Културна дешавања која не смете пропустити

[Селаковић]

Да не отварам нову тему, иако ћемо још сачекати на ово "културно дешавање":

У сусрет првој сталној поставци Историјског музеја Србије

<a href="https://www.youtube.com/v/8Z9oxcTSAdM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/8Z9oxcTSAdM</a>

[CosicZ]

Са https://www.sanu.ac.rs/

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Приступне беседе српских академика : (1886–1947). Књ. 3 / главни уредник Зоран Кнежевић; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Миро Вуксановић
Драмски уметник Небојша Дугалић казује посланицу Јосифа Панчића, свечану изјаву Николе Тесле и одломке беседа академика Милутина Миланковића, Владимира К. Петковића, Ивана Ђаје, Војислава В. Мишковића, Владимира Р. Петковића, Јована Ердељановића, Владимира Ћоровића, Јована Дучића, Бранислава Нушића, Вељка Петровића и Иве Андрића
Уторак, 4. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Српска књижевност у историјама књижевности : поводом 225. годишњице рођења Павла Јосифа Шафарика : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2021. године / уредник Злата Бојовић. – Београд : САНУ, 2022
Романи Добрице Ћосића : зборник радова са научног скупа одржаног 1. новембра 2021. године / уредник Јован Делић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Злата Бојовић
проф. др Славко Петаковић
др Марко Недић
Уторак, 11. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Свети краљ Милутин : владар на раскршћима светова / [уредници Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић]. – [Београд] : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2022
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Миодраг Марковић
др Срђан Пириватрић
Уторак, 25. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ

[CosicZ]

https://domomladine.org/debate/promocija-knjige-arheologija-biblijskog-sveta-najznacajnija-otkrica-2021/

Učestvuju: dr Nenad Božović, docent Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta UB, recenzent; ma Dragan Danilović, koordinator za Versku nastavu Arhiepiskopije Beogradsko- Karlovačke, recenzent; ma Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar, autor. Moderator: ma Sergej Beuk, DOB.

Knjiga sadrži pregled otkrića ne samo sa prostora Palestine, nego i diljem drevnog sveta – sa prostora Egipta, Mesopotamije, Hetitskog carstva, Levanta, Rima, Grčke itd. Ovo izdanje ne samo da daje sistematičan hronološki pregled na srpskom jeziku, nego je njena prednost u tome što za skoro svako otkriće razjašnjava biblijski kontekst, odnosno, povezuje sa konkretnim tekstom na koji to otkriće ima efekat. Knjiga objedinjuje i brojna otkrića povezana sa Novim Zavetom i istorijom Crkve: identifikovan je plesni podijum povezan sa osudom i smrću Jovana Krstitelja, u parku Askelon se vrše iskopavanja kako bi se otkrila najveća rimska bazilika u Izraelu i analiza brodske olupine donosi nove hrišćanske artefakte. Zaključno se može reći da knjiga može biti veoma korisna za sve one koji se akademski bave arheološkim istraživanjima sa prostora Bliskog Istoka u cilju praćenja najnovijeg preseka istraživanja. Osim toga, knjiga je dobra za studente koji pišu radove u vezi sa ovim temama kao početna tačka za dalje istraživanje, kao i za sve zainteresovane čitaoce koji žele da prodube svoja poznavanja Biblije.

http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/otvaranje-izlozbe-ekspedicija-zok-1920/


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BA%E2%80%93%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D1%92

Прва систематска истраживања локалитета реализована су 1920. године. Уз подршку Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Народни музеј у Београду је, у периоду од августа до новембра 1920. године, реализовао археолошка ископавања локалитета Зок–Вархеђ под руководством Душана Карапанџића. Систематска ископавања вршена су на освојеним територијама, односно у мађарском делу Барање, која је под контролом српске војске била непуне четири године. У лето 1920. године, српска жупанијска власт у Печују обавестила је Уметничко одељење Министарства просвете, а оно Народни музеј у Београду, да постоји локалитет који је „пребогат материјалом из каменог и бронзаног доба”, па стога предлаже да се што пре организују стручна ископавања и да се грађа пошаље у Београд пре него што дође до повлачења, тј. евакуације Војске Краљевине Србије и администрације из ових области после Тријанонског споразума.

