Аутор Тема: Културна дешавања која не смете пропустити  (Прочитано 37129 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Културна дешавања која не смете пропустити
« послато: Новембар 17, 2015, 01:33:12 поподне »
Како знамо да се на овом форуму окупља један фин свет, мислим да нам оваква једна тема не би била од вишка, те подстакнут двема сјајним изложбама, решио сам да позовем и остале који су у могућности да их обавезно посете. :)

Прва сјајна изложба одржава се у Историјском музеју Србије, који је отворен сваког дана осим понедељка од 11 до 16 часова, а где можете погледати фантастичну епопеју живота нашег великог научника Михаила Пупина.

Као инспирацију за одлазак на изложбу, предлажем да погледате гостовање Александре Нинковић Ташић у Емисији Агапе, која је главни организатор изложбе и врстан познавалац живота овог великог српског научника.

<a href="https://www.youtube.com/v/KeZY7fKQJd4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/KeZY7fKQJd4</a>

Друга сјајна изложба одржава се у Галерији Српске академије наука и уметности, која је отворена сваког дана осим понедељка од 10 до 21 часа, а где можете погледати изванредну поставку о животу и делу оснивача српске географије Јована Цвијића.

На изложби се могу видети уживо неке од карата које смо овде постављали, као и неке које нисмо, али и разни други експонати из Цвијићеве заоставштине. Нарочито је занимљива карта Цвијићевих путовања по југословенским земљама, која је цела ишарана његовим експедицијама, на којима су настала сва она врсна дела овог научника са којима се свако мало негде сретнемо.

Тако да будите слободни и закорачите кроз велика врата ова два храма културе и поклоните своју пажњу онима који су цео свој живот уперили ка само једном циљу откријте ком. :)



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #1 послато: Новембар 17, 2015, 02:51:49 поподне »
Када смо код једне констатације о језику из ПП, са којом се апсолутно слажем, не би било лоше прочиати рад Сњежане Кордић.

Ево линка: https://www.google.ba/search?q=snje%C5%BEana+kordi%C4%87+jezik+i+nacionalizam&hl=sr-BA&biw=&bih=&gbv=2&oq=Sne%C5%BEana+Kordi%C4%87&gs_l=heirloom-serp.1.1.0i13l5j0i13i30l5.719497.728144.0.729918.58.27.0.3.3.10.204.2364.9j13j1.23.0....0...1ac.1.34.heirloom-serp..42.16.1384.EuL99uIqAdw

Не могу да се сјетим на којој страници, али ми је најзабавнији дио био "превођење српског филма у хрватском биоскопу".
« Последња измена: Новембар 17, 2015, 04:00:29 поподне админ »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #2 послато: Новембар 17, 2015, 06:51:12 поподне »
Као инспирацију за одлазак на изложбу, предлажем да погледате гостовање Александре Нинковић Ташић у Емисији Агапе, која је главни организатор изложбе и врстан познавалац живота овог великог српског научника.

Гледао сам емисију. Ова жена је сјајна  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #3 послато: Новембар 17, 2015, 07:50:20 поподне »
Гледао сам емисију. Ова жена је сјајна  :)

Је л' да? :) Слажем се. Ја сам био одушевљен првом епизодом и са великим нестрпљењем сам чекао и овај други део. На страну то што се види да је сасвим овладала материјом, што са толико ентузијазма и живости ради на прикупљању грађе о Пупину, али ова жена има невероватно привлачан глас. Као да трепери нека виша сила у том звуку док говори. Како онда не отићи и на изложбу? :D



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #4 послато: Новембар 17, 2015, 08:16:27 поподне »
Амико, рећи ћу ти само да ми се допала у сваком погледу!  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #5 послато: Децембар 03, 2015, 12:01:01 поподне »
Да мало прозборимо и о култури нашој.
Српски језик је очуван на целом простору на коме су Срби живели. Код Хрвата то није случај.
Тамо где је била држава, ако су историјски услови дозвољавали, развој науке и уметности се кретао узлазном путањом. Иако је Србија била у саставу турске царевине више од четири века, народ је био власник целокупног духовног наслеђа. Зато се није чудити да је већ након добивања прве аутономије, иако је владар био неписмен, баш по његовом налогу дошло до наглог развоја школства као основе напретка сваке државне заједнице.
Прва Српска гимназија основана је у Сремским Карловцима 1728. године. У Сомбору СПЦ отвара четвороразредну граматичку школу (дакле гимназију) 1759. године, Прва новосадска српска гимназија (данас Јована Јовановића Змаја) 1810. године, Прва крагујевачка гимназија 1833, Прва зајечарска гимназија 1836, Прва београдска гимназија 1839, Прва ужичка гимназија 1839, а у Сарајеву Нижа српска гимназија је Декретом аустроугарске власти укинута 1882. године.
У Хрватској су у то време биле средње школе али на немачком и мађарском језику. Прва школа на "вуковизираном језику" - српском језику, била је Прва хрватска гимназија у Загребу 1850. године.
Матица српска основана је 1826. године у Пешти. Матица хрватска од 1874. године (у Загребу је основана Матица илирска 1842, Матица далматинска је основана у Задру  1862. године).
Српска академија наука и уметности утемељена је у Београду 1864. године. ЈАЗУ (Југословенска академија знаности и уметности) је основана у Загребу 1866. године. Име ХАЗУ (Хрватска академија ...) добива тек од доласка ХДЗ на власт (1991) изузев једног кратког периода током НДХ (1941-1945).
Иако на "брдовитом Балкану" у Србији је позоришни живот отпочео нагло да се развија: Српско народно позориште у Новом Саду основано је 1861. године, Народно позориште у Београду 1868. године, Цетињско позориште 1896. ...
Мада је Загреб имао непосредне везе са Бечом и Пештом, у то доба, два велика културна центра, доста касније дошло је до формирања прве позоришне куће. Хрватско народно позориште свечано је отворио аустријски цар Фрањо Јосиф I   14. листопада (октобра) 1895. године. Ово позориште је предводио православац Стјепан Милетић који је углавном изводио дубровачке писце, Држића, Палмотића и Ива Војновића. Друго хрватско народно казалиште отворено је у Осијеку 1907. године.

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #6 послато: Децембар 03, 2015, 04:41:36 поподне »
Pa ne radi se o takmičenju. Odnosno, ako ćemo već sa nekim da se poredimo, zašto ne npr sa Češkom, gde je prva gimnazija otvorena 1556.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #7 послато: Децембар 03, 2015, 05:50:24 поподне »
Ма, какво такмичење? Није ми било ни на крај памети! Само сам хтео да нагласим да је Србија и поред вековног ропства под Турцима и неписменог Милоша, отварала школе и културне установе. Ништа више.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #8 послато: Децембар 03, 2015, 06:58:13 поподне »
Ма, какво такмичење? Није ми било ни на крај памети! Само сам хтео да нагласим да је Србија и поред вековног ропства под Турцима и неписменог Милоша, отварала школе и културне установе. Ништа више.

Мислим да Милош и није био баш сасвим неписмен, него се претварао, да може да контролише шта Вук пише  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #9 послато: Фебруар 25, 2016, 10:40:07 поподне »
Није дешавање, али мислим да је реч о књизи вредној пажње, тако да за почетак препоручујем чанак са промоције у Москви. :)

Како су Срби протерани из Старе Србије — драма једне цивилизације (видео)

Капитална монографија „Стара Србија. Драма jедне цивилизациjе“, чији је аутор амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић и бивши директор Историјског института Српске академије наука и уметности, доживела је и руско издање.



Књига је представљена у Москви, у МИА „Русија севодња“, на округлом столу на тему „Трагедија српске државности: из историје до данашњих дана. Актуелни проблеми на Балкану“.

„Ово је руско издање моје последње књиге, која је већ објављена у Србији. Њен садржај представља резултат мог научног истраживања“, рекао је српски амбасадор, истичући да „Стара Србија“ није званичан став Владе Србије о ситуацији на Балкану и да је она написана пре његовог именовања на место амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији.

„Данас готово заборављено историjско-географско име Стара Србиjа носи у себи сву драматику целе српске историjе“, записао jе Терзић у уводним редовима ове књиге.

Луксузно опремљена и илустрована, на више од 600 страница, ова књига се, по ауторовим речима, бави jедном великом темом српске историjе с краја 17. века до краја 20. века, и има за циљ да укаже на основне историjске проблеме Старе Србиjе у последња два века (до разбиjања jугословенске државе) коjи су пресудно определили судбину ове земље.

Према Терзићевим речима, главна тема књиге је „протеривање српског народа из центра Старе Србије“ и „драма уништавања наше културе и цивилизације“.

„Стара Србиjа је област која обухвата простор Косова и Метохиjе, Рашки регион, смештен на југозападу данашње Србије, и Скопско-тетовску област, која данас припада Републици Македонији, а налази се на северу те земље. Суштина књиге су политички, цивилизацијски, демографски, религиозни процеси, то је питање протеривања српског народа из центра Старе Србије. Овај процес траје већ више од 200 година, а интензивиран је нарочито после Берлинског конгреса“, рекао је Терзић.

Бивши руски премијер проф. др Сергеј Степашин оценио је да је дело др Терзића једно од најбољих научних истраживања о историји српског народа.

„Сама књига говори о тешкој и трагичној историји Србије и односима са Русијом, посебно након распада Совјетског Савеза. После свих дешавања показало се да нам они које смо сматрали братским народима заправо нису братски, ни блиски, али сада је очигледно, искрено говорећи, да немамо блискијег народа од српског“, рекао је Степашин.

Професорка катедре компаративне политикологије МГИМО (Московски државни институт међународних односа) Елена Пономарјова оценила је да данас живимо у „ванредно тешкој ситуацији, у ванредно тешком времену“, да се у свету дешавају глобалне геополитичке игре, а да је „Балкан посебна зона светске политике“. Она је указала на то да се све оно што се дешава Србији одражава и на Русију, а да нас ова књига тера да „сагледамо прошлост, да размислимо о садашњем и да се замислимо о будућем“.

Наталија Нарочницка, председница Фонда историјске перспективе и руководилац Института за демократију и сарадњу у Паризу рекла је да је Терзићево истраживање „епохални одговор на изазов епохе“.

„Овај рад се несумњиво може назвати, са научне тачке гледишта — академским. Може се назвати епохалним одговором на епохалне изазове времена и епохе лажних вредности и митова. То што се десило са Косовом заправо је последица тога што је Запад охрабривао радикалне милитанте ОВК, а то је директно утицало на оно што се дешава и данас. Дешавања на Косову дала су подстицај радикалним снагама, које немају никакву везу са правим исламом, да се понашају још агресивније. Оно што се десило на Балкану у неком смислу је пробудило наде исламских радикала на успостављање калифата широм света. Европа, наравно, то одбија да призна. У Европи нема довољно стручне литературе о Косову, о тамошњим Србима, о међукултурним односима, о сеоби народа, о демографској ситуацији, почев од средњег века. Нема ниједног научног дела које би убедљиво приказало историјски развој овог ’чвора‘ међуцивилизацијских, међурелигијских и међудржавних односа и геополитичких противречности до данашњег дана“, рекла је Нарочницкаја.

Епископ моравички и старешина Подворја српске патријаршије у Москви Антоније Пантелић оценио је да је књига др Терзића дала много, не само српској и руској, него и светској култури.

Извор: Спутник.рс



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #10 послато: Октобар 13, 2016, 04:25:36 поподне »
Скоро заборавих на ову тему, али ево једне лепе најаве, која ће свакако бити занимљива уколико се оствари. ;)

Спутник: Дигитализација свих српских књига у библиотеци у Санкт Петербургу

Свих 370 књига на српском језику које се налазе у Националној библиотеци у Санкт Петербургу биће дигитализовано и стављено на интернет, предложио је директор библиотеке председнику Србије Томиславу Николићу, који је тај предлог одмах прихватио.

Дигитализацију српских књига које се налазе у Националној библиотеци иницирао је српски амбасадор у Москви Славенко Терзић.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #11 послато: Октобар 23, 2016, 12:06:49 пре подне »
Поштовани љубитељи књиге, тек да вас подсетимо да сутра почиње 61. по реду Међународни београдски сајам књиге. ;D ;D ;D

Сајам књига: Од сутра "Књиге у руке"

БЕОГРАД - Најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе, 61. Међународни београдски сајам књига, почиње сутра и до 30. октобра, под слоганом "Књиге у руке", окупиће више од 450 директних издавача, међу којима 40 иностраних.

Овогодишња земља почасни гост је Иран, која ће у централном делу хале 2а представити своју вишевековну културу и традицију, али и савремену књижевност и нове наслове преведене на српски језик. Фокус ће бити и на дијалогу српских и иранских писаца, а у Београд, како су најавили представници Иранског културног центра, долази група од 15-так издавача, седам писаца и 10 илустратора.

Сајам ће свечано отворити писац, професор Филозофског факултета у Новом Саду и председник Матице српске проф. др Драган Станић (Иван Негришорац) и иранска списатељица и редитељка Наргес Абјар.



Писци у фокусу биће Захар Прилепин (Русија) и Ерленд Лу (Норвешка), а са својим српским читаоцима дружиће се и Вил Фирт, Ведрана Рудан, Александар Мекол Смит, Александра Потер, Румјана Еберт, Маркета Хејкалова, Јани Вирк, Еуген Шуљкин.

Трибински програм Сајма биће посвећен 400. годишњици од смрти Шекспира и Сервантеса, 120. годишњици појаве романа "Хајдук Станко", веку од смрти Петра Кочића па све до сећања на годишњицу оснивања Јасеновца, српском роману у домаћем филму, превођењу јужнословенских књижевности и новим српским песникињама.

Нови програм "Арена од речи" биће усмерен на теме од значаја за књигу и културу данас - "Књига и ангажованост: пожељне и потиснуте теме", "Чије је наше наслеђе", "Између националне и колонијалне културе".

Најављени су и разговори са познатима из различитих професија о искуству читања, затим серија дијалога са савременим домаћим писцима о њиховим новим насловима и представљање непрофитних издавачких продукција у Србији у окружењу.

Форум Библиотекарског друштва Србије бавиће се набавком књига, стручњаци из десетак земаља и важних међународних организација учествоваће на конференцији посвећеној колективном остваривању права над писаним и илустрованим делима.

На Сајму ће бити постављен већи број изложби - о Сервантесу, Шекспиру, Кочићу, Ирану, Јасеновцу, изложена дела Милоша Шобајића, затим прва и раритетна издања Јаше Томића, Милана Ракића, Милорада Митровића и Кочића, као и 20 најлепших књига Међународне куће уметности за децу из Словачке.

Посебна пажња биће посвећена представљању дела уметника млађих од 30 година, па ће у сали "Јанко Веселиновић", названој по писцу чувеног романа "Хајдук Станко", од понедељка до суботе, наступаће аутори за децу и младе - од Лазе Лазића и Љубивоја Ршумовића, Раше Попова и Владимира Андрића, до Јасминке Петровић, Игора Петровића, Дејана Алексића и Бранка Стевановића.

Школски дан је у четвртак, 27. октобра, породични дани су 24. и 25. октобар када ће бити омогућено да цела породица са једном купљеном улазницом по цени од 600 динара посети манифестацију.

