Аутор Тема: Скопска Црна Гора  (Прочитано 8662 пута)

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 235
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #60 послато: Децембар 23, 2021, 11:56:40 пре подне »
Цитат
Шта СПЦ ради да помогне Србима ? Ништа!

Претпостављам да се овај твој упис односи на помоћ СПЦ ка Србима у Македонији? Уколико се односи на генералну ситуацију, онда могу само да кажем да грешиш.

Што се тиче цркве, постоје устав, канони, црквено устројство. Тзв. "МПЦ" је неканонска организација, за коју знамо како и ко ју је основао. То је историјска чињеница, али исто тако је чињеница да та организација окупља око себе већи део православних верника у Македонији, те да је заиста неопходно тражити решење кроз дијалог, да се ти верници не налазе у неканонском поретку. Мислим да је споразум који је СПЦ 2002 (или 2001.) предложила "МПЦ" био најбоље решење и тај споразум је "МПЦ" тада прихватила, те тек под притиском политике повукла свој пристанак тј. повукле су све владике осим владике Јована, који је након тога био изложен политичком прогону, притиску и затварању, но мучеништво је често саставни део вере и мислим да је владика Јован то тако и прихватио. Не знам колико су људи упознати са споразумом који је био постигнут, али мислим да је то и даље остало најбоље решење.

Што се манастира тиче, све цркве без разлике ту имају проблем. Видим да је Драјвер навео тзв. "Епархије рашко-призренску у егзилу". Иста је такође на истом нивоу као и "МПЦ" односно неканонска организација, с тим да наведена "епархија" има одређене карактеристике секте попут груписања верника и "духовника" на истом месту (кућама које слове као манастири и сл.).

СПЦ такође има проблем монаштва. У Крушедолу су пре 3-4 године била 4 монаха. Сви знамо колико је значајан манастир Крушедол и колико имање има и јасно је да 4 монаха то не могу да одрже. Крупа Далматинска је до скоро била пуста, итд. Узрок ове проблематике је са једне стране напредак атеизма и агностицизма, а са друје још и више модернизам. У ранија доба су се деца слала циљано у манастирске школе, те су нека и остајала и самим тим стално је долазио нови нараштај. У оквирима Западне цркве пре свега елита тј. племство је слало децу у манастире. Такође било је пуно више деце и онда је породицама лакше падало да од нпр. 7-8 деце један син оде у калуђере. Данас таква одлука једног младог човека представља за родитеље хорор против којег се боре свим силама. Пре пар година мислим да је владика Фотије предложио да се спроведе акција по селима где је остало сила нежења у позним годинама и да се ти људи покушају да анимирају да дођу у манастире, па ја наишао на силне критике у медијима.

Што се тиче Македонаца које ја познајем и који живе на истом животном простору као ја, они су верници СПЦ и прилично ревносно држе православље и веру. Чак има и једна породица која већ дуже од 100 година живи у Аустрији, бави се посластичарством и пореклом је из Македоније. И данас су православци.

Сума сумарум, нашег народа у Македонији има, СПЦ мора озбиљно да се позабави овом темом и види како том народу може (и мора) пре свега духовно, а онда и материјално да помогне, а такође да се настави дијалог са "МПЦ". С друге стране, надам се да ће нека власт у Македонији имати довољно слуха и вида да не ставља "МПЦ" под политички притисак да ова мора да делује са антисрпских позиција, него да почне да ради на томе да се врати у канонски поредак.

Такође, мало би и овде указао на културу дијалога, те припазио са изразима попут "грчко НАТО православље" и осуђивање некога јер "не судите, да вам се не суди." (Мт. 7:1) тј. не знамо ми која је мука натерала ђеда овог момка да напусти Македонију, нити на који начин Поповски доживљава или може да живи своје српство у Македонији. Уколико је он са тиме срећан, онда би и ми требали да будемо срећни због њега јер и поред свих недаћа зна ко је и шта је.

 


На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2880
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #61 послато: Децембар 23, 2021, 01:16:05 поподне »
Што се манастира тиче, све цркве без разлике ту имају проблем. Видим да је Драјвер навео тзв. "Епархије рашко-призренску у егзилу". Иста је такође на истом нивоу као и "МПЦ" односно неканонска организација, с тим да наведена "епархија" има одређене карактеристике секте попут груписања верника и "духовника" на истом месту (кућама које слове као манастири и сл.).

Не бих да ширим причу о овоме, јер овај форум није мјесто за ту расправу, али морам да реагујем на неке нетачне наводе. Епархије Рашко-призренска у егзилу је епархија Српске православне Цркве, која је примјенила право које јој даје  15. канон Прводругог цариградског сабора о ограђивању од архијереја који јавно проповједају јерес и о њој у Цркви уче. Детаљније о богословском упоришту за овакав став на сљедећем линку http://www.eparhija-prizren.org/?p=2525.

