Аутор Тема: Народна веровања  (Прочитано 8290 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« послато: Октобар 24, 2016, 01:31:43 поподне »
Народна веровања: Шта значи кад ти заигра лево око, а шта кад …

По веровању народа, постоје многе појаве које наговештавају будуће догађаје, треба их само знати читати.
Следећи пут када ва,м заигра око или вас засврби уво, знаћете шта то по веровању значи.
Биљке:
Детелина: Срећне су оне с 4, 6, 8 и 9 листова. Што је више листова то је више среће. Несрећу доноси детелина с 5 и 7 листова, па уколико их пронађете, требате их уништити. Више среће донесе она детелина коју случајно нађете, него она коју намерно тражите. Кад пронађете срећну детелину треба је откинути ноктима или зубима, и ставити је у свилену марамицу и носите уз срце, а о њој никоме не причате. Срећна детелина с девет листова веома је ретка, а носи се уз себе и ноћу и дању. Кад трн запне за хаљину, знак је скоре свадбе у којој ћеш и ти бити. Кад се о тебе задене некаква грана, знак је да те неко обожава. Грану не треба прегазити, него руком склонити. Прву љубичицу коју у пролеће нађеш, поједи, јер ће те ове године волети твоји најближи.
Животиње
Кад ти црна мачка пређе преко пута, на путу нећеш имати среће. Кад ти на путу у сусрет дође пас, посао ћеш с успехом обавити. Ако чујеш кукавицу да кука, а имаш уз себе новац, имаћеш га онда и целе године. Ако га немаш уз себе, те године нећеш га ни стећи. Ако гавран или више њих лете пролете над твојом главом и гракћу, чувај се несреће. Глас сове наговештава болест. Ако је села на твоју кућу, неко ће из куће бити болестан. Тамо где сове певају, закопано је благо. Ако желиш да га ископаш, за време копања не смеш да говориш. Кад видиш роду да мирно седи или стоји на крову твоје куће, у кућу ће ти се уселити мир и срећа. Кад чујеш роду да клепеће, имат ћеш штете у кући. Сеница чува кућу од грома и ватре, ако се на њу насели. Кад помогнеш кукцу, који се изврнуо на леђа, “седам својих грехова си окајао”. Онај на кога падне гусеница биће љут на своје ближње. Ако сретнеш риђег коња, још тог дана видећеш драгу особу. Ако сретнеш белог коња, даћеш новац. Ако се у кућу унесе пауново перје, доћи ће до штете и раздора у кући. Паука видети ујутро, значи несрећа и бриге. Видети га око подне, значи да ће се све лако решити, а видети га увече је срећа. Кад паук на тебе падне из ваздуха, добићеш радосне вести. Паук-крсташ, замотан преко ноћи у папирној врећици, исписаће срећан број који треба испробати у играма на срећу. Мишеви који живе у рудницима и тунелима не смеју се убијати. Својим бекством наговештавају несрећу. Када петао кукуриче пред кућним вратима, доћи ће гости. Када пас чувар у ноћи завија, смрт обилази кућу. Када ластавица направи гнездо под кровом куће, у тај дом ући ће мир.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Народна веровања
« Одговор #1 послато: Октобар 24, 2016, 01:32:43 поподне »
Народна веровања: Шта значи кад ти заигра лево око, а шта кад …

Предмети
Стара потковица доноси срећу. Кад је прибијена на кућу, чува је од несреће. Кад пуца покућство у кући, неко ће се разболети. Кад маказе падну на под, и забоду се, у кући ће бити свађе. Ако падне нож па се забоде, доживећеш неверу од особе коју волиш. Приликом враћања позајмљене игле,не захваљуј, јер у противном ћеш се посвађати с том особом. Кад позајмиш лек, не кажи хвала, јер иначе лек неће деловати. Ако се на сто стави обућа, надај се болести. Замрси ли ти се конац код шивења, добићеш изненадни поклон. Проспе ли се со по столу, мора да се покупи ножем у тањир, како би се избегла свађа у кући. Разбије ли се чаша за столом или ако при куцању прсне, биће среће. Разбијено кухињско  посуђе доноси срећу и благостање. Што срећа више улази у кућу, то стакло и порцулан више пуцају. Разбијено огледало треба покупити и бацити, јер ако се разбијено употребљава, онда донесе седам година несреће. Кад са зида падну ствари без икаквог видљивог узрока, то је опомена на зло. Где се сто љуља, у тој кући жена влада. Кад некоме дајеш своју адресу, а притом сломиш оловку или хемијском умрљаш папир, тад је радије немој дати, па ћеш избећи непријатности. . .

