Аутор Тема: Српски ДНК дан 2015  (Прочитано 175553 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #320 послато: Септембар 30, 2015, 06:10:44 поподне »
Цитат: Петар Демић  Септембар 30, 2015, 06:00:38 поподне

Што се тиче презимена Бомештар мислим да је извјесно да је настало од "bohmester", војног чина присутног на простору Војне крајине (неколико потврда током средине XVIII вијека). Нисам сигуран како се преводи, али је јасно да се ради о чину испод заставника.



Могуће, подофицирски чин је Wachtmeister, у југоисточном аустријском диалекту се изговара "вохтмајстер" или "вохтмаста"
« Последња измена: Октобар 01, 2015, 02:46:34 поподне админ »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #321 послато: Септембар 30, 2015, 06:22:24 поподне »
Милићевић из Звијерине у Херцеговини. Славе Никољдан. Припадају хаплогрупи I1-P109 и спадају у добро познати дробњачки род.

Помислио сам на тепачке Милићевиће из Дробњака, али они славе Ђурђев-дан. А билећки Милићевићи су стара фамилија. Дедијер је забележио предање да потичу од бана Будеча.

Занимљаива прича о бану Будечу са сајта фамилије Будеч из Мојдежа
(www.poreklo.rs/wp-content/uploads/.../Братство-Будеч-из-Мојдежа.pdf)

„Будечи из Мојдежа потичу од Бана Будеча. "Будечи воде порекло од чешких племића. Презиме су добили по племићком замку Будеч, који се налази у непосредној близини Прага...Познати чешки истраживач К.Јиричек истраживао је појам "будеч". По старосрпском језику овај појам значи будан (стражар). Он је истражио да назив Будеч датира из Чешке односно Бохемије код племена Лужана, па су тај назив узеле племићке породице као и њихова утврђења - замкове. Бан Будеч је у XVII веку живео у Билећким Рудинама а његово имање се протезало од Баћовог Мрамора на Вучјем Долу до Кењина Камена у Звијерини. Корени Будеча протежу много даље у прошлост о чему посве јасно говори најстарији писани документ о презимену Будеч. Поменути документ је из 1069. године и потиче из периода хрватског краља Петра Крешимира. На документу који се налази у самостану Светог Крешимира налазе се потписи краљевског племства а међу њима и потпис Брибирског Жупана Будец.“

Читам ово о наводном чешком пореклу бана Будеча, па се сетим шта је данас форумаш I-P109 написао о континенталном путу његове ХГ из немачких земаља на западни Балкан, па ми свакаве идеје падају на памет...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #322 послато: Септембар 30, 2015, 06:40:19 поподне »
А на овом породичном сајту, изводи се порекло од Мрњавчевића:

http://www.milicevic.rs/index.php/sr/mmilicevici/mvestiomilicevicima/mgenmilicevihpred
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #323 послато: Септембар 30, 2015, 06:44:38 поподне »
Арсић из Горњег Ливоча, Косово. Слави Ђурђевдан. Упада у најтипичнији хаплотип E-V13 за наше просторе, род А. Најближи су му Матић и Живковић из Александровца. Немам неких података о поријеклу ове породице.

13   24   13   11   16   18   12   13   11   30   15   14   20   11   16   16   20   10   22   12   12   21   13

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #324 послато: Септембар 30, 2015, 06:55:41 поподне »
Зеленкапић из Лопижа, Сјеница. Слави св. Константина и јелену. И2а Динарик Југ. Упада хаплотипом у већ помињани род који слави исту славу. За њих се каже да су се у 18. вијеку доселили из Црне Горе.

13   24   16   11   14   15   12   13   11   31   17   15   19   10   15   18   18   10   30   11   13   23   10

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #325 послато: Септембар 30, 2015, 07:03:01 поподне »
Помислио сам на тепачке Милићевиће из Дробњака, али они славе Ђурђев-дан. А билећки Милићевићи су стара фамилија. Дедијер је забележио предање да потичу од бана Будеча.

