Аутор Тема: О крсном имену  (Прочитано 30025 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: О крсном имену
« Одговор #40 послато: Мај 25, 2017, 06:52:39 поподне »
Обичај слављења славе је искључиво српска трдиција (не чак ни православна традиција), славу немају Руси, Бугари, Грци и остали Православци.
То што су неки који су посрбљени почели да славе славу уопште није аргумент да слава није српски обичај, они су управо и почели да славе славу да би се идентификовали са Србима.  Например посрбљени Власи из источне Србије славе славу, а управо су је и узели да би се идентификовали са Србима, као што су узели и српска имена и презимена.  Власи сигурно нису донели славу из Олтеније и Влашке одакле су дошли у 18-ом веку у источну Србију, њихови рођаци Румуни не славе славу.

100% тачно!

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: О крсном имену
« Одговор #41 послато: Мај 25, 2017, 07:23:54 поподне »
И ја сам тако схватио Одисејев пост.
О околини Книна постоје 2 презимена која потичу од Наполеонових војника који су заостали после повлачења Француза из Далмације 1814 године и оженили се са српкињама, те прешли у Православље и почели да славе славу.
То су:
Дондури са Жагровића https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#22._.D0.96.D0.90.D0.93.D0.A0.D0.9E.D0.92.D0.98.D0.8B

Гамбироже из Мокрог Поља https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#6._.D0.9C.D0.9E.D0.9A.D0.A0.D0.9E_.D0.9F.D0.9E.D0.89.D0.95

За Тркуље из Звјеринца код Накићеновића такође пише да су остаци Наполеонове војске, али мислим да је за њих грешка https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#23._.D0.97.D0.92.D0.88.D0.95.D0.A0.D0.98.D0.9D.D0.90.D0.A6

Преци по мушкој линији од Дондура и Гамбирожа, а можда и од Тркуља су били Французи који су пре 200 година заостали у српској средини и оженили се српкињама.    Дондури и Тркуље славе Јовањдан, а Гамбироже Никољдан.
То што  директни преци по мушкој линији од ових родова нису били Срби а ти родови славе славу, не значи да слава није српски обичај.

Било би занимљиво да се тестира неко од Дондура, Гамбирожа и Тркуља.   
Дондури и Гамбирожа сигурно имају неку атипичну ХГ за ове просторе, вероватно неку западну R1b, а Тркуље ми некако не делују да имају француско порекло.

« Последња измена: Мај 25, 2017, 07:26:46 поподне Свевлад »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: О крсном имену
« Одговор #42 послато: Мај 25, 2017, 07:27:36 поподне »


Било занимљиво да се тестира неко од Дондура, Гамбирожа и Тркуља.   
Дондури и Гамбирожа сигурно имају неку атипичну ХГ за ове просторе, вероватно неку западну R1b, а Тркуље ми некако не делују да имају француско порекло.

Има таквих предања по Лици и Далмацији, али питање колико ту има истине. И за личке Блануше се каже да су "Французи".

Конкретно за род Тркуља вероватно знамо хаплогрупу, зато што су тестирани Петковићи из Дрвара (I2-PH908), а они су огранак Тркуља, даље Чегара.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: О крсном имену
« Одговор #43 послато: Мај 25, 2017, 07:34:48 поподне »
Има таквих предања по Лици и Далмацији, али питање колико ту има истине. И за личке Блануше се каже да су "Французи".

Конкретно за род Тркуља вероватно знамо хаплогрупу, зато што су тестирани Петковићи из Дрвара (I2-PH908), а они су огранак Тркуља, даље Чегара.
Накићеновић сматра да су Гамбироже, Дондури, Конфорте и Тркуље остаци Наполеонове војске.

Гамбироже, Дондури и Конфорте би могли да буде зато што им презимена звуче француски (поготово Гамбирожа и Конфорта), а за Тркуље не верујем.

