Аутор Тема: Нове књиге - популарна и стручна литература  (Прочитано 254 пута)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 405
  • R1b-PF7562
Нове књиге - популарна и стручна литература
« послато: Јануар 13, 2022, 10:10:28 пре подне »

Шта мислите о овој књизи?



KO SMO I KAKO SMO OVDE STIGLI. Drevna DNK i nova nauka o ljudskoj prošlosti
((Who We Are And How We Got Here Ancient DNA and the New Science of the Human Past))
Autor: Dejvid Rajh (David Reich)
Preveo s engleskog: Roman Balvanović

ISBN: 978-86-6263-344-6
Broj stranica: 424 str.

Категорија: Genetika
Ознака: Arcus
RSD 2,530.00 RSD 2,024.00

https://akademskaknjiga.com/katalog/ko-smo-i-kako-smo-ovde-stigli-drevna-dnk-i-nova-nauka-o-ljudskoj-proslosti/

Dejvid Rajh (David Reich) profesor je genetike na Harvardskom univerzitetu i istraživač na Medicinskom institutu Hauard Hjuz (Howard Hughes). Časopis Nejčer (Nature) istakao ga je 2015. kao jednog od „10 značajnih ljudi” u sveukupnoj nauci, zbog njegove uloge u preobražaju oblasti drevne DNK „od traganja u niši do industrijskog procesa”. Godine 2017. dodeljena mu je nagrada Den Dejvid (Dan David) u arheološkim i prirodnim naukama za proračunsko otkriće mešanja neandertalaca i savremenih ljudi.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Vladimir_J

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Нове књиге - популарна и стручна литература
« Одговор #1 послато: Јануар 13, 2022, 12:37:57 поподне »
Шта мислите о овој књизи?



KO SMO I KAKO SMO OVDE STIGLI. Drevna DNK i nova nauka o ljudskoj prošlosti
((Who We Are And How We Got Here Ancient DNA and the New Science of the Human Past))
Autor: Dejvid Rajh (David Reich)
Preveo s engleskog: Roman Balvanović

ISBN: 978-86-6263-344-6
Broj stranica: 424 str.

Категорија: Genetika
Ознака: Arcus
RSD 2,530.00 RSD 2,024.00

https://akademskaknjiga.com/katalog/ko-smo-i-kako-smo-ovde-stigli-drevna-dnk-i-nova-nauka-o-ljudskoj-proslosti/

Dejvid Rajh (David Reich) profesor je genetike na Harvardskom univerzitetu i istraživač na Medicinskom institutu Hauard Hjuz (Howard Hughes). Časopis Nejčer (Nature) istakao ga je 2015. kao jednog od „10 značajnih ljudi” u sveukupnoj nauci, zbog njegove uloge u preobražaju oblasti drevne DNK „od traganja u niši do industrijskog procesa”. Godine 2017. dodeljena mu je nagrada Den Dejvid (Dan David) u arheološkim i prirodnim naukama za proračunsko otkriće mešanja neandertalaca i savremenih ljudi.

Аутор је иначе и коаутор многобројних радова из археогенетике. Мање више се помиње као аутор или цитира у било ком озбиљном раду из ове области. Хаплогрупе се не помињу и мишљење које је изнео у књизи је да много више информација пружа комплетан геном, тј. аутозомални део генома. У сваком случају одлична књига која даје ширу слику досадашњих сазнања које пружа археогенетика, са акцентом на даљу прошлост. На крају књиге је и наглашено да је тренутно највећа празнина везано за археогенетику управо период од последњих 4000 година. Вреди прочитати свакако.

