Баксе,
не мислим да су црква и припадност једном народу две потпуно одвојене ствари. Спојене су и не зависе од религиозног става неке индивидуе, рецимо, у данашње време, или од дефиниције појмова 'народ' и 'вера' какви се користе од 19. века наовамо. У том смислу сви Срби су заиста припадници светосавске цркве, то јест морали су дословно бити у једном тренутку е да би се данас сматрали Србима. Иначе, помислио сам био да напишем 'немањићке традиције' уместо 'светосавске цркве' али боље је што сам оставио овако, таман да сада прецизирам да су ове две синтагме замењиве и односе се на исто наслеђе које баштинимо.
Одисеј,
Хрвати су свакако много јачи у доказивању свакавих католичких, модернистичких и постмодернистичких ставова. Само, нисам разумео да ли ми замераш што крстјане и католике не сматрам делом српске заједнице, не верске, већ опште схваћене, заједнице?
Јер, није нико волунтаристички изабрао православље као темељ српског идентитета (нити је СПЦ то отворено промовисала у 19. веку) већ је тај темељ егзистенцијално дат трасом: конверзија у 9. веку – раскол – оснивање српске архиепископије када и државе Немањића – потоњи непремостиви сукоби са католицима. И зашто би морало да значи да не смемо ићи даље од Подриња и Херцеговине ако нисмо везани духовном заједницом са католицима и крстјанима? А где су наше привилегије које добисмо служећи Османској и Хапсбуршкој царевини? Узгред, ја се слажем да су људи имали народну свест у средњем веку, и познату констатацију на коју се реферишеш, да није постојала 'национална свест у модерном смислу' у средњем веку' сматрам вишеструко проблематичном, тешко доказивом, описно/феноменолошки промашеном.
ps
Модераторе, пребаци и ових 5-6 одговора на тему о Старом становништву и исламизацији, пошто се овако не види континуитет Баксовог одговора на мој иницијални пост.