Аутор Тема: Рмањ  (Прочитано 1860 пута)

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Рмањ
« Одговор #20 послато: Март 06, 2023, 04:40:49 поподне »
Вратила бих се на ову причу где се демантује досељавање монаха Рмња у Марчу 1578.године. Након што сам прочитала Чапловићев рад и још мало покушала да истражим, мој је утисак да су се каснији радови других аутора заснивали на демантовању нечег што он уопште није ни тврдио.

Чапловић описује када је кренуло досељавање православних на те просторе и каже да је то започело за време Фердинанда I, који им је због заслуга дозволио исповедање вере и неке бенефиције, проширило се за време Максимилијана, а највише је било досељених за време Рудолфа II. Након тога наводи да су дошле војводе Vukovics и Beassinovics са бројним породицама. Након ових поменутих досељавања каже "том приликом су дошли" монаси... То се може схватити као да је то могло бити у било којој од ових поменутих сеоба.

Друго, Чапловић уопште не тврди да су ти монаси дошли 1578., он ту годину наводи само као годину када је одржан Сабор у Бруку на Мури где је донета одлука да се том становништву које је већ живело на тим просторима додели 300fl годишње за даривање својих епископа , он наводи "у Марчи".

Проблем који видим је навођење одакле су ти монаси дошли и мислим да је овде дошло до неког погрешног тумачења. Поменути монаси су, како се наводи, дошли  "aus dem Kloster Chermlja" који се зове још и Szermil , "an dem Zermanja" у "околини Бихаћа ". Негде сам наишла раније на податак да су се Зрмања и Рмањ  у неким старим записима писали исто ( Chermil или Szermil ), али навођење баш реке Зрмање говори да је овај опис, да је то околина Бихаћа, могао настати касније, након што је Chermlja протумачено као Рмањ, а заправо је требало да има везе само са Зрмањом.

Када описује где се тај народ населио наводи "на мочварном тлу код реке Глоговнице... у близини разрушеног манастира Марче". Он, како тврди, ово пише према неком документу који  има испред себе. Одмах након те реченице пише да је митрополит  Гаврило ту изградио цркву од дрвета, без навођења имена манастира или цркве.  Овакав опис не указује да је та изграђена црква на месту где је Марча, већ се налази у близини или недалеко, а то може бити било где на реци Глоговници где се и тај народ доселио.

Овде је нтересантан чланак објављен на Пореклу у вези ове теме:
https://www.poreklo.rs/2012/05/17/gruji%c4%87-srpska-naselja-po-severu-hrvatske-do-1579/

Најинтересантнији део је онај који говори где су насељавали оне који долазе :
"А 1563. г., уз нарочите царске повластице дошли су овамо из приморја северне Далмације. тзв. Морлачке многи Срби —Морлаци и настанили се око Глоговнице под Калником. "

У истом тексту се наводи да су миграције учестале нарочито после Бручке Либеле 1578. године, што је година која је ( на овој теми ) спорна. Још један  интересантан део за ову тему из истог текста :

"Но од већих сеоба нашега народа у ову област, после овога у периоду овом, позната нам је још само она, која се збила између 1583.-1586. г. Њу је извео војвода Петар Хасановић, када је после неуспелог покушаја да се ослободи Клис од Турака (1583.) ускочило из средње Далмације у сењску околицу, а одатле и даље, преко 800 породица. Хасановић је са својима прешао на Словинску Крајину и настанио се испрва око Иванић Клоштра. "

Свакако је интересантно, иако је притисака на унијаћење било и нешто раније, да су се заправо појачали након што престаје владавина Фердинанда II који је православнима гарантовао повластице и исповедање своје вере као и његови претходници ( што наводи Чапловић ). Он умире почетком 1612. године, а 1611. је година када унијати преузимају власт у овом делу.
 Јасно ми је зашто је Чапловић пао у немилост, али то не значи да је нетачно баш све што је написао, а лично не видим разлог зашто би измишљао детаље ( нпр. помињање износа од 300fl и помињање документа који је испред њега док пише о насељавању у околину Глоговнице ).
 Видим да је хрватским ауторима, у доказивању да ту није било православних, најјачи аргумент писање проте Манојла и то што нема документа. Многи документи су заувек изгубљени, па тако можда и овај, а спорно може бити одакле је дошло 70 монаха и где су тачно били " недалеко од Марче ".




Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Рмањ
« Одговор #21 послато: Март 13, 2023, 08:29:20 поподне »

У турском попису из 1530-тих не помиње се тврђава Рмањ иако је већ била фомирана нахија Унац у оквиру које се налази и Срб. Непомињање ове тврђаве је вјероватно повезано са њеним рушењем, о чему говори и податак из турског пописа Клишког санџака из 1550. гдје стоји:
"Čifluk Kurda, sina Sulejmanova i Davuda, pripada Belgradu, to su zemlje varoši u blizini porušene tvrđave Rmanj, čairi, vinograd, bašta i mlinovi i zemlje koje im pripadaju, zatim baštine Mitoševića na suprotnoj obali rijeke. U starom defteru bilo je zabilježeno da su spomenute zemlje zajedno sa ljetnim i zimskim ispasištem krajina i granica, pa je prema ranijem rješenju i u novi defter tako upisano."