Као и претходних година биће додељене награде за издавача године, издавачки подухват године, дечју књигу године, најлепшу књигу, награда за најбољег издавача из дијаспоре, посебно признање за најбољу књигу из области науке.

Награда "Богдан Кршић" биће додељена за најлепшу књигу, а специјална признања за издавача, књигу или стрип и за младог дизајнера.

Од 26. до 30. октобра упоредо ће бити одржан Сајам образовања и наставних средстава под мотом "Образована Србија - успешна Србија", као и Сајам информисања, комуникација и маркетинга "Медиа маркет".

Појединачна улазница кошта 250 динара, а за групне посете 150 динара.

Последњег дана Сајма биће извршена примопредаја "Отворене књиге" амбасадорима Немачке, Аустрије и Швајцарске који ће следеће године представити књижевност на немачком језику као почасног госта 62. Међународног београдског сајма књига.

Извор: РТВ



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #12 послато: Октобар 24, 2016, 12:36:27 поподне »
3:34

<a href="https://www.youtube.com/watch?time_continue=233&amp;v=11VgesLjXYE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/watch?time_continue=233&amp;v=11VgesLjXYE</a>

;D



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #13 послато: Април 26, 2017, 11:01:17 поподне »
У Галериjи СAНУ отворена изложба "Градина на Jелици"

Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.

БEOГРAД - Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.

Изложбу су приредили Галериjа СAНУ и Народни музеj Чачак, уз подршку Oпштине Лучани, а првобитно jе иницирана у чачанском музеjу 2014. године поводом обележавања 30 година истраживања на локалитету Градина.

Нажалост, Танјуг није успео да сними ниједан снимак па морате сами отићи да видите, а уколико се задесите у Кнез Михаиловој, свакако је препоручљиво свратити. ;)



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #14 послато: Април 26, 2017, 11:25:42 поподне »
У Галериjи СAНУ отворена изложба "Градина на Jелици"

Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.

БEOГРAД - Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.

Изложбу су приредили Галериjа СAНУ и Народни музеj Чачак, уз подршку Oпштине Лучани, а првобитно jе иницирана у чачанском музеjу 2014. године поводом обележавања 30 година истраживања на локалитету Градина.

Нажалост, Танјуг није успео да сними ниједан снимак па морате сами отићи да видите, а уколико се задесите у Кнез Михаиловој, свакако је препоручљиво свратити. ;)

Можда и најбоље истражено рановизантијско утврђење у Србији. Све препоруке за изложбу, може се научити гомила занимљивих ствари о том историјском периоду.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #15 послато: Април 28, 2017, 01:06:04 поподне »
Можда и најбоље истражено рановизантијско утврђење у Србији. Све препоруке за изложбу, може се научити гомила занимљивих ствари о том историјском периоду.  :)

А и видети. Мени иначе већ по други пут пажњу плени употреба стакла у средњм веку. Не знам, имамо ли ми неки рад на ту тему, јер оно заиста изгледа импресивно? Више питања ме ту интересује. :)



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #16 послато: Април 28, 2017, 02:07:47 поподне »
А и видети. Мени иначе већ по други пут пажњу плени употреба стакла у средњм веку. Не знам, имамо ли ми неки рад на ту тему, јер оно заиста изгледа импресивно? Више питања ме ту интересује. :)

Најбоље је да погледаш монографију "Градина на Јелици" од професора Милинковића која је изашла 2010. године, ако те занима поближе оно што је ископано од материјала (има ту и стакла, прозорског као и фрагмената стаклених посуда). О средњовековном стаклу уопште је иначе писано у више чланака, успео сам да изгуглирам чак и један зборник радова посвећен управо томе:

https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/21579073_Srednjovekovno-staklo-na-Balkanu-V-XV-vek-
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #17 послато: Април 28, 2017, 02:15:03 поподне »
Најбоље је да погледаш монографију "Градина на Јелици" од професора Милинковића која је изашла 2010. године, ако те занима поближе оно што је ископано од материјала (има ту и стакла, прозорског као и фрагмената стаклених посуда). О средњовековном стаклу уопште је иначе писано у више чланака, успео сам да изгуглирам чак и један зборник радова посвећен управо томе:

https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/21579073_Srednjovekovno-staklo-na-Balkanu-V-XV-vek-

Ima ga i na Gugl buksu 8rečeno po vukovski). Može se i preuzeti kao pdf

https://books.google.rs/books?id=upRdvgAACAAJ&pg=PA75&hl=sr&vq=%22O+postojanju+radionica+nakita+starohrvatskog+doba+u+Sisku,+Vjesnik+ArheoloSkog+muzeja+u+Zagrebu%22&source=gbs_quotes_r&cad=6#v=onepage&q=%22O%20postojanju%20radionica%20nakita%20starohrvatskog%20doba%20u%20Sisku%2C%20Vjesnik%20ArheoloSkog%20muzeja%20u%20Zagrebu%22&f=false

Inače svojevremeno je u Večernjim novostima izašao tekst o iskopavanjima na planini Jelici pod simpatičnim naslovom:"Na planini, na Jelici, sastali se Vizantinci"

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:186012-Na-planini-na-Jelici-sastali-se-Vizantinci

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #18 послато: Април 28, 2017, 02:28:31 поподне »
Хвала обојици! Велико хвала! :D



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #19 послато: Јун 23, 2017, 03:12:29 поподне »
На Видовдан, 28. јуна у 19:30 часова, професор Милош Ковић ће одржати трибину под називом "Косовски завет" у Јагодини у просторијама гимназије "Светозар Марковић". Ово је јединствена прилика за све из Поморавља да чују професора Ковића, који први пут одржава трибину у овом делу Србије. Организатори су црквена општина јагодинска и Српска омладинска културна организација.
Линк ка фејсбук догађају:
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=315578152219554&id=236049589924753&aymt_tip=0&ref=aymt_homepage_panel
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #20 послато: Јун 27, 2017, 10:20:44 поподне »
Чисто да подсетим: сутра, на Видовдан, у гимназији "Светозар Марковић" у Јагодини, са почетком у 19:30, трибина под називом "Косовски завет" на којој ће говорити проф. др. Милош Ковић.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #21 послато: Јун 29, 2017, 05:07:29 поподне »
Извештај са трибине "Косовски завет" коју је синоћ, на Видовдан, одржао професор Милош Ковић у препуној сали јагодинске гиманазије.
http://sokoudruzenje.blogspot.rs/2017/06/blog-post_29.html

“Нека буде што бити не може,
Нека буде борба непрестана“

У овим стиховима песника и владике Петра II Петровића Његоша, нобеловац Иво Андрић видео је потпуни израз нашег основног и најдубљег колективног сећања, потпуни израз нашег најважнијег предања и завета, косовског завета. Косовски завет међу Србима живи још од средњег века, од славног боја на Косовом пољу. Да је жив и данас, доказано је и синоћ на трибини која се одржала у Јагодини, а на којој је говорио проф. др. Милош Ковић. 
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #22 послато: Септембар 14, 2017, 08:49:58 поподне »
Сјутра у шест поподне у Руском дому у Београду отвара се изложба коју не би требало пропустити (наравно, ко је у Београду или долази наредних дана у Београд):

"У галерији Руског дома, 15. септембра у 18:00 часова биће уприличено свечано отварање изложбе „Бог је са нама! Нек васкрсне Русија!“, посвећене херојима Белог покрета и њиховом верном служењу Русији у земљи и иностранству."

http://ruskidom.rs/sr/догађаји/најава-дешавања/2017/09/11/отварање-изложбе-„бог-је-са-нама!-нек-васкрсне-русија!“/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #23 послато: Септембар 19, 2017, 08:18:41 поподне »
Сутра, 20. септембра у 19 часова, у галерији Завичајног музеја у Јагодини биће отворена изложба "Моје Јадовно". На отварању изложбе ће говорити Душан Басташић, председник удружења "Јадовно 1941" и један од аутора изложбе. Изложба је рализована у сарадњи Завичајног музеја и Српске омладинске културне организације "СОКО" из Јагодине. Јединствена прилика за све из Поморавља да погледају ову изложбу која је већ обишла многе градове Републике Српске, Србије и иностранства. http://jadovno.com/moje-jadovno-u-jagodini-20-septembra-2017/#.WcFddfOg_IV

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #24 послато: Октобар 04, 2017, 06:09:31 поподне »
У Галерији САНУ у току је изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, која ће трајати до 12. новембра, па иако има времена, не треба пропустити прилику да се посети. ;)

Извор: Blic



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #25 послато: Октобар 04, 2017, 06:13:17 поподне »
У Галерији САНУ у току је изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, која ће трајати до 12. новембра, па иако има времена, не треба пропустити прилику да се посети. ;)

Извор: Blic

Изложба је прилично добра, препоручујем свима. Можда су експонати описани превише штуро, али то је само мој утисак. Значајан број ствари сам видео по први пут.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #26 послато: Октобар 04, 2017, 06:16:24 поподне »
Изложба је прилично добра, препоручујем свима. Можда су експонати описани превише штуро, али то је само мој утисак. Значајан број ствари сам видео по први пут.

Мени Кос рече јуче. ;)



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #27 послато: Октобар 04, 2017, 06:18:27 поподне »
Мени Кос рече јуче. ;)

И ја га баш упитах једну ствар, поведен изложбом, јер тамо чувени "прстен краљице Теодоре" стоји под описом "прстен Константина Немањића".

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #28 послато: Октобар 04, 2017, 06:31:01 поподне »
И ја га баш упитах једну ствар, поведен изложбом, јер тамо чувени "прстен краљице Теодоре" стоји под описом "прстен Константина Немањића".

Ваљаће се код некога распитати зашто је то тако. :)



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #29 послато: Октобар 04, 2017, 06:34:48 поподне »
Ваљаће се код некога распитати зашто је то тако. :)

Сазнаћемо већ некако  ;)

На мрежи crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #30 послато: Октобар 18, 2017, 01:45:43 пре подне »
У Галерији САНУ у току је изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, која ће трајати до 12. новембра, па иако има времена, не треба пропустити прилику да се посети. ;)

Извор: Blic

 

Крст цара Душана из 1348. године, на изложби Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, снимљено 06. октобра 2017., поред слике је каменотиском урађен снимак 1852. године у Загребу, за тамошњи Народни музеј и Архив, приликом враћања крста у Дечане из Црне Горе гдје је био код Владике П. П. Његоша од 1848. године. Крст је пренио калуђер Серафим Ристић из Црне Горе преко Далмације, Хрватске, Славоније, Србске Војводине, Угарске и књажевства србског у своје старо мјесто Дечане. Опширнији текст на 468. страни (Arkiv za povestnicu jugoslavensku, knjiga II, Ivan Kukuljević Sakcinski, 1852., u Zagrebu (https://books.google.rs/books?id=Cc5oAAAAcAAJ)), писца И. К. С. под насловом V. Изванредни прилог. Крст Душанов. 

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #32 послато: Октобар 25, 2017, 10:38:01 поподне »
 

Крст цара Душана из 1348. године, на изложби Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, снимљено 06. октобра 2017., поред слике је каменотиском урађен снимак 1852. године у Загребу, за тамошњи Народни музеј и Архив, приликом враћања крста у Дечане из Црне Горе гдје је био код Владике П. П. Његоша од 1848. године. Крст је пренио калуђер Серафим Ристић из Црне Горе преко Далмације, Хрватске, Славоније, Србске Војводине, Угарске и књажевства србског у своје старо мјесто Дечане. Опширнији текст на 468. страни (Arkiv za povestnicu jugoslavensku, knjiga II, Ivan Kukuljević Sakcinski, 1852., u Zagrebu (https://books.google.rs/books?id=Cc5oAAAAcAAJ)), писца И. К. С. под насловом V. Изванредни прилог. Крст Душанов.

Поред експоната пише да је крст највероватније или дорађен у 17. веку или настао у целости у том веку. Ако се не варам, још један сличан крст, који је изложен, датиран је такође у 17. век.

Такође, као што је Селаковић приметио, пред прстена краљице Теодоре, пише прстен Константина Немањића?

Ово да ли је грешка, или неко ново сазнање, не знам, знам само да га сви до сада распознавасмо као прстен краљице Теодоре.

Било би занимљиво погледати у каталогу, шта стоји за ове експонате, мада верујем исто што и на картицама поред њих.



На мрежи crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #33 послато: Октобар 27, 2017, 05:11:40 поподне »
Поред експоната пише да је крст највероватније или дорађен у 17. веку или настао у целости у том веку. Ако се не варам, још један сличан крст, који је изложен, датиран је такође у 17. век.

Такође, као што је Селаковић приметио, пред прстена краљице Теодоре, пише прстен Константина Немањића?

Ово да ли је грешка, или неко ново сазнање, не знам, знам само да га сви до сада распознавасмо као прстен краљице Теодоре.

Било би занимљиво погледати у каталогу, шта стоји за ове експонате, мада верујем исто што и на картицама поред њих.

Тридесетак година касније, након што је 1852. у Загребу каменотиском урађен снимак, Стојан Новаковић је 1884. године дао анализу натписа у постољу Крста Душанова и одредио вријеме његова настанка у прву половину 18. вијека, из које дајем на увид односне дијелове:

" ... Међу тим натпис тога крста потпуно је лажан, а по свој прилици и крст је од некога другог, а не од Душана. За то се ни слика двоглавога орла која је на том крсту не може ставити у 1348. год. која би по том натпису долазила. Да је натпис лажан ево по чему мислимо ... б. Натпис је писан по руски; руско је ... И форме слова и сви ови знаци русизма могућни су тек у првој половини XVIII века. ... Нећу порећи да је могућно, да је крст из времена Душанова, о чему би се у осталом морала саслушати мњења техничких вештака, а да су само доњи део с натписом калуђери после, без сумње ради прошње и трговине, измислили. Очевидно је, да се састављач натписа трудио да га склопи у старом стилу. Али га је невештина издала."

Текст је Новаковић дао у биљешци на 42. и 43. страници свога дјела Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности, објављено у Годишњици (Николе Чупића) VI., 1884., из које је "на по се" дјело штампано посебно исте године.
(http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/113/heraldicki-obicaji-u-srba-u-primeni-i-knjizevnosti)

Слике 42. и 43. странице су на линковима http://ubsm.bg.ac.rs/ID/113/mid/113-0048.jpg , http://ubsm.bg.ac.rs/ID/113/mid/113-0049.jpg

Увид у каталог изложбе сигурно би ријешио нашу недоумицу да ли је "мњења техничких вештака" успјело до сада ријешити ово занимљиво питање наше историје о старости (17. или 18., или 14.вијек) Крста Душанова ?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #34 послато: Октобар 28, 2017, 12:22:40 пре подне »
Нећу порећи да је могућно, да је крст из времена Душанова, о чему би се у осталом морала саслушати мњења техничких вештака, а да су само доњи део с натписом калуђери после, без сумње ради прошње и трговине, измислили. Очевидно је, да се састављач натписа трудио да га склопи у старом стилу. Али га је невештина издала."