Занимљаива прича о бану Будечу са сајта фамилије Будеч из Мојдежа
(www.poreklo.rs/wp-content/uploads/.../Братство-Будеч-из-Мојдежа.pdf)

„Будечи из Мојдежа потичу од Бана Будеча. "Будечи воде порекло од чешких племића. Презиме су добили по племићком замку Будеч, који се налази у непосредној близини Прага...Познати чешки истраживач К.Јиричек истраживао је појам "будеч". По старосрпском језику овај појам значи будан (стражар). Он је истражио да назив Будеч датира из Чешке односно Бохемије код племена Лужана, па су тај назив узеле племићке породице као и њихова утврђења - замкове......
Читам ово о наводном чешком пореклу бана Будеча, па се сетим шта је данас форумаш I-P109 написао о континенталном путу његове ХГ из немачких земаља на западни Балкан, па ми свакаве идеје падају на памет...

Небо, ово је већ нешто веома интригантно увези истраживања порекла Дробњака "Фолксдојчера" :)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #326 послато: Септембар 30, 2015, 07:08:57 поподне »
Посљедњи резултат за данас.

Шербула из села Косна , Двор на Уни, Банија. Слави Никољдан. Припада хаплогрупи R1a и то карпатско-далматинској подграни. Најближи су му Јагодић, Јарић, Богдановић и др. И географски се све те породице поклапају.

 13   25   16   10   11   14   10   13   11   31   16   14   20   11   17   20   18   11   20   12   12   23   10

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #327 послато: Септембар 30, 2015, 07:27:12 поподне »
Јошановић из Орлана код Подујева, слави Аранђеловдан. Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер и то роду Љешњана-Војинића. Са Радовановићем са којим дијели и исту славу поклапа се у потпуности на 19 упоредивих маркера. И географски су из истог краја, па претпостављам да се ради о сродним породицама. Можда ће Војинена рећи нешто више.

13   24   16   11   15   16   12   13   11   30   17   15   20   10   15   18   19   10   29   12   13   23   11
Очекивани резултат за Јошановића који је показао да је народно предање које је забележено на Лијешњу у Ровцима али и предање које је забележено у Доњој и Горњој Морачи заиста тачно, што је претходно показало своју исправност по питању породице Ћетковић из морачког села Рашко.
Јошановићи воде порекло од Јошана Јанкова, сина Јанка Стаматова Љешњанина, од кога воде порекло не само Јанковићи и Јошановићи већ и Букилићи и Матовићи. Његови синови су се звали Бошко, Милић, Јошан, Ђока и Букилица.
Јошанов син Радован Јошанов Јанковић био је љешански кнез и сматран је за једног од најбољих јунака у племену и околини. Због крвне заваде са Радовићима из Доње Мораче напустио је Лијешње и преселио у село Милошевићи у Дробњаку. Учествовао је у убиству Смајил-аге Ченгића. Због тога је пар година након тога страдао у двобоју са чувеним никшићким јунаком Ахметом Бауком, који га је посекао уз помоћ двојице помагача у моменту када је све изгледало да ће Радован у овом двобоју победити. Постоји верзија о томе да је Баук у једном моменту кренуо да бежи, да ли из страха да не изгуби главу или смишљено да би га намамио, и у том моменту запуцале су пушке његових помагача и убиле Радована. Његова глава завршила је на бедемима града Никшића.
Јошановићи из Орлана на Косову и Метохији су од Радовановог брата Тиодора, односно од његових праунука Влајка, Милосава и Радисава, синова Боришиних. Јошановићи су били насељени У Штитарици код Мојковца где су се претходно били населили са ровачког Лијешња. Влајко је због убиства Јашара Мекина, осуђен од књаза Николе на затворску казну коју је издржавао на острву Грможур на Скадарском језеру, одакле је успео да побегне, и преко Албаније пређе на Космет. Након тога његов брат Радисав одсељава такође на Космет код брата Влајка, а иза тога и Милосављеви синови због убиства неког ''турчина'' Ћатовића такође долазе код стричева.
 Занимљива је и прича о Јанковом најмлађем сину Букилици, а брату Јошановом, који је од друге жене која је била родом из Љешанске нахије од братства Букилица које је некада тамо живело а касније се преселило у Боку. Када је Јанко погинуо од никшићких Турака његова друга жена са којом се тек био оженио вратила се у свој род где се родио мали Букилица као посмрче. Када је одрастао мајка га је повела на Лијешње код своје старије браће по оцу, који су га лепо прихватили и дали му део очевине. Од њега се развило братство Букилићи. Букилица му је вероватно био надимак који је добио на Лијешњу од рођака и околине, пошто је одрастао у ујчевини, а како му је било право име данас се не зна поуздано.
Породица Радовановић из села Мркоње у Горњој Јабланици је пореклом са Лијешња од братства Јоковић. Према подацима које налазимо код Милете Јанковића у ''Хроника села Лијешња, Радован Јоков од кога су Радовановићи, и Јошан Јанков од кога су Јошановићи, били су браћа од рођених стричева. Живели су у другој половини 19. века. Вредности на маркерима мог и Јошановићевог резултата ДНК анализе то и потврђују. Такође је потврђено и предање о томе да се грана љешанских братстава која је настањена у доњоморачком селу Рашко одвојила од главног стабла пре отприлике 500-600 год. што потврђују и резултати ДНК мог и Ћетковићевог теста где се разликујемо на 4 од 37 маркера.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #328 послато: Септембар 30, 2015, 07:39:11 поподне »
Замолио бих администратора да исправи податак у табели српског ДНК пројекта за Јошановића где стоји Орлане/Подујево/Косово/СР и да исправи у Косово и Метохија или скраћено КиМ. Не смемо из назива избацивати оно Метохија јер у супротном идемо на руку шиптарима којима је то ''трн у оку''