Значи ЕРП у егзилу не може никако бити као МПЦ, јер нити је гдје регистрована као посебна вјерска организација ван СПЦ нити за себе то тврди. Ограђивање се  прије свега односи на архијереје СПЦ који исповједају јеретичка учења или се саглашавају са истима, а не на пунину Српске православне цркве.

Етикету "секте" овој епархији приљепљују углавном бирократе из врха СПЦ, који су учествовали у њеном прогону, настојећи на тај начин да оправдају своја непочинства. То што се молитве обављају у кућама није зато што то монаштво и свештенство воли да се моли у кућама, већ због што је силом истјерано 2010. године из својих богомоља на Косову и Метохији, у организацији Синода СПЦ и уз асистенцију Косовске полиције.

Можда неки лако заборављају, али добар дио нас веома добро памти ту присну сарадњу Синода СПЦ, КФОРА и Косовске полиције у прогону јединог каноснког владике Рашко призренског, владике Артемија,а на директан захтјев иностраних центара моћи.

Лично вјерујем да је Епархија Рашко призренска у егзилу основ будуће праве, од удбашких и глобалистичких елемената очишћене, Српске православне Цркве. И вријеме то и показује, јер је прилив вјерника и монаштва констатаан. Граде се нове цркве и вјерски живот, упркос свим прогонима, напредује.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 235
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #62 послато: Децембар 23, 2021, 03:06:18 поподне »
Не бих да ширим причу о овоме, јер овај форум није мјесто за ту расправу, али морам да реагујем на неке нетачне наводе. Епархије Рашко-призренска у егзилу је епархија Српске православне Цркве, која је примјенила право које јој даје  15. канон Прводругог цариградског сабора о ограђивању од архијереја који јавно проповједају јерес и о њој у Цркви уче. Детаљније о богословском упоришту за овакав став на сљедећем линку http://www.eparhija-prizren.org/?p=2525.

Значи ЕРП у егзилу не може никако бити као МПЦ, јер нити је гдје регистрована као посебна вјерска организација ван СПЦ нити за себе то тврди. Ограђивање се  прије свега односи на архијереје СПЦ који исповједају јеретичка учења или се саглашавају са истима, а не на пунину Српске православне цркве.

Етикету "секте" овој епархији приљепљују углавном бирократе из врха СПЦ, који су учествовали у њеном прогону, настојећи на тај начин да оправдају своја непочинства. То што се молитве обављају у кућама није зато што то монаштво и свештенство воли да се моли у кућама, већ због што је силом истјерано 2010. године из својих богомоља на Косову и Метохији, у организацији Синода СПЦ и уз асистенцију Косовске полиције.

Можда неки лако заборављају, али добар дио нас веома добро памти ту присну сарадњу Синода СПЦ, КФОРА и Косовске полиције у прогону јединог каноснког владике Рашко призренског, владике Артемија,а на директан захтјев иностраних центара моћи.

Лично вјерујем да је Епархија Рашко призренска у егзилу основ будуће праве, од удбашких и глобалистичких елемената очишћене, Српске православне Цркве. И вријеме то и показује, јер је прилив вјерника и монаштва констатаан. Граде се нове цркве и вјерски живот, упркос свим прогонима, напредује.

Ти наравно имаш право да верујеш у шта желиш и да будеш део чега желиш, међутим статус тзв. "Епархије Рашко-призренске у егзилу" је једноставно такав да се то удружење налази ван канонског поретка. Сад могу ту да се окрећу чланови, подчланови, канони и  извлаче статути и сл. али чињенично је стање да се верници и они који се сматрају духовницима те "епархије" својом вољом и одлуком не налазе у оквиру канонски признате СПЦ. И ту апсолутно може да се повуче паралела са "МПЦ" јер је иста "својом вољом" ономад напустила СПЦ, а данас баш својом вољом одбија да се врати у оквире исте. И сам познајем неке људе који функционишу у оквиру те "епархије" и никоме то не замерам, свако треба да одлучи за себе али ако својевољно напустиш нешто и одбијаш хијерархију (која је у цркви од најранијих хришћанских почетака кључна), онда не видим логику да тврдиш да то није тако и да то ниси урадио и да си део нечеге што не признајеш.

Цитат
Лично вјерујем да је Епархија Рашко призренска у егзилу основ будуће праве, од удбашких и глобалистичких елемената очишћене, Српске православне Цркве. И вријеме то и показује, јер је прилив вјерника и монаштва констатаан. Граде се нове цркве и вјерски живот, упркос свим прогонима, напредује.

