После готово годину дана моје активности на овом форуму покренух тему о мом презимену. Као што наслов каже, реч је о презимену Јегдић. Јегдић није тако често презиме у нас Срба. То је матронимично презиме од женског имена Јегда, каква су нпр. и презимена Недић, Ружић, Вишњић, Полексић и друга слична. Код већине Јегдића са којима сам био у контакту влада мишљење да су сви заједничког порекла и да су они њихови једини прави, док су остали одсељени огранци. Ово наравно није тачно. Има фамилија које носе ово презиме а нису у крвном сродству. Приметно је да се презиме јавља, сем пар изузетака, на релативном малом простору, а у питању је север Херцеговине. Почећу од својих:
1. Дробњачки Јегдићи - Ово братство је огранак већег новљанског братсва Балотића-Калуђеровића. Јегдићи су потомци Милинка Сератлића и његове жене Јегде, по којој носе презиме. Нису (нисмо) велико братство. Матица овог братства је на селу Превиш код варошице Шавник. Већина Јегдића се крајем 19. века иселила са Превиша на дотадашње катуне на Језерима у села Провалију и Буковицу. Након Другог светског рата уследиле су нове сеобе. Ових Јегдића данас има у Провалији, Пљевљима, Подгорици, Београду, Крагујевцу, Јагодини, и Фочи. Једна породица је живела у Сарејеву до 1991. али су се вратили на Превиш. Славе Св. Николу, а неки су узели за славу и племенску славу Дробњака, Ђурђевдан. Носиоци су хаплогрупе И1 П109.
2. Шарански Јегдићи - Ово братство огранак је већег братства Златнопојасовић, на уже Шљиванчанин. Матица им је село Шљиванско у Шаранцима. Нису велико братство. Ово презиме носе од краја 19. века и то по баби Јегди, чији унуци, сирочићи су по њој узели презиме. Сем на Шљиванску, живе још и на Његовуђи, у Мојковцу, Подгорици и Београду. Као и остали Златнопојасовићи славе Малу Госпојину и Ђурђевдан. Андрија Лубурић у својој монографији Дробњаци, племе у Херцеговини ове Јегдиће није ни поменуо.
3. Јегдићи из Гареве - Јегдићи из Гареве су огранак братства Бјелогрлића из села Липника, код Гацка. Потомци су удовице Јегде Бјелогрлић, по којој је њен син узео презиме. Јевто Дедијер наводи да су се у Гареву доселили због сиромаштва. Ови Јегдићи су јако страдали у Другом светском рату и рату у Босни и Херцеговини 1990-их. Славе Св. Стефана. Живе у Гареви, Гацку, Београду, Скопљу и Новом Саду.
4. Јегдићи из Јошанице - су породица из села Јошанице, које се налази пар километара низводно од Фоче. Нису бројна породица. Доста су страдали од усташа у Другом светском рату. Живе у Јошаници, Фочи и Београду. Није ми познато коју славу славе.
5. Јегдићи из Баната - Јован Ередељановић међу становницима Српског Крстура наводи Јегдиће и каже да су дошли из Мартоноша и да славе Михољдан. Јегдићи у Новом Кнежевцу потичу од Јегдића из Српског Крстура али славе Св. Јована. Изгледа да је један део ове породице мађаризован тако да данас имамо мађарску породицу која носи ово презиме и живи у Сегедину, а потиче из Српског Крстура.
Једном приликом сам чуо да постоји српска породица из Славоније која носи презиме Јегдић. Такође да је једна породица Јегдић живела у Косовској Митровици али о њима такође не знам ништа. Знате ли ви неке Јегдиће?