На мрежи Vladimir_J

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Нове књиге - популарна и стручна литература
« Одговор #2 послато: Јануар 13, 2022, 05:25:21 поподне »
Само да додам још нешто што сам запазио а чини ми се да је доста повезано са Српским ДНК пројектом и истраживањима које Порекло ради. Аутор наглашава да је у бројним примерима мешања различитих популација утврђена изразита полна пристрасност. Обично у таквим случајевима дешавало да је до мешања доминантно дошло тако што су се мушкарци дошљаци мешали са женама из староседелачке популације. У књизи се помињу примери Шпанаца и домородачких Индијанаца у Латинској Америци, Индоевропљана и староседелаца у Европи и Индији, Монгола и Кинеза у време Џингиз-кана. Уз то је наведен и пример мешања белих робовласника и црних робиња. Сви ови примери су оставили дубок траг у данашњим популацијама које су настале као резултат таквог мешања.

Поставља се занимљиво питање, а то је да ли је до сличног обрасца дошло и приликом насељавања Словена на Балкан. Ако јесте, анализа порекла коришћењем само Y хромозома може дати искривљену слику о укупном генетском наслеђу Срба.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 560
  • I2-Y56203
Одг: Нове књиге - популарна и стручна литература
« Одговор #3 послато: Јануар 13, 2022, 05:53:31 поподне »
Само да додам још нешто што сам запазио а чини ми се да је доста повезано са Српским ДНК пројектом и истраживањима које Порекло ради. Аутор наглашава да је у бројним примерима мешања различитих популација утврђена изразита полна пристрасност. Обично у таквим случајевима дешавало да је до мешања доминантно дошло тако што су се мушкарци дошљаци мешали са женама из староседелачке популације. У књизи се помињу примери Шпанаца и домородачких Индијанаца у Латинској Америци, Индоевропљана и староседелаца у Европи и Индији, Монгола и Кинеза у време Џингиз-кана. Уз то је наведен и пример мешања белих робовласника и црних робиња. Сви ови примери су оставили дубок траг у данашњим популацијама које су настале као резултат таквог мешања.

Поставља се занимљиво питање, а то је да ли је до сличног обрасца дошло и приликом насељавања Словена на Балкан. Ако јесте, анализа порекла коришћењем само Y хромозома може дати искривљену слику о укупном генетском наслеђу Срба.
До сад је тестиран прилично велики узорак људи код нас на ипсилон хромозом. Такође је приличан број људи урадио скевенцирање целог генома чиме је добијена аутосомална генетика тих људи. У оба случаја имамо прилилно подударан постотак словенске и староседелачке а и остале генетике. Тако да слика није искривљена.

На мрежи Vladimir_J

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Нове књиге - популарна и стручна литература
« Одговор #4 послато: Јануар 13, 2022, 06:41:50 поподне »
До сад је тестиран прилично велики узорак људи код нас на ипсилон хромозом. Такође је приличан број људи урадио скевенцирање целог генома чиме је добијена аутосомална генетика тих људи. У оба случаја имамо прилилно подударан постотак словенске и староседелачке а и остале генетике. Тако да слика није искривљена.

Постоји ли нека статистика за аутозомалну генетику? Недавно је у раду о генетици Горње Мезије објављен дијаграм на коме се види да данашње становништво Србије има око 50% словенске генетике. https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2021/08/31/2021.08.30.458211/F3.large.jpg Мислим да би било добро када бисмо имали нашу статистику која би била детаљнија тако што би обухватала и уделе осталих популација, на пример Германа.

На мрежи Vladimir_J

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Нове књиге - популарна и стручна литература
« Одговор #5 послато: Јануар 13, 2022, 08:13:06 поподне »
Уз то бих додао да чак ни проста статистика аутозомалне ДНК у српској популацији не мора да одсликава нужно однос броја предака из различитих древних популација зато што на аутозомалну генетику велики утицај има природно одабирање. При томе је утицај природног одабирања већи што се мешање популација десило даље у прошлости, а знамо да су Словени населили наше просторе у 7. веку. Археогенетика може да да додатне информације, нарочито узорци од досељавања Словена до данас.

У поменутој књизи је поменуто неколико других техника као што су поређење удела различитих старих популација у Y и X хромозомима и поређења просечних вредности TMRCA по мушкој и женској линији унутар једне популације.