Аутор Тема: Српски ДНК дан 2015  (Прочитано 175524 пута)

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #300 послато: Септембар 30, 2015, 03:13:15 пре подне »
Дали ви Јарићи спомињете неког Јарослава у предању?


Није ми познато, на жалост.
Претпостављам да би нас овакво предање повезивало са много дубљом прошлошћу, коренима из времена самог доласка на Балкан или пре али тако нешто нисам чуо од мојих Јарића. С друге стране, вероватнијим се чини да је корен презимена везан за сточарско порекло породице него да је настао из имена неког далеког претка.
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Biga

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #301 послато: Септембар 30, 2015, 10:12:04 пре подне »
Бига из Доњег Бабиног Потока у Лици, слави Тривуњдан. Ова породица је дио крајишких тривуњштака које је описивао Карановић. Ту су још: Инђићи, Дрљаче, Божанићи, Боројевићи, Бркићи, Јеремићи. Припада хаплогрупи R1a. Изгледа да му је најближи тестирани раштегорац, католик из западне Херцеговине. Зденко марковић је овог раштегорца сврстао као припадника Z92 подгрупе. То је подгрупа заступљена код источнословенских народа, највише Руса.

Иначе од ових Бига је аустријски генерал Петар Бига https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%B8%D0%B3%D0%B0

13   24   15   10   11   15   10   13   11   31   15   14   20   13   14   18   18   11   23   12   12   23   10

Ево, ја се регистровах на форуму, како бих сазнао што више о мом ДНК резултату. Иначе, мој чукундеда Васо Бига се 1918-те године преселио на Косово, у место Прилужје, надомак Вучитрна, где је купио велико имање од турског аге поред реке Лаб. То имање му је запало за око када се са српском војском кретао кроз Косово на маршу са Солунског фронта. Мој прадеда Спасоје се родио 1907-ме године у Америци, а мој деда, Живојин и отац, Жикица, су рођени на Косову, у Приштини. Ја сам такође рођен на Косову, у Косовској Митровици. Ми о прецима пре чукундеде Васе, не знамо ништа. Ја сам чак тражио из аустријског архива податке о њему као регруту, али нисам добио корисне информације. Само порекло, односно одакле је породица дошла у Доњи Бабин Поток, нама није било познато, али смо ми увек претпостављали да смо дошли из Црне Горе у некој од сеоба и да смо пореклом од племена Васојевић, али то по овим резултатима је јасно да није случај. Ако неко има неке информације који би помогли у склапању решења о пореклу породице, врло би нам значило.

Поздрав,

Игор Бига, Београд

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #302 послато: Септембар 30, 2015, 10:36:48 пре подне »

Није ми познато, на жалост.
Претпостављам да би нас овакво предање повезивало са много дубљом прошлошћу, коренима из времена самог доласка на Балкан или пре али тако нешто нисам чуо од мојих Јарића. С друге стране, вероватнијим се чини да је корен презимена везан за сточарско порекло породице него да је настао из имена неког далеког претка.

Мислим да неби требало одбацити Јарослав као крајну ономастичку опцију, поготову сада потврђеним резултатом К. Јарића, и вашим узајамним сродством од пре 1000г. Мислим да ту има нешто, неверујем да сте обоје добили презиме по малом јарету. Јарослав је и сада често име у Пољској, а и као топоним у југоисточној Пољској је распострањен. И син Св. Владимира Кијевског се звао Јарослав.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #303 послато: Септембар 30, 2015, 01:02:52 поподне »
Можда моје питање није за конкретно ову тему али је свакако повезано. Интересује ме да ли када дође до мутације на неком маркеру постоји правило због чега се то дешава и да ли вредност на њему тада расте или опада?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #304 послато: Септембар 30, 2015, 01:21:40 поподне »
Мислим да неби требало одбацити Јарослав као крајну ономастичку опцију...

Име Јарослав постоји међу Србима и данас. Отац мог једног пријатеља тако се зове, значи - савременик наш, Србин. Има их сигурно још. Лепо старо словенско име. Мада, надимак Јара (са краткоузлазним нагласком на првом слогу) не мора строго да се везује за ово име. Маштовитост нашег народа у давању надимака је несагледива.  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #305 послато: Септембар 30, 2015, 03:32:27 поподне »
Хаплотипови за данас:

Милићевић из Звијерине у Херцеговини. Славе Никољдан. Припадају хаплогрупи I1-P109 и спадају у добро познати дробњачки род. Видим да су ови Милићевићи доста разгранат род у Херцеговини и да је доста о њима писано. Ево изазова да се у документима пронађе њихова веза са осталим Дробњацима.

