Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед

[drajver]

Уговори између Турака и Мађара из 1503. године и 1519. године су кључни документи на основу којих се веома прецизно може сагледати напредовање Турака на самом крају 15. и почетком 16. вијеку. Ова помјерања битна су и због колонизације ијекавског становништва, јер се оно по правилу насељавало уз границу. У књизи Јелене Мргић-Радојчић о Доњим крајима дат је прилично користан преглед градова поменутих у тим уговорима и информације ко је владао истима.



Судећи по овим уговорима, Турци су у периоду од 1503. до 1519. године освојили сљедеће градове: Сокол у Пливи, Сињ, Врлику, Бочац, Котор на Врбањи (данашњи Котор-Варош), Соко у Усори и Сребреник.

Вјероватно је у том периоду српско ијекавско становништво населило данашњу област око Влашића (Кнежево, Имљане, Очауш). Сјеверне крајеве до Саве држали су још увијек мађари, Добој је те 1519. године био најсјевернија турска испостава, тврђаве Добор, код данашње Модриче, била је још увијек у угарским рукама. Значи да је насељавање Србима ијекавцима тих крајева између Врбаса и Босне до саве  могло да наступи у пуном обиму тек након 1528. године (пад јајачке Бановине). У турском попису из 1604. године ту налазимо веома густа српска насеља са кнежинским самоуправама. Претпостављам да се насељавање у тој области десило највећим дијелом у периоду од 1530-1560. године.

[drajver]

А село Крамер ? Да ли је у области бр.3 или не.6?

Крамер село, ако на исто мислимо, је у општини Рогатица, дакле у области 6.

[drajver]

Турска управна подјела веома често може да укаже на правце досељавања становништва. Тако рецимо у попису из 1530. године, сво подручје источно од Врбаса, а самим тим и данашњи Котор Варош и Кнежево припадају кази Брод (данашња Зеница). У овој кази су те 1530. године биле и нахије: Брод, Бобовац, Каменског (код Високог), Лашва, Маглај, Озрен, Тешањ, Требетин (око Новог Шехера), Усора, Врховине (Кнежево), Врбања (Котор варош) и Јајце. Као што се види, границе ове казе се прилично добро поклапају са границама области 4 са карте.

Основано је претпоставити да је српско становништво у овим крајевима између Врбаса и Босне повезано са српским становништвом око Озрена и Маглаја, за које опет на основу докумената из 1480-тих (Закон маглајских влаха) можемо претпоставити да су даљим поријеклом из Старог Влаха (област Бање).

Као индикативан за овај смјер насељавања, могу поменути род I2-Y52621 Стевањштака, који се из матице у Врбањи ширио по свим насељима области, а има директне генетичке везе у Старом Влаху.
Такође, овдје се поставља и питање поријекла великог рода који слави св. Симеона Богопримца, припада хаплогрупи I2-Y134578 и несумњиво је повезан са тарским Никшићима у Потарју.

То су нека два упечатљива рода која су ми одмах пала напамет, а вјерујем да их има још.

Ова два рода се нпр. не појављују у крајевима западно од Врбаса.

[Небојша]

Упоредио сам мало резултате из области 5 и области 2. Постоје одређене разлике ако се гледа евентуално распоред хаплогрупа, али је индикативно да су често исте подгране присутне у обе зоне. Посебно се види веза јужних области некадашњих Доњих Краја са западним крајишким областима. Она је очигледнија него веза западне Крајине са Усором (област 4), којој сам припојио и тестиране из Прњавора, иако их је добар део пореклом из области 2. Ово је можда и логично, с обзиром да миграције иду преко тих области (Гламоч, Јањ, Змијање).

Доњи Краји


Може се рећи да крупније разлике настају касније, када се поједини родови бујније развијају у одређеној области. Тако нпр. у западним крајишким областима имамо веома раширене родове I2-A1328 (Родићи, Пантелијевштаци), R1a-Y2613, R1a-YP951 (које могу делом бити "староседелачког" порекла), J2b-Y22059 (посебно у Лици), I1-FGC22045 (посебно у Далмацији), док су на простору Доњих Краја развијеније неке друге подгране, попут E1b-Y37092 (родови који славе Часне Вериге), R1a-YP4278 (родови који славе Марковдан), итд.