Дондури су Православци односно Срби, Конфорте су Католици односно Хрвати, Гамбирожа има и Срба и Хрвата.  Гамбироже у Мокром Пољу су Срби, а они у Поткоњу су Хрвати.
« Последња измена: Мај 25, 2017, 07:36:42 поподне Свевлад »

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: О крсном имену
« Одговор #44 послато: Мај 25, 2017, 07:52:29 поподне »
Људи, ја сам говорио о већим скупинама стационираним на једном подручју, не о појединцима. Погрешно сам формулисао све то. И мислио сам на подручје западног Балкана, првенствено на католике који славе породичног свеца. Која хрватска католичка породица слави крсну славу или ју је славила, дефинитивно мора бити српског поријекла, јер код Хрвата тог обичаја нема. Мада сумњам да је данас могуће срести такве случајеве, сигурно су ти обичаји под утицајем РКЦ нестали.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: О крсном имену
« Одговор #45 послато: Мај 25, 2017, 08:07:59 поподне »
Људи, ја сам говорио о већим скупинама стационираним на једном подручју, не о појединцима. Погрешно сам формулисао све то. И мислио сам на подручје западног Балкана, првенствено на католике који славе породичног свеца. Која хрватска католичка породица слави крсну славу или ју је славила, дефинитивно мора бити српског поријекла, јер код Хрвата тог обичаја нема. Мада сумњам да је данас могуће срести такве случајеве, сигурно су ти обичаји под утицајем РКЦ нестали.
Ево ти списак покатоличених српских породица из Херцеговине, тачно се зна одакле су дошли (ако су од некуд некад дошли) и коју славу су славили док су били Православци.  www.poreklo.rs/2012/06/04/pokatoličene-srpske-porodice-u-hercegovini/
« Последња измена: Мај 25, 2017, 08:11:58 поподне Свевлад »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1359
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: О крсном имену
« Одговор #46 послато: Мај 25, 2017, 08:19:27 поподне »
Да ли се неке славе могу повезати са одређеним географским подручјем у смислу да се јављају чешће на некој територији у односу на другу и да се те области могу сматрати  извориштем?
Негде сам прочитао да се св.Никола,иако једна од најчешћих ако не и најчешћа слава ,јавља највише у приморским крајевима јер је св.Никола заштитник помораца и рибара. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7260
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: О крсном имену
« Одговор #47 послато: Мај 25, 2017, 09:57:18 поподне »
Да ли се неке славе могу повезати са одређеним географским подручјем у смислу да се јављају чешће на некој територији у односу на другу и да се те области могу сматрати  извориштем?
Негде сам прочитао да се св.Никола,иако једна од најчешћих ако не и најчешћа слава ,јавља највише у приморским крајевима јер је св.Никола заштитник помораца и рибара. :)
За Св. Николу је јако тешко одредити извориште, јер је најчешћа слава код Срба...А нисам сигуран да ли је баш на приморју она процентуално највише заступљена, ја бих пре рекао у јужној Србији, нисам упознао неког из тог дела Србије а да не слави Св. Николу...Врање, Лесковац...И у списима Шумадијских села, већина родова који за које се наводи место порекла Врање, Пирот, Бугарска (Видин) већина слави Св. Николу...Мислим да је то подручје испред приморја по проценту оних који славе ту славу...Али има слава где може да се повеже евентуално неко извориште, а то је слава Св. Лука...Најстарија православна црква која је у континуитету посвећена једном свецу, на нашим просторима, је црква  Св. Луке , на полуострву Луштица, у месту Кртоли, из времена цара Јустинијана...А с обзиром на предање о пореклу племена Никшићи, да су са Грбља, конкретно Луштице и да славе ту славу, могуће је повезати ту племенску славу са тим местом, где је и та најстарија црква...Црква светог Луке се налази и у Котору, који је на 10 км од старе цркве на Луштици, као и манастир Св. Луке у Жупи Никшићкој, из подручја одакле су се касније расељавали родови племена Никшићи...Али верујем да има још слава које имају неко извориште негде, можда они приморски родови који славе Св. Николу вероватно из неких разлога које си навео су прихватили ту славу, али они из југоисточне Србије вероватно не из тог разлога :)
« Последња измена: Мај 25, 2017, 10:03:01 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1359
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: О крсном имену
« Одговор #48 послато: Мај 26, 2017, 02:16:59 пре подне »
За Св. Николу је јако тешко одредити извориште, јер је најчешћа слава код Срба...А нисам сигуран да ли је баш на приморју она процентуално највише заступљена, ја бих пре рекао у јужној Србији, нисам упознао неког из тог дела Србије а да не слави Св. Николу...Врање, Лесковац...И у списима Шумадијских села, већина родова који за које се наводи место порекла Врање, Пирот, Бугарска (Видин) већина слави Св. Николу...Мислим да је то подручје испред приморја по проценту оних који славе ту славу...Али има слава где може да се повеже евентуално неко извориште, а то је слава Св. Лука...Најстарија православна црква која је у континуитету посвећена једном свецу, на нашим просторима, је црква  Св. Луке , на полуострву Луштица, у месту Кртоли, из времена цара Јустинијана...А с обзиром на предање о пореклу племена Никшићи, да су са Грбља, конкретно Луштице и да славе ту славу, могуће је повезати ту племенску славу са тим местом, где је и та најстарија црква...Црква светог Луке се налази и у Котору, који је на 10 км од старе цркве на Луштици, као и манастир Св. Луке у Жупи Никшићкој, из подручја одакле су се касније расељавали родови племена Никшићи...Али верујем да има још слава које имају неко извориште негде, можда они приморски родови који славе Св. Николу вероватно из неких разлога које си навео су прихватили ту славу, али они из југоисточне Србије вероватно не из тог разлога :)