13   23   14   10   13   14   11   12   11   28   15   16   20   11   14   17   20   11   25   12   11   22   11

Поставио бих овдје, иако је ван теме, једну занимљиву причу Моме Капора чији је главни јунак један Милићевић из Звијерине:

ОБРАД

Обрад Милићевић, родом из села Звјерине у Херцеговини, где не успева ништа друго сем Херцеговаца, одлучи да се 1922. пријави за жандара у Билећи. Прође све испите. Био је здрав к'о дрен, паметан, поштен и храбар, погађао је у мету, трчао брже од осталих, руковао сабљом и бајонетом, бацао најдаље камена с рамена, није пушио ни пио, а био је, као што се зна, из добре фамилије...
На крају, пошто га примише у жандаре, требало је да потпише решење, али он одби да то учини.
'Зашто нећеш да потпишеш?', упиташе га.
'Не умијем', одговори. 'Нијесам писмен'.
'Како, јадан, нијеси... писмен? Па како ћеш писати пријаве и записнике кад се што деси?'
И тако га и поред свега не примише у жандаре, те се он исели у Америку, куда отпутова италијанским шипом 'Сан Ђовани ди Месина' из луке Котор, где је неки Дубровчанин, по имену Балтазар Гради, сакупљао Херцеговце за рад у рудницима Бјут Монтане.
Као што каже стара пословица: 'Херцеговина сав свијет насели, а себе опет не расели.' После многих потуцања, Обрад, којем су у Невјорку уписали ново име О'Брајен, тражећи место слично родној Звјерини, насели се на северозападу државе Аризоне, према граници Калифорније, испод планине Кросман. Живео је сиромашно бавећи се оним чим се бавио и на Звјерини - узгајао овце чије је месо продавао у оближњем граду Хаваса Ситију. Држава Аризона му дала сто јутара потпуно неплодне земље за симболичну цену од пет долара.
Једнога дана док је копао велику рупу да направи чатрњу, исту онакву као што је имао у Херцеговини (у том крају није било друге воде сем кишнице), изненада потече нафта. Постао је тако богат преко ноћи. Саградио је пространу кућу у колонијалном стилу, а за своју душу подигао једну сасвим малу, камену, као што је била она у којој се родио, са огњиштем, гредама и овнујским кожама на којима је спавао сањајући Звјерину.
И тако, дође и дан да се његова компанија споји са Стандард ојл компанијом, која је из Феникса послала чувеног адвоката да се потпишу уговори. Али он одби да стави свој потпис!
'Због чега нећете да потпишете уговор?', упита га запањени адвокат.
'Нијесам писмен', одговори он.
'Господине О'Брајен', рече адвокат, 'ви сте један од најбогатијих људи у Аризони. Шта бисте тек постали да сте знали да пишете!'
'Постао бих жандар у Билећи', одговори Обрад.
« Последња измена: Септембар 30, 2015, 03:37:57 поподне админ »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #306 послато: Септембар 30, 2015, 03:45:09 поподне »
Још један Дробњак:

Бомештар, из села Бањани код Босанске Отоке (општина Босанска Крупа) уз саму банијску међу. Слави Ђурђевдан. Припада хаплогрупи I1-P109. Јасно припада дробњачком роду. Има посебну вриједност 10 на спором маркеру 392. Вјероватно мутација у задњих неколико генерација. Претпостављам да је презиме Бомештар, новијег надимачког поријекла.

Кроз овај примјер, али и кроз многе друге показује се да је поријекло крајишких Срба заиста са подручја Херцеговине и Црне Горе. У Крајини налазимо хаплотипове и Дробњака, и Куча, и Васојевића и Годијеља и многих других.

13   23   14   10   13   14   11   12   10   28   15   17   20   11   14   17   22   10   25   12   11   22   11



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #307 послато: Септембар 30, 2015, 03:48:26 поподне »
Јел Бомештар од Baumeister или Burmester?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #308 послато: Септембар 30, 2015, 04:02:57 поподне »
Јањатовић из Српског Поља код Оточца у Лици. Слави Јовањдан. Припада хаплогрупи Ј1, роду Радонић-Шепа. Ови Јањатовићи су доста стара српска крајишка породица. Помињу се као српски насељеници у Брлог 1611.године и то из личког Подлапца. Занимљиво је да се са њима као досељеници у Брлог појављују и Љубобратовићи са славом св. Климентом, очигледно требињски Љубибратићи који славе исту ријетку славу. Ово може бити интересантно због могућег заједничког поријекла из источне Херцеговине. Не треба заборавити хаплотип Ружића из Стоца.