Има и неких оштријих разлика, нпр родови R1a-A11460 су прилично заступљени у западним крајишким областима, док се у области 2 практично и не појављују, као што је и подграна I1-Y13946 значајније заступљена у Јању и на Змијању, али се веома ретко јавља на западу Крајине (област 5).

Постоје и хаплогрупе/подгране које су практично равномерно заступљене у обе области. Осим I2-PH908, ту се вероватно могу убројити R1a-YP417 и N2-P189.2.

[Милош]

Основано је претпоставити да је српско становништво у овим крајевима између Врбаса и Босне повезано са српским становништвом око Озрена и Маглаја, за које опет на основу докумената из 1480-тих (Закон маглајских влаха) можемо претпоставити да су даљим поријеклом из Старог Влаха (област Бање).

Као индикативан за овај смјер насељавања, могу поменути род I2-Y52621 Стевањштака, који се из матице у Врбањи ширио по свим насељима области, а има директне генетичке везе у Старом Влаху.
Такође, овдје се поставља и питање поријекла великог рода који слави св. Симеона Богопримца, припада хаплогрупи I2-Y134578 и несумњиво је повезан са тарским Никшићима у Потарју.

То су нека два упечатљива рода која су ми одмах пала напамет, а вјерујем да их има још.

Ова два рода се нпр. не појављују у крајевима западно од Врбаса.

Овоме би ишло у прилог и нагли пад броја становника између два пописа 1528. и 1540. у нахији Никшићи и Прошћење. Осим тога тада је у тим областима и укунут влашки статус, што је довело до побуне, али је убрзо и враћен, пре свега кроз филурију. Са друге стране граничне области на западу су задржавале тај статус у пуном капацитету. Па се да закључити да су те влашке заједнице, које су још на самим почецима сарађивале са Турцима и постале њихово оружје у борби са старом феудалном класом, заправо пратиле османску администрацију, чувајући статус и привилегије које је тај статус носио.

[Владимир Бојановић]

Овоме би ишло у прилог и нагли пад броја становника између два пописа 1528. и 1540. у нахији Никшићи и Прошћење. Осим тога тада је у тим областима и укунут влашки статус, што је довело до побуне, али је убрзо и враћен, пре свега кроз филурију. Са друге стране граничне области на западу су задржавале тај статус у пуном капацитету. Па се да закључити да су те влашке заједнице, које су још на самим почецима сарађивале са Турцима и постале њихово оружје у борби са старом феудалном класом, заправо пратиле османску администрацију, чувајући статус и привилегије које је тај статус носио.

С обзиром да је I2-Y134578 прилично стара мутација а да је период насељавања Врбаса о којем пише драјвер 15. век одн. пописи којима се надовезујеш су из 16. века, генетика би помоћу WGS тестова неког припадника или више њих са славом св. Симеона Богопримац морала да докаже наводну везу са Потарцима, дељењем заједничких мутација испод Y134578 у средњем веку. Без те потврде ова хипотеза остаје до даљњег на нивоу научне фантастике.

[Милош]

С обзиром да је I2-Y134578 прилично стара мутација а да је период насељавања Врбаса о којем пише драјвер 15. век одн. пописи којима се надовезујеш су из 16. века, генетика би помоћу WGS тестова неког припадника или више њих са славом св. Симеона Богопримац морала да докаже наводну везу са Потарцима, дељењем заједничких мутација испод Y134578 у средњем веку. Без те потврде ова хипотеза остаје до даљњег на нивоу научне фантастике.

Већ сам писао раније, али да поновим, можда помогне. Тестиран је Савић из околине Дервенте, на панел од 6 СНП-ова, међу којима је и именујући Y134578. И на све је позитиван. Чак је позитиван и на још један испод, док остала два чекамо. Дакле они су за највише два СНП-а изнад нас који славимо Лучиндан, а можда и на све су позитивни. Тако да није научна фантастика, већ једна чињеница. Грковићу ће ускоро стићи резултат WGS теста, па ћемо знати где је раздвајање. Лако ћемо после и Марића на одређени  СНП тестирати. Извори на индиректан начин подржавају причу, влашки статус и топоним Влашић нам говоре одакле су могли доћи, а и генетички смо близу одговора.

