небојша]

Тирнанић, Бјеловар, ХР: R1b-L23

Ови Тирнанићи су из Србије. По свему судећи из Крњева код Велике Плане. То су уједно најбројнији (75 кућа), а вероватно и најпознатији Тирнанићи у Србији (од њих је Александар Тирнанић - Тирке)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B

У литератури се за њих каже да су досељени са Селишта, а да им је даље порекло са Косова. Славе Никољдан
https://www.poreklo.rs/2013/11/02/poreklo-prezimena-selo-krnjevo-velika-plana/