Обичаји код људи
Кад се 4 људи при растанку рукује, па се руке укрсте, доћи ће до свађе и раздора. Покисне ли дете док још није напунило годину дана, биће слабашно. Кад странац оде из куће, а да није сео, однеће мир из куће. Кад је 13 особа за једним столом, неко ће се од њих разболети. Кад ујутро устајеш, не устај на леву ногу, да не би цео дан био зловољан. Умивати се с неким из једног умиваоника или брисати се с једним пешкиром, значи свађу. Грбавац доноси срећу. Ако га сретнете, тај дан ће вам бити срећан. Уколико додирнете грбавчева леђа, а да он то не осети, бићете у свему “срећне руке”, све док не оперете ту руку. Чујеш ли у ноћи да ти неко куца на врата, а узрок не можеш да протумачиш, то је наговештај зла. Кад се у ноћи бадњака отопљено олово улије у воду, прикажу се фигуре које описују догађаје који ће се десити у години пред нама. Скочиш ли на Стару годину са столице у поноћ, како си скочио, таква ће ти бити цела идућа година. Кад ујутро излазиш из куће, пази ко ти долази у сусрет. Кад си кренуо на пут, па мораш да се вратиш по нешто што си заборавио, од тог пута не очекуј користи.
Кад први пут спаваш у туђем кревету, запамти шта сањаш, јер ће ти се тај сан испунити. Прве ноћи шта сањаш у новом стану, испуниће ти се. Кад се двоје сударе главама у жељи да нешто подигну, заволеће се. Ловцу никад не кажи ‘срећан пут’, да се не би вратио празан из лова. Уместо тога треба му рећи ‘Без трага ти глава’.
Људски осећаји
Заигра ли: Врх главе, надај се неком добитку. Чело, мораћеш да извршаваш туђе одлуке. Потиљак, очекуј жалосну вест, али уз срећан исход. Слепоочнице, чућеш лош глас. Обрве, велико весеље Десно око, у послу ћеш имати успеха Лево око, знак је свађе Горња усна, доћи ће непознати гости Доња усна, успећеш у намерама Обе усне, љубићеш се Брада, доживећеш радостан сусрет Зглоб десне руке, до шаке, неуспех у послу Леви зглоб руке, до шаке, чућеш радосну вест Стомак, велики добитак, успешан посао Леђа, из невоље ћеш успешно изаћи
Засврби ли те: Нос, бићеш љут Брада, бићеш срећан Десни длан, даћеш новац Леви дан, новац ћеш примити
Зазвони ли ти: Десно уво, добићеш добру вест Лево уво, лоша вест
Угризеш ли се за: Језик, неко те оговара.

(astrozmaj.com)
 


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« Одговор #2 послато: Фебруар 20, 2017, 11:49:39 пре подне »
Много раније, пре појаве разних хороскопа и предвиђања астролога, српски народ је имао своја веровања и тумачења за сваки месец у години.

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/89637/srpski-narodni-kalendar-saznajte-sta-mesec-rodenja-prema-predanju-govori-o-vama


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« Одговор #3 послато: Фебруар 21, 2017, 05:45:49 поподне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« Одговор #4 послато: Фебруар 21, 2017, 05:48:38 поподне »
По веровању, разбијено огледало доноси седам година несрећу.
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/89756/sujeverje-staro-vekovima-evo-zasto-se-kaze-da-razbijeno-ogledalo-donosi-sedam-godina-nesrece


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Народна веровања
« Одговор #5 послато: Фебруар 22, 2017, 06:07:28 пре подне »
Зашто су петак и 13. датум у недељи баксузни? Верује се најпре, зато што је 13-ти гост на Последњој вечери био Јуда који је издао Исуса, а који је опет, разапет баш у петак. Постоје и друга мишљења.
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/95847/vekovima-uliva-strah-milionima-ljudi-ali-da-li-znate-zasto-je-bas-petak-13-postao-najbaksuzniji-dan-u-godini