За непуна три месеца, истражена је површина од 980 m² где је пронађено преко 3000 значајних археолошких налаза од керамике, кости и камена, који својим стилским карактеристикама указују да је реч о свету баденске и вучедолске културе (крај IV и почетак III миленијума пре н. е.). Најзаступљенији тип посуда откривених током Карапанџићевих ископавања локалитета Зок–Вархеђ представљају шоље, пехари, минијатурне чиније и чиније са крстоликим стопама. Такође, поред керамичких посуда пронађено је на стотине керамичких тегова, глачаних секира и коштаних алатки. У извештају са локалитета Зок-Вархеђ прецизно је приказао стратиграфију, са издвојеним хоризонтом становања и описом непокретних објеката (зграде и јаме) констатованих на терену.

[CosicZ]

https://bgb.rs/dogadjaji/

БГБ и Музеј жртава геноцида организују трибину: „Одјеци геноцида над Србима у НДХ у архивском фонду папе Пија XII у Апостолском архиву“.
Римска дворана
28. 04. 2023. у 19:00
Учествују: Дејан Ристић, Видан Богдановић и Вид Ерцег.

[Кековац]

Занимљиво предавање о археогенетици отвореног типа сутра у Београду: https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/

[Ивица Јовановић]

Занимљиво предавање о археогенетици отвореног типа сутра у Београду: https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/

Bilo bi dobro da snime.

[Кековац]

Bilo bi dobro da snime.

Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.

[CosicZ]

https://www.danubeogradu.rs/2023/04/beograd-za-pocetnike-zena-koja-je-pucala-na-kralja-ilkin-atentat/

U petak, 28. aprila 2023. od 18.30, u Galeriji ’73, biće održana tribina „Beograd za početnike“, a tema je „Žena koja je pucala na kralja – Ilkin atentat“.

U Požeškoj 83a na Banovom brdu gost autorke serijala Smiljane Popov biće pisac i novinar Dragoljub Stojković.


On će odgovoriti na pitanje ko je bila prva žena u istoriji Srbije koja se drznula da puca na kralja?

Ovo će biti priča o čuvenom Ilkinom atentatu, neuspelom pokušaju Jelene Ilke Marković da ubije kralja Milana, u Sabornoj crkvi, hicem iz revolvera, 1882. Reč je o veoma zanimljivom životu i delovanju prve atentatorke u istoriji Srbije.

Jelena Ilka Marković (rođ. Bajić), supruga Jevrema Markovića, opozicionog poslanika i uspešnog vojnog komandanta, pripadala je intelektualnom krugu građanske klase, krugu prvih srpskih socijalista koji su se borili protiv apsolutizma kralja Milana za preobražaj srpskog društva u narodnu državu.

Atentat na kralja Milana bila je osveta za ubijenog muža, pukovnika Markovića (brata Svetozara Markovića), streljanog zbog topolske bune, koju je kovala pune četiri godine.

Ilka je osuđena 12. aprila 1883. na smrt streljanjem, potom pomilovana, ali je uskoro nađena zadavljena u požarevačkom zatvoru. Zbog atentata uhapšena je i Ilkina rođaka Lena Knićanka, najlepša žena tadašnjeg Beograda, koja je takođe nađena obešena u zatvoru 28. marta 1883, i to u jezivim ćelijama Rimskog bunara. Oba ubistva dogodila su se pod sumnjivim okolnostima, a vojnik na straži kod Lene Knićanke, takođe je ubijen.

U oba slučaja po jedan lekar iz komisije za uviđaj izdvojio je svoje mišljenje da se ne radi o samoubistvu (kod Knićanke bio je to Lazar Paču).

Godine 1891. kralj Milan i Milutin Garašanin optuživali su se u štampi kao naredbodavci ubistva. Kralj Milan je pokušao da atentat iskoristi protiv radikala, ali isleđivanje nije dokazalo njihovo učešće.

O jednom od najkontroverznijih atentata u istoriji Srbije pričaće Dragoljub Stojković, novinar i pisac knjige „Poslednji greh: Slučaj gospođe Markovićke; Beogradska tragedija“

[Кековац]

Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.

На овом линку је уз још неке уводне информације постављена и мапа локалитета који ће бити испитани https://www.oeaw.ac.at/en/imafo/read/what-is-histogenes

[НиколаВук]

На овом линку је уз још неке уводне информације постављена и мапа локалитета који ће бити испитани https://www.oeaw.ac.at/en/imafo/read/what-is-histogenes

[Ивица Јовановић]

Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.

Хвала ти Боже на малим милостима.

[Exiled]

Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.