Ово је било и моје неко мишљење док сам га посматрао, да је могуће да је горњи део оригиналан, а доњи из каснијега времена. Наравно, то би само хемијска анализа материјала могла да потврди. У сваком случају, иако занимљиве симболике, још увек загонетка за истраживаче. ;)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #35 послато: Октобар 31, 2017, 04:09:59 поподне »
Непознати Паја у Светогорској
М. А. К. | 30. октобар 2017. 23:07 | Коментара: 0
У Дому Јеврема Грујића у Светогорској, у среду у 19 часова биће отворена изложба једног од највећих српских сликара Паје Јовановића, под називом "Од чика Паје". Изложба ће трајати до 4. марта



У ДОМУ Јеврема Грујића у Светогорској, у среду у 19 часова биће отворена изложба једног од највећих српских сликара Паје Јовановића, под називом "Од чика Паје". Изложба ће трајати до 4. марта.

Поставка обухвата 38 ремек-дела од којих ће нека први пут бити приказана нашој јавности. Слике су уступљене из колекција Музеја града Београда, Народног музеја Панчево, Историјског музеја Србије, док су три из приватне колекције.

Извор: Вечерње новости



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #36 послато: Новембар 06, 2017, 07:15:59 поподне »
Два века великана
Р. Р. | 06. новембар 2017. 14:14 | Коментара: 0

Изложба о Анастасу Јовановићу у МПУ



ИЗЛОЖБОМ "Анастас Јовановић (1817- 1899) - пионир примењене уметности и дизајна", која ће бити отворена данас, Музеј примењене уметности у Београду (МПУ) свечано ће обележити свој Дан, 6. новембар.

Своју прославу МПУ ове године посвећује обележавању 200 година од рођења Анастаса Јовановића, који по обиму и квалитету уметничког рада и иновативном деловању на више поља визуелне уметности, представља изузетну личност српске културе 19. века. Јовановић је остварио пионирску делатност у неколико области визуелног изражавања, које припадају домену примењене уметности и дизајна. Поред фотографије и литографије, пионирски карактер има и његова делатност на изради нацрта за декоративне предмете намењене сакралној и профаној употреби.

Најобимније колекције његових нацрта чувају се у МПУ и у Галерији Матице српске у Новом Саду, и оне ће, после пет деценија, јавности бити представљене као јединствена целина. Ови нацрти настајали су током ширег временског периода Јовановићевог живота и рада у Бечу, од завршетка Академије 1846, до повратка у Београд 1858. У њима је препознатљива блиска аналогија са предметима европског порекла из тога времена, сачуваним у музејским колекцијама у Србији и иностранству.

Ауторка изложбе је музејска саветница мр Јелена Пераћ, а манифестацију ће отворити министар културе Владан Вукосављевић.

Извор: Вечерње новости



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #37 послато: Новембар 25, 2017, 05:16:50 поподне »
Вечерашњи концерт Слободана Тркуље и Балканополиса.

<a href="https://www.youtube.com/v/9ywVsgt026E" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/9ywVsgt026E</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #38 послато: Новембар 27, 2017, 01:01:50 поподне »
Сава Хиландарац библиотекар - Живот и дела , предавање Данијела П. Живковића са Масарикова универзитета у Брну, четвртак 30. новембра у 19 часова, Српска академија наука и уметности, Кнез Михаилова 35, Београд

https://www.facebook.com/events/379234592531317/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #39 послато: Новембар 27, 2017, 03:45:59 поподне »
Вечерашњи концерт Слободана Тркуље и Балканополиса.

Концерт је био величанствен.
Ко воли да слуша Тркуљину музику, појавили су се први снимци са концерта на јутјубу:

https://www.youtube.com/results?search_query=balkanopolis+sava+centar
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #40 послато: Новембар 27, 2017, 03:49:20 поподне »
Концерт је био величанствен.
Ко воли да слуша Тркуљину музику, појавили су се први снимци са концерта на јутјубу:

https://www.youtube.com/results?search_query=balkanopolis+sava+centar

Верујем да си уживао слушајући мултиинструменталисту Тркуљу?
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #41 послато: Новембар 27, 2017, 07:11:47 поподне »
Веруј ми да је то требало доживети. Фантастичан наступ. Речима тешко описиво.
Мој син (12 година) ми од те вечери тражи да му пуштам музику Балканополиса.
Њему је најзанимљивија "Питагорино оро". Мени је нешто сасвим врхунско "Лабарум", инструментална композиција о средњевековном Цариграду. Уз раме овој је и "Константин".

Питагорино оро:
<a href="https://www.youtube.com/v/baRUSNM6VTM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/baRUSNM6VTM</a>

Лабарум:
<a href="https://www.youtube.com/v/pYER4S5rrDk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/pYER4S5rrDk</a>

Константин:
<a href="https://www.youtube.com/v/sgpEEfzF3JQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/sgpEEfzF3JQ</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #42 послато: Новембар 30, 2017, 01:45:36 пре подне »
Изложба Стећци Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе, отварање 08.12.2017. у 18.00 h, траје 8–31. децембар 2017. године, у Атријум Народне библиотеке Србије, аутор: Мирјана Вукасовић, Музеј града Пераста.

На отварању изложбе говориће др Горан Комар и Драгана Стојковић, етнолог.

https://www.nb.rs/events/event.php?id=32515

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #43 послато: Април 01, 2018, 11:02:39 поподне »
У Галерији САНУ у току је изложба слика Уроша Предића. Изложба траје до 15. априла. После дужег времена може се видети и чувена Предићева слика "Косовка девојка".

Више на: даниубеограду.рс



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #44 послато: Април 13, 2018, 11:04:59 поподне »
Ко је узео карте, да не заборави. :)




Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #45 послато: Септембар 17, 2018, 12:04:40 поподне »
Педагошки музеј, Хералдички клуб и Александар Ћеклић

позивају вас на отварање изложбе

УМЕТНИЧКИХ ПОВЕЗА КЊИГА
АЛЕКСАНДРА ЋЕКЛИЋА
ПОВОДОМ 25 ГОДИНА РАДА

Педагошки музеј,
Узун Миркова 14, Београд
среда, 19. септембар 2018. у 19 сати

Изложба је отворена до 30. септембра

Радно време: уторак-субота 10-17 сати
      недеља 10-15 сати




АЛЕКСАНДАР ЋЕКЛИЋ
ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКИХ ПОВЕЗА КЊИГА ПОВОДОМ 25 ГОДИНА РАДА

На  изложби су представљена 32 рада, настала у последњој деценији. Реч је о кожним повезима књига, урађеним у традиционалном или модерном стилу, углавном, из друге половине XIX и прве половине XX века. У питању су прва издања књига из књижевности, историје, уметности, етнологије и теологије. На изложби је представљено и Мирослављево јеванђеље, повезано техником српског средњовековног повеза, са одговарајућим структуралним и декоративним елементима. Најстарија књига на изложби је Октоих петогласник Божидара Вуковића, штампан у Венеција 1537. године, на коме је извршена  рестаурација листова и повеза из XVIII века.

http://www.pedagoskimuzej.org.rs/%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0-%D0%BA/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #46 послато: Октобар 26, 2018, 10:18:54 пре подне »
Поводом једног века од Великог рата, на трибини "Култура путем поште" у среду 7.новембра 2018. године у 18:30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13, одржаће се предавање на тему "Србија и Русија у Великом рату". Предавач ће бити професор Андреј Тарасјев (Филолошки факултет Београд). У музичком делу програма учествује хор руске песме "Лучинушка". Руску поезију рецитоваће драмска уметница Зорица Јовановић и на руском језику читаће проф. др Јелена Михајловић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #47 послато: Новембар 23, 2018, 03:49:17 поподне »
За све љубитеље хералдике из Сомбора и околине. Јединствена прилика... :)
Градска библиотека "Карло Бијелицки" (дечје одељење)


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #48 послато: Новембар 23, 2018, 10:28:40 поподне »
За сваког љубитеља хералдике, сигуран сам да ће имати шта да се погледа, а уколико се стигне и на отварање сигурно и чује. :)

Кад смо већ код ове теме, а такође за љубитеље хералдике, за препоруку је и тренутна изложба у Историјском музеју Србије "Крај Великог рата 1917-1918". Има сјајних и до сада необјављиваних херадличких предмета и цртежа. Поред свега тога, изложен је и значајан број одликовања везаних за Први светски рат, и цела поставка је сјајно урађена.

http://www.politika.rs/scc/clanak/415511/Kultura/Izlozba-o-kraju-Velikog-rata-u-Istorijskom-muzeju

Цена улазница је 200 динара, а изложба ће трајати наредних годину дана, и не треба је пропустити. ;)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #49 послато: Јануар 31, 2019, 03:29:14 поподне »
Још један леп догађај у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13, у среду 6. фебруара 2019. године, од 18:30 часова, гостују и наступају чланови култне музичке групе "Ренесанс".



Колега који је све ово организовао, рече ми да ће око 2/3 програма бити свирка, а око 1/3 прича.
Па, ко воли овакву музику, нек изволи!
Улаз је бесплатан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #50 послато: Фебруар 28, 2019, 08:36:10 пре подне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #51 послато: Април 06, 2019, 12:09:48 пре подне »
20. МЕЂУНАРОДНА СМОТРА АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА (2-9.4.2019.)


http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2019/03/Program.pdf

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #52 послато: Мај 09, 2019, 02:26:45 поподне »
Трибина "Култура путем Поште" - гост академик Матија Бећковић

Поводом изласка из штампе сабраних дела Матије Бећковића, на трибини под називом: "Култура путем Поште", одржаће се предавање из циклуса: "Портрети српских писаца", на тему: "У славу поезије“ - књижевни портрет Матије Бећковића.

Програм ће се одржати у среду 22. маја 2019. године у 18.30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13. На трибини ће говорити академик Матија Бећковић. Улаз је слободан.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #53 послато: Мај 19, 2019, 01:40:26 пре подне »
Одлична изложба у Конаку кнегиње Љубице - "Барокни Београд - Преображаји 1717-1739.", о Београду и барокној обнови коју је доживео за време краткотрајне аустријске окупације у првој половини 18. века. Обишао сам је током Ноћи музеја, све препоруке. Траје до 4. јуна, мада ми је кустоскиња наговестила да ће можда бити продужена до септембра. Нарочит утисак су ми оставили скице и планови Београда из Бечког архива, са уцртаним објектима пре и за време аустријске окупације; такође једна велика и врло детаљна мапа из 1721-22. на којој је поред Београда приказана и његова околина, са уцртаним скицама села (препознао сам села Репиште, Жарково, Раковицу, Ресник, Кумодраж, итд.).

http://www.mgb.org.rs/izlozbe/2019/2177-barokni-beograd-preobrazaji-1717-1739

https://www.nationalgeographic.rs/vesti/13542-ostaci-baroka-u-konaku-kneginje-ljubice-nova-izlozba-u-muzeju-grada-beograda.html
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #54 послато: Мај 19, 2019, 01:59:53 пре подне »
Одлична изложба у Конаку кнегиње Љубице - "Барокни Београд - Преображаји 1717-1739.", о Београду и барокној обнови коју је доживео за време краткотрајне аустријске окупације у првој половини 18. века. Обишао сам је током Ноћи музеја, све препоруке. Траје до 4. јуна, мада ми је кустоскиња наговестила да ће можда бити продужена до септембра. Нарочит утисак су ми оставили скице и планови Београда из Бечког архива, са уцртаним објектима пре и за време аустријске окупације; такође једна велика и врло детаљна мапа из 1721-22. на којој је поред Београда приказана и његова околина, са уцртаним скицама села (препознао сам села Репиште, Жарково, Раковицу, Ресник, Кумодраж, итд.).

http://www.mgb.org.rs/izlozbe/2019/2177-barokni-beograd-preobrazaji-1717-1739

https://www.nationalgeographic.rs/vesti/13542-ostaci-baroka-u-konaku-kneginje-ljubice-nova-izlozba-u-muzeju-grada-beograda.html
Тај период није био дуг, али је био активан у урбанисточком смислу
"Međutim, novi rat između Austrije i Turske srušio je sva utvrđenja i bedeme i vratio Beogradu orijentalni izgled.
Iako je većina baroknih promena u gradu nestala, njeni tragovi se i danas čuvaju u jezgru grada, u izgledu glavnih saobraćajnica i blokova zgrada. "
Тај период је трајао приближно као и период између два светска рата, а ако су саобраћајнице сачуване,  било је и грађевина које су биле дуж тих саобраћајница које нису сачуване (које су вероватно личиле на оне у петроварадинском подграђу).

Ван мреже achillea millefolium

  • Одбор за дигитализацију
  • Гост
  • ******
  • Поруке: 19
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #55 послато: Мај 27, 2019, 11:51:42 пре подне »
Сутра (28. маја) у 18 часова, у Малој сали Коларца, у оквиру циклуса "Портрети из историје српске филологије", др Виктор Савић држи предавање о Милану Решетару.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #56 послато: Мај 27, 2019, 08:45:57 поподне »
Наступ Кубањског козачког хора, 11. јуна у 20 часова, у "Сава центру".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #57 послато: Јун 01, 2019, 04:22:24 поподне »
„Користимо прилику да вас позовемо да нам се као и претходне године придружите на манифестацији Спортског Сабрања Свете Србије, а која је у претходних пет година угостила преко 130.000 малишана и њихових породица. Обавештавамо Вас да се ове године, Сабрање наставља по шести пут, у суботу 8. јуна на спортским теренима иза кружног тока на Ади Циганлији у организацији ПСУСС.

Укратко о Манифестацији

Спортско Сабрање Свете Србије је манифестација од посебног значаја за Град Београд, коју са благословом Његове Светости Патријарха српског  господина Иринеја, већ шест година организује Православно спортско удружење ”Свети Срб и ја” (ПСУСС). Она је уз промовисање важности очувања духовног и телесног здравља наших најмлађих, како је то Свјатјејши назвао кованицом ”хармонично васпитање”, до сада укупно заинтересовала и на једном месту окупила, више од 130.000 посетилаца. Прве године спортска тема је био фудбал, друге кошарка, треће тенис, четврте краљица спортова – атлетика, а пете рукомет.

Поред већ омиљених спортских станица: гимнастике, пењања на вештачку стену, стреличарства, јахања понија, учења свиборских чобанских вештина, учења витешких дисциплина и начина живота у шатору, и на десетине других, по први пут биће и спортска станица авио моделарства, а за најмлађе ће бити и изненађење: огромне играонице двораца и пењалица на надувавање.
Шесто окупљање биће између осталог посвећено одбојци, а главну реч ће водити наше репрезентативке - актуелне светске првакиње, које ће нам у краткој паузи у припремама за Олимпијаду 2020. године у Токију, као промотери овог екипног спорта, показати његове племените вештине, као и освојени шампионски пехар.

Спортски програм чине и турнири у: кошарци, фудбалу, рукомету, стоном тенису. Оно што ће такође бити изненађење јесте и преко десет одбојкасшких врхунских тренера ће у трајању од три часа тестирати деци која показујунајбоље спортске предиспозиције за бављење овим спортом.
У циљу очувања институције продице дружићемо се са многодетним породицама, а цео културни програм биће посвећен управо теми наше основне ћелије друштва ”институцији породице”
Сабрањe, као сваки пут до сада, почиње Светом Литургијом на отвореном простору. Програм ће својим наступима обогатити музички уметници: Лена Ковачевић, Жељко Васић, Мари Мари, Ивана Јордан, Бојан Маровић, Борис Режак, као и многе певачке и играчке групе и многи други.
Програм Сабрања ће бити отворен великим колом које ће након Свете Лирургије одиграти преко 200 младих фолклораша.

За све учеснике спортских у културних програма обезбеђени су аутобуски превоз, освежење и храна.