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #329 послато: Септембар 30, 2015, 07:47:37 поподне »
Такође бих замолио ако може да се замени редослед уписа и да се мој и Јошановићев резултат ставе један уз другог, обзиром да смо и по сродству ближи у односу на Ћетковића, а самим тим и због бољег прегледа.  Надам се да не тражим превише. Поздрав.

Ван мреже Arsa

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #330 послато: Септембар 30, 2015, 08:09:35 поподне »
Ја сам  Арсић из Г. Ливоча код Гњилана. Славимо Ђурђиц, родовско надимак нам је Качари. У Горњи Ливоч смо дошли око 1870. године из села Равна Бања код Сијеринске Бање.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #331 послато: Септембар 30, 2015, 08:11:42 поподне »
Једна исправка, Јошан Јанков од кога су Јошановићи, и Радован Јоков од кога су Радовановићи, живели су у првој половини 19. века а не у другој како сам грешком написао.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #332 послато: Септембар 30, 2015, 09:24:56 поподне »
Замолио бих администратора да исправи податак у табели српског ДНК пројекта за Јошановића где стоји Орлане/Подујево/Косово/СР и да исправи у Косово и Метохија или скраћено КиМ. Не смемо из назива избацивати оно Метохија јер у супротном идемо на руку шиптарима којима је то ''трн у оку''

Војинена, ту је уписано Косово као регија, а не као аутономна покрајина. За хаплотипове из Метохије, уписујемо Метохија. Ионако јасно иза Косово стоји Србија.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #333 послато: Септембар 30, 2015, 09:50:32 поподне »
Ја сам  Арсић из Г. Ливоча код Гњилана. Славимо Ђурђиц, родовско надимак нам је Качари. У Горњи Ливоч смо дошли око 1870. године из села Равна Бања код Сијеринске Бање.

Арсићу да ли би хтео да ти администратори упишу у табели Српског ДНК пројекта поред твоје презиме Арсић и ваш родовски надимак Качари или Качарци?


