Аутор Тема: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику  (Прочитано 16468 пута)

На мрежи Христифор

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 203
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #140 послато: Мај 05, 2021, 12:23:27 поподне »
Само се привикни да му је
й=ј,
ѣ= је
И да му је локатив старији у фазону
у шумама = у шумах

Знам ја значење тих слова, учио сам руски. Поента да се данашњи српски књижевни језик тако не пише, бар сам тако мислио доскора.

Ван мреже Филипчић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 78
  • R-BY3654
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #141 послато: Мај 05, 2021, 12:50:24 поподне »
Йош увѣк сам тамо. :)

А ово йе одличан примѣр како се слѣдбеници комунизма спрдайу с народним йезиком србскога народа.
Но, све йе добро док не поново не почну бацати у яме.

Рачунајте на нас.  ;)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1267
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #142 послато: Мај 05, 2021, 03:33:11 поподне »
Знам ја значење тих слова, учио сам руски. Поента да се данашњи српски књижевни језик тако не пише, бар сам тако мислио доскора.

Књижни језик нам је увелико недослиједан и неискоришћених могућности изражавања мисли. Ми као Срби требали бисмо црпјети ријечничко благо из народних нам говора, а не крпити недостатке закрпама из туђих језика и најчешће непријатељских нам култура. То је ствар дике и самоупочитовања. Ја себе видим не само корисником језика, који ми је послужен на подноснику, него и чуваром старе ријечи и творцем нове. Што се толико противити нашој старини, придружи нам се, можда буде забавно.  :)
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 235
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #143 послато: Мај 05, 2021, 06:40:27 поподне »
Знам ја значење тих слова, учио сам руски. Поента да се данашњи српски књижевни језик тако не пише, бар сам тако мислио доскора.

Мени ту знање руског управо одмаже. И искрен да будем, без увреде, прескачем поруке Невског, јер осим што се придржава свог сопственог правописа, углавном пише предуге поруке, па немам ни времена ни живаца да их читам. А штета, јер имам утисак да о занимљивим стварима пише :)
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Браво Невски
« Одговор #144 послато: Мај 06, 2021, 08:14:57 пре подне »
Припремих, поређења ради, статистике употрѣбе глаголских врѣмена за описивање прошлих радњи у свѣдочанствах становников села Велике у Црной Гори (општина Плав), везано за нацистичко-балистички злочин од 28. йула 1944.
Свѣдочанства су из двѣйу књига. О првой већ писах прѣ 46 дана, то йе комунистичка "Ватре са Комова - народ андрийевичкога края", из 1978 године. Друга йе новия, "Велика - велика по вйековной патњи", Бранка М. Пауновића из 2015 године.
Статистике су дане пойединачно, по свѣдоцих.





За разлику од прве књиге, у другой се могу наћи облици народнога йезика овога края "шћер", али и облици "љуђи" и "чоек". Нађох чак и примѣр у Србийи забрањене личне замѣнице "не" ("Узе не за руку..."), има и обликов првога лица йеднине аориста без гласа "Х" (дадо му, Я побйего (каза жена свѣдок)), али велика већина њих има Х на крайу, што йе поуздано поправка сачинитеља књиге. Све у свем, записан говор Величана йе управо онакав како говори моя сусѣдка (ако се изузме глас Х, койи она рѣдко користи), рођена 1956 у сусѣдном Шекулару, коя бѣше удата у Велику, укључуйући и састав прошлих глаголских врѣмена, у чийем говору йе аорист убѣдљиво найчешће прошло глаголско врѣме са свршенима глаголима. Већина свѣдока у овой књизи су људи рођени 30-тих година 20-га века, то йест колѣно каснийе од свѣдоков из прве књиге. И наравно, сва обрађена свѣдочанства су знатним дѣлом писана у првом лицу. Аорист има наймању учестаност у свѣдока В. Йокића, по чем знатно одудара од осталих. Мислим да йе разлог томе што йе он найвећи дѣо живота провео у Котору, напустивши Велику као дѣте. Гдѣ йе у градской и у радной срѣдини његов йезик прѣтрпѣо велики утицай "високога", ненароднога йезика нашега двойезичя, у койем не постойи ништа осим перфекта.