[email protected]
 
   
Сатница 6. Сабрања Свете Србије:

         9:00  Света Литургија
       11:30  Отварање/ Почетак културно-уметничког програма
     (око 200 играча фолклора одиграће ужичко коло, затим турнири у свим спортовима и отварање спортских станица)       
       12:30 Ручак – војнички пасуљ
       14:00  Фестивал фолклора на бини
       17:00 Додела медаља у свим дисциплинама
       18:00 Биоскоп Свете Србије на отвореном – гледамо филм ”Краљ Петар”       
       20:30 часова, крај манифестације

У нади да ћемо се дружити на Спортском Сабрању, срдачно вас поздрављамо!

 Димитрије Стикић
       Председник“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #58 послато: Јун 05, 2019, 03:47:24 поподне »
ТРИБИНА "KУЛТУРА ПУТЕМ ПОШТЕ" - ХИЛАНДАР И СВЕТА ГОРА ИЗМЕЂУ МИТА И ИСТОРИЈЕ

Поводом осам векова од стицања аутокефалности Српске православне цркве, на трибини под називом: "Kултура путем поште", одржаће се предавање на тему: "Хиландар и Света Гора између мита и историје“. Предавачи ће бити: проф. др Милисав Савић и др Александар Б. Лаковић.

Програм ће се одржати у среду 12. јуна 2019.године у 18.30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13. Улаз је слободан.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #59 послато: Септембар 06, 2019, 05:37:39 поподне »
У Галерији САНУ до 20. октобра можете погледати изложбу слика Љубе Поповића.

Чланак из Политике:

Раскош и узнемирење на платнима Љубе Поповића

Први пут у Галерији САНУ моћи ће да се види преглед читавог његовог опуса и то искључиво кроз дела која се чувају у музејским и приватним колекцијама у Србији



Поштоваоци стваралаштва Љубе Поповића (1934–2016), једног од наших најпознатијих сликара и академика, имаће од вечерас у 19 сати ретку прилику да први пут у ексклузивном излагачком простору Галерије САНУ виде преглед читавог његовог опуса, и то искључиво кроз дела која се чувају у музејским и приватним колекцијама у Србији. Од око 150 радова који су им били на располагању, аутори изложбе, историчар уметности Никола Кусовац и супруга нашег уметника, Славица Батос, одабрали су 45 дела (нека ће се сада наћи у јавности након паузе од неколико деценија), углавном великих формата, на чему је, како су подсетили у разговору с медијима, приликом ретких излагања и сам сликар инсистирао.

У обрнутом редоследу, од најновијих ка најстаријима, с изузетком прве изложбене сале, у којој је импозантни триптих „У част Џејмса Фрејзера” заједно с још три слике из периода око 1978, посетиоци ће моћи да се увере зашто се за Љубино сликарство каже да је надреалистично, фантастично, симболистичко, у историјској и теоријској вези с контекстом Медиале, али опет и сасвим самосвојно. Кусовац га је оценио епитетом тотално и, како се истиче и у каталогу који прати излoжбу, могло би се рећи и интегрално, тако би га Љуба Поповић лично окарактерисао, „сматрајући да се тако обједињују филозофски став у односу на судбину човека у свету, ослушкивање најинтимнијих трептаја сликаревог бића и изврсно познавање заната”. Неспорно, слике које је стварао делују снажно на посматрача било о којој фази да је реч и било да је то „због еротског набоја, због необичних створења, због ликовног богатства заснованог на непрегледном мноштву облика, за које је тешко рећи да ли припадају органском или минералном свету, реалности или пределима из залеђа свести и разума”. Умножени углови гледања и чињеница да је сваки део једнако важан као и целина додатак су и раскоши, али и узнемирењу. У сагласју са ставовима које је наш уметник често износио: „Сликарство има моћ откровења.” „Ја сам један мрачан квадрат... област из које долазе надражаји без контроле разума”, умео је, такође, да каже, а и да закључи: „То што не знам шта ће се на слици појавити, то је за мене главни погон у раду. Извор најинтензивнијег узбуђења.”

Део поставке је и једна посебност – филм „Љуба” из 1974, који није био виђен од првог и јединог приказивања на телевизији 1975, а који је снимио Мишел Лансло за серију емисија на француској телевизији под називом „Сликари нашег времена”. Реч је о остварењу које се дешава у атељеу у пасажу Одеса, који ће већ наредне године бити разрушен, у којем директно пред камерама Љуба почиње и ради слику „Лепота ђавола”.

Истичући да је прави иницијатор ове изложбе председник САНУ Владимир Костић, Славица Батос додала је да је огроман рад уложен у анализу и обједињавање Љубине документарне заоставштине и комплетан попис слика, којих је иза себе оставио око 3.000, па је било могуће направити овакав, заиста репрезентативан избор. Кусовац, који је нашег сликара познавао од детињства и који посебно памти њихова дружења, уз гледање филмова, у Кинотеци, али и ватрене расправе и дијалоге, надовезује се:

„Његов рад изданак је београдског погледа на свет, у време сусрета фигурације и апстракције, наслања се на наше ствараоце из педесетих и шездесетих година прошлог века, тада смо предњачили и у светским размерама. Његов приступ био је свеобухватан, његов радни сто био је пренатрпан средствима за брисање, више је брисао него писао. Сећам се да ме је, када сам дан за даном свраћао до атељеа, пропитивао да ли видим неке разлике на платну. Тешко сам их примећивао, али он ме је грдио што не увиђам сваку ситницу.”

Подсетимо, први наговештаји цртачког дара Љубе Поповића десили су се у Ваљеву, где је као гимназијалац за потребе једног од локалних биоскопа израђивао рекламне паное великог формата са сценама из филмова. Таленат је усавршавао на београдској Академији за примењену уметност, студије је наставио и окончао на Академији за ликовну уметност, захваљујући подршци Марка Челебоновића. На завршној изложби студентских радова, 1959, Љубине слике привлаче пажњу и Леонида Шејке, идејног вође покрета Медиала. Већ 1963. Љуба напушта Београд и одлази у Париз, поневши са собом само један блок са цртежима и неколико осликаних платана смотаних у ролну. Након познанства са Жинет Сињак, ћерком сликара Пола Сињака, наш уметник почиње да се пробија на француској сцени, о њему ће ускоро почети да пишу Андре Пјер де Мандијарг, Ален Жуфроа, Рене Етијамбл, Патрик Валдберг, Ален Боске, Густав Рене Хоке… Његова интернационална каријера обележена је великим бројем самосталних и колективних изложби и изласком тринаест монографија. Уз његову подршку основана је Модерна галерија Ваљево.


Такође, интервју који вреди погледати:

<a href="https://www.youtube.com/v/6Z5iCdf8Up8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/6Z5iCdf8Up8</a>



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #60 послато: Септембар 11, 2019, 08:37:04 пре подне »
ТРИБИНА "KУЛТУРА ПУТЕМ ПОШТЕ" - ГОСТ АKАДЕМИK ЉУБОМИР СИМОВИЋ

На трибини "Kултура путем поште" у оквиру циклуса "Портрети српских писаца" одржаће се предавање на тему: „Kњижевни портрет Љубомира Симовића“. Програм ће се одржати у среду 25. септембра 2019. године у 18.30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13. Предавачи ће бити: проф. др Радивоје Микић, проф. др Александар Јовановић, проф. Дејан Мијач и академик Љубомир Симовић. У музичком делу програма учествују чланови ансамбла „Ренесанс“. Улаз је слободан.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #61 послато: Септембар 23, 2019, 05:45:27 поподне »
Ко има времена, нек сврати на концерт у чешку амбасаду (среда у 18:30), где ћу са колегама извести музику чешких композитора Дворжака и Јаначека (неколико колега из крагујевачке музичке школе и са музичке академије, свако по једну тачку) :)
« Последња измена: Септембар 23, 2019, 05:48:16 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #62 послато: Септембар 23, 2019, 06:25:49 поподне »
Свака част, Душане!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #63 послато: Септембар 23, 2019, 06:27:05 поподне »
Ко не зна, амбасада Чешке републике је на почетку Булевара краља Александра, прекопута Главне поште у Београду.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #64 послато: Септембар 23, 2019, 07:12:31 поподне »
Свака част, Душане!
Хвала Небо! :)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #65 послато: Септембар 23, 2019, 07:15:42 поподне »
Ко не зна, амбасада Чешке републике је на почетку Булевара краља Александра, прекопута Главне поште у Београду.

Ако се не варам, ту је и капитулација потписана.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #66 послато: Септембар 23, 2019, 07:50:22 поподне »
Ово је свечана сала у којој се и концерти организују...Саме локације чешке амбасаде у Београду, као и српске у Прагу, сведоче о односима након првог светског рата (чешка амбасада је у близини Скупштине, а српска је неких пар десетина метара од Карловог моста) .


« Последња измена: Септембар 23, 2019, 07:54:12 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #67 послато: Септембар 23, 2019, 08:08:04 поподне »
Ако се не варам, ту је и капитулација потписана.
Нисам знао за тај податак...изгледа да Немци нису случајно изабрали ту зграду, која је и симбол српско-чешког пријатељства које се потпуно материјализовало распадом Аустроугарске , за шта смо и ми у великој мери заслужни, а то је за Немце била сигурно болна тачка, па су управо и изабрали за њих симболично болну локацију као и у случају вагона у Паризу (у то време Чешка је већ била део протектората, па не знам коју је намену зграда имала након немачке окупације Чешке, а пре априлског рата)
« Последња измена: Септембар 23, 2019, 08:13:51 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #68 послато: Септембар 23, 2019, 10:00:49 поподне »
Ако се не варам, ту је и капитулација потписана.

"Капитулација", под наводницима, с обзиром да они који су то потписали 17. априла 1941. нису имали никаква овлашћења нити опуномоћења да било шта слично потписују. Влада и краљ су се извукли из земље и били су у избеглиштву, они никакву капитулацију нису потписали.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #69 послато: Септембар 25, 2019, 04:35:17 поподне »
Једно обавештење, пошто сам управо сазнао да је концерт затвореног типа, ко би долазио, нек се на вратима амбасаде позове на моје име (тако сам се договорио са њима) ...у 18:30 је коктел, у 19:00 почиње концерт

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #70 послато: Септембар 26, 2019, 11:45:22 поподне »
Душане како је било јуче?

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #71 послато: Септембар 26, 2019, 11:51:56 поподне »
Душане како је било јуче?

Нисам слушао Дулетов јучерашњи наступ у Београду, али сам сигуран да је био сјајан! :)
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #72 послато: Септембар 26, 2019, 11:58:03 поподне »
Душане како је било јуче?
Лепо је било :) Концерт је потрајао мало дуже ( око сат и по), али реакције су биле одличне од стране публике ( углавном су били Чеси који живе у Србији, пословни људи, којих има око 300, како ми је рекао један Чех после концерта) ...Питао сам људе из амбасаде да ли се често организују концерти, и рекли су да је тако, али штета што је све то затвореног типа (са друге стране разумљиво, пошто се ради о амбасади, која је правно гледано, друга држава и сви посетиоци морају бити поименице најављени)...Извео сам једну  композицију за оргуље, а хармоника добро подражава тај звук и све им је то било изненађујуће пошто нису имали прилике да чују хармонику у таквом издању, а акустика је у тој сали скоро као у катедрали, па се и стекао тај дојам по речима оних који су слушали

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #73 послато: Септембар 27, 2019, 12:01:59 пре подне »
Нисам слушао Дулетов јучерашњи наступ у Београду, али сам сигуран да је био сјајан! :)
Хвала Гиле, обзиром на дуго несвирање јавно (што сам ти помињао), добро је испало   :D Ипак, пулт са нотама испред је био пожељан ( после дужег "поста", нема потребе за "јуначењем" свирања јавно напамет шестогласне композиције...трема ради своје, што је сигурно , сигурно је   :) )
« Последња измена: Септембар 27, 2019, 12:04:12 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #75 послато: Октобар 15, 2019, 03:09:23 поподне »
ТРИБИНА "KУЛТУРА ПУТЕМ ПОШТЕ"- ИТАЛИЈАНСKИ МОРНАРИ ЗА СРПСKУ ВОЈСKУ (1915-1916)

На трибини "Kултура путем поште", у среду 23. октобра 2019. године у 18:30, у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13, одржаће се предавање на тему : "Италијански морнари за српску војску (1915-1916)". Предавач ће бити др Мила Михајловић ( РАИ ТВ, Рим). Улаз је слободан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #76 послато: Новембар 24, 2019, 03:43:01 пре подне »
Kragujevački akademski orkestar akordeonista pod vođstvom dirigenta Predraga Kostovića održaće koncert 24. novembra (20 sati) u velikoj dvorani "Kolarčeve zadužbine" u Beogradu, gde će im specijalni gost biti proslavljeni gitarista Vlatko Stefanovski.


"Ovo će biti naš drugi nastup u srpskom hramu muzike i trudili smo se da ove godine predstavimo programom koji neće biti 'toliko akademski'. Spremili smo program koji karakteriše opus Vlatka, ali i nešto na šta publika nije spremna i možda ne bi očekivala da čuje od njega", kaže Kostović.
https://www.blic.rs/kultura/vesti/akordeonisti-nastupaju-sa-vlatkom-stefanovskim-u-kolarcu/h92wrxd

Препоручујем, вечерас су одржали концерт у Крагујевцу, па ко буде могао да дође, уживаће сигурно у споју гитаре Влатка Стефановског и оркестра хармоника из Крагујевца...а ево како сам оркестар звучи:
Edvard Grieg - Holberg Suite (I,III,V) Kragujevacki akademski orkestar akordeonista
<a href="https://www.youtube.com/v/lEVzUSIjGuQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/lEVzUSIjGuQ</a>

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #77 послато: Децембар 04, 2019, 08:46:39 пре подне »
За љубитеље филателије:

Поводом 150 годишњице од првог штампања марака са ликом кнеза Милана Обреновића која се одржава у ПТТ музеју у Београду одржаће се предавање на тему: „МИЛАНЧИЋИ“ – 150 ГОДИНА ОД ШТАМПАЊА. Програм ће се одржати у среду, 11. децембра 2019. године у 18.30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13. Предавач је Предраг Антић, један од најзначајнијих српских колекционара поштанских марака и потпредседник Савеза филателиста Србије.

Мало о првим домаћим маркама:

http://klubkolekcionara.blogspot.com/2009/11/godisnjica-izdanja-markice-sa-likom.html

https://www.opanak.rs/prve-postanske-marke-u-srbiji/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #79 послато: Март 10, 2020, 09:15:41 поподне »
Историјски музеј Србије, 13. марта, отварање изложбе "Краљеви и светитељи српски", посвећене Немањићима.

Свечано отварање је у 13 часова, а изложба је отворена за посетиоце од 15 часова.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #80 послато: Мај 25, 2020, 12:06:52 поподне »
Цитат
Поводом обележавања 330 година од Велике сеобе Срба Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор историјских, књижевних и ликовних дела насталих поводом Велике сеобе Срба, као и грађе о личностима и локалитетима који су у вези са овим значајним догађајем, може се погледати од 25. маја 2020. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Срђан Граовац и Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић.