13   24   13   10   13   20   12   12   11   29   17   14   20   9   15   18   17   10   26   11   11   23   9
« Последња измена: Септембар 30, 2015, 04:08:28 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #309 послато: Септембар 30, 2015, 04:19:08 поподне »
Јошановић из Орлана код Подујева, слави Аранђеловдан. Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер и то роду Љешњана-Војинића. Са Радовановићем са којим дијели и исту славу поклапа се у потпуности на 19 упоредивих маркера. И географски су из истог краја, па претпостављам да се ради о сродним породицама. Можда ће Војинена рећи нешто више.

13   24   16   11   15   16   12   13   11   30   17   15   20   10   15   18   19   10   29   12   13   23   11

Orthodoxia1453

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #310 послато: Септембар 30, 2015, 04:52:56 поподне »
Јањатовић из Српског Поља код Оточца у Лици. Слави Јовањдан. Припада хаплогрупи Ј1, роду Радонић-Шепа. Ови Јањатовићи су доста стара српска крајишка породица. Помињу се као српски насељеници у Брлог 1611.године и то из личког Подлапца. Занимљиво је да се са њима као досељеници у Брлог појављују и Љубобратовићи са славом св. Климентом, очигледно требињски Љубибратићи који славе исту ријетку славу. Ово може бити интересантно због могућег заједничког поријекла из источне Херцеговине. Не треба заборавити хаплотип Ружића из Стоца.

13   24   13   10   13   20   12   12   11   29   17   14   20   9   15   18   17   10   26   11   11   23   9
Честитам J браћи на овом сјајном резултату!

Према подацима из 1915. године на простору Личко-крбавске жупаније пописано је 27 кућа Јањатовића, од тога 23 у Влашком Пољу (иначе, насеље се називало Влашким Пољем, па Српским Пољем, да би се од 1991. године прозвало Хрватским Пољем).

Занимљива је ова група родова која се населила по Брлогу 1611. године. У њој су се поред Јањатовића налазили Баклајићи, Бастајићи, Бјелобабе, Бранковићи, Будисављевићи, Црнојевићи, Бабовићи, Дракуле, Глумци, Грубори, Карлеуше, Кнежевићи, Лалићи, Лаврње, Љубобратовићи, Љуботине, Милеуснићи, Милинчевићи, Нећаци, Никшићи, Огризовићи, Прице, Пухале, Славковићи, Томићи, Варде, Влашићи, Врзићи, Вукадиновићи и Жакуле.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #311 послато: Септембар 30, 2015, 05:10:23 поподне »
Јошановић из Орлана код Подујева, слави Аранђеловдан. Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер и то роду Љешњана-Војинића. Са Радовановићем са којим дијели и исту славу поклапа се у потпуности на 19 упоредивих маркера. И географски су из истог краја, па претпостављам да се ради о сродним породицама. Можда ће Војинена рећи нешто више.

Поуздано су огранци истог стабла. Јошановића познајем, он ми је својевремено дао њихово братствено стабло, на огромном формату (немогуће га је скенирати  :) )
Припадају разгранатом братству Војинића Љешњана, потомака кнеза Богдана.
Војинена је већ писао овде о томе, мислим на теми о Ровчанима, али сигурно ће нам поновити важније појединости и овде.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #312 послато: Септембар 30, 2015, 05:14:31 поподне »
Јел Бомештар од Baumeister или Burmester?

Ја бих рекао - од Baumeister, данашњом терминологијом: лиценцирани извођач грађевинских радова и вршилац стручног надзора  :)
А шта значи Burmester? (учио сам немачки целу основну школу, али узалудно...)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #313 послато: Септембар 30, 2015, 05:15:39 поподне »
Исто само на холандском
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #314 послато: Септембар 30, 2015, 05:25:37 поподне »
Исто само на холандском

Тај тек не знам  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #315 послато: Септембар 30, 2015, 05:26:11 поподне »
Исто само на холандском

Мала измена, Burmester није исто са  Baumeister, Burmester је на старом средњенемачком настојник села тј. сеоски кнез. Из Burmester је настало модерно Bürgermeister (председник општине града/села)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #316 послато: Септембар 30, 2015, 05:28:58 поподне »
Мала измена, Burmester није исто са  Baumeister, Burmester је на старом средњенемачком настојник села тј. сеоски кнез. Из Burmester је настало модерно Bürgermeister (председник општине града/села)