Никад ништа оволико оптимистично није објављено на овом форуму. Ај Боже помози да ово дочекамо па да се одјављујемо лагано😉

[Gorance]

https://www.danubeogradu.rs/2023/04/beograd-za-pocetnike-zena-koja-je-pucala-na-kralja-ilkin-atentat/

Драгољуб Стојковић ми је зет . Знам да је човек месецима био по архивима да што више на ђе о Илки и уопште о атентату. Свет је мали

[Небо_Сав]

Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналаца који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.

Опет ће да бидне приговора од многих радозналаца-свезналица:  "бечка школа", истурено одељење на Бановом брду   

[Кековац]

Никад ништа оволико оптимистично није објављено на овом форуму. Ај Боже помози да ово дочекамо па да се одјављујемо лагано😉

Живи били па видели.

[Exiled]

Живи били па видели.

Управо тако.

[CosicZ]

Са https://www.sanu.ac.rs/

ПРЕДАВАЊА

ХИЛАНДАРСКИ МУЗИЧКИ ПИСАР ВИКЕНТИЈЕ „РОДОМ ИЗ НИША, ИЗ СРБИЈЕ“
Др Весна Сара Пено
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 4. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
АРЕАЛНА ИСТРАЖИВАЊА БАЛКАНСКОГ ЈЕЗИЧКОГ ПРОСТОРА: РЕЗУЛТАТИ, ПРОБЛЕМИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
У организацији Балканолошког института САНУ
др Андреј Собољев
Четвртак, 4. мај, 12 сати
Сала 2 САНУ
*
КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ВИТАЛНОСТИ И РАЊИВОСТИ
РОМСКОГ ЈЕЗИКА У СРБИЈИ
Др Мирјана Мирић
Петак, 5. мај, 13.30
Сала 2 САНУ

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА
АНТИЧКО КУЛТУРНО ПОКРЕТНО И НЕПОКРЕТНО НАСЛЕЂЕ НИША, ИСТОЧНЕ И ЈУЖНЕ СРБИЈЕ

Прво предавање
АНАЛИЗА АРХИТЕКТУРЕ КАСНОАНТИЧКОГ ОБЈЕКТА СА СВОДОВИМА
НА ЦЕНТРАЛНОМ ПЛАТОУ НИШКЕ ТВРЂАВЕ
Др Игор Бјелић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 29. мај, 12 сати
Милтимедијална сала Универзитета у Нишу

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ

Српски народни покрет 1848/1849. : дигитализација грађе / Александар Костић, Бранислав Војновић. – Београд : САНУ, Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију, 2022
Дигитализација Мирослављевог јеванђеља / Александар Костић, Бранислав Војновић. – Београд : САНУ, Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију, 2022
Говоре: академик Александар Костић
др Жарко Димић
Бранислав Војновић
Уторак, 9. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Писци у биоскопу : књижевна историја наших филмских доживљаја : антологија / Слободан Шијан. – Београд : Филмски центар Србије : Службени гласник, 2020
Говоре: дописни члан САНУ Слободан Шијан
др Бојан Јовић
Мирољуб Стојановић
Уторак, 23. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ

[CosicZ]

http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/xxiii-medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma/

У понедељак 22. маја у 18:30 часова, у Народном музеју Србије свечано ће бити отворена XXIII Међународна смотра археолошког филма, коју Народни музеј Србије реализује у сарадњи са Хеленском фондацијом за културу, Италијанским институтом за културу, Институтом Сервантес, Руским географским друштвом и Културним центром исламске Републике Ирана.

Почасни гост овогодишње Смотре је Република Грчка – Хеленска фондација за културу, чији филмови „Повраћај изгубљеног“ и „Дванаест деценија открића“ отварају овогодишњу смотру.  На свечаном отварању смотре наступиће хор Хеленске фондације за културу “Хеленофонија“, под диригентском палицом  Нефели Папоутсаки. У програм су ове године уврштена 22 филма из 6 земаља – Грчке (2), Италије (4) Шпаније (3), Русије (2),  Ирана (2),  и Србије (9).

Као и претходних година одабрани филмови се одликују високим продукцијским вредностима, разноликошћу приступа и атрактивним видовима интерпретације културне баштине, омогућавајући тако свим заинтересованима, заљубљеницима у древне цивилизације, ишчезле културе и заборављене народе да другачије сагледају драгоцене споменике светске баштине.