Изложба је доступна и на сајту БМС:

330 година од Велике сеобе Срба
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #81 послато: Мај 25, 2020, 01:18:01 поподне »
одлично је

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #82 послато: Мај 29, 2020, 12:14:32 пре подне »
У суботу, 30.05.2020., у 20 часова, биће одржана онлајн трибина "Србија пре Немањића". Гост је археолог Марко Алексић.

Пријаве на следећем линку: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdP7Xq9XWC0pnFbmDHDN9zh3mOfk_rFez798hw5KAjVQzwPjQ/viewform

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #83 послато: Мај 31, 2020, 05:08:13 пре подне »
У суботу, 30.05.2020., у 20 часова, биће одржана онлајн трибина "Србија пре Немањића". Гост је археолог Марко Алексић.

Пријаве на следећем линку: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdP7Xq9XWC0pnFbmDHDN9zh3mOfk_rFez798hw5KAjVQzwPjQ/viewform

Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #84 послато: Мај 31, 2020, 10:41:41 пре подне »
Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica

Нема на чему  :). Штета што је водитељка била иритантна и без реда приказивала слајдове.

На мрежи crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #85 послато: Мај 31, 2020, 01:24:21 поподне »
Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica

Овај податак из Политикиног чланка о Алексићевим истраживањима:

"занимљива грађевина такође из 8. века која има особине једне владарске палате какве су познате у Европи тог времена, што би представљао најранији такав пример у словенском свету.",

открива нам се у мало више детаља, у прилогу РТС-а с почетка маја о. г., гдје се говори о рунским знацима урезаним у стубове српске владарске палате у централној Босни?

"Посебно је занимљива једна грађевина из овог времена у централној Босни која има све особине једне владарске палате и представља најстарију познату зидану палату међу свим Словенима. На једном од стубова ове палате откривени су урезани рунски знаци, који представљају јединствен такав налаз далеко изван наших простора."

https://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3939958/knjiga-srpske-zemlje-pre-nemanjica-pred-citaocima.html

У Зборнику, LIX 1958, имамо помен налаза фрагмената стубова неке грађевине са урезаним рунама, на ископавањима 1930. г. у Брези, да ли је овдје ријеч о истом локалитету "најстарије познате зидане палате међу свим Словенима"?

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #86 послато: Мај 31, 2020, 03:12:54 поподне »
Овај податак из Политикиног чланка о Алексићевим истраживањима:

"занимљива грађевина такође из 8. века која има особине једне владарске палате какве су познате у Европи тог времена, што би представљао најранији такав пример у словенском свету.",

открива нам се у мало више детаља, у прилогу РТС-а с почетка маја о. г., гдје се говори о рунским знацима урезаним у стубове српске владарске палате у централној Босни?

"Посебно је занимљива једна грађевина из овог времена у централној Босни која има све особине једне владарске палате и представља најстарију познату зидану палату међу свим Словенима. На једном од стубова ове палате откривени су урезани рунски знаци, који представљају јединствен такав налаз далеко изван наших простора."

https://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3939958/knjiga-srpske-zemlje-pre-nemanjica-pred-citaocima.html

У Зборнику, LIX 1958, имамо помен налаза фрагмената стубова неке грађевине са урезаним рунама, на ископавањима 1930. г. у Брези, да ли је овдје ријеч о истом локалитету "најстарије познате зидане палате међу свим Словенима"?

Углавном је говорио о открићу остатака палате у Могорјелу и Вишеславовој крстионици, а тек на крају је кратко споменуо руне. Колико сам ја схватила, не ради се о палати у Могорјелу, али не могу да се сетим о ком локалитету се ради.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #87 послато: Мај 31, 2020, 05:48:45 поподне »
Помињао је Брезу у неким ТВ гостовањима, али се не сећам тачно у ком контексту. Могуће да се ради о рунама

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #88 послато: Јун 01, 2020, 01:41:14 пре подне »
Углавном је говорио о открићу остатака палате у Могорјелу и Вишеславовој крстионици, а тек на крају је кратко споменуо руне. Колико сам ја схватила, не ради се о палати у Могорјелу, али не могу да се сетим о ком локалитету се ради.

Ради се о базилици која је названа "Бреза II" и потиче из рановизантијског периода. Она је откривена 1930. године када су изведена ископавања мањег обима (G. Čremošnik - D. Sergejevski, Gotisches und romisches aus Breza bei Saraievo. Novitates Musei Sarajevoensis Nr. 9 (1930.)), да би потом детаљније истраживање предузео Ђуро Баслер 1958-61. (Arhitektura kasnoantičkog doba u BiH). Ево неких цитата из те књиге у вези са црквом у Брези (стр. 71-73):

"Na desnoj obali Stavnje (Breza II) otkriveni su 1930. godine, takođe, ostaci crkvene građevine.Iskopavanja su tada vršena u skromnim razmjerima. Sistematsko iskopavanje izvedeno je 1958-61, ali objekat nije publiciran (sl. 49). Građevina se sastojala od narteksa i naosa sa presbisterijem koji se završavao apsidom. Uz tri vanjske strane tekao je portik, nošen stupovima koji su rađeni od muljike na tokarskom kolu, sa četvrtastim kapitelima (sl. 50)."

"Apsida je bila ukrašena masivnim skulpturama glava veprova, koji su, možda, u nekoj kombinaciji sa prozorima, stršili iz zida."

"Na jednom od stupova urezane su rune, čiji smisao nije odgonetnut."

"Bazilika je propala u požaru, i poslije toga nije više obnovljena. Izgleda da je ovaj požar bio u vezi sa nekom borbom jer je u garotini upropašćene drvene konstrukcije nađen germanski umbo (tipičan za VI vijek, (sl.60) i kostur čovjeka koji je, kako izgleda, u tom požaru nastradao. Zidovi bazilike stajali su duže vremena poslije tog požara, lagano su se runili (naslage rahlog maltera uz same zidove), a onda padali, pretežno prema zapadu."

"Poviše sloja sa garotinom, ali prije nego su se zidovi počeli definitivno rušiti, u prostorijama bazilike nastanili su se stari Slaveni. Nije, naime, moguće odrediti na koji su način, među napola razorene zidove, dospjeli ulomci ranoslavenskih posuda."

"Postojanje bazilike možemo na temelju načina građenja, urezanih runa i umba u sloju garotine datirati u VI vijek. Malo je izgleda da bi ona bila starija od samog konca V vijeka. Svojom prostornom koncepcijom i osebujnim oblicima njenih ukrasa, ova bazilika stoji prilično usamljena u ovim krajevima."

Дакле закључак би био да руне нису словенског (с обзиром да су датоване у 6. век), већ вероватно германског порекла. Негде сам читао да се ова црква интерпретира као редак пример аријанске цркве коју су можда изградили Остроготи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #89 послато: Јун 01, 2020, 02:34:34 пре подне »
Ради се о базилици која је названа "Бреза II" и потиче из рановизантијског периода. Она је откривена 1930. године када су изведена ископавања мањег обима (G. Čremošnik - D. Sergejevski, Gotisches und romisches aus Breza bei Saraievo. Novitates Musei Sarajevoensis Nr. 9 (1930.)), да би потом детаљније истраживање предузео Ђуро Баслер 1958-61. (Arhitektura kasnoantičkog doba u BiH). Ево неких цитата из те књиге у вези са црквом у Брези (стр. 71-73):

"Na desnoj obali Stavnje (Breza II) otkriveni su 1930. godine, takođe, ostaci crkvene građevine.Iskopavanja su tada vršena u skromnim razmjerima. Sistematsko iskopavanje izvedeno je 1958-61, ali objekat nije publiciran (sl. 49). Građevina se sastojala od narteksa i naosa sa presbisterijem koji se završavao apsidom. Uz tri vanjske strane tekao je portik, nošen stupovima koji su rađeni od muljike na tokarskom kolu, sa četvrtastim kapitelima (sl. 50)."

"Apsida je bila ukrašena masivnim skulpturama glava veprova, koji su, možda, u nekoj kombinaciji sa prozorima, stršili iz zida."

"Na jednom od stupova urezane su rune, čiji smisao nije odgonetnut."

"Bazilika je propala u požaru, i poslije toga nije više obnovljena. Izgleda da je ovaj požar bio u vezi sa nekom borbom jer je u garotini upropašćene drvene konstrukcije nađen germanski umbo (tipičan za VI vijek, (sl.60) i kostur čovjeka koji je, kako izgleda, u tom požaru nastradao. Zidovi bazilike stajali su duže vremena poslije tog požara, lagano su se runili (naslage rahlog maltera uz same zidove), a onda padali, pretežno prema zapadu."

"Poviše sloja sa garotinom, ali prije nego su se zidovi počeli definitivno rušiti, u prostorijama bazilike nastanili su se stari Slaveni. Nije, naime, moguće odrediti na koji su način, među napola razorene zidove, dospjeli ulomci ranoslavenskih posuda."

"Postojanje bazilike možemo na temelju načina građenja, urezanih runa i umba u sloju garotine datirati u VI vijek. Malo je izgleda da bi ona bila starija od samog konca V vijeka. Svojom prostornom koncepcijom i osebujnim oblicima njenih ukrasa, ova bazilika stoji prilično usamljena u ovim krajevima."

Дакле закључак би био да руне нису словенског (с обзиром да су датоване у 6. век), већ вероватно германског порекла. Негде сам читао да се ова црква интерпретира као редак пример аријанске цркве коју су можда изградили Остроготи.

Хвала, НиколаВук, јесте, ово је слика коју је приказао.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #90 послато: Јун 01, 2020, 04:08:52 поподне »
Хвала, НиколаВук, јесте, ово је слика коју је приказао.



У "Археолошком лексикону БиХ", том 3 (стр. 17) је исти аутор (Ђуро Баслер) написао да се претпоставља да је "објекат на Црквини служио као aula regia источноготских комеса у време њихове владавине, од 490. до 535, након чега је била уништена пожаром." Такође је за натпис речено да је "на једном стубу био угравиран потпуни германски futhark, а на другом латиничка абецеда". Једна исправка, овај објекат је од 1958. до 1961. систематски ископавао Димитрије Сергејевски, а не Ђуро Баслер. Баслер је напоменуо да је питање стилске припадности и датовања ове грађевине још увек предмет дискусија и да постоји мишљење да је делимично настала у средњем веку, односно у време романике.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #91 послато: Јун 02, 2020, 03:36:17 поподне »
У "Археолошком лексикону БиХ", том 3 (стр. 17) је исти аутор (Ђуро Баслер) написао да се претпоставља да је "објекат на Црквини служио као aula regia источноготских комеса у време њихове владавине, од 490. до 535, након чега је била уништена пожаром." Такође је за натпис речено да је "на једном стубу био угравиран потпуни германски futhark, а на другом латиничка абецеда". Једна исправка, овај објекат је од 1958. до 1961. систематски ископавао Димитрије Сергејевски, а не Ђуро Баслер. Баслер је напоменуо да је питање стилске припадности и датовања ове грађевине још увек предмет дискусија и да постоји мишљење да је делимично настала у средњем веку, односно у време романике.

Према Tineke Looijenga, 1999., скоро потпуни futhark ("nearly complete futhark"), посљедње четири руне недостају на мјесту оштећења каменог фрагмента стуба гдје су урезане. Поред руна овог futhark-а, примјећено је још "руноликих" знакова на другим каменим фрагментима ове античке грађевине са локалитета у мјесту Брези на ријечици Ставњи, 25 км сјеверно од Сарајева. На крају закључује Looijenge, futhark и остали рунски знакови припадају Лангобардима који су овај дио Босне запосједали у периоду 30-ак година, од 535.-567., за вријеме византијског цара Јустинијана I (527-565)?

Уколико сам добро разумио овдје приказане наводе Алексића са трибине "Србија пре Немањића", као и прилоге Политике и РТС-а, ови рунски натписи припадају простору владарске палате унутар рушевина раније базилике, са необјашњивим налазима уломака ранословенског посуђа и представљају "најстарију познату зидану палату међу свим Словенима"?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #92 послато: Јун 02, 2020, 06:09:06 поподне »
Уколико сам добро разумио овдје приказане наводе Алексића са трибине "Србија пре Немањића", као и прилоге Политике и РТС-а, ови рунски натписи припадају простору владарске палате унутар рушевина раније базилике, са необјашњивим налазима уломака ранословенског посуђа и представљају "најстарију познату зидану палату међу свим Словенима"?

Налази ранословенске керамике потичу из хронолошки каснијег слоја у односу на базилику/палату, она није била у функцији када су се Словени населили међу њеним рушевинама, које су додуше у то доба вероватно биле добро очуване. Нисам одгледао Алексићево предавање али овде је ситуација свакако јасна.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #93 послато: Јун 02, 2020, 07:40:15 поподне »
 Поучно ,  Крцун и 6. Личка

 https://www.youtube.com/v/bocY0m-lt2I&t=3566s

 Да појасним виртуални дио културних дешавања...

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #94 послато: Октобар 14, 2020, 05:24:11 пре подне »
https://etnografskimuzej.rs/vesti-i-dogadjanja/xxix-medjunarodni-festival-etnoloskog-filma/
http://www.etnofilm.org/index.php/rs/

Цитат
XXIX међународни фестивал етнолошког филма трајаће од 13-16. октобра 2020. и у оквиру њега биће приказано преко четрдесет филмова. Филмови су подељени у две главне категорије, компетитивну коју чине главни такмичарски програм (24 филма) и студентски програм (4 филма), као и некомпетитивну – односно информативни програм (12 филмова). Такође, постоји и специјални програми у оквиру којих ће бити приказани филмови недавно преминулог редитеља и сарадника МФЕФ-а Добривоја Пантелића, изабране емисије поводом 50-годишњице Научне редакције Радио Телевизије Србије (раније Телевизије Београд) и још неке занимљивости...
 
Овогодишњи слоган фестивала ''У гору, у воду'' представља магијску формулу за одагнавање злих сила оличених у временској непогоди која се обрушила на село (веровање у Северозападној Србији). Пренешено у данашњи контекст нашим фестивалом желимо да одганамо не само временске, већ и све друге зле силе које су се сручиле на нас И да вам кроз мноштво занимљивих филмова пружимо прозор у друге светове.
 
Филмови ће бити доступни за бесплатно гледање током седам дана од почетка фестивала, односно од 13. до 19. октобра.
 
Филмови такмичарског програма су титловани на српски језик, остали филмови имају само енглески титл.
 
Због географског ограничавања садржаја, филмови ће бити доступни само гледаоцима на територији републике Србије.
 
Биће неопходно да се створи кориснички налог на платформи за приказивање филмова, којој ће моћи да се приступи преко линкова на страницама за филмове, доступних на овом сајту.
 