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народна веровања
« Одговор #6 послато: Март 05, 2017, 10:40:02 пре подне »
О тодорцима, демонским бићима која се по народном веровању појављују на Тодорову суботу (прву суботу Васкршњег поста), тј. управо јуче.  :)
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/91191/zaboravite-na-vukodlake-i-vampire-ovo-su-najstrasnija-stvorenja-slovenske-mitologije
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Народна веровања
« Одговор #7 послато: Март 05, 2017, 12:13:21 поподне »
О тодорцима, демонским бићима која се по народном веровању појављују на Тодорову суботу (прву суботу Васкршњег поста), тј. управо јуче.  :)
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/91191/zaboravite-na-vukodlake-i-vampire-ovo-su-najstrasnija-stvorenja-slovenske-mitologije

Ovo me podseti na jednu knjigu iz vremena prelaza iz detinjstva u dečaštvo: A Peragraš:"Ale i bauci" :)

http://documents.tips/documents/a-peragras-ale-i-bauci.html

(Todorci su na strani 56)

O običajima povodom Todorove subot može se pročitati u Srpskom mitološkom rečniku (str 295-297)

http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/04/Srpski-Mitoloski-Recnik-Grupa-Autora.pdf

O Tračkom konjaniku nešto sa Vikipedije i Press online

https://en.wikipedia.org/wiki/Thracian_horseman

http://www.pressonline.rs/svet/balkan/46190/otkriven-tracki-konjanik.html

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Народна веровања
« Одговор #8 послато: Април 01, 2018, 12:46:51 поподне »
АПРИЛИЛИЛИ: Зашто је 1. април дан шале када никоме не треба да верујете!

СМЕЈТЕ СЕ!  Признајте, колико сте укућана, колега или пријатеља данас покушали или успели да преварите неком шалом? Веровали или не, ова традиција у свету постоји већ неколико векова, распростарњена је једнако на Истоку као и на Западу а последњих деценија нашла је своје место и у званичним медијима.
У празнике који по свом духу претходе Првом априлу убрајају се римски фестивал “Хилариа” (25. март) и средњевековни Празник лудака (28. децембар), који се још увек обележава у појединим земљама шпанског говорног подручја.
Да ли због тога што Првог априла не обележавамо годишњицу ниједног трагичног догађаја или зато што смо једноставно склони да не памтимо добро, тек, тачних података о пореклу Првог априла нема.
Легенда каже −  а легендама некада треба веровати − да су Французи, у неким областима, у средњем веку, Нову годину славили недељу дана: фешта би почињала 25. марта а завршавала се 1. априла. Међутим, 1582. усвојен је Грегоријански календар, по ком се Нова година слави 1. јануара. Очекивано за време без комуникација какве данас познајемо, ова вест није на време стигла до свих делова Француске, па је било и оних који су Нову годину и даље дочекивали Првог априла.
Празник је настао тако што су они обавештенији исмевали ове друге.
Наравно, ова теорија има неке врло озбиљне недостатке, али пошто је данас Дан смеха − а смех је лек за све  − о грешкама у теорији ћемо неком другом приликом.
Такође, традцијица Дана шале постоји и на истоку. Наиме, Иранци се једни са другима шале тринаестог дана Персијске нове године, који “пада” 1. или 2. априла. Овај празник успостављен је још 536. године п.н.е, зове се “Сиздах Бедар” и најстарија је традиција шале од оних које данас познајемо. Због тога се верује да Први април има своје корене и у овој традицији.
Једна од најпознатијих шала, распростањених у Француској и на француским говорним подручијима Швајцарске и Канаде јесте “Априлска риба”. Идеја је следећа: људи једни другима лепе на леђа папирне рибе. Наравно, тако да жртва то не примети. Овај обичај постоји и у неким деловима Италије, као и у белгијској покрајини Антверпен.
Одмах у комшилуку, у фламанском делу Белгије, традиција је да деца на данашњи дан закључавају своје родитеље или наставнике и пуштају их само у замену за слаткише.
Док је у Кореји на власти била династија Јосеон (јул 1392 – октобар 1897) краљевској породици и дворјанима било је дозвољено да лажу и варају једни другије, без обзира на хијерархију, првог снежног дана у години. Они би снегом пунили чиније, а потом га просипали на жртву, под лажним изговорима. Жртва је, као губитник у игри, морала да испуни жељу онога ко је снег “послао”. Међутим, сматра се да овде “подвале” нису намерно планиране, већ су биле безопасне и често су биле вид доброчинства према двојранима.
У Пољској је Први април такође резервисан за вицеве, шале и преваре, на које су осим становништва спремни и медији, који понекад и сарађују, како би информације биле што “кредибилније”. Озбиљне активности обично се избегавају. Ово убеђење је толико јако да је датум антитурског савеза са Леополдом 1863, потписан 1. априла, промењен на 31. март.
Традиционална шала у Шведској, на “Дан глупака”, је да замолите некога да испоручи запечаћену поруку, тражећи помоћ неке врсте. Међутим, у коверти се налази порука: “Не смеј се и не смеши се, лови глупака још један километар”.
Преварите некога и дозволите да неко превари вас. Уживајте!