Већ у попису 1604. године, помиње се конкретно црква св. Николе на сљедећи начин:

“8. Kilissa-i Isveti Nikola ma’a Varošište ve zeminha-i kilissa ve zemin- bagarı ve çair ve otlak Mioševic ma’a mezra-i *ova Glavica ve Podlaz tab-i Sirp” (Church of St. Nicolas and Varošište and zemin – vineyard and meadow and pastureland Mioševic with mezra *this Glavica and Podlaz belonging to Srb)
– bastine der yed-i ruhbanan-i44 kilissa-i mezbur (inherited property of monks of the mentioned church)
– Yekun: 500 (Total: 500)45
9. Asiyabha-i der nehr Una der tessaruf ruhbanan-i kilissa-i mezbur (Watermill on the River Una owned by monks of the mentioned church)
– tane 3 / 30 (3 pieces of 30), resm-i asiyab (tax for watermill) 90”"

Једна занимљива подударност коју сам примјетио данас. У оба дефтерска описа земље манастира Рмња (из 1550 и 1604) помињу се у њеном саставу баштине или пашњаци неких Митошевића. То не би било ништа необично да у Дрвару и данас не постоји породица Митошевић. А презиме је далеко од честог, заправо су забиљежене само двије куће у самом Дрвару. И нисам сигуран да се то презиме више игдје проналази.

Наравно, ово може бити и случајност, али заиста велика, мора се признати. Петар Рађеновић за ове Митошевиће није написао ништа о поријеклу. Да ли је могуће да су они остаци предтурског становништва Унца? Славе Никољдан.

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Рмањ
« Одговор #22 послато: Март 13, 2023, 10:22:49 поподне »
Једна занимљива подударност коју сам примјетио данас. У оба дефтерска описа земље манастира Рмња (из 1550 и 1604) помињу се у њеном саставу баштине или пашњаци неких Митошевића. То не би било ништа необично да у Дрвару и данас не постоји породица Митошевић. А презиме је далеко од честог, заправо су забиљежене само двије куће у самом Дрвару. И нисам сигуран да се то презиме више игдје проналази.

Наравно, ово може бити и случајност, али заиста велика, мора се признати. Петар Рађеновић за ове Митошевиће није написао ништа о поријеклу. Да ли је могуће да су они остаци предтурског становништва Унца? Славе Никољдан.

Специфично је презиме, тако да су шансе заиста минималне да се ради о случајности. Слава Никољдан такође може говорити у прилог томе да се ради о старијем роду из Унца, а врло могуће и о предтурском становништву ( ја верујем да су неки остали или се убрзо вратили након доласка Турака ).

Хвала на овом запажању  :)

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Рмањ
« Одговор #23 послато: Март 14, 2023, 02:46:09 поподне »

У турском попису из 1530-тих не помиње се тврђава Рмањ иако је већ била фомирана нахија Унац у оквиру које се налази и Срб. Непомињање ове тврђаве је вјероватно повезано са њеним рушењем, о чему говори и податак из турског пописа Клишког санџака из 1550. гдје стоји:
"Čifluk Kurda, sina Sulejmanova i Davuda, pripada Belgradu, to su zemlje varoši u blizini porušene tvrđave Rmanj, čairi, vinograd, bašta i mlinovi i zemlje koje im pripadaju, zatim baštine Mitoševića na suprotnoj obali rijeke. U starom defteru bilo je zabilježeno da su spomenute zemlje zajedno sa ljetnim i zimskim ispasištem krajina i granica, pa je prema ranijem rješenju i u novi defter tako upisano."


Већ у попису 1604. године, помиње се конкретно црква св. Николе на сљедећи начин:

“8. Kilissa-i Isveti Nikola ma’a Varošište ve zeminha-i kilissa ve zemin- bagarı ve çair ve otlak Mioševic ma’a mezra-i *ova Glavica ve Podlaz tab-i Sirp” (Church of St. Nicolas and Varošište and zemin – vineyard and meadow and pastureland Mioševic with mezra *this Glavica and Podlaz belonging to Srb)
– bastine der yed-i ruhbanan-i44 kilissa-i mezbur (inherited property of monks of the mentioned church)
– Yekun: 500 (Total: 500)45
9. Asiyabha-i der nehr Una der tessaruf ruhbanan-i kilissa-i mezbur (Watermill on the River Una owned by monks of the mentioned church)
– tane 3 / 30 (3 pieces of 30), resm-i asiyab (tax for watermill) 90”"


Покушавам да одгонетнем где је била ова описана баштина Митошевића ( свака помоћ је добродошла :) ).

Пише да је са супротне стране реке, не пише које, али се касније уписује млин на Уни, па се може тумачити да се налазила са супротне стране Уне, међутим не бих искључила да се мисли на Унац.
Топоним Подлаз не налазим у описима код Рађеновића, нити видим нешто слично на оним старим мапама ( 19.в ), али у Малом Очијеву има топоним Лазиновачка страна, а у селу Очигрије  постоји топоним Лазбине. Очигрије су  на истој страни и Уне и Унца као и Рмањ, па бих то искључила ( осим ако је поменуто Варошиште изнад Унца ).

У делу где пише " *ova Glavica"  делује да недостаје један део у називу, јер је остатак текста на турском, па ми се чини да је превод "this Glavica" погрешан... или ја грешим ?
На старој мапи Очијева постоји топоним Гологлав и  личи да би то могло бити "*ова Главица" (?) .
 Има неколико топонима у Очијеву уписаних код Рађеновића: Под Главицом, Главичица, Шипкина Главица...
Топоними Главица/Главичица са друге стране Уне  ми делују удаљени да би се могли разматрати као ова баштина у близини Рмња, бар оно што видим на мапи из 19.в., али можда грешим. Не знам ништа о местима са те стране.

Знам да Рмањ и Очијево имају ту повезаност, има поменутих топонима сличних онима из дефтера, зато ми се чини  да се ради о овом делу, али мало збуњује  да та баштина припада Србу, због чега делује да је ипак са оне стране Уне.
Очијево је свакако једно од места Унца које је задржало своје име из предтурског доба, што вероватно говори да су ту староседеоци остали довољно дуго после доласка Турака, да се одржи ово име  међу новим досељеницима.