За додатна питања, пишите на [email protected]
« Последња измена: Октобар 14, 2020, 09:50:29 пре подне Amicus »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #95 послато: Октобар 19, 2020, 06:09:51 пре подне »
https://www.srpskaknjizevnazadruga.com/%d1%81%d0%b0%d1%98%d0%b0%d0%bc-%d1%83-%d1%81%d0%ba%d0%b7-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%bc
Цитат
Сва дешавања почињу у 12, 00 часова, у Књижари СКЗ, Краља Милана 19

20 10 2020

Радован Бели Марковић, Стојна ветрењача, роман; говоре: Радивоје Микић и аутор

21 10 2020

Матија Бећковић, Људмилине песме, песник говори стихове из своје нове књиге и разговара са читаоцима; у музичком делу: Маша Ситарица, флаута

22 10 2020

Књига о Надежди, изабрани есеји, са 47 најзначајнијих слика велике уметнице, приредили: Мило Ломпар и Драган Лакићевић, о књизи говоре: Иван Стевовић и Мило Ломпар

23 10 2020

Јован Пејчић, Путеви српске науке о књижевности, научна монографија, учествују: Стојан Ђорђић и аутор

24 10 2020

Драган Хамовић, Лик са Лимеса, песме, говоре: Душко Бабић и аутор

26 10 2020

Драган Марковић, Машина, песме, говоре: Кристина Павловић Рајић и аутор

27 10 2020

Дарко Танасковић, Ислам, научна монографија, о свом виђењу ислама и исламске цивилизације говори аутор, најбољи познавалац ове материје код нас; разговор са читаоцима и потписивање књига

28 10 2020

Од Задруге, нашој деци, разговор о књигама: Басне, Доситеја Обрадовића и Досетке и наивности из дечијег света, Јована Јовановића Змаја; учествују: Драган Лакићевић, уредник у СКЗ, учитељи и ученици београдских основних школа

29 10 2020

Бранислав Матић, Острво, песме, говоре: Весна Капор и аутор.

30 10 2020

Јустин Поповић, Он међу њима, изабрани текстови, избор и предговор Сунчица Денић, о књизи говори: Милорад Средојевић

31 10 2020

Јован Радонић, Ђурђе Бранковић – „Деспот Илирика“, предговор Милош Црњански, поговор Мило Ломпар; о књизи говори: Мило Ломпар

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #96 послато: Октобар 19, 2020, 11:30:53 пре подне »
Супер, Ћосићу. Само да не заборавимо. :)

27 10 2020

Дарко Танасковић, Ислам, научна монографија, о свом виђењу ислама и исламске цивилизације говори аутор, најбољи познавалац ове материје код нас; разговор са читаоцима и потписивање књига

30 10 2020

Јустин Поповић, Он међу њима, изабрани текстови, избор и предговор Сунчица Денић, о књизи говори: Милорад Средојевић

31 10 2020

Јован Радонић, Ђурђе Бранковић – „Деспот Илирика“, предговор Милош Црњански, поговор Мило Ломпар; о књизи говори: Мило Ломпар



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #97 послато: Јануар 23, 2021, 11:52:38 пре подне »
У Галерији САНУ тренутно је у току изложба слика Влаха Буковца.

Назив изложбе је "Влахо Буковац - сликарство непролазне лепоте".


Детаљ великог портрета Краљица Наталија

Игор Борозан, који је аутор изложбе, истиче - "Његови актови су заиста врхунска дела, бисери европског сликарства и то је оно што дефинише њега као естету, који ужива у лепоти света, у радости света и поготово у лепоти женског нагог тела, а то је негде нит, не само та, али кључна, која повезује целокупан његов ликовни преображај, који траје од загребачког периода, париског и прашког".

У Србији је насликао низ портрета припадника владарских породица, међу којима се могу видети портрети краљице Наталије, краља Александра Обреновића и краљице Драге, краља Петра Првог Карађорђевића и краља Александра Карађрођевића.


Краљ Александар

Чињеница да се изложба одржава у овој галерији симболично потврђује припадност Влаха Буковца Српској академији наука и уметности. Дописни члан Српског ученог друштва постао је 1884. године, потом почасни члан Српске краљевске академије, а онда и њен редовни члан.

Изложба траје до 28. марта.

Препоручујем свима који су у могућности да посете изложбу.

Као и увек, улазу у Галерију САНУ је бесплатан за све.



Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #98 послато: Јануар 23, 2021, 03:02:49 поподне »
Negde jesenas, pročitah vest o izložbi Vlaha Bukovca u Beogradu i naravno zatrpah tu informaciju  masom  drugih nebitnih i nekorisnih.
Hvala dragom Amicusu, na podsećanje, da su mi samo nos i usta pokriveni, ali ne i oči!
Uživaću gledajući ovu lepotu !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #99 послато: Јануар 23, 2021, 03:40:11 поподне »
Negde jesenas, pročitah vest o izložbi Vlaha Bukovca u Beogradu i naravno zatrpah tu informaciju  masom  drugih nebitnih i nekorisnih.
Hvala dragom Amicusu, na podsećanje, da su mi samo nos i usta pokriveni, ali ne i oči!
Uživaću gledajući ovu lepotu !

Ако одете у вечерњим сатима, може вам се посрећити да будете буквално сами са сликама. Унутрашњост галеријског простора застрта је дебелим црвеним платнима, која не пропуштају светлост, па с улице делује да је галерија затворена. Међутим, ако покушате одгурнути врата, кроз отшкринут простор заблеснуће вас јака светлост и шаренило рајских живих боја.

Међу многим великим форматима налази се и овај портрет малог формата који не треба прескочити.




Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #100 послато: Јануар 23, 2021, 06:17:14 поподне »
Hvala  :)

На мрежи crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #101 послато: Јануар 25, 2021, 01:07:18 поподне »
До краја фебруара о. г. у Музеју Југославије може се погледати гостујућа изложба "Алан Форд трчи почасни круг" ("један од најпосећенијих словеначких културних догађаја у 2019.") и том приликом "за тренутак претворите у Броја Један и седнете у његова колица, која је послао директно из Њујорка за нашу изложбу".

http://www.politika.rs/scc/clanak/471463/Uz-Alana-Forda-se-lakse-dise

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #102 послато: Фебруар 21, 2021, 06:39:28 поподне »
заиста је штета што ни на Јутјубу, а пре свега у РТС архиви непостоји аудио-визуелни запис најбоље емисије Културно-образовног програма РТС-а свих времена - "Петком у 22"
« Последња измена: Фебруар 21, 2021, 06:42:50 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #103 послато: Април 03, 2021, 07:45:27 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/jedinice/galerija-nauke-i-tehnike-sanu/izlozbe/
Цитат
Изложба „Други светски рат у минијатури – 80 година од Априлског рата“  биће одржана у априлу месецу поводом 80 година од догађаја којим је у Србији започео Други светски рат.

На изложби ће бити приказано више од 100 макета борбених средстава из овог периода – авиони, бродови, возила, диораме и вињете. Поред макета, биће изложени и панои на којима ће се налазити цртежи и фотографије, мапе борбених дејстава, исечци из штампе и текстови.

Како су бурна историјска дешавања учинила да је број музејских експоната борбене технике из тог времена веома ограничен, макета је одабрана као погодан медиј да посетиоицма изложбе пружи тродимензионални приказ и увид у поменута техничка достигнућа.

Изложба је намењена широкој публици, а један од њених циљева је и упознавање посетилаца са макетарством у Србији.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #104 послато: Април 03, 2021, 11:03:47 пре подне »
Сјајна идеја за изложбу.

Сигуран сам да ће посећеност бити максимална.




Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #106 послато: Септембар 12, 2021, 08:28:32 поподне »
https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/
Цитат
Циклус предавања
О МИТОЛОШКОЈ ПРОШЛОСТИ СРБА: ИСТИНА И ЗАБЛУДЕ
СЛОВЕНСКИ ПАНТЕОН: ФАКТА И НЕПОЗНАНИЦЕ
Дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Четвртак, 16. септембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ЕТНИЧКА И КУЛТУРНА ПРОШЛОСТ СРБА У СВЕТЛУ ЈЕЗИКА
Академик Александар Лома
Четвртак, 30. септембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #107 послато: Октобар 02, 2021, 07:32:20 пре подне »
https://www.danubeogradu.rs/2021/09/30-medjunarodni-festival-etnoloskog-filma/

http://www.etnofilm.org/index.php/rs/
http://www.etnofilm.org/files/SATNICA_RASKLOP.pdf
Цитат
30. Међународни фестивал етнолошког филма ће се одржати од 4. до 8. октобра 2021. године у Етнографском музеју у Београду и Југословенској кинотеци. 30 филмова са разних страна света ће се такмичити за Гран при "Драгослав Антонијевић" и друге награде, шест студентских филмова за награду Најбољи студентски филм, а биће приказан још 21 филм у оквиру нетакмичарског и специјалних програма.

Улаз на све пројекције је бесплатан.

Још само данас и сутра.
https://www.facebook.com/events/987801288432201/
Цитат
Dobrodošli na otvaranje izložbe pod nazivom " Po propasti Carstva srpskog " autora Đorđa Aranđelovića u petak 24. septembra u 19 časova. Izložba traje do 3. oktobra.
-----------------------------------------
O izložbi:
 
Niz ilustracija sa istorijskom tematikom prikazuju najznačajnije ličnosti srpskog srednjeg veka od uspostavljanja Srpskog carstva u XIV veku, sve do i nakon propasti elemenata srpske državnosti krajemXV i u prvoj polovini XVI veka. Svaka ilustracija prikazuje po jednu istorijsku ličnost i značajan događaj koji se vezuje za nju i njeno vreme, sa posebnim osvrtom na njihovu kulturnu, državničku i vojnudimenziju.
   Ideja vodilja u stvaralačkom procesu bila je da se, na osnovu materijalnih i pisanih istorijskih izvora, na faktografski utemeljen način prikažu ambijenti, arhitektura, događaji i ličnosti značajne za srpski pozni srednji vek, u cilju afirmisanja ovog perioda i njegovog oživljavanja kroz jedan savremeni vizuelni medij. Stvaralačkom procesu prethodila je temeljna analiza srednjovekovne sakralne i profane arhitekture, slikarstva (slikarstvo romejsko-pravoslavne i evropsko-katoličke provenijencije, fresko slikarstvo, minijatura), skulpture (spomenici i nadgrobne ploče) i materijalnih izvora u vidu sačuvanih odevnih predmeta, novca, oklopa i oružja, kako bi predmetne istorijske ličnosti, njihove vladarske insignije, odore i oprema, kao i izgled ostalih likova koji čine svaku  kompoziciju, bili prikazani na adekvatan način.
   Izložbu čine ilustracije u tehnici digitalni print. Radovi su formata A2 (594h420cm), u kombinaciji monohromnog i crteža u boji. Nastali su tokom 2020. i 2021. godine. Kao prilog uz svaku ilustraciju pojavljuje se i tekstualno obrazloženjekoje služi da prikaže istorijski kontekst relevantan za konkretnu ličnost i događaj, kako bi se posmatranjem celokupnog niza ilustracija na adekvatan način sagledao ovaj period i bolje razumeo sled događaja.U okviru propratnog teksta navedeni su i najznačajniji izvori materijalnog i pisanog tipa, koji su poslužili za formiranje svake kompozicije.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #108 послато: Октобар 03, 2021, 03:14:36 пре подне »
http://www.kolarac.rs/predavanja/razgovor-o-knjizi-borisa-milosavljevica-beogradski-rodoslovi-mala-sala-4-10-u-19-30/
Цитат
Др Борис Милосављевић објавио je нову књигу под насловом Београдски родослови  у издању Балканолошког института Српске академије наука и уметности. У књизи су приказани бројни значајни родослови који у појединим случајевима обухватају период од времена Бечког рата (1683 – 1699) до данашњих дана. Назив „београдски родослови“ одабран је због тога што је Београд био престоница српске државе од времена Карађорђеве Србије (једно време главни град био је и Крагујевац). Без обзира на то што су одређене породице, почевши од владарских, имале посебне везе са неким крајем Србије и Балкана или су из службених разлога боравиле у различитим местима током XIX века, елита тадашњег друштва се све више везивала за Београд, као престоницу и средиште државе. Монографија је плод вишедеценијског истраживачког рада и представља поуздан ослонац и допринос бољем разумевању друштвеног и политичког живота Кнежевине и Краљевине Србије, као и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Југославије. Др Борис Милосављевић је за књигу Београдски родослови добио Награду града Београда
Деспот Стефан Лазаревић за друштвене и хуманистичке науке за 2020. годину.


http://seecult.org/content/caricin-grad-justinijana-prima-bg
Цитат
CARIČIN GRAD - JUSTINIJANA PRIMA (30 km od Leskovca, 8 km od Lebana) - izložba o francusko-srpskoj saradnji na iskopavanju (23.9.-10.10.2021.)
http://www.institutfrancais.rs/caricin-grad/

Цитат
U okviru francusko-srpske naučne saradnje u oblasti arheologije i u čast obeležavanja 70 godina Francuskog instituta u Srbiji, Institut za arheologiju u Beogradu, Univerzitet u Strazburu, uz podršku Francuskog instituta u Srbiji, organizuju izložbu „Caričin grad: reprezentativni primer francusko-srpske naučne saradnje u oblasti arheologije“. Izložba je dvojezična (srpsko-francuska), a biće praćena i video sadržajima.

Ovaj francusko-srpski istraživački projekat na lokalitetu Caričin grad počeo je 1978. godine i predstavlja najstariji međunarodni naučnoistraživački projekat u oblasti arheologije u Srbiji. Ta plodna saradnja doprinela je boljem poznavanju jednog od najvažnijih vizantijskih lokaliteta u regionu Centralnog Balkana, koji se danas sa velikom sigurnošću može identifikovati kao legendarni grad Justiniana Prima. Grad je podigao car Justinijan (527-565) sa željom da ovekoveči mesto svog rođenja i izgradnjom tog novog duhovnog i administrativnog centra ojača unutrašnjost balkanskih provincija. Nova metropola bila je namenjena sedištima arhiepiskopije i prefekture Ilirika…

https://www.danubeogradu.rs/2021/09/izlozbe-u-beogradu-oktobar-2021/
Цитат
Istorijski muzej Srbije (Trg Nikole Pašića 11)

Do 7. oktobra 2021.
• Izložba „Povratak generala – 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju“
Autor: Aleksej Timofejev

Početak Srpsko-turskog rata, 1876. Skidanje turske zastave sa beogradske tvrđave i polazak srpskih trupa u rat. Crtež: A. Baldiner, gravura I. Matjušina

Radno vreme: utorak-nedelja, 12.00-20.00 (ulaz je besplatan).


http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=685265
Цитат
Otvorena izložba "Povratak generala" u Istorijskom muzeju u Beogradu
"Na ovoj ozložbi izloženi su brojni artefakti iz vremena kada je sa svojim dobrovoljcima general Černjajev došao u pomoć srpskom narodu. To je sve iz našeg glavnog istorijskog muzeja i cilj je predstavljanje izuzetnog značaja tih fondova", istakla je zamenica ministra kulture Rusije Olga Sergejevna Jarilova.
« Последња измена: Октобар 03, 2021, 03:16:51 пре подне CosicZ »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #109 послато: Октобар 03, 2021, 06:16:28 поподне »
http://www.kolarac.rs/predavanja/razgovor-o-knjizi-borisa-milosavljevica-beogradski-rodoslovi-mala-sala-4-10-u-19-30/

Пронађох на нету пар страница из ове књиге:






Делује занимљиво. Ако је неко већ имао прилику да прелиста ову књигу, или може да види Садржај, молио бих да се јави, може и на ПП.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #110 послато: Октобар 03, 2021, 06:27:49 поподне »
Добили смо ову књигу пре неки дан и веома је занимљива.

Поставићу сутра садржај.

Књига је настала уз припрему изложбе о Стојану Новаковићу која је 2017/2018. одржана у Галерији САНУ.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #113 послато: Октобар 04, 2021, 11:29:48 пре подне »
Хвала, Амикусе!