Међународна смотра археолошког филма у Народном музеју по први пут је, у сарадњи са организаторима Фестивала у Роверету, часописом Аrcheologia Viva и Италијанским институтом за културу у Београду, реализована 1998. године. Од самог почетка Смотра је замишљена као ревија најновијих филмских остварења документарног археолошког филма, а посебан куриозитет представља чињеница да је Београд један од ретких европских градова чија културна јавност, из године у годину, има прилику да се сусретне са најквалитетнијим филмским остварењима захваљујући којима упознајемо различите сегменте јединствене и непроцењиве светске културне баштине.

И ове 2023. године као и  претходних година, настављамо сарадњу са Културно-уметничким програмом и Образовно-научним програмом РТС-а, као и са Фондацијим „ Неозоик“.

Смотра ће трајати од 22 – 27. маја 2023. у Народном музеју Србије. Филмске пројекције ће током трајања смотре почињати сваког дана у 19.00 часова у  Народном музеју Србије. Целокупан програм XXIII Међународне смотре археолошког филма можете погледати овде.

http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2023/05/XXIII-Medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma.pdf


http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/predavanje-kulturna-politika-kraljevstva-srba-hrvata-i-slovenaca-slucaj-zok/

Предавање Јована Митровића „Културна политика Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Случај Зок“ одржаће се у уторак, 23. маја, с почетком од 18 часова.

https://vukova-zaduzbina.rs/2023/05/tribina-udruzenja-knjizevnika-srbije-i-vukove-zaduzbine-povodom-obelezavanja-dana-cirila-i-metodija/

Округли сто: „Српски језик и ћирилицаˮ
Понедељак, 22. мај, Вукова задужбина, у 11 часова
Краља Милана 2

Поздравна реч:
Проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине

Видак Масловарић, потпредседник Удружења књижевника Србије

Учесници:
Верољуб Вукашиновић, Ћирилица (песма)

Проф. др Виктор Савић, О Ћирилу и ћирилици

Др Срето Танасић, Српски језик и ћирилица

Проф. др Рајна Драгићевић, Проблеми наставе и науке о српском језику препознати на конгресима Савеза славистичких друштава Србије

Проф. др Милош Ковачевић, Српски језик и ћирилица у Српској књижевној задрузи

Проф. др Исидора Бјелаковић, Српски језик и ћирилица у Матици српској (научни пројекти и активности)

Проф. др Александар Милановић, Српски језик у НОКЦ-у у Тршићу

Проф. др Михаило Шћепановић, Српски језик у Црној Гори

Др Владан Јовановић, Српски језик и ћирилица у теснацу међу идеологијама

Др Марина Спасојевић, Српски језик и изазови родно осетљивог језика

Зорица Сорак, председница Књижевне заједнице УКС-а у Крагујевцу, Писмо Ћирилово

Песници, чланови Удружења књижевника Црне Горе:
Славица Војиновић

Радислав Гардашевић

Вишња Косовић

http://www.seecult.org/content/stara-srpska-predanja-kosovo-u-srpskom-predanju-i-nasledu-bg ( 23.5. u 18)

https://www.danubeogradu.rs/2023/05/predavanje-planine-i-planinski-vrhovi-srbije-u-kolarcevoj-zaduzbini/

Predavanje „Planine i planinski vrhovi u Srbiji“ predsednika Planinarskog saveza Srbije Ise Planića, biće održano u utorak 23. maja 2023. od 18.00.

U Zadužbini Ilije M. Kolarca Planić će publici predstaviti zapažanja i rezultate svojih istraživanja do kojih je došao u jedinstvenom geografskom i planinarskom poduhvatu. On se, po osvajanju najvišeg vrha sveta, Mont Everesta, zarekao da će da se popne i na najviše vrhove svih srpskih planina, te da ih potom opiše i publikuje u monografiji, što je sa uspehom i učinio.

Planić je hodom dosegao vrhove oko 170 planina Srbije, što nije uradio niko pre njega. Na takav način, u istraživanja je uneo i sopstvene utiske, ali je, na osnovu ličnih opservacija, ponudio i rešenja za brojne nedoumice.

[Кековац]

Занимљиво предавање о археогенетици отвореног типа сутра у Београду: https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/

Bilo bi dobro da snime.

Постављен је и видео <a href="https://youtube.com/v/NVvbTXU2nH8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/NVvbTXU2nH8</a>

[Ивица Јовановић]

Super! Hvala za link.