[drajver]

док су на простору Доњих Краја развијеније неке друге подгране, попут E1b-Y37092 (родови који славе Часне Вериге)

Овај род је веома интересантан за анализу ових кретања. Матица му је свакако на простору Мораче, генетички је близак Васојевићима, а затим га налазимо од Старог Влаха до Крајине.

Присутан је и у области 3, и у области 4 и у области 5. Присуство овог рода у Очаушу, планинском подручју између Теслића и Котор Вароши, говори да би и могао бити од тих првих ијекавских досељеника у 16. вијеку. Већ почетком 17. вијека овај род налазимо међу дербенџијама нахије Тријебова (данашњи Мркоњић-град), а половином 17. вијека је већ присутан у Дабру у аустријској Лици, касније и на Банији. Нема га у Херцеговини, значи није досељавао тим јужним правцем. Овај род би могао бити у оној групи за коју Курипешић наводи да је досељена из Смедеревског санџака око 1530. године.

[drajver]

Већ сам писао раније, али да поновим, можда помогне. Тестиран је Савић из околине Дервенте, на панел од 6 СНП-ова, међу којима је и именујући Y134578. И на све је позитиван. Чак је позитиван и на још један испод, док остала два чекамо. Дакле они су за највише два СНП-а изнад нас који славимо Лучиндан, а можда и на све су позитивни. Тако да није научна фантастика, већ једна чињеница. Грковићу ће ускоро стићи резултат WGS теста, па ћемо знати где је раздвајање. Лако ћемо после и Марића на одређени  СНП тестирати. Извори на индиректан начин подржавају причу, влашки статус и топоним Влашић нам говоре одакле су могли доћи, а и генетички смо близу одговора.

Да, свакако. Ови родови доносе и нови ијекавски новоштокавски дијалекат тако да је јасно да се ради о досељеницима. То подручје је у 16. и 17. вијеку, вјероватно најкарактеристичније српско подручје са становништвом у влашком статусу. Велика подручја под пашњацима су била идеална за сточарску привреду. И сама слава Симеуњдан је избарана због тих сточарских кретања.

[Malesevic]

Не знам ко је написао онај упис о броју верника у Босни, али већ на основу бројки се види да је то апсолутна небулоза. Но, окренимо се битнијим стварима. Поново имам пар питања у циљу да пре свега у својој глави разјасним нека миграцијска кретања:

Значи да је насељавање Србима ијекавцима тих крајева између Врбаса и Босне до саве  могло да наступи у пуном обиму тек након 1528. године (пад јајачке Бановине). У турском попису из 1604. године ту налазимо веома густа српска насеља са кнежинским самоуправама. Претпостављам да се насељавање у тој области десило највећим дијелом у периоду од 1530-1560. године.

Прва насељавања влаха у Хрватској војној крајини дешавају се иза 1525. како неки научници наводе услед данка у крви, нових пореза и губитка повлашћеног статуса. Кулминација је свакако крај 16-ог и прва половина 17-ог века. Сад мене занима, ако је по драјверу насељавање ових области уследило тек након 1528. (што значи да у том периоду не би још требало да дође до губитка привилегија), како онда да долази до ових ускакања у Аустрију? Претпоставља се да је то досељавање у Жумберак нпр. извршено из правца Цетине и З. Босне. Да ли то значи да су власи који су дошли онда иза 1525. потисли већ присутне у истом статусу па су ови преласком у Аустрију осигуравали останак у привилигованом статусу? Мало ми је то некако конфузно.

Постоје и хаплогрупе/подгране које су практично равномерно заступљене у обе области. Осим I2-PH908, ту се вероватно могу убројити R1a-YP417 и N2-P189.2.

С обзиром да ја припадам овој халогрупи R1a-YP417, могу да кажем да је то вероватно због тога што се насељавање ових области дешавало из правца Бања Луке (или боље речено изнад Бања Луке) у крајеве преко Врбаса (Прњавор и даље). Ми нпр. знамо да имамо неке далеке рођачке везе са Малешевићима на Мањачи. А и предање говори о доласку из правца Грахова. Претпостављам да ова пресељења нису била добровољна, него циљана у смислу насељавање спахијских/беговских имања за обраду, те је тако један део неке веће породице пресељен у те крајеве, а други део остао на огњишту.