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #9 послато: Март 12, 2021, 02:41:10 пре подне »
Не знам да ли је добра тема, али поделићу овде нека веровања и догађаје којима сам и сам сведочио као мали. Углавном се тичу змија, пошто сам већину времена на распустима проводио у Крушевици, а тамо оне из неког разлога имају посебан статус:

Када смо наишли на змију пре Ђурђевдана, баба је била јако потрешена јер је видела "грешницу". Тако је и причала, да је видела "грешницу", остали су знали шта јој је то. По њој змија која је изашла пре Ђурђевдана је душа која нема мира. Тражио сам нешто о овом веровању али без успеха.

Ми смо имали кућну змију или можда чак змије "чуваркућу", штитила је кућу, слободно се пресвлачила на тераси (налазили смо кошуљице), видели смо је два пута, смук је био у питању (али не знам јел то иста змија). Живела је у дрвима и подруму. По деди ако се убије доноси смрт у кућу, чак ју је једном бранио од мачака. Код Циге, две куће ниже је змија чак улазила и у собу.

Ако убијеш било коју змију (не само чуваркућу), умреће ти мајка или отац.

Све ово је довело до тога да имамо и бару пуну змија, ми деца смо чак имали и "љубимицу" , звала се Вирџинија.

Још једно веровање о смрти је повезано са совом кукувијом, ако ти запева пред кућом, неко ће умрети.
« Последња измена: Март 12, 2021, 02:47:18 пре подне НикПав »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Народна веровања
« Одговор #10 послато: Март 12, 2021, 02:53:10 пре подне »
Не знам да ли је добра тема, али поделићу овде нека веровања и догађаје којима сам и сам сведочио као мали. Углавном се тичу змија, пошто сам већину времена на распустима проводио у Крушевици, а тамо оне из неког разлога имају посебан статус:

Када смо наишли на змију пре Ђурђевдана, баба је била јако потрешена јер је видела "грешницу". Тако је и причала, да је видела "грешницу", остали су знали шта јој је то. По њој змија која је изашла пре Ђурђевдана је душа која нема мира. Тражио сам нешто о овом веровању али без успеха.

Ми смо имали кућну змију или можда чак змије "чуваркућу", штитила је кућу, слободно се пресвлачила на тераси (налазили смо кошуљице), видели смо је два пута, смук је био у питању (али не знам јел то иста змија). Живела је у дрвима и подруму. По деди ако се убије доноси смрт у кућу, чак ју је једном бранио од мачака. Код Циге, две куће ниже је змија чак улазила и у собу.

Ако убијеш било коју змију (не само чуваркућу), умреће ти мајка или отац.

Све ово је довело до тога да имамо и бару пуну змија, ми деца смо чак имали и "љубимицу" , звала се Вирџинија.

Још једно веровање о смрти је повезано са совом кукувијом, ако ти запева пред кућом, неко ће умрети.
То не знам где има корене, али народ има поштовање према појавама којих се плаши...народ се плаши змија, а та заштита у оквиру куће сигурно има везе са тим да се умилостиве те "силе" на начин да им се не науди, вероватно...нисам чуо за тај обичај

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #11 послато: Март 12, 2021, 03:06:55 пре подне »
То не знам где има корене, али народ има поштовање према појавама којих се плаши...народ се плаши змија, а та заштита у оквиру куће сигурно има везе са тим да се умилостиве те "силе" на начин да им се не науди, вероватно...нисам чуо за тај обичај