Хм, онда ни та верзија није немогућа: Bürgermeister - Бомештар, сеоски кнез.
"Наша мука ваља за причешћа"

Orthodoxia1453

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #317 послато: Септембар 30, 2015, 06:00:38 поподне »
Још један Дробњак:

Бомештар, из села Бањани код Босанске Отоке (општина Босанска Крупа) уз саму банијску међу. Слави Ђурђевдан. Припада хаплогрупи I1-P109. Јасно припада дробњачком роду. Има посебну вриједност 10 на спором маркеру 392. Вјероватно мутација у задњих неколико генерација. Претпостављам да је презиме Бомештар, новијег надимачког поријекла.

Кроз овај примјер, али и кроз многе друге показује се да је поријекло крајишких Срба заиста са подручја Херцеговине и Црне Горе. У Крајини налазимо хаплотипове и Дробњака, и Куча, и Васојевића и Годијеља и многих других.

13   23   14   10   13   14   11   12   10   28   15   17   20   11   14   17   22   10   25   12   11   22   11
Милана Карановић је око 1925. године у Бањанима пописао седам кућа са овим презименом.
По њему, дошли су у Бањане прије 1850. године из Лике.

Што се тиче презимена Бомештар мислим да је извјесно да је настало од "bohmester", војног чина присутног на простору Војне крајине (неколико потврда током средине XVIII вијека). Нисам сигуран како се преводи, али је јасно да се ради о чину испод заставника.
Тако у једном документу од 6.8.1750. године на Банији имамо помене Николе Деветака, Дмитра Миљевића, Огњана Љубишића, Јовице Винчића, Радосава Кољаје, Михајла Комљеновића и многих други. Сви побројани људи имали су овај чин.

Презиме је, осим у Босанској крајини, било присутно и на Банији.
Према попису СР Хрватске из 1948. године пописано је пет кућа Бомештара у селу Педаљ (општина Двор).
Анте Милиновић, човјек који се бавио проучавањем поријекла становништва дворског краја, смјетио их је међу родове који су на Банију прешли са подручја Козаре.

Radonić II

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #318 послато: Септембар 30, 2015, 06:05:47 поподне »
Јањатовић из Српског Поља код Оточца у Лици. Слави Јовањдан. Припада хаплогрупи Ј1, роду Радонић-Шепа. Ови Јањатовићи су доста стара српска крајишка породица. Помињу се као српски насељеници у Брлог 1611.године и то из личког Подлапца. Занимљиво је да се са њима као досељеници у Брлог појављују и Љубобратовићи са славом св. Климентом, очигледно требињски Љубибратићи који славе исту ријетку славу. Ово може бити интересантно због могућег заједничког поријекла из источне Херцеговине. Не треба заборавити хаплотип Ружића из Стоца.

13   24   13   10   13   20   12   12   11   29   17   14   20   9   15   18   17   10   26   11   11   23   9

Veoma veoma dobra vest :)

Nadam se da će se gospodin Janjatović javiti i na forumu. Veoma je zanimljiva njegov rezultat na 385b-20. U prvi mah sam ga prevideo. Drago mi je da se "porodica" polako uvećava.
Što se tiče porekla, zanimljiva je informacija o doseljavanju iz Podlapca. Verovatno je u pitanju ranija migracija u odnosu na Ljilana i mene, ali moguće i da grešim. Lika postaje genetski mnogo zanimljivija nakon ovog rezultata

Radonić II

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #319 послато: Септембар 30, 2015, 06:09:17 поподне »
Честитам J браћи на овом сјајном резултату!

Према подацима из 1915. године на простору Личко-крбавске жупаније пописано је 27 кућа Јањатовића, од тога 23 у Влашком Пољу (иначе, насеље се називало Влашким Пољем, па Српским Пољем, да би се од 1991. године прозвало Хрватским Пољем).

Занимљива је ова група родова која се населила по Брлогу 1611. године. У њој су се поред Јањатовића налазили Баклајићи, Бастајићи, Бјелобабе, Бранковићи, Будисављевићи, Црнојевићи, Бабовићи, Дракуле, Глумци, Грубори, Карлеуше, Кнежевићи, Лалићи, Лаврње, Љубобратовићи, Љуботине, Милеуснићи, Милинчевићи, Нећаци, Никшићи, Огризовићи, Прице, Пухале, Славковићи, Томићи, Варде, Влашићи, Врзићи, Вукадиновићи и Жакуле.

Hvala, hvala!

Ne znam koja su haplogrupa Karleuše ;D