[Владимир Бојановић]

Већ сам писао раније, али да поновим, можда помогне. Тестиран је Савић из околине Дервенте, на панел од 6 СНП-ова, међу којима је и именујући Y134578. И на све је позитиван. Чак је позитиван и на још један испод, док остала два чекамо. Дакле они су за највише два СНП-а изнад нас који славимо Лучиндан, а можда и на све су позитивни. Тако да није научна фантастика, већ једна чињеница. Грковићу ће ускоро стићи резултат WGS теста, па ћемо знати где је раздвајање. Лако ћемо после и Марића на одређени  СНП тестирати. Извори на индиректан начин подржавају причу, влашки статус и топоним Влашић нам говоре одакле су могли доћи, а и генетички смо близу одговора.

Тај панел тест Савића је потпуно неупотребљив за ову причу јер већина тих мутација су старије од Y134578, заправо само једна није (или се и она налази на њеном нивоу). Наравно, можда ти резултати нешто и значе оном ко заиста верује да је њена матица Потарје, али то је тек недоказиво јер да поновим, матица Y134578 може бити било где у Захумљу или Босни (ја бих рекао у Захумљу), пре свега због њене дубоке старости али и због распрострањености, како њене тако и генерално старије Y56203, западно од Дрине. Дакле, да би се доказала миграција тог становништва из Потарја у област Врбаса током 16. века, потребно је да имају већи број заједничких мутација испод Y134578 са родовима из Потарја, без обзира на славу Аранђеловдан или Лучиндан. Не кажем, можда у некоме од њих чучи скривена мутација од 11(12) - 16. века, коју дели са некима од вас, зато сам мишљења да би требало више њих тестирати, не само Грковића и Марића, како би се ова претпоставка потврдила или потпуно одбацила.

[drajver]

Прва насељавања влаха у Хрватској војној крајини дешавају се иза 1525. како неки научници наводе услед данка у крви, нових пореза и губитка повлашћеног статуса. Кулминација је свакако крај 16-ог и прва половина 17-ог века. Сад мене занима, ако је по драјверу насељавање ових области уследило тек након 1528. (што значи да у том периоду не би још требало да дође до губитка привилегија), како онда да долази до ових ускакања у Аустрију? Претпоставља се да је то досељавање у Жумберак нпр. извршено из правца Цетине и З. Босне. Да ли то значи да су власи који су дошли онда иза 1525. потисли већ присутне у истом статусу па су ови преласком у Аустрију осигуравали останак у привилигованом статусу? Мало ми је то некако конфузно.

Овдје требаш имати у виду да је насељавање Срба у Жумберак обављено са простора Гламоча, Унца и Срба. Гламоч је под Турке пао још крајем 15. вијека, одакле су се српска насеља констатно у периоду од краја 15. вијека до 1528. године ширила према Унцу и Србу. Значи српско ијекавско становништво се на том подручју занчајно увећало већ од почетка 16. вијека. Предводници сеобе у Жумберак 1530/31. године су били ти гламочки Срби,а придружили су им се и Срби из Срба. Срби са Цетине су у Жумберак отишли 1538. године, а Цетина је под Турке пала око 1513. године, тако да је и ту било простора да се српска насеља умноже прије сеобе.

Оно што остаје питање везано за Цетину јесте да ли је у њој било сусрета нових Срба који су ту дошли са турским напредовањем почетком 16. вијека и старијег слоја српског становништва у влашком статусу које је тамо боравило још од 14. вијека. Тај старији слој се у изворима оног доба помиње као цетински Власи. Сва је прилика да су потицали највећим дијелом из  Херцеговине и да су углавном били штокавци икавци. Оригинално су били православни, али су већ од краја 14. вијека фрањевци вршили интензивну мисију међу њима, тако да је добар дио њих свакако дочекао Турке као католици. Да ли је Цетина као најисточниja њихова област, била у том погледу изузетак, не знам. У сваком случају сениори су им били католички угарски и хрватски племићи. Питање је дакле да ли је тај старији српски слој у Цетини дочекао нови ијекавски и са истима се помијешао.

Како год, Жумберчани су ијекавци и ту нема спора да се ради о том новијем слоју који је досељаван на подручје Крајине од краја 15. и почетком 16. вијека.