Изгледа да јесте специфичан обичај, зато сам и одлучио да напишем нешто о њему, јер нисам имао много успеха са литературом, а боравећи у другим селима мојих предака нисам приметио ништа слично. То се бије у главу чим је виде.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Народна веровања
« Одговор #12 послато: Март 12, 2021, 08:04:55 пре подне »
Не знам да ли је добра тема, али поделићу овде нека веровања и догађаје којима сам и сам сведочио као мали. Углавном се тичу змија, пошто сам већину времена на распустима проводио у Крушевици, а тамо оне из неког разлога имају посебан статус:

Када смо наишли на змију пре Ђурђевдана, баба је била јако потрешена јер је видела "грешницу". Тако је и причала, да је видела "грешницу", остали су знали шта јој је то. По њој змија која је изашла пре Ђурђевдана је душа која нема мира. Тражио сам нешто о овом веровању али без успеха.

Ми смо имали кућну змију или можда чак змије "чуваркућу", штитила је кућу, слободно се пресвлачила на тераси (налазили смо кошуљице), видели смо је два пута, смук је био у питању (али не знам јел то иста змија). Живела је у дрвима и подруму. По деди ако се убије доноси смрт у кућу, чак ју је једном бранио од мачака. Код Циге, две куће ниже је змија чак улазила и у собу.

Ако убијеш било коју змију (не само чуваркућу), умреће ти мајка или отац.

Све ово је довело до тога да имамо и бару пуну змија, ми деца смо чак имали и "љубимицу" , звала се Вирџинија.

Још једно веровање о смрти је повезано са совом кукувијом, ако ти запева пред кућом, неко ће умрети.

Мој близак рођак и комшија у Чачку је приметио прошлог пролећа змију недалеко од куће, а поред паркића где се иначе играју деца, па је позвао неколико комуналних служби да пријави и пита шта да ради. Након неколико уобичајених одговора "ми нисмо надлежни", неко га је коначно упутио да је можда најбоље да позове човека који зна да дозива змије (!) и дао му чак контакт телефон!  ;D

То је овај господин:

https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3507101/on-je-heroj-u-cacku-i-okolini-kad-vidite-zmije-i-sledi-vam-se-krv-u-venama-tu-je-dejan-da-vas-spase-foto

Углавном, каже мој рођак да није веровао својим очима - каже гледао је с прозора, не зна како, али после извесног времена су почеле да излазе из невероватних места свуа около и прилазе му а неке је он вадио из неочекиваних места. Сакупио је десетак змија, што већиш што малецких, у врећу и однео. Рекао му је да их не убија ако их поново види, него са само да га поново позове. Не знам шта да мислим...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Народна веровања
« Одговор #13 послато: Март 12, 2021, 11:27:32 пре подне »
Змија је присутна у народној религији Срба, најчешће баш као заштитник куће. Углавном се ту ради о смуку, који је неотровна змија и притом не напада људе осим када га баш притиснете.  :) Смук се храни разним штеточинама и зато су га наши преци вероватно посматрали као корисног "садруга". Ја сам чуо причу како је један домаћин наводно имао истренираног смука који је по дворишту јурио псе и мачке и терао их ударима репа.  :D Међутим, митолошка везаност за змије је дубља и потиче из праисторијског, палеобалканског периода. У религији Илира је змија била тотемска животиња која је посматрана као митолошки предак различитих илирских племена. Ово повезивање убиства змије са несрећом која ће задесити најближу родбину управо има везе са култом предака и давним временом када су оне можда посматране као манифестације духова предака. Доле прилажем једну занимљиву фотку са енглеске Википедије, где је представљен новчић илирског племена Лабеата (подручје данашње ЈИ Црне Горе и северне Албаније) из Скодре (Скадра), са симболом змије (митолошким претком Лабеата):



https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_religion
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Хисар

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Народна веровања
« Одговор #14 послато: Март 13, 2021, 01:06:25 пре подне »
Изгледа да јесте специфичан обичај, зато сам и одлучио да напишем нешто о њему, јер нисам имао много успеха са литературом, а боравећи у другим селима мојих предака нисам приметио ништа слично. То се бије у главу чим је виде.