Свестан сам да је питање незгодно ,што због славе која је најчешћа ,што и због тога што се дешавало да породице из ко зна ког разлога промене славу.Јако пуно породица које важе за староседелачке у Банату такође славе св.Николу а за неке постоје предања да су из тих јужних крајева Старе Србије,Космета,па и територије у данашњој Бугарској или уз Бугарску,а некима се и по пореклу презимена то може закључити-презиме Бугарин нпр.
Извињавам се ако сам злоупотребио тему,али поменуше се славе код Срба ,а како није отворена посебна тема о славама овде сам поставио питање. :)
ДушанВучко,хвала на одговору . :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: О крсном имену
« Одговор #49 послато: Мај 26, 2017, 07:55:30 пре подне »
Негде сам прочитао да се св.Никола,иако једна од најчешћих ако не и најчешћа слава ,јавља највише у приморским крајевима јер је св.Никола заштитник помораца и рибара. :)

Неде сам прочитао још раније, не знам колико је то тачно, да се Св. Никола најчешће слави зато што пада у време великог поста. Наводно је Србима под Турцима било тешко да праве велике мрсне славе, зато што је то захтевало доста новца (а вазда је била мука овде), док је за Св. Николу било довољно да се изнесе колач, жито, риба, чега је било у изобиљу.

Постоји и она прича да је то једна од тзв. сточарских слава, па је, с обзиром на вишевековни начин привређивања већине Срба, можда и то један од одговора.

Занимљиво је и само порекло славе код Срба. Ту је она дефиниција да је то заправо христијанизовани облик неког старословенског обичаја, а опет је интересантно што се јавља малтене само код Срба.

Ван мреже ljubai

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: О крсном имену
« Одговор #50 послато: Мај 26, 2017, 10:46:28 пре подне »
Још неки исјечци из чланака:

     Према неким историјским изворима, прва слава датира из времена покрштавања Јужних Словена у време владавине кнеза Мутимира, крајем 8. века. Првобитно је успостављена као храмовна слава у част светитеља којем је подигнута црква. Век касније, хришћански мисионари Ћирило и Методије и први словенски архијепископ Климент, који су у хришћанство преводили словенска племена, понашали су се прагматично. У замену за кућне богове - кумире , нудили су хришћанске светитеље као заштитнике лозе или бртства. Слава као појам први пут се помње 1018. године у Охриду.

     Крсна слава је догађај којим се обиљежава најзначајнији датум у породици. Слави се дан када је породица у далекој прошлости примила хришћанство и крштена у хришћанској вери  и када је као "домаћа црква" постала део "васељенске цркве".  Назива се и "крштено име", јер се у светој тајни крштења добија лично име  и назив "хришћанин", као опште име и верска одредница.

     Прва крштена Европљанка Лидија из Тијатире , примивши крштење, позвала је у свој дом апостола Павла да га радосно угости.