[Милош]

Тај панел тест Савића је потпуно неупотребљив за ову причу јер већина тих мутација су старије од Y134578, заправо само једна није (или се и она налази на њеном нивоу). Наравно, можда ти резултати нешто и значе оном ко заиста верује да је њена матица Потарје, али то је тек недоказиво јер да поновим, матица Y134578 може бити било где у Захумљу или Босни (ја бих рекао у Захумљу), пре свега због њене дубоке старости али и због распрострањености, како њене тако и генерално старије Y56203, западно од Дрине. Дакле, да би се доказала миграција тог становништва из Потарја у област Врбаса током 16. века, потребно је да имају већи број заједничких мутација испод Y134578 са родовима из Потарја, без обзира на славу Аранђеловдан или Лучиндан. Не кажем, можда у некоме од њих чучи скривена мутација од 11(12) - 16. века, коју дели са некима од вас, зато сам мишљења да би требало више њих тестирати, не само Грковића и Марића, како би се ова претпоставка потврдила или потпуно одбацила.

Панел садржи све мутације које су на истом нивоу и не знамо која је старија, а која млађа. То је најбоље приказано на оној илустрацији на стаблу, на теми о Тарским Никшићима. Али зато знамо да већ следеће мутације су присутне код родова који славе Лучиндан и чији је TMRCA приближно средина 14. века. Ако је неко позитиван на све те мутације јасно је да дели заједничког претка не даље од касног средњег века. Ја бих волео да је другачије и да се тих узводних 10-ак СНП-ова "разбије" и подели грану, али за сада све указује на заједничког претка из касног средњег века (13-14. век). Y56203 је предмиграторна мутација и показује сличну путању као старије гране, укључујући и PH908. Дакле није компактно дошла на један простор. Па имамо је у Пољској, Белорусији, у источној Бугарској, северној Грчкој, југу и истоку Србије... Најбројнија је на југу Далмације и Херцеговини, што не значи да је и најразноврснија. Моје мишљење је да сваку грану Y56203 треба посебно гледати и тумачити.

[нцп]

Крамер село, ако на исто мислимо, је у општини Рогатица, дакле у области 6.

Хвала Драјверу!

[Владимир Бојановић]

Панел садржи све мутације које су на истом нивоу и не знамо која је старија, а која млађа. То је најбоље приказано на оној илустрацији на стаблу, на теми о Тарским Никшићима. Али зато знамо да већ следеће мутације су присутне код родова који славе Лучиндан и чији је TMRCA приближно средина 14. века. Ако је неко позитиван на све те мутације јасно је да дели заједничког претка не даље од касног средњег века. Ја бих волео да је другачије и да се тих узводних 10-ак СНП-ова "разбије" и подели грану, али за сада све указује на заједничког претка из касног средњег века (13-14. век). Y56203 је предмиграторна мутација и показује сличну путању као старије гране, укључујући и PH908. Дакле није компактно дошла на један простор. Па имамо је у Пољској, Белорусији, у источној Бугарској, северној Грчкој, југу и истоку Србије... Најбројнија је на југу Далмације и Херцеговини, што не значи да је и најразноврснија. Моје мишљење је да сваку грану Y56203 треба посебно гледати и тумачити.

Добро, Y134578 је терминални SNP и мишљења сам да старије узводне мутације и старија раздвајања до Y56203 и нису толико битна тј. треба их тражити на другим местима, међу Хрватима и/или Бошњацима. Овде је по мени извучен максимум, што се Y134578 у Срба тиче. Што се Потарја тиче, треба и остале Y134578* узети у обзир и њихове приватне новеле, не само Лучинце, с тога велике су шансе да се открију заједничке мутације рода са славом св. Симеон Богопримац са овима у Потарју, уколико су одатле заиста мигрирали у Босну у 16. веку (то што им ја не дајем никакве шансе, то је друга ствар ). Другим речима, нити су једино они могли отићи у Босну од свих Потараца, нити је Потарје могло остати без њиховог генетског трага, ипак је Y134578 хиљадугодишња мутација а 16. век је век евентуалног раздвајања у питању.. ово је прави пример где генетика једноставно мора да докаже такву везу, ал да не затрпавамо ову лепу тему нашим зачкољицама,  до WGS Грковића (па и Марића), на некој другој теми. 