 

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #334 послато: Септембар 30, 2015, 10:16:49 поподне »
Ја сам  Арсић из Г. Ливоча код Гњилана. Славимо Ђурђиц, родовско надимак нам је Качари. У Горњи Ливоч смо дошли око 1870. године из села Равна Бања код Сијеринске Бање.

Што се тиче вашег порекло Вама је позната монграфија А. Урошевића "Горња Морава и Изморник", по њему ви сте старином из Ниша и и негде вероватно у првој половини 19. века, а можда и у другој половини 18. века су се ваши доселили у село Паралово код Гњилана, затим преселили у Понеш, одатле у Гњилане и око 1870 године прешли сте у Горњем Ливочу и ви то знате имате предање да сте живелу и тим наведеним криворечким селима  и у Гњилану и да сте одатле прешли у Г. Ливоч, тако да је немогуће да сте се директно доселили око 1870 године из Сијеринске Бање код Медвеђе.

Друго као што сам навео ви имате предање да сте старином из Сиријеринске Бање код Медвеђе. Да ли се то старином из Ниша како Урошевић бележи односи на Сијеринску Бању или сте можда неком још даљом старином негде из нишког краја и да сте преко Сијеринске Бање доспели у Новобрдској Кривој Реци. Треће могуће је да сте старином са Косова, можда се ради о повратној миграцији.   


Ван мреже Arsa

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #335 послато: Септембар 30, 2015, 10:38:42 поподне »
Прочитао сам тај податак код Урошевића, тачно је то да је моја породица пре Г. Ливоча неко време живела и новобрдским селима и у Гњилану одакле је прешла у Г. Ливоч, мој деда је издвајао Равну Бању као место одакле се породица доселила на Косово, за то место се сигурно зна да смо тамо боравили. Могуће је да даљом старином имамо везе са нишким крајем. Иначе нас зову и Качари и Качарци  (множина од Качар).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #336 послато: Октобар 01, 2015, 12:01:07 поподне »
Бига из Доњег Бабиног Потока у Лици, слави Тривуњдан. Ова породица је дио крајишких тривуњштака које је описивао Карановић. Ту су још: Инђићи, Дрљаче, Божанићи, Боројевићи, Бркићи, Јеремићи. Припада хаплогрупи R1a. Изгледа да му је најближи тестирани раштегорац, католик из западне Херцеговине. Зденко марковић је овог раштегорца сврстао као припадника Z92 подгрупе. То је подгрупа заступљена код источнословенских народа, највише Руса.

Иначе од ових Бига је аустријски генерал Петар Бига https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%B8%D0%B3%D0%B0

13   24   15   10   11   15   10   13   11   31   15   14   20   13   14   18   18   11   23   12   12   23   10

Занимљиво да у западној Србији (Читлук, Азбуковица) постоји презиме Дрљачић. Ови Дрљачићи такође славе Св. Трифуна.

Дрљачићи су досељени из Дрлача, а воде порекло од Живковића из места Горње Кошље. Живковићи иначе спадају у старије родове.

Живко је имао пет синова и много народа и привремено се настанио на Гласинцу. Одакле је био, не може се тачно утврдити. Дошао је кад и Васиљ, али не у ово село него у Дрлаче под Бошковцем. Ту је дошао у опреку с муслиманима тога села а и са својима. Због сељака овог села, а нешто и по позиву Васиљевом, који се и оженио његовом ћерком, Живко се попне у Кошље и насели са свих пет синова. За два сина зна се да им је било име Васа и Матија, али се за остале не зна. Зна се, да је син најмлађег Живковог сина био Грујица, који се по селу и породици помиње као најистакнутији, и да је имао шест синова, који су били у највећем јеку у доба наших устанака. Од Грујичиних синова највише су изашли на глас Миладин и Илија. Они су били у рату, четири брата изгубили, а Миладин је притом остао дуго у животу и био буљубаша на караули, на Дрини. Нема разгранатијег и растуренијег рода у селу, много су се исељавали, има их низ Дрину и испод Лознице, има их и по градовима, занатима, трговини и службама.