     Погрешно је мишљење да је крсна слава паганско наслеђе и да је заменила слављење домаћих божанстава из словенске митологије... Може се рећи да је крсна слава икона ранохришћанске вечере љубави - агапе.

     У традицији и наслеђу хришћанског света Истока и запада нема крсне славе... Српски народ је по феномену крсне славе познат у хришћанском свету.

Академик професор др Веселин Чајкановић, легенда српске етнологије, је читав свој век посветио етнологији српског народа. Оставио је и импозантан опус чији је значајан део посвећен управо слави, обичајима приликом Божића и Васкрса. Научник Чајкановић је доказао да ови српски обичаји јесу паганског порекла. Сматрам да сваки озбиљан учесник у дискусији треба прво да прочита научне публикације овог великана.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: О крсном имену
« Одговор #51 послато: Мај 26, 2017, 11:23:25 пре подне »
Академик професор др Веселин Чајкановић, легенда српске етнологије, је читав свој век посветио етнологији српског народа. Оставио је и импозантан опус чији је значајан део посвећен управо слави, обичајима приликом Божића и Васкрса. Научник Чајкановић је доказао да ови српски обичаји јесу паганског порекла. Сматрам да сваки озбиљан учесник у дискусији треба прво да прочита научне публикације овог великана.

У овом Зборнику радова  ћете наћи и Веселина Чајкановића. Ту су још Владислав Скарић, Милоје Васић, Милан Будимир Ћиро Трухелка и др.
Препоручујем да се прочита рад Ђурђице Петровић  Одредба дубровачке владе о „празницима светих" из 1498. године

Линк:
https://www.scribd.com/document/82482593/Ivan-Kova%C4%8Devi%C4%87-Zbornik-radova-O-krsnom-imenu


Ту се дјелимично "крије одговор" на ову Небојшину констатацију.

Цитат
Занимљиво је и само порекло славе код Срба. Ту је она дефиниција да је то заправо христијанизовани облик неког старословенског обичаја, а опет је интересантно што се јавља малтене само код Срба.

Заправо ствар је у томе да је Српска православна црква прихватила овај обичај који првобитно није био везан искључиво за српски етнос и православље. Да би се направла разлика, а то је основ тезе о религији као вододелнице народа (на Балкану али има такав примјер нпр. код Низоземаца и Фламанаца у Белгији), Католичка црква је, а најитензивније у 19. вијеку, овај обичај искорјењивала код католичког живља у Босни и посебно у Херцеговини.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: О крсном имену
« Одговор #52 послато: Мај 26, 2017, 01:02:46 поподне »
Неде сам прочитао још раније, не знам колико је то тачно, да се Св. Никола најчешће слави зато што пада у време великог поста. Наводно је Србима под Турцима било тешко да праве велике мрсне славе, зато што је то захтевало доста новца (а вазда је била мука овде), док је за Св. Николу било довољно да се изнесе колач, жито, риба, чега је било у изобиљу.

Постоји и она прича да је то једна од тзв. сточарских слава, па је, с обзиром на вишевековни начин привређивања већине Срба, можда и то један од одговора.

Занимљиво је и само порекло славе код Срба. Ту је она дефиниција да је то заправо христијанизовани облик неког старословенског обичаја, а опет је интересантно што се јавља малтене само код Срба.
Источна Херцеговина већином није имала рибе, па се опет славио Никољдан! Нешто је ту друго посреди.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5485
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: О крсном имену
« Одговор #53 послато: Мај 26, 2017, 01:52:50 поподне »
Источна Херцеговина већином није имала рибе, па се опет славио Никољдан! Нешто је ту друго посреди.