Ако си мислио на Радан планину, и тамо постоји исто веровање везано за чуваркућу. Наравно да има и оних који воле да бију. :)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Народна веровања
« Одговор #15 послато: Март 13, 2021, 09:18:30 пре подне »
Не знам да ли је добра тема, али поделићу овде нека веровања и догађаје којима сам и сам сведочио као мали. Углавном се тичу змија, пошто сам већину времена на распустима проводио у Крушевици, а тамо оне из неког разлога имају посебан статус:

Када смо наишли на змију пре Ђурђевдана, баба је била јако потрешена јер је видела "грешницу". Тако је и причала, да је видела "грешницу", остали су знали шта јој је то. По њој змија која је изашла пре Ђурђевдана је душа која нема мира. Тражио сам нешто о овом веровању али без успеха.

Ми смо имали кућну змију или можда чак змије "чуваркућу", штитила је кућу, слободно се пресвлачила на тераси (налазили смо кошуљице), видели смо је два пута, смук је био у питању (али не знам јел то иста змија). Живела је у дрвима и подруму. По деди ако се убије доноси смрт у кућу, чак ју је једном бранио од мачака. Код Циге, две куће ниже је змија чак улазила и у собу.

Ако убијеш било коју змију (не само чуваркућу), умреће ти мајка или отац.

Све ово је довело до тога да имамо и бару пуну змија, ми деца смо чак имали и "љубимицу" , звала се Вирџинија.

Још једно веровање о смрти је повезано са совом кукувијом, ако ти запева пред кућом, неко ће умрети.

Ето, дотакао си се теме које ме занимала од детињства.

Ако би ме неко питао да ли се плашим змија? Да.

Углавном сам их виђала у Зоолошком врту.

Али, везано за ово о чему Никпав говори могу да изнесем искуство из једног села у Шумадији одакле потиче мој отац (објективно у том селу сам  била у двориштима само три фамилије са којима смо крвно повезани и суседи).

1.Значи, од мојих најранијих детињих дана па до пре 4-5 година (кад сам видела малецно змиче како "агилно"  пуже од старог шљивара ка некадашњем винограду)
НИКАДА нисам видела змије у дворишту и другим деловима имања деде и бабе и дединог рођеног брата (који је одмах до нашег), нити у двориштима горњих рођака (ти су увек имали парк као да сте у дворишту неког енглеског племића са ниском живом оградом у неким концентричним круговима) и доњих рођака (код ових смо се играли до бесвести и завлачи где год).

Где су онда те змије биле?

2. никада их нису помињали или поменули под тим именом пред нама децом. Нисам их заправо чула да их спомињу уопште међу собом. Ако бих их ја питала (а питала сам их и при томе била врло упорна) или су се правили да не чују моје питање или су неуверљиво одговарали да "нема тога код њих".

3. моја чувена баба по оцу ако би их споменула.(не дај Боже)  споменула би их само и искључиво као "оне бубе" или "бубе".

4. Задњих година њеног живота (од 75-81 године живота) је зиме проводила код нас. Мислим да се у рана пролећа враћала кући. Те 1995г. (у својој 81.г) се као "изненада" разболела (тако је деловало) и отишла током три летња месеца. Но, дошавши у рано пролеће те године у своје село (то је свакако било бар месец дана пред Васкрс) окопавала је једну  и једину "белу трешњу" (од које су сви правили слатко у фамилији) и чула сам од неког да се појавила змија и моја баба је "утепала" или "убила". Моја мама (која делом има порекло и из Црне Горе) је тада рекла да баба то није требало да уради и да је то сигурно кућна змија.
Не знам зашто - и данас ме та прича узнемирава.

Врло се плашим отварања прозора тамо лети (шта ако уђе нека змија).

5.брат од стрица и ја негде као клинци од 15-16 година смо тражили гробове наших старих на варошком гробљу. У близини места где почивају или где смо мислили да почивају наши угледали  смо повећу и подебљу змију (као оне у ЗОО врту). Црну да црња не може бити  Уплашени,  трчали смо, мислим, 3 км без заустављања. Ником нисмо ништа причали јер никоме нисмо ни пријавили где идемо.

