Прелиставао сам "Ибарски Колашин" од Лутовца и пронашао занимљиве податке о великом колашинском братству Лопаћана. Они су ми занимљиви с једне стране зато што се мој пријатељ и колега са факултета, који је Лопаћанин, тестирао у оквиру ДНК акције јужна Србија-КиМ, а с друге стране зато што имају занимљиву славу (Јовањдан, 20.01.) и предање. Наиме, Лутовац је прибележио да сви родови овог братства имају предање да потичу из села Лопате близу Лијеве Ријеке у Црној Гори (тестирани пријатељ ми је такође потврдио да и у његовој породици постоји ово предање). Лопате се налазе у епицентру васојевићке територије, па и тај мој пријатељ за своје претке каже да су дошли "из Васојевића". Међутим, нешто ту "не штима", јер нисам чуо за случај да неки васојевићки род слави св. Јована Крститеља, а опет не верујем да је тако дубоко уврежено предање код свих Лопаћана о пореклу из Лопата погрешно. Има ли икаквих назнака да су на васојевићкој територији у неком историјском периоду постојали родови који су славили Јовањдан и који су се потом иселили махом у Ибарски Колашин, али и у неке друге делове Србије? Поставићу неколико цитата из Лутовчевог рада који се тичу Лопаћана, али и других колашинских братстава:
"Најстарији колашински исељеници, из доба XVIII века, јављају се y Лепеници, Гружи и Косову. Али у двема првим областима они се увек не могу са сигурношћу разликовати од досељеника из Црногорског Колашина. То долази отуда што испитивачи не кажу одређено из којег су Колашина досељени; сем тога, досељеници се не могу лако разликовати ни због исте славе и презимена. Например, Кошани, којих је y Гружи било пре 1915 године 147 кућа, могли су доћи у ову област не само из Ибарског Колашина него и из Моравичког Старог Влаха или још даље из Мораче, заједничке матице. Тијанића којих је доскоро било у Загуљу (Ибарски Колашин), има у Гружи, Црногорском Колашину, Дробњацима, Пиви и Метохиском Подгору. Лопаћани – Катанчевићи y Белошевцу (Лепеница), досељени тамо из Лопата у Црној Гори, без сваке сумње род су са Лопаћанима y Ибарском Колашину, који воде порекло из истих Лопата."
"3. Сродство и етничке одлике. Већ по томе што су Колашинци, људи из ове области се сматрају да су једно, као какво племе; тако на њих гледају и околни крајеви. Иначе се они унутра деле на братства и родове. Има братстава врло великих која никада нису мењала своје презиме. То се особито запажа код родова који су најраније насељени из Брда: Јакшићи, Божовићи, Орловићи, Томовићи, Влашковићи, Ђурићи. Друга такође угледна братства распала су се у много родова. Али она имају и заједничко свеобухватно презиме, као Коматовићи, Кошани, Дробњаци, Лопаћани, које се помиње само када хоће да се обележи шире сродство. То су велике скупине родова од 50 до 150 кућа. Распадање неких братстава ишло је дотле да се поједини родови презивају по деду."