Нajпpocтиjи oдгoвop би мoгao бити дa je кpcнa cлaвa зaпpaвo биo дaн кaдa je кpштeн poдoнaчeлник нeкoг poдa и увeo cвoj poд у xpишћaнcтвo. Cтapи култ пpeдaкa je зaмeњeн кpcнoм cлaвoм, кoja ce кoд мнoгиx пopoдицa мeњaлa, aли je кoд мнoгиx ocтaлa нeпpoмeњeнa oд иcкoнa. To нaм дaнac пoмaжe oкo pacвeтљaвaњa пopeклa мнoгиx poдoвa.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7260
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: О крсном имену
« Одговор #54 послато: Мај 26, 2017, 02:36:14 поподне »
И досељеници из Тимока исто тако Никољдан доминантно...Значи, источна, југоисточна и јужна Србија и расељене породице из тих крајева су уствари "натегли" ону статистику за изреку "пола Србије слави Св. Николу, а пола иде на славу" (наравно ту су и Кучи и остали из западнијих крајева, али више бројчано су ови крајеви)...Кренуо сам да копирам родове вароши и села Лапово, али сам се уморио после негде тридесетог рода :) Убедљиво натполовична већина... У суштини, каснији досељеници што славе Св. Николу махом су Трн, Видин, Велики Извор, Ресава, Тимок...Чисто сумњам да у селу Лапово може један свештеник да обиђе и освешта сва домаћинства, једино да крене негде после Митровдана :)
« Последња измена: Мај 26, 2017, 02:42:53 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1359
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: О крсном имену
« Одговор #55 послато: Мај 26, 2017, 06:58:13 поподне »
Кад погледам у својој породици са мајчине стране су углавном сви из Крајине и готово да  нико и не слави св.Николу већ углавном св.Архангела Михаила,св.Лазара,док су са очеве стране сви лале староседеоци и скоро свака породица слави Никољдан.Рецимо Стојков-Ненадови из Долова,Бугарин-Ћирићеви из Црепаје и ми Панчевачки из Панчева славимо Никољдан,а нико од поменутих породица нема забележено предање одакле су пореклом пре доласка у Банат.Интересантно па имам у стаблу Стојанов(ић)-Качарове који славе св.Луку ,колико сам разумео у питању је ретка слава ,па не знам колико се може очекивати да староседелачка фамилија тог свеца слави. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: О крсном имену
« Одговор #56 послато: Мај 26, 2017, 07:28:58 поподне »
Кад погледам у својој породици са мајчине стране су углавном сви из Крајине и готово да  нико и не слави св.Николу већ углавном св.Архангела Михаила,св.Лазара,док су са очеве стране сви лале староседеоци и скоро свака породица слави Никољдан.Рецимо Стојков-Ненадови из Долова,Бугарин-Ћирићеви из Црепаје и ми Панчевачки из Панчева славимо Никољдан,а нико од поменутих породица нема забележено предање одакле су пореклом пре доласка у Банат.Интересантно па имам у стаблу Стојанов(ић)-Качарове који славе св.Луку ,колико сам разумео у питању је ретка слава ,па не знам колико се може очекивати да староседелачка фамилија тог свеца слави. :)

Прексиноћ на ТВ Храму, ваљда реприза емисије Агапе, и гост отац Војо Билбија. Говорећи о искуствима служења српским сужњима у Хагу, помену да је крсна слава Хашког казамата Аранђеловдан. Ко није знао, ето сада зна. ;D



nikolic

  • Гост
Одг: О крсном имену
« Одговор #57 послато: Мај 26, 2017, 11:33:47 поподне »
Јесте у Југоисточној Србији прилично заступљена слава Никољдан, али сигурно не заостаје много Аранђеловдан. У Пиротском крају су то две најзаступљеније славе, прати их Митровдан, а од неких које су нешто мање уобичајне поменуо бих тзв. Пејчиндан, Богородицу крајем августа итд.

Ја бих као један од сигурних разлога јаке заступљености ових слава навео то да оне падају у зимски период, јер је летњи углавном резервисан за сеоске славе, које су наравно (некада биле) масовно посећене и јако добро просторно распоређене међу селима у једној општини.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: О крсном имену
« Одговор #58 послато: Јун 25, 2017, 12:11:35 поподне »
Зна ли се нешто више о родовима који славе славу Св. Срђ-Свети Сергије и Вакхо? Знам да је култ био раширен у Зети, тј. у Приморју на потезу од Скадра до Дубровника. Где је највећа концентрација родова који славе ову славу?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: О крсном имену
« Одговор #59 послато: Јун 26, 2017, 12:29:03 пре подне »
Зна ли се нешто више о родовима који славе славу Св. Срђ-Свети Сергије и Вакхо?

Ево једне странице која се баш тиме бави:

http://www.srdjevdan.org/cir/index.html
"Наша мука ваља за причешћа"