Значи - закључујемо - уз ограђивање на фамилију мог оца (али сви су они тамо исти) да се:

а). змије никад не помињу
б). ако их спомињу - спомињу их не по имену
в) не воле их
г). "убивају" ако се затекну близу куће

Горњи рођак (иначе човек ради на једном факултету) је прошле године пустио неколико јежева код њега и код нас како би се обрачунали са змијама.
« Последња измена: Март 13, 2021, 09:28:11 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Народна веровања
« Одговор #16 послато: Март 13, 2021, 09:39:28 пре подне »

Значи - закључујемо - уз ограђивање на фамилију мог оца (али сви су они тамо исти) да се:

а). змије никад не помињу
б). ако их спомињу - спомињу их не по имену
в) не воле их
г). "убивају" ако се затекну близу куће

Моја баба исто никада неће да змију назове именом, поготову у дане поста. И исто каже она што гмиже, нечастива и сл... И јако их се плаши. А мене је то забављало увек јер сам их ја јако волео па сам као мали увек имао неку играчку змије и њима малтретирао бабу.
Иначе, мислим да у већини наших крајева постоји веровање у кућну змију. Мени је баба, друга, не ова што се плаши змија, рекла да су некада жене остављале млеко на кућном прагу ноћ уочи Св. Јеремије да нахране кућну змију. На Св. Јеремију се иначе "изгоне" змије и тај обичај постоји у многим нашим крајевима. Пале се крпе око куће и деца иду по дворишту и лупају у шерпе. Има и нека бајалица -песмица која се пева.


Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Народна веровања
« Одговор #17 послато: Март 13, 2021, 10:15:02 пре подне »
Моја баба исто никада неће да змију назове именом, поготову у дане поста. И исто каже она што гмиже, нечастива и сл... И јако их се плаши. А мене је то забављало увек јер сам их ја јако волео па сам као мали увек имао неку играчку змије и њима малтретирао бабу.
Иначе, мислим да у већини наших крајева постоји веровање у кућну змију. Мени је баба, друга, не ова што се плаши змија, рекла да су некада жене остављале млеко на кућном прагу ноћ уочи Св. Јеремије да нахране кућну змију. На Св. Јеремију се иначе "изгоне" змије и тај обичај постоји у многим нашим крајевима. Пале се крпе око куће и деца иду по дворишту и лупају у шерпе. Има и нека бајалица -песмица која се пева.

Хм.
Моја (описана) баба их никада није помињала.

Сада ми је криво што је нисам више испитивала за неке обичаје.  Али, мислим, да за змије од ње ништа не бих "извукла" осим ћутања или оног што поменух горе.

А, ми деца смо долазили обично за Јовањдан и Васкрс на дан - два, па за Духове, и онда за летњи распуст.

Сад мене живо занима шта су радили (да ли су било шта радили) на Светога Јеремију.

Мој дотични  драги "бакутанац" је знао неке бајалице и врло успешно "излечио" моју млађу сестру од брадавица на рукама, што наш отац као лекар није могао.

Избајала јој је или рекла шта да изговори тада и тада (везано за Месец) и брадавице се никада више нису јавиле.

Питали смо недавно сестру да нам каже како то иде. Да запишемо негде.

Сестра је запамтила речи бајалице, али не и шта треба и у ком моменту да учини везано за Месец (има то нешто да ли је млад или није млад или већ који је...) јер је била дете тада.

Пошто смо на овој теми - нисам сигурна да бајалице делују код свакога и за све. Мислим да је врло битно да онај ко нешто изговара и "чини" (чини не "чини" по месечини") буде или јесте "обдарен" да буде или може бити проводник тих неких "натприродних" (да ли су стварно натприродне) сила, па и дара исцељења.







Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #18 послато: Мај 22, 2022, 05:25:52 пре подне »
Још мало о утицају васпитања у односу на змије. Кад сам други дан открио да имам шуњалицу око мог бунгалова и да је ту свако јутро лепо смо се дружили, чак смо и причали, наша дружења су трајала и по пола сата. У питању је смештај у Костарици. Нисмо се плашили једно другог и веровао сам да је дошла да ми прави друштво и да ме чува.







Истражујући НП Кахуита упознао сам и остале лепотице, смртоносне, али врло мирне змије




Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Народна веровања
« Одговор #19 послато: Мај 22, 2022, 05:43:22 пре подне »
Ово повезивање убиства змије са несрећом која ће задесити најближу родбину управо има везе са култом предака и давним временом када су оне можда посматране као манифестације духова предака.

По деди, то јесте био наш предак, који нас пази.