[drajver]

Напоменуо бих још да у турском попису 1530.године, на подручју казе Брод (Зеница) ,а којој је припадао највећи дио подручја између Босне и Врбаса, становништво у влашком статусу (Eflaklar) је пописано само у оквиру нахије Маглај. Ту нема сумње да се ради о Маглајским власима за које је издан канун 1489. године и за које се каже сљедеће:

 

О овим маглајским власима већ смо говорили на сљедећој теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3287.msg152097#msg152097 и неки општи закључак је био да је један дио маглајских влаха дошао са подручја Бирча у периоду од 1485-1489. године, а да су у Бирач прије тога у периоду од 1470-1480. године дошли из области Бање у Старом Влаху. И сам канун каже да су "дошли свана". Поред ових влаха наводе се на маглајском подручју и неки власи који су ту и раније били насељени, а били су једно вријеме под вазалним (турским) босанским краљем. Одакле су дошли ови ранији "краљеви" власи на подручју Маглаја, не знам, али с обзиром да су касније у подручју Жепча постојале и неке католичке влашке кнежине, као и да су вјероватно били повезане са католичком влашком нахијом Каменско код Високог, не би ме чудило да се радило о неким влашким групама из долине Неретве и западне Херцеговине.

Како год, ови маглајски власи даће основ српском станвоништву на ширем подручју од Врбаса адо Босне, и иако се ван маглајске нахије не помињу у попису 1530. године, нема сумње да их је непописаних тамо било и прије 1516. године. Ево шта је Ханџић записао о томе:

"Još prije 1516. vlasi su naselili nekoliko Maglaju susjednih nahija: Ozren, Trebеtin (oko Novog Sehera), Usora, Vrbanja (Kotor). Maglajski vlasi naselili su tešanjsku nahiju (koja je izdvojena iz prvobitne maglajske nahije). Poslije pada Jajačke banovine (1528) vlasi sa ovih strana usmjeravaju se sada na širokom prostoru prema zapadu u pravcu turskih osvajanja.”

[Atlantische]

"Još prije 1516. vlasi su naselili nekoliko Maglaju susjednih nahija: Ozren, Trebеtin (oko Novog Sehera), Usora, Vrbanja (Kotor). Maglajski vlasi naselili su tešanjsku nahiju (koja je izdvojena iz prvobitne maglajske nahije). Poslije pada Jajačke banovine (1528) vlasi sa ovih strana usmjeravaju se sada na širokom prostoru prema zapadu u pravcu turskih osvajanja.”

Овакво кретање се уклапа у резултате (и предање, пре свега мислим на Бубњевиће) неких родова на западу, попут I2a-BY189748 Стевањштака и раније поменутих '''Веригаша''. С тим што ови први тренутно немају своје припаднике на потезу Очауш-Усора, али то се може гледати кроз поменуто доминантно исељавање ка западу, које је претпостављам највећим делом ишло преко лашванске долине, па преко Врбаса ''избијало'' на Купрес, и даље на Јањ и Гламоч.

[drajver]

Оно што је, чини ми се, најуочљивија разлика између области између Врбаса и Босне и области западно од Врбаса, јесте скоро па одсуство великих родова J2b-M205, N2-P189.2 и I1-P109>FGC22045 између Врбаса и Босне у односу на значајно присуство тих родова западно од Врбаса. Да ли то значи да ова три рода нису била дио миграционе струје маглајских влаха и да су у Крајину дошли преко Херцеговине?

Друга опција би била да су били у оној групи која је на подручје Крајине дошла директно из Смедеревског санџака,а коју помиње Курипешић.

Која год опција била, мислим да је веома мала шанса да су ови родови у свом путу до Крајине прешли преко Усоре, бар тако садашњи резултати показују.

[Небојша]

Оно што је, чини ми се, најуочљивија разлика између области између Врбаса и Босне и области западно од Врбаса, јесте скоро па одсуство великих родова J2b-M205, N2-P189.2 и I1-P109>FGC22045 између Врбаса и Босне у односу на значајно присуство тих родова западно од Врбаса. Да ли то значи да ова три рода нису била дио миграционе струје маглајских влаха и да су у Крајину дошли преко Херцеговине?

Чини се да је тај миграциони правац генерално заступљенији код Крајишника, па је изгледа то случај и са поменуте три хаплогрупе. С тим да се J2b-M205>Y22059 дели на више подродова и у Крајини. Нпр. Кричи J-Y155375 су свакако стари досељеници са простора Херцеговине ("директно" у Далмацију). Родови J-Y22063 имају поклапања са Хрватима из Далмације, околине Ливна, па се такође назире тај јужни правац миграција.

Са друге стране, N-P189.2 и I1-FGC22045 имају доста јасан правац сеоба, будући да се хаплогрупе јављају код Срба из околине Ливна, Дувна, Купреса, Гламоча..

Мада се J2b-M205 јавља код муслимана са простора Усоре, па не знам како то да тумачим. Тај северни правац миграција је вероватно био чешћи код неких старијих родова из Поткозарја, природно и са Баније, иако и Банијци често имају генетичких поклапања са Личанима, Далматинцима.

Све у свему, она Карановићева подела на досељенике "с југа" и староседеоце Средње Босне и Змијања, можда и има смисла. У прву групу би ушли сви који су досељени овим јужним правцем, из Херцеговине, Зете и Рашке (Старог Влаха).

Друга опција би била да су били у оној групи која је на подручје Крајине дошла директно из Смедеревског санџака,а коју помиње Курипешић.

Та опција, иако мало вероватна, није искључена за неке хаплогрупе, посебно оне које су са више својих подграна заступљене на простору Крајине и које нису присутне на простору Старе Херцеговине. Фали само више историјских извора који би ишли у прилог оваквим сеобама. Мислим да, осим Курипешића, нико не помиње Србе досељене из Смедеревског санџака.

Која год опција била, мислим да је веома мала шанса да су ови родови у свом путу до Крајине прешли преко Усоре, бар тако садашњи резултати показују.

Има још очигледних разлика између области 2 и области 5. Помињао сам већ да је и R1a-M458>A11460 такође прилично раширена западно, а да је нема између Босне и Врбаса (нисам проверавао стање код муслимана). Да не говоримо о R1a-Z280>Y2613 и R1a-Z280>YP951 које заправо значајније проценте бележе само западно од Врбаса. За R1a-Y2613 једним делом може бити у питању и јужни правац, будући да их има на тим јужним ободима Босанске Крајине, али и на простору Старог Влаха. Такође је присутна и код старијих породица из Поткозарја и са Баније, па улази у ред оних које су можда долазиле из више праваца. Ако смо за R1a-M458>YP417 рекли да је равномерно заступљена у обе области, R1a-Y2613 jе, уз N-P189.2, вероватно једна од најравномерније заступљених хаплогрупа у области 5 (Западна Крајина).

На Западу су још присутне J2a-M92>SK1357 и J2b-M241>PH1602, које се веома ретко јављају источно од Врбаса. Код J-PH1602 је такође видљив миграциони правац "с југа" (Париповић, Гламоч), али је индикативно то што је нема превише ни на ширем простору Херцеговине (Ожеговић, Херцег Нови). Са друге стране, J-SK1357 има очигледну матицу на простору Зете, али је у Крајини прилично одсечена. Јавља се код породица које славе Јовањдан на простору Лике, Поуња, Баније. Најисточнија крајишка J-SK1357 породица су Нинковићи са Змијања, па уколико није реч о досељеницима са запада, то може бити интересантно. Осим тога, хаплогрупа се јавља код Срба из БиХ Посавине, али је ту вероватно реч о скоријим досељеницима из Херцеговине/Црне Горе.

Можда је I1-M227>A11380 добар пример једне хаплогрупе која се шири из оба правца. И преко југа (тестирани из околине Ливна) и северно, тестирани из Усоре, веза са Славонијом, са очигледном матицом у Херцеговини.

[Небојша]

Још једна хаплогрупа/подграна, која је прилично одсечена у западним крајишким областима, а присутна је на простору Дробњака, Херцеговине и Рашке, јесте J2a-Y14439. Узевши у обзир овакве случајеве, заиста делује као да је једна група родова са ширег простора Херцеговине директно "превучена" са Турцима на запад и то у пограничне области, ближе Лици. Велика већина се ипак креће оном устаљеном маршутом од краја 15, до средине 16. века, од Херцеговине ка Крајини.