Као што видимо, у скупини свршених глагола, аорист йе овдѣ чешћи од тзв. "перфекта" (410 наспрам 393). Перфекти свршених глагола се користе за недоживљене радње (свѣдоци често наводе и оно што су чули од других, а што нѣсу лично доживѣли, а ту аориста нема), али и за опис стања у неком тренутку, без обзира йе ли доживљено или не (исти случай бѣше у Топољанина Петра Йокића из 1852).
Рецимо у: "Након два дана долази Божо, ама го ка`од мајке. Плаче. Изнемогао.". Овдѣ крњи облик перфекта "изнемогао" не описйе радњу него виђено стање. Наравно, я и такве убраях у статистику.
Йедном ћу покушати направити статистику посебно по доживљених и по недоживљених дѣловах свѣдочанстава.

Но, вратимо се прѣдмету разговора, а то йе прогон аориста из свѣдочанстава Величана из комунистичке књиге из 1978. Овдѣ се очито ради о намѣрном избацивању аориста (али и ССНа и СННа, односно "историйскога презента"), како би се изяве са народнога, "нискога" йезика наше диглосийе (двойезичя) прѣвеле на удбашки, "високи" йезик (у койем аорист постойи само на папиру). Йер ме нико не може убѣдити, ни наш Сунце, ни УДБа, ни Ция, ни Бия да йе поколѣње родитеља аорист користило мање од поколѣња дѣце. И то 30 пута мање. Неко би се можда нашао питати, а зашто йе онда остављено укупно 11 аориста, зашто и они нѣсу избачени? Я то не знам, може бити због наше уобичайене површности у обављању државне службе, а можда и због гриже савѣсти, односно жеље бар мало заобићи нечийе наређење? У сваком случайу, занимљиво питање.
Напомињем да сѣћања многих бораца (не свих) наведена у књизи у некой мѣри садрже аорист (као, у осталом и многе друге сличне мемоарске књиге), до душе у знатно мањем постотку него што су изяве Величана из друге књиге. Због тога ми йе и чудно, зашто би неко из свѣдочанстава Величана избацивао аорист, ако су узимана само за потрѣбе књиге?

Йош нешто, у йедном од свѣдочанстава из комунистичке књиге се помиње 1968. година. То значи да йе тай, а можда и други, записан 70-тих година. Остайе неясно ко йе одговоран за чишћење аориста. По њиховом садржайу, извѣштаченом, уштогљеном, неприродном, лишеном свих осѣћања, намеће ми се утисак да изяве потичу од неке од државних или партийских установа, рецимо од УДБе, некакве државне комисийе за ратне злочине, или слично. Мада ми нѣйе ясно зашто би се то узимало тек 70-их година, ако нѣйе само за књигу.
Йедина изява коя по свем одудара од осталих йе издвойена на крайу, изява З. Попадић, коя изгледа као да потиче из другога извора. У њой жена говори и о свойих осѣћањих (што йе у другой књизи редовно), а садржи и "историйски презент" (и то СНН), койега у осталих изявах нема ни за лѣк. Иако йе у другой књизи врло чест.

Сва свѣдочанства се могу наћи на "велика.ме".
Желео бих да на једној друштвеној мрежи пренесен овај текст. Наравно, потписао бих састављача (тебе). Одличан текст. Што се Врањских тиче, немој да те чуди, ради се о полуписменим новинарима. Говорим ово јер сам упознат са њиховим радом.
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #145 послато: Мај 06, 2021, 08:19:14 пре подне »
Ових дана урадих мало йезичко истраживање диглосийе односно двойезичя у граду Врању.
Прво истраживах учестаност прошлих глаголских врѣмена народнога говора града Врања, на узорку двойих људи, у чийем дому тренутно боравим. Испитаници, човѣк и његова жена, рођени су 50-тих година, и читав живот живе у строгом срѣдишти града, гдѣ су и рођени. Пошто никада нѣсу живѣли ван града, савршени су за ово. Снимих около 2 часа њихових међусобних разговора, у тренуцих опуштања и одмора, када говоре о свакодневних животних стварих. Напомињем да све ово снимах крадомице (послѣ им тек казах), што, иако ружно, бѣше необходно, како би се добила права слика њихова говора. У противном, када бише знали да йе њихов говор "под лупом", макар несвѣстно бише били скренули у владайући "високи" йезик, како бише се прѣдставили у "бољем свѣтлу". Послѣ све то прѣслушавах и прављах статистику.