Нема на чему, Селаковићу. ;)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #114 послато: Октобар 10, 2021, 06:20:27 поподне »
Ко воли гусле:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #115 послато: Октобар 13, 2021, 03:16:11 поподне »

https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
Многе занима да ли су Словени имали неку писменост и пре Ћирила и Методија. Осим
званичног, научно заснованог мишљења, о том питању постоје различите теорије. Једна
од њих, у знацима на неким предметима носилаца „винчанске културе“, види графеме.
Постоје и присталице теорије да је „винчанска култура“ пра-српска, па ти знаци
представљају древно српско писмо. Проф др Вања Станишић, у свом предавању
Винчански знаци у типологији писма (14. октобар 2021), одговориће на многе
неодомице везане за развој писма и у оквиру тога и место „винчанских знакова“ у
њему
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-akademika-prof-dr-vanje-stanisica-vincanski-znaci-u-tipologiji-pisma/
Цитат
Питање загонетних знакова винчанске културе одавно је добило своје задовољавајуће тумачење у оквиру графизма неолитског раздобља. Постоји, међутим, спорна жеља неких аутора да се ти знаци прогласе за неолитску писменост на простору балканског Подунавља. По својој произвољности и некритичности то спада у псеудонауку па је неважно из којих средина, научних или псеудонаучних кругова, долазе таква схватања.

Знаке на керамици неолитске винчанске културе њени први проучаваоци били су склони да сматрају неком врстом писма. Када је било утврђено да је реч о древној неолитској култури која се датира у период између 5300. и 4300. године пре н.е., а не о позној туђинској колонији, како се првобитно веровало, схватање да су винчански знаци могли имати функцију писма изгубило је научну основу. Зашто? Зато што се у основи свих до сада познатих аутохтоних писмености света налази цртеж (пиктографија), чега у винчанској култури нема. Винчански знаци се од самог почетка јављају у простим и апстрактним облицима који исувише личе на писмо линеарног типа да би у 6. миленијуму пре н.е. могли то да буду. Питање статуса и карактера тих знакова у тесној је вези с разумевањем карактера саме винчанске културе, коју поборници неолитске писмености називају цивилизацијом. Зато је у овом раду посебна пажња посвећена бољем разумевању карактера и функције апстрактних геометријских знакова у праисторији.

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #116 послато: Октобар 13, 2021, 11:41:56 поподне »
Ћосићу, знаш ли да ли ће негде после бити да се погледа то предавање?
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #117 послато: Октобар 14, 2021, 02:53:59 пре подне »
Нажалост, не. Директан пренос је на https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/ .
Видео снимци неких ранијих предавања могу да се нађу на разним местима по интернету, а текстови преко http://dais.sanu.ac.rs/ .

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #118 послато: Октобар 18, 2021, 09:32:39 поподне »
https://www.sanu.ac.rs/
https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/

https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
У славистици постоји широко прихваћена теорија о „карпатској“ пра-постојбини
Словена. Међутим, угледни слависти исказивали су и претпоставке да је она била на
Дунаву. Појединци иду и даље, па Словене, које поистовећују са Србима, виде и у
неким народима на Балкану, које су Римљани покорили и асимиловали. Др Драгана
Николић, у свом предавању Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове
ере (21. октобар 2021), показаће распоред старобалканских племена и шта се о њима
зна у време ширења римске империје на Балкан.
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-etnicka-slika-balkana-na-pragu-prvog-milenijuma-nove-ere/
Цитат
У оквиру циклуса предавања под називом  „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 21. октобра, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, др Драгана Николић, виши научни сарадник на Балканолошком институту САНУ, одржаће предавање под називом „Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове ере”.

Боље познавање античке прошлости Балкана и народа који су га насељавали на прагу првог миленијума нове ере на основу релевантних извора једини је начин да се потисну неосноване теорије о повезаности савремених балканских народа са племенима која су настањивала ове просторе у предримско доба, попут Трибала, Илира, Дарданаца, и других.

У излагању ће бити речи о распореду и пореклу палеобалканских племена уочи римског освајања, о томе како је текла интеграција ових народа у правне и институционалне оквире Римског царства, као и о исходима процеса романизације. Све што знамо о овим народима потиче из грчких и римских извора, јер сами нису оставили речите трагове иза себе. Малобројни подаци античких писаца везани за предримско доба, углавном се тичу ратних догађаја — сукоба са грчким, македонским и римским светом, док су мирна времена, како каже Фанула Папазоглу, протицала “нечујно и безбојно”. Ретки пасуси, код свега неколико античких писаца, као што су Страбон, Велеј Патеркул, Плиније Старији, Птолемеј, Апијан, доносе нам драгоцене податке о племенима у времену римских освајања. Многе лакуне у нашем знању допуњују римски епиграфски споменици на грчком и (претежно) латинском језику. Управо ћемо се задржати на значајним подацима које нам пружа истраживање домородачке антропонимије, која је сачувана у римским натписима. Натписи потичу из времена када је процес романизације домородачког становништва одмакао, и представљају у исто време споменике и домородачког и римског идентитета.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #119 послато: Октобар 21, 2021, 02:20:00 поподне »
Снимак предавања од 14.10.2021.
Винчански знаци у топологији писма (недостаје првих 12 минута)
https://drive.google.com/file/d/1ZVi5Pm3oQ1tiMbzJN_biVaniLWzYF7CE/view?usp=sharing

Снимак предавања од 21.10.2021.
Етничка слика Балкана на праву првог миленијума Нове ере
https://drive.google.com/file/d/1taLV10WH77huq5LGTuraNGLfhHHhOA7i/view?usp=sharing

Снимци су само звучни.

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #120 послато: Октобар 21, 2021, 10:03:20 поподне »
Снимак предавања од 14.10.2021.
Винчански знаци у топологији писма (недостаје првих 12 минута)
https://drive.google.com/file/d/1ZVi5Pm3oQ1tiMbzJN_biVaniLWzYF7CE/view?usp=sharing

Снимак предавања од 21.10.2021.
Етничка слика Балкана на праву првог миленијума Нове ере
https://drive.google.com/file/d/1taLV10WH77huq5LGTuraNGLfhHHhOA7i/view?usp=sharing

Снимци су само звучни.

Браво мајсторе!
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #121 послато: Октобар 22, 2021, 12:11:56 пре подне »
Браво мајсторе!

Биће тога још  :)

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #122 послато: Октобар 25, 2021, 08:59:43 поподне »


https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
Сви балкански народи, па и Срби, имају теорије да су они најстарији народ. Најчешће
такве теорије шире људи који о историји нешто знају, али не довољно, па повезивањем
неких чињеница, а више домишљањем, склапају теорије, које лако налазе присталице
међу онима који се осећају угроженим од других. Све оно што немају у животу такви
људи налазе у „светлој“ далекој прошлости. Проф. др Радивој Радић, у свом
предавању Да ли су Срби народ најстарији (28. октобар 2021) даје преглед и тумачење
таквих појава у нашој историографији, али више у публицистици.
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-prof-dr-radivoja-radica-da-li-su-srbi-narod-najstariji/
Цитат
Наслов овог предавања је у тесној вези са синтагмом Срби…народ најстарији која попут еха већ најмање три деценије одјекује како широм српских земаља, тако и међу Србима у расејању. Реч је о наслову књиге Олге Луковић Пјановић која је код српских псеудоисторичара, па и неких делова нашег друштва, досегла култне размере. Живимо у веку у коме је поверење у научни метод ако не ишчезло, а оно барем доживело дубоку кризу. Ту је и жеља за свеопштим негирањем која је нарасла до неслућених размера. Савремени човек је склон да верује у нешто што је занимљивије, загонетније или тајанственије од научне истине. Данашња публика је спремна да истинитости историје претпостави интригантност приче, што значи да ће лакше поверовати у занимљиву и обавезно тајанствену и завереничку приповест него у обичну историјску истину. Када је у питању „образлагање“ тезе Срби…народ најстарији, могло би се рећи да у најмању руку постоје три камена-темељца на којима се заснива или се подупире теза о древности српског народа. Док први почива на олаком поигравању са лингвистиком, други уважава нетачну тезу да су Срби староседеоци на Балканском полуострву и да никакве сеобе није било, а трећи за упориште има фамозни тзв. српски календар који старином наводно сеже у време око 5.500 година пре Христа. У овом прилогу ће бити указано на произвољна тумачења, непоштовање елементарне научне методологије, заблуде, и, у крајњој линији, незнање оних који истрајавају на поменутим теоријама о неизмерној старини српског рода.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #123 послато: Октобар 25, 2021, 09:01:53 поподне »
http://www.galerija73.com/dogadjaj/tribina-beograd-za-pocetnike-gost-marko-aleksic-arheolog
Цитат
Захваљујући новим археолошким истраживањима Марко Алексић упознаће нас са првим, по имену познатим српским кнезом Дерваном и земљи Бојки, настанку титуле жупана, древним словенским насељима са остацима паганских храмова.

Изузетно важна ископавања откривају владарску палату на тлу Србије из 8. века, која представља најранију познату такву грађевину у словенском свету, или више цркава знатно старијих од Рашке епископије, што показује да су Срби прихватили хришћанство раније него што се то до сада веровало и да су се ту налазили први познати хришћански храмови међу Словенима. Видећемо историјске карте и илустрације значајних археолошких налаза, грађевина, утврђења и насеља најстарије српске државе.

Језиком историјске и археолошке науке Марко Алексић, аутор књиге “Српске земље пре Немањића”, која је већ постала бестселер и историјски класик откриће нам узбудљиву причу о српском најранијем националном путовању.

Наиме, у периоду од 7- 10. века, на рушевинама античког света израстају темељи Европе какву данас познајемо, преламају се кључни догађаји за њену историју, а на нашим просторима рађа се један нов свет. Словенска племена се шире и крећу ка југоистоку Европе, а међу њима се врло рано издваја име Срба. Наши преци отпочели су епско путовање од реке Лабе на истоку данашње Немачке које се после више од 1500 километара завршило у околини Солуна, да би се затим трајно населили на Балкану.

На ово узбудљиво и тајанствено историјско путовање можете се укрцати последњег петка у октобру - 29.10 у 19:00 часова у Галерији `73, својеврсном храму културе на Бановом брду, који је ове године добитница најпрестижније националне награде за допринос култури за читаву Србију - "Златни беочуг".

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #124 послато: Октобар 28, 2021, 12:54:21 поподне »
Звучни снимак данашњег предавања у САНУ (28.10.2021.)
Да ли су Срби народ најстарији?

https://drive.google.com/file/d/1-t1LhkGvtLxNvsl0CVG1pURHXINvCPsU/view?usp=sharing

Пренос је нажалост обиловао техничким сметњама, прекидима, понегде су се дешавала и понављања.

Само предавање је веома садржајно, пуно чињеница и јасних поређења науке и чињеница са једне и неких гласно рекламираних ствари са друге стране.

Пре почетка предавања је најављено да ће сва предавања овог циклуса бити објављена у издању САНУ у првој половини следеће године.

Следеће предавање неће бити у следећи четвртак, него нешто касније, у понедељак, за десетек дана.
« Последња измена: Октобар 28, 2021, 12:56:07 поподне Platin »

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #125 послато: Октобар 28, 2021, 04:10:33 поподне »
Звучни снимак данашњег предавања у САНУ (28.10.2021.)
Да ли су Срби народ најстарији?

https://drive.google.com/file/d/1-t1LhkGvtLxNvsl0CVG1pURHXINvCPsU/view?usp=sharing

Пренос је нажалост обиловао техничким сметњама, прекидима, понегде су се дешавала и понављања.

Само предавање је веома садржајно, пуно чињеница и јасних поређења науке и чињеница са једне и неких гласно рекламираних ствари са друге стране.

Пре почетка предавања је најављено да ће сва предавања овог циклуса бити објављена у издању САНУ у првој половини следеће године.

Следеће предавање неће бити у следећи четвртак, него нешто касније, у понедељак, за десетек дана.

Може ли се знати шта су председнику академије поклонили чланови удружења "Милош Милојевић" из Црне Баре на почетку предавања? )  Колико сам чуо - реч је о неком предмету из Борче, не из Бојке...

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #126 послато: Октобар 28, 2021, 07:45:41 поподне »
Може се знати  :)

Личило је на некакав букет, можда не баш цвећа, али некакве биљке су биле сасвим сигурно. Можда неколико њих, повезаних, једно 70цм дужине.

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #127 послато: Октобар 28, 2021, 08:39:17 поподне »
Хвала! Узгред, не знам зашто је то трње из Борче, ваљда је пандан Бојци - Винча, а не Борча...?!  ???
 У чему је, онда,  симболика, питам се?
Шаљивџије су  ти коловени,  винчанци   и трибали из Црне Баре, Борче и  Москве...

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #128 послато: Октобар 29, 2021, 05:12:59 поподне »
Нешто сам пропустио да напишем... Поклон није био за председника академије, него за превавача, проф др Радивоја Радића.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #129 послато: Новембар 02, 2021, 05:30:40 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
ЕТНИЧКА И КУЛТУРНА ПРОШЛОСТ СРБА У СВЕТЛУ ЈЕЗИКА
Академик Александар Лома
Понедељак, 8. новембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
Управо у предавању академика Александра Ломе –  Етничка и културна прошлост Срба у светлу језика (30. септембар 2021), биће показане могућности и резултати филолошке анализе лексике, пре свега топонимије и фразеологије у откривању заборављених митолошких представа Срба. Поједине речи, када се  „отворе“ и „развију“ откривају скривена значења, која су им некада придавана.
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-akademika-aleksandra-lome-etnicka-i-kulturna-proslost-srba-u-svetlu-jezika/
Цитат
Изданак прасловенског, српски језик –   неке специфичне црте попримио је још у његовој дијалекатској диференцијацији до које је дошло у словенској прапостојбини, пре велике сеобе средином првог миленија пре Хр., да би их онда даље развијао након досељења на северозападни Балкан у седмом веку н.е., и уобличио се као посебан идиом до почетка старосрпске писмености крајем XII века, очувавши ту самосвојност, упркос црквенословенским утицајима, до данас. У овом прилогу биће речи пре свега о лексици старосрпског језика и њеној слојевитости, која, полазећи од општесловенског наслеђа, садржи и позније наслоје, проистекле из доцнијих контаката са другим језицима, пре свега у домену материјалне и духовне културе.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #130 послато: Новембар 08, 2021, 01:31:48 поподне »
Звучни снимак данашњег предавања

https://drive.google.com/file/d/1F4mjTA5YXLFwtrIrN7RhCVwHJo5t6eU9/view?usp=sharing

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #131 послато: Новембар 08, 2021, 01:41:09 поподне »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #132 послато: Новембар 16, 2021, 03:24:57 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/

https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
И у време просветитељства појавила се потреба да се од постојеће литературе склопи
древна историја Словена, а у оквиру њих и Срба. Проф. др Персида Лазаревић Ди
Ђакомо у предавању Рукописна заоставштина Павла Соларића о пореклу Словена и
Срба (18. новембар 2021), показаће концепт „просветитељске“, „предромантичарске“
теорије о словенској прошлости, коју је сачинио Павле Соларић (1779-1821), српски
филолог, географ и песник, који је један део живота провео у Италији, где је и умро.
Његов рукопис о пореклу Словена, на италијанском језику, чува се у Архиву САНУ у
Београду.
https://www.sanu.ac.rs/onlajn-predavanje-rukopisna-zaostavstina-pavla-solarica-o-poreklu-slovena-i-srba/
Цитат
У оквиру циклуса предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 18. новембра, у 12 сати, проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо одржаће онлајн предавање под називом „Рукописна заоставштина Павла Соларића о пореклу Словена и Срба”.