А ја се надам се ће то одвајање као и у САД ономад бити превазиђено и да ће се они који се тренутно налазе ван своје цркве, вратити истој. И не само они, него и неки који су иступили пре њих, формирајући своје засебне организације. Поздрав.


На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2880
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #63 послато: Децембар 23, 2021, 05:21:52 поподне »
Ти наравно имаш право да верујеш у шта желиш и да будеш део чега желиш, међутим статус тзв. "Епархије Рашко-призренске у егзилу" је једноставно такав да се то удружење налази ван канонског поретка. Сад могу ту да се окрећу чланови, подчланови, канони и  извлаче статути и сл. али чињенично је стање да се верници и они који се сматрају духовницима те "епархије" својом вољом и одлуком не налазе у оквиру канонски признате СПЦ. И ту апсолутно може да се повуче паралела са "МПЦ" јер је иста "својом вољом" ономад напустила СПЦ, а данас баш својом вољом одбија да се врати у оквире исте. И сам познајем неке људе који функционишу у оквиру те "епархије" и никоме то не замерам, свако треба да одлучи за себе али ако својевољно напустиш нешто и одбијаш хијерархију (која је у цркви од најранијих хришћанских почетака кључна), онда не видим логику да тврдиш да то није тако и да то ниси урадио и да си део нечеге што не признајеш.

Реаговао сам само зато што си олако етикетирао вјернике те епархије као "секту" и можда гријешим, али чини ми се да је ту било лоше намјере.

Секта би била само у случају да мијења постојеће учење Православне цркве и да се формално одваја. Овако је у оквиру постојећег канонског поретка јер тај канонски поредак препознаје ограђивање сваког појединачног вјерника у случајевима када архијереј отворено проповиједа и учи јерес. Значи, није спорно да ли ја по канонима Цркве имам право да се ограђујем,чињеница је да имам, већ може бити спорно само то да ли је моја тврдња да архијереји проповједају јерес тачна или није. Ја вјерујем да проповједају јерес, ти вјерујеш да не проповједају.Шта је истина, сазнаћемо тек на коначном суду. Дотада  свако сноси одговорност за своје одлуке.Ја, ако сам се неоправдано оградио, а ти ако си слијепо, без расуђивања, слиједио оне који проповједају јерес.

Значи ја могу лично, чак и без епархије у егзилу, као вјерник Српске православне Цркве да се оградим од врха СПЦ (ако јавно проповједа јерес), наравно и да сносим одговорност у складу са тим. Али неистина је рећи да сам са тим ограђивањем изашао ван канонског поретка. Ограђивање је могуће само у овом случају. Не могу нпр,. да се оградим од архијереја зато што је исти лопов или лажов, већ само ако јавно проповједа јерес. А то је већ дуга прича и као што написах није јој мјесто овдје.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2725
  • Васојевић
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #64 послато: Децембар 24, 2021, 03:31:12 поподне »
Такође, мало би и овде указао на културу дијалога, те припазио са изразима попут "грчко НАТО православље" и осуђивање некога јер "не судите, да вам се не суди." (Мт. 7:1) тј. не знамо ми која је мука натерала ђеда овог момка да напусти Македонију, нити на који начин Поповски доживљава или може да живи своје српство у Македонији. Уколико је он са тиме срећан, онда би и ми требали да будемо срећни због њега јер и поред свих недаћа зна ко је и шта је.

Не видим ништа спорно са мојим термином "грчко НАТО православље". Цариградска патријаршија, а у новије време нажалост и њен сателит Грчка православна црква, под директном су контролом америчке државе и њихова једина сврха је спровођење одређене политичке агенде која са православљем нема додирних тачака. Ко је признао фашистичку "Православну цркву Украјине" је сам себе исписао из светског православља. То је напросто чињенично стање. А то како Поповски себе доживљава нема никакве везе са тиме. Што се мене тиче, Поповски себе може да доживљава и као Ескима ако жели. То је његово пуно право. Али то не значи да ћу га ја посматрати као Ескима, у име "културе дијалога", као што ни удбашку творевину звану МПЦ, која је у међувремену нашла своје нове туторе у виду плаћеника Централне обавештајне агенције из Истанбула, нећу везивати за православље.