(Љуба Павловић, „Соколска нахија")

У близини села Г. Кошље постоји пуно топонима који се могу повезати са Живковићима, што можда указује на то да је породица веома дуго у овом крају.

Треба поменути заселак Живковац, затим и поток који носи исто име. Махале у селу су: Пивљани, Живковићи, Постење, Херцеговци, Топаловићи, Провалије, Равни, Мирошка Вода и Војина Вода.

Познато је да су овај крај населили углавном Срби из Старе Херцеговине.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #337 послато: Октобар 01, 2015, 01:01:43 поподне »
Кратак коментар. Будући да Бига има као и ја велико поклапање са појединцем из западне Херцеговине, а у Западној Србији постоје фамилије са истом славом и презименима као у његовом крају, копка ме једна ствар.
У западној Србији је у питању крај Азбуковица, конкретно видим да је поменуто село Постење, питам се да ли постоји нека веза, не у смислу мене и Биге, већ између мене и Полића у Азбуковици којих има много, а славе св.Николу као и ја. Ово се питам из разлога што је поменуто да су овај крај населили углавном Срби из Херцеговине...
Да ли је реално да су се огранци истих фамилија селили у Босанску Крајину и у Западну Србију истовремено са једног места, или је вероватније да је на пример Западна Србија била међустаница за неке који су после прешли у Босанску Крајину...
« Последња измена: Октобар 01, 2015, 02:47:44 поподне админ »

Ван мреже Korisnik77

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #338 послато: Октобар 01, 2015, 07:12:17 поподне »
Честитам J браћи на овом сјајном резултату!

Према подацима из 1915. године на простору Личко-крбавске жупаније пописано је 27 кућа Јањатовића, од тога 23 у Влашком Пољу (иначе, насеље се називало Влашким Пољем, па Српским Пољем, да би се од 1991. године прозвало Хрватским Пољем).

Занимљива је ова група родова која се населила по Брлогу 1611. године. У њој су се поред Јањатовића налазили Баклајићи, Бастајићи, Бјелобабе, Бранковићи, Будисављевићи, Црнојевићи, Бабовићи, Дракуле, Глумци, Грубори, Карлеуше, Кнежевићи, Лалићи, Лаврње, Љубобратовићи, Љуботине, Милеуснићи, Милинчевићи, Нећаци, Никшићи, Огризовићи, Прице, Пухале, Славковићи, Томићи, Варде, Влашићи, Врзићи, Вукадиновићи и Жакуле.

Hvala Petre na ovome. Ja ne pogledam dva dana na forum kad ono svašta izdešavalo.
Ovih dana sam jako zauzet, ali jedva cekam da na miru pregledam rezultate i porijeklo Janjatovica. Vidim da ima jednu mutaciju, u to na jednom od "sporijih" markera, mada to ne mora ništa da znači - moguće je ds je se ta mutacija desils i skoro. Kad stignu moji rezultati na 111markera vidjećemo ima li još razlika.
U svakom slučaju izvrstan rezultat.

Da li je se Janjatović prijavio na forum. Sada je vjerovatno malo u šoku, kao i dvi mi koji smo dobili ovakve rezultate :)
U svakom slučaju dobto nam došaO, Janjatoviću!

Radonić II

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #339 послато: Октобар 01, 2015, 07:34:54 поподне »
Hvala Petre na ovome. Ja ne pogledam dva dana na forum kad ono svašta izdešavalo.
Ovih dana sam jako zauzet, ali jedva cekam da na miru pregledam rezultate i porijeklo Janjatovica. Vidim da ima jednu mutaciju, u to na jednom od "sporijih" markera, mada to ne mora ništa da znači - moguće je ds je se ta mutacija desils i skoro. Kad stignu moji rezultati na 111markera vidjećemo ima li još razlika.
U svakom slučaju izvrstan rezultat.

Da li je se Janjatović prijavio na forum. Sada je vjerovatno malo u šoku, kao i dvi mi koji smo dobili ovakve rezultate :)
U svakom slučaju dobto nam došaO, Janjatoviću!

Istina.  :)