Као најближи пријатељ и сарадник Доситеја Обрадовића, Павле Соларић је схватио своју просветитељску мисију у филолошком смислу, па је српској култури оставио бројна дела у којима се учестало односи на прошлост Словена и Срба. Његове теорије, које данас делују одважно и на граници између митологије и науке, део су времена у коме је живео и потврђују да је активно пратио културне токове Европе као и да је сâм био део тих токова. Сума Соларићевих ставова, пре свега његове теорије која се заснива на претпоставци да Словени и Срби потичу од Скита и Сармата, налази се, међутим, у његовим необјављеним списима, првенствено у рукопису Рода славенскога почетак, размноженије, породи и изроди (Архив САНУ, инв. бр. 220) и попратним белешкама (Архив САНУ, инв. бр. 201, 213, 213 1/2). Овај недовршени Соларићев рукопис написан је на италијанском језику и требало је да стручним круговима и широј публици покаже и докаже славно порекло Словена и Срба и на тај начин потврди достојанство Словена, али изнад свега српског народа у оквиру словенске и шире заједнице. Овом приликом ће се поставити теза да Соларићеве теорије поштују историјско-филолошке истраживачке методе свог времена чиме Соларић долази до формално исправних закључака и истина о пореклу Словена и Срба.

Директан пренос конференције може се пратити на сајту САНУ
https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #133 послато: Новембар 18, 2021, 01:23:32 поподне »
Звучни снимак данашњег предавања (18.11.2021.)

https://drive.google.com/file/d/15t6QYZFrKsymfssAS9mtAeLqepOUd3MA/view?usp=sharing


На одјави је поменуто да ће сва предавања овог циклуса да буду објављена и доступна јавности на пролеће, када прођу редакцију.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #134 послато: Новембар 25, 2021, 03:42:39 пре подне »

https://www.sanu.ac.rs/srpsko-bugarska-konferencija-rani-srednji-vek-na-centralnom-i-istocnom-balkanu/
Цитат
Српско-бугарска конференција „Рани средњи век на Централном и Источном Балкану”
Дводневна конференција „Рани средњи век на Централном и Источном Балкану”, као први у низу сусрета истраживача из Србије и Бугарске у оквиру програма сарадње између Српске академије наука и уметности (САНУ) и Бугарске академије наука (БАН), биће отворена у четвртак, 25. новембра, у 9 сати, у Свечаној сали САНУ. Скуп ће поздравити Владимир С. Костић, председник Српске академије наука и уметности, док ће уводне речи упутити  академик Васил Николов, редовни члан Бугарске академије наука, и  Вујадин Иванишевић, дописни члан Српске академије наука и уметности.

Досадашња истраживања показала су да процес обликовања раносредњовековног друштва на Централном и Источном Балкану представља регионалан феномен, са јасније израженим сличностима у областима српског и бугарског Подунавља, будући да је након пада рановизантијске границе и повлачења Царства у раном 7. веку, ова област улазила у оквире ране бугарске државе, насељене претежно словенским становништвом. Уз то, за уобличавање уметничко-занатских традиција била су значајна и зрачења византијске, касноаварске и мађарске културе. Сличности се запажају у концепту насељавања (реокупација античких тврђава и заснивање села отвореног типа), као и у обичајима везаним за погребне праксе (прилагање керамичког посуђа и сахрањивање са одређеним предметима), те у неким елементима материјалне културе и технологије (грнчарија, накит). Конференција са учешћем археолога и историчара из Србије и Бугарске посвећенa темама раног средњег века омогућиће ширу дебату која ће, верујемо, допринети јаснијем сагледавању одређених феномена и њиховим манифестацијама на Балканском полуострву и одговорити на поједина важна питања прошлости Балкана, која чине тачке повезивања заједница и култура на том простору. Уз савремене синтезе историјских података и интерпретација, пре свега би се разматрале појаве у вези са насељавањем, материјалном културом и технологијом, али и питања културног, етничког или родног приписивања археолошког записа, чему се у нашим археолошким школама још увек често приступа изван релевантних социо-антрополошких оквира.

Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #135 послато: Новембар 25, 2021, 03:46:54 пре подне »
Из програма https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/11/SANU-BAN-Konferencija.pdf :
Цитат
Alexander Sarantis, University of Warsaw
Roman-Barbarian Violence and Peaceful ‘Dark Ages’? Warfare and Migration
in the Balkans, 565–800

Tivadar Vida, Eötvös Loránd University, Budapest
Bioarchaeological study of early medieval communities along the Danube.
Goals and state of research

Александър Николов, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Българи и авари на Средния и Долния Дунав: въпроси на
идентификацията

Предраг Коматина, Византолошки институт САНУ
Нека спорна питања јужнословенско-бугарских односа од VII до IX века

Владимир Стайков, Национален археологически институт с музей при БАН
Между Искър и Тимок: възможният сценарий за една земя, забулена в
неизвестност

Румяна Колева, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Къде изчезнаха местните? (размисли върху характера на етническите
промени през VІІ – ІХ в. на юг от Долен Дунав)

Наташа Миладиновић-Радмиловић, Археолошки институт, Београд
Физичка антропологија и проучавање раносредњовековних популација

Теодор Димитров, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Екологични предпоставки за избухването на т. нар. Юстинианова чума
(541 – 750) на Балканите: ролята на черния плъх (Rattus rattus)

Дејан Радичевић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Средње и доње Подриње у раном средњем веку: археолошка сазнања

Ивана Пашић, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад
Насеље 8–9. века у околини Новог Сада – челаревски хоризонт
касноаварског доба у јужној Бачкој

Душанка Веселинов, Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада
Прилози проучавању раносредњовековних насеља и гробаља на
јужном ободу Kарпатског басена. Резултати заштитних археолошких
истраживања у Новом Саду и његовој околини, у периоду од 2010–2015.
године

Стела Дончева, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Шумен
Производственият център за художествен метал при Златар, Преславско
– резултати от последните проучвания

Вујадин Иванишевић, Археолошки институт, Београд и САНУ
Налази „словенских“ фибула у Илирику

Иван Бугарски, Археолошки институт, Београд
Оков орме са калотама и псеудоресама из Маргума и питање порекла
облика

Янко Димитров, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Шумен
Към въпроса за ежедневието на „елита” и „простолюдието” в Плиска
през столичния период (по данни на датирани в VІІІ – ІХ в. керамични
находки)

Евгения Коматарова-Балинова, Андрей Аладжов, Национален
археологически институт с музей при БАН
Пътят на един поклонник (графитно изображение с религиозна сцена от
Кръглата каменна площадка в Плиска)

Методи Даскалов, Национален археологически институт с музей при БАН
Средновековно селище и керамичен център в околностите на гр.
Вълчедръм, по трасето на Северен магистрален газопровод до българосръбската граница

Деян Рабовянов, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Велико Търново
Ранносредновековното селище до с. Кардам, Поповско, пример за
типичното село от периода на разцвет на Първото българско царство
(края на IX – X в.)

Весна Бикић, Археолошки институт, Београд
Стратум раног средњег века у Гамзиграду (источна Србија) и питање
грнчарске традиције

Галина Грозданова, Национален археологически институт с музей при БАН
За абсолютната и относителната хронология на ранносредновековната
керамика: проблеми и възможни решения

Андрей Аладжов, Национален археологически институт с музей при БАН
Разпространение на ажурни луксозни обици през Ранното Средновековие
в Югоизточна Европа

Стилиян Иванов, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Велико Търново
Археологически обект Брестница-Полето: нови данни за желязната
металургия в ранносредновековна България

Милица Радишић, Археолошки институт, Београд
Раносредњовековна ливена индустрија у српском и бугарском Подунављу:
досадашња сазнања и перспективе за даља истраживања

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #136 послато: Новембар 25, 2021, 10:54:30 пре подне »

https://www.sanu.ac.rs/srpsko-bugarska-konferencija-rani-srednji-vek-na-centralnom-i-istocnom-balkanu/

На данашњој конференцији је било речи о HistoGenes пројекту:

https://www.shh.mpg.de/1514048/histo-genes-erc-synergy-grant

OCTOBER 16, 2019
The Max Planck Institute for the Science of Human History and its international partners have received a 10 million euro Synergy Grant from the European Research Council (ERC) to fund a multidisciplinary study of more than 100 medieval cemeteries located across central and eastern Europe. The project, HistoGenes - Integrating genetic, archaeological and historical perspectives on Eastern Central Europe, will seek to understand the impact of migrations and mobility on the population of the Carpathian Basin from 400-900 CE, based on a comprehensive analysis of samples from 6,000 ancient burial sites. HistoGenes will, for the first time, unite historians, archaeologists, geneticists, anthropologists, and specialists in bioinformatics, isotope analysis, and other scientific methods in understanding this key period of European history. 
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #137 послато: Новембар 27, 2021, 11:59:51 поподне »
https://www.oeaw.ac.at/imafo/read/what-is-histogenes
Цитат
Transformations inEastern Central Europe after the end of Roman rule

HistoGenes addresses one of the formative periods in European history: between c. 400 and c. 900 CE, medieval Europe emerged after the dissolution of the Western Roman Empire, in a process that involved migrations and demographic change, the rise of post-Roman Christian kingdoms in the West and of non-Roman ‘barbarian’ societies in the East. Traditional scholarship assumed that in the ‘migration period’, Völkerwanderung, between Antiquity and the Middle Ages, entire peoples wandered across Europe. This image has been successfully challenged. Scientific methods can now help us to find out much more about the shape and impact of migrations in one of the regions most affected by it. Did the population of East Central Europe essentially remain unchanged, while different migrant groups came, ruled for some time, and disappeared again? Or did populations actually shift in the process?

The case study: the Carpathian Basin in the 5th-9th centuries

This is a very promising case study to explore the potential and the problems of the interdisciplinary approach at the basis of HistoGenes. The Carpathian Basin, the region along the Middle Danube roughly between Vienna and Belgrade, is the region in Europe with the highest number of migrations, changing rule and population shifts attested in the written sources in the period. Pannonians, Romans, Goths, Huns, Longobards, Gepids, Avars, Bulgars, Slavs, Franks and many other ethnic groups are mentioned as living in this area or migrating there. Many of them practiced burial of their dead with grave goods, which provides us with an exceptional wealth of burial evidence. Over 100,000 graveswith grave goods have been excavated from the period so far, and many of them have already been published. In our project, we will gain new insights about many aspects of their lives, such as the role of kinship, sex and gender, social status and hierarchies, the incidence of war and violence, nutrition, working conditions, and the relations between them. We will also study their health: anthropological and genetic analysis of pathogens will show which diseases affected them. Were they hit by the Justinianic Plague in the 6th century?
https://www.histogenes.org/about
Цитат
Our Research Team
Our team consists of four Principal Investigators and their teams at institutions in the US, Hungary, Germany and Austria, and specialists from seven partner institutions. We have also built up a network of partners and collaborators in Slovenia, Serbia, Slovakia, the Czech Republic, Rumania, and will include groups from further countries.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #138 послато: Новембар 28, 2021, 12:05:25 пре подне »
https://www.oeaw.ac.at/imafo/read/what-is-histogeneshttps://www.histogenes.org/about

Дјелује обећавајуће. Једино ми је жао што нису захватили мало више подручје јужно од Саве.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #139 послато: Децембар 02, 2021, 10:09:47 поподне »
ПРЕДАВАЊА У САНУ

КОНТРОВЕРЗЕ У МЕДИЦИНИ
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ГЕНЕТСКОГ ТЕСТИРАЊА
проф. др Ивана Новаковић
Среда, 8. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

Предавање
ОД БЕЛОГ ОРЛА ДО БЕЛИХ ПЧЕЛА
(НАЗИВИ ЗА ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ)
Др Марта Бјелетић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 8. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #140 послато: Децембар 07, 2021, 01:41:04 поподне »
ПРЕДАВАЊА У САНУ

КОНТРОВЕРЗЕ У МЕДИЦИНИ
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ГЕНЕТСКОГ ТЕСТИРАЊА
проф. др Ивана Новаковић
Среда, 8. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

Предавање
ОД БЕЛОГ ОРЛА ДО БЕЛИХ ПЧЕЛА
(НАЗИВИ ЗА ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ)
Др Марта Бјелетић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 8. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

Прво предавање ће бити са преносом, друго нажалост неће (чиме ће нам остати недуступно до тренутка објављивања зборника радова).

Можете да очекујете снимак предавања о етици генетског тестирања.
« Последња измена: Децембар 07, 2021, 01:51:44 поподне Platin »

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #141 послато: Децембар 07, 2021, 01:50:08 поподне »
Данас, 7. децембра 2021. је у САНУ одржан научни скуп:
Сер Артур Џ. Еванс (1851-1941): "илирска" трагања и српско питање



Кратак опис предавања https://www.sanu.ac.rs/naucni-skup-ser-artur-dz-evans-1851-1941-ilirska-traganja-i-srpsko-pitanje/
Програм https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/12/naucni-skup-artur-evans.pdf

Предавање је одржано из два дела, оба по отприлике сат и по.
Звучни снимак:
први део https://drive.google.com/file/d/17XFcU9dPICg905jXs4Wjdgh3OalVg0CM/view?usp=sharing
други део https://drive.google.com/file/d/1HOzShgq6zyHBrjRZmakN_I_jKArf_JHw/view?usp=sharing


Сматрам да је од велике користи знати шта други мисле и знају о нама, јер на основу тога делују. А поготово британски утицај на нас не можемо да занемаримо, свиђало нам се или не оно што раде.

На мрежи crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #142 послато: Децембар 07, 2021, 05:44:42 поподне »
Прво предавање ће бити са преносом, друго нажалост неће (чиме ће нам остати недуступно до тренутка објављивања зборника радова).

Можете да очекујете снимак предавања о етици генетског тестирања.

ПРЕДАВАЊА У САНУ

КОНТРОВЕРЗЕ У МЕДИЦИНИ
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ГЕНЕТСКОГ ТЕСТИРАЊА
проф. др Ивана Новаковић
Среда, 8. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

Предавање
ОД БЕЛОГ ОРЛА ДО БЕЛИХ ПЧЕЛА
(НАЗИВИ ЗА ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ)
Др Марта Бјелетић

ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 8. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

Кроз форумску тему Курајбер, бели орао, беле 'челе... вођена је занимљива преписка о називима за далеке претке и потомке, тако се дотакосмо и ранијих радова уважене Др Марте Бјелетић и одређених ставова о њима, свакако ће бити занимљиво и прочитати евентуалне новине у налазима из архива САНУ овој радњи, као и примјетити макар посредни утицај форумских дебата Порекла на нова научна достигнућа наших стваралаца?

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #143 послато: Децембар 08, 2021, 02:06:21 поподне »


Кратак опис предавања на линку:
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-o-etickim-aspektima-genetskog-testiranja/

Како сам и најавио, дајем звучни снимак предавања:
https://drive.google.com/file/d/1OswdDVPJvr35NanHjPKