Може то Сунце много боље (кад се потруди)!
Скоро нам ништа није рекао.
А и не слажем се са оним што је рекао!
Кад кажете исток мени то звучи као да је дошло са далеког истока.
Једна ђевојка љуби драгога па моли сунце, да не излази, но још мало причека;
Једној баби додијало спати, па моли сунце, што прије изајти;
Један сељак по њиви оре, па моли сунце, да не упече;
Другому сељаку суше се гаће, а жури му се у град, па моли сунце, мало жешће да упече;
Народа са својим жељама има каконошто је лишћа у гори, а Сунце је једно и грије онако како је Бог рекао, а не како се кому чељаду свиди.
И како је то шт нестајало и претварало се у ћ (мада имамо и облик башћа за башта, али и оно општина - опћина, шта - ћа).
Уважена, дати ћу Вам једну табелу, па извуц'те поуку.
ss. svět*, svě
tja*
sr. svijet, svije
ća
cs. svět, sví
ca
ru. свет, све
ча
bg. свет, све
ща / svet, svešta
ss. kutja sr. kuća bg. kušta
ss. motj sr. moć bg. mošt
(Но у црквеној терминологији mošti, a не moći. Можете ли продумати зашто?
)
ss. svęt, svętiti sę, svętjen, svętjennik
sr. svet, svetiti se, svećen, svećennik
bg. svet, sveti se, svešten, sveštennik
(Што мислите, одкуда у ср. свештеник уместо очекиванога и у католика коришћенога свећеник?)
Исто је и с релацијама
ss. medju sr. међу bg. между
ss. rydj sr. риђ bg. рижд
ss. rādjati, sr. рађати, bg. ражда
Зато је, уважена, госпођо, баШТина, кано и баШТа реч, која није искони србска, но је ушла у србски, када и свеШТеник и моШТи оданде одкуда је и пошло све словенско хришћанство, каконошто и пресвети учитељи предака наших Кирил и Методиј.
Напоследак, у прасрбском се није могла родити реч бсшта, но само баћа. А баћа је брат.