На сликах се може видѣти статистика њихове употрѣбе глаголских врѣмена коришћених за описивање прошлости (иста за описивање садашњости и будућности нѣсу праћена). Као што видимо, аорист йе прилично чест (има га и с несвршенима глаголима), па чак и имперфект, укупно 63 примѣрка (од койих су пет од свршених глагола, за койе наша йезичка "наука" тврди да не постойе, но о том другом приликом). У значайной мѣри йе присутно и повѣстно садашње врѣме, више од несвршених него од свршених глагола.
Од двайу давних прошлих врѣмена уочих четири примѣрка, сва четири доживљена, попут "беше купила, бе(х)у дошле, бе(х) гу видела зимус".
Но, о свих коришћених глаголских облицих ћу писати опширнийе другом приликом, у посебном раду.



Како бих сагледао и другу страну одличя, проучих 20 чланака из мѣстних "Врањских новина" (https://www.infovranjske.rs/), случайно одабраних од оних гдѣ новинари воде разговоре са свойима суграђанима (привредници, лѣкари, просветари, људи из мѣстне самоуправе, али и тѣлесни радници (берач трешања), конобари, радници у иностранству и друго).
Статистику подѣлих на двѣ скупине, посебно за оно што пишу сами новинари (укупно девет њих потписников чланака), и за оно што наводно говоре њихови саговорници. Као што видимо, разлика од народнога говора обейу скупина йе огромна, док скупине йедна другой личе као яйе яйету. Имперфекта нема, аориста само три, и то од исте особе (23-годишња дѣвойка конобар, коя говораше о свойих конобарских искуствах из Италийе).
Два од њених аориста су гдѣ она наводи шта су йe питали суграђани по повратку из Италийе ("Кол'ко паре заради?", "Куде се нађосте?") док йе трећи "изгрлисмо се". И то йе све од неброзовских глаголских врѣмена, од 1175 примѣрака. Односно све од народна говора Врања, у мору комуњарштине.



А у Врању мање-више сви користе прошла глаголска врѣмена, йедном чак чух мѣстнога судийу како (ван посла) користи имперфекте, аористе и да не спомињем.
Нема никакве сумње да су сви ови чланци у Врањских новинах йезички прѣправљани, између осталога и избацивањем неброзовских глаголских врѣмена. Новинаремъ то вѣроватно спада у опис посла, када то не бише хтѣли радити, били бише избачени с работе. До душе, постойи могућност да то чини йезички уредник (лектор), ако га имайу?

И ето тако изгледа стварност у земљи гдѣ йе свѣстно и циљано уништавање духовнога наслѣђа нашега народа дѣо свакодневнице. Найтужнийе у свем овом уништавању йе што велики дѣо наших људи то подржава.
Хтедох рећи да ћу цитирати овај текст.
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1093
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #146 послато: Октобар 09, 2021, 10:48:28 пре подне »

Скоро урадих статистику говора човѣка из Власотинца, како бих утврдио постотак аориста и имперфекта у његовом слободном говору, слично ономе што ономадне биях урадио у Врању. Човѣк йе 81-о годиште, са завршеном срѣдњом школом, и живи у самом Власотинцу. Од укупно 114 глаголских обликов коришћених за описивање прошлости, забѣлежено йе 46 аористов, 47 перфеката, и 9 имперфеката, што се може видѣти на слици. Ово йе огроман постотак аориста у укупном узорку (40.4%), обзиром да се аорист првенствено користи за свршене глаголе, међу койими он чини чак 56% (42 од 75).



Иако укупан узорак нѣйе велик (йедан човѣк, и укупно 114 глаголских обликов) сматрам да добийени постотци не одступайу знатно од просѣчна стања међу становништвом општине. Међу становницима околних сел, старийима и мање образованима особама би се могао очекивати и већи постотак аориста од овога, пошто они боље чувайу народни говор.

Затим урадих статистику случайно одабраних шест примѣрака листа "Власина" (званично "Власина - Информативни Билтен општине Власотинце"). Сви су из послѣдњих неколиких година (2016-2019). У њих проучих све чланке, и нађох само 3 аориста (сва три од глагола "рећи": йедно "рече" и два "рекоше"), поред 2341 примѣрка перфекта. Од њих, 487 су под знацима навода, и наводно су их изговорили грађани власотиначке општине, међу койими има и сељака, радника итд. Сва три аориста су у оном што пишу сами новинари, не у оном што наводно говоре грађани.