Што се тиче "суђења", ни најмање нисам забринут. Боље би било да они који се представљају као верници, за разлику од мене, размисле о суђењу које свакоме од њих предстоји према вери коју наводно исповедају. А ако тог суђења заиста буде, сумњам да ће им "култура дијалога" бити ваљан изговор за то што су следили лицемере из цркве (која год била у питању) који су се лажно представљали као православци.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 235
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #65 послато: Децембар 25, 2021, 01:53:30 поподне »
Не видим ништа спорно са мојим термином "грчко НАТО православље". Цариградска патријаршија, а у новије време нажалост и њен сателит Грчка православна црква, под директном су контролом америчке државе и њихова једина сврха је спровођење одређене политичке агенде која са православљем нема додирних тачака. Ко је признао фашистичку "Православну цркву Украјине" је сам себе исписао из светског православља. То је напросто чињенично стање. А то како Поповски себе доживљава нема никакве везе са тиме. Што се мене тиче, Поповски себе може да доживљава и као Ескима ако жели. То је његово пуно право. Али то не значи да ћу га ја посматрати као Ескима, у име "културе дијалога", као што ни удбашку творевину звану МПЦ, која је у међувремену нашла своје нове туторе у виду плаћеника Централне обавештајне агенције из Истанбула, нећу везивати за православље.

Што се тиче "суђења", ни најмање нисам забринут. Боље би било да они који се представљају као верници, за разлику од мене, размисле о суђењу које свакоме од њих предстоји према вери коју наводно исповедају. А ако тог суђења заиста буде, сумњам да ће им "култура дијалога" бити ваљан изговор за то што су следили лицемере из цркве (која год била у питању) који су се лажно представљали као православци.

Терминологија "судњег дана" је ипак доста компликованија да би се могла приказати тако "црно-бело", но то је једна друга есхатолошка тема.

Што се тиче ових категоризација око плаћеника нечијих то не би коментарисао јер нисам упућен. Верујем да већина није и питање је колико уопште може неко ко није упућен да добро сагледа ситуацију.

Што се тиче конфликта између Константинопоља и РПЦ, РПЦ је ту канонски и црквено-правно гледано апсолутно у праву и мислим да је Константинопољ тим потезом себи направио медвеђу услугу јер је изгубио углед код свих канонских цркава. Међутим, ствари нису као што сам написао црно-беле. Не треба заборавити нпр. активности РПЦ на стварању АПЦ на простору Северне Америке, чему се Константинопољ апсолутно противио (јер је ишло на његову штету), али је РПЦ то ипак урадила. Имамо и овај пример из Француске 2019. када је Константинопољ донео одлуку да расфромира једну епархију (што је његово канонско право), па се иста томе успротивила и прешла у РПЦ и ова је примила (такође не би смело да се дешава). Не треба испустити из вида да ово није први случај да Екуменска патријаршија примени једно овакво решење. Имамо пример Финске православне цркве.

Сви би ми били најсрећнији да је православље уједињено али морамо да узмемо у обзир да су православне цркве подељене практично по етничким линијама и да су као такве изложене политичким поделама кроз читаву историју.

Пут Грчке и грчког народа у оквору НАТО-пакта одређен је најкасније поразом комунистичких снага у Грчком грађанском рату. И другачије не би било ни код Срба да нису препуштени комунизму у оквору ширег светског политичког договора. Очекивати сада да грчки народ тражи свој пут ван већ утврђене трасе је утопија. Даље, знамо колико верника Константинопољске патријаршије живи у САД и знамо да тамо итекако имају утицај на друштво, као и друштво на њих, те је потпуно нормално и природно да заступају политику САД у свим сферама живота и друштва јер и сами себе виде и доживљавају као Гркоамериканце.

Цитат
Што се тиче "суђења", ни најмање нисам забринут. Боље би било да они који се представљају као верници, за разлику од мене, размисле о суђењу које свакоме од њих предстоји према вери коју наводно исповедају. А ако тог суђења заиста буде, сумњам да ће им "култура дијалога" бити ваљан изговор за то што су следили лицемере из цркве (која год била у питању) који су се лажно представљали као православци.

То нема везе са културом дијалога, већ са тиме да не треба неко да се етикетира некаквим епитетима само за то што не размишља исто као Ви. А да би се утврдило да ли се неко лажно представља као православац или не, морали би да знамо шта подразумевамо под православљем. То је тема широка и вероватно свако за себе то мора да зна, али у једно сам сигуран, а то је да православље нема никакве везе са тим да ли неко следи политику А или Б, те да уколико се одлучи за А онда је прави православац, а уколико се одлучи за Б онда је лажни. Православље је далеко изнад тога и не може да се спусти и интерпретира кроз ту црно-белу шемату. У једној ствари се слажем са Поповским, а то је да је локална заједница основа сваке цркве и да би најбоље било да верници у оквиру своје локалне заједнице тј. парохије гледају како да верски, организационо и економски оснаже своју парохију, а да мање лупају мозак о стварима који су ван домена њихове моћи и утицаја. Тако ће мање енергије да буде потрошено узалудно, а убеђен сам да свака парохија може себи да створи мало "царство небеско" на земљи кроз вредни рад и братску сарадњу. Поздрав.
« Последња измена: Децембар 25, 2021, 02:00:11 поподне Malesevic »