Очито йе да се и у овом листу врши йезичка цензура и да се аористи (и имперфекти) уклањайу из казивања грађана. Йер како се другачийе може обяснити оволика разлика у народном говору и у садржайу новина?
Зар йе могуће да нико од неколико десетина саговорника новинарев нѣйе употрѣбио нити йедан примѣрак правих прошлих врѣмена, када међу њими има и људи са села, земљорадника, обичних радника, итд?
У самой новини (на дну сваке друге стране) йе назначено име особе чия йе улога у листу "Лектура и коректура", што йе потврда да постойи особа чийи йе посао йезичка цензура.

Примѣрци новина се могу наћи овдѣ:
http://kcvlasotince.rs/bilten_vlasina_pdf/

Ово йе йош йедна потврда да се у нашой земљи и даље врши свеопшти прогон аориста (и имперфекта, тамо гдѣ га йош има у народном говору). На жалост, однос државе према правим прошлим глаголским врѣменима йе од прилике као однос нацистичке Нѣмачке према Йеврейима или однос НДХ 1 наспрам Срба, Йеврея и Рома. Овакво дивљаштво и варварство йе у супротности са потписом Србийе из 2010-е године на УНЕСКОв договор о чувању духовнога наслѣђа (у шта спада и йезик, па самим тим и аорист).

Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #147 послато: Новембар 27, 2021, 07:25:25 поподне »
Новинар телевизије балкан трип користи аорист (емисија о Лазаревцу).

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1093
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #148 послато: Јануар 01, 2022, 07:32:04 поподне »
Крайем управо завршивше се 2021-е године направих мали оглед с Википедийом на срПском йезику. Циљ огледа бѣше утврдити како се њени уредници односе према аористу, односно сматрайу ли га дѣлом званичнога (то йест "нормалнога") срПскога йезика, или не.
Неколицина противников прогона аориста и я, действуйући с различитих ИП одредишт, начињасмо мале измѣне на пойединих пажљиво одабраних страницах "наше" Википедийе, прѣбацуйући два или три презент-перфекта у аористе, обично у рѣченицах повѣстне садржине, тамо гдѣ употрѣба аориста понайвише приличи.
Рецимо, на страници о Сурдулици (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%80%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0)

слѣдећу рѣченицу "Краљ Александар Карађорђевић и српска влада подигли су 1924. године..."
заменисмо рѣченицом "Краљ Александар Карађорђевић и српска влада подигоше 1924. године..."

Таквих и сличних измѣн направисмо 17. Исход нашега огледа йе очекиван: свих 17 измѣн бише поништене, укупно шесторими уредники "срПске" Википедийе.

Као што написах, исход огледа йе потпуно очекиван.

Наравно, ми биясмо потпуно свѣстни колико би светогрђе било ставити ово глаголско врѣме на странице о Кумровцу, Загребу или о Вараждину и нежелѣвши поврѣдити ма чия осѣћања, аористе првенствено стављасмо на странице посвећене мѣстомъ у йугоисточной Србийи, или у западной Србийи, у крайеве гдѣ йе аорист и данас често глаголско врѣме у говору народа, а нарочито у говору становников сел и међу мање образованими.
Но, без обзира на то, уредници Википедийе не дозволише нигдѣ появу аориста, па тако, на примѣр, ни на страници о Сурдулици, о мѣсту гдѣ йе не само аорист, него и имперфект као "добар дан".

Другоме уреднику Википедийе не бѣше по вољи ни аорист на страници посвећеной битци на Мишару, иако у говору свакога србскога борца (њих около 9 тисушт), од првога до послѣдњега, аорист без икакве сумње са свршенима глаголима бѣше основно прошло глаголско врѣме, а не данас нам наметнути презент-перфект.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B0%D1%80%D1%83

Док трећи уредник, Београђанин, не даде "оскрнавити" страницу о четницих Власотиначкога края аористом. Вѣроватно йе у питању велики познавалац Власотинца, койи одлично "зна" да ово глаголско врѣме тамо не постойи у говору народа. :) Шалу на страну, овакво понашање уредников Википедийе йе само йош йедан чин ниподаштавања људи из йугоисточне Србийе на основу њиховога говора. И примѣр дивљачкога уништавања йезичкога духовна наслѣђа нашега народа.

На крайу, морам рећи да се на страницах наше Википедийе ипак може наћи понеки аорист, али сви примѣри койе налажах су наводи из изворов од прѣ 1941-е године, стављени под знаке навода. Само йе питање врѣмена када ћейу се и ту започети замѣњивати Брозовим презент-перфектом.
Коначан закључак йе да уредници "наше" Википедийе аорист не сматрайу дѣлом "нормалнога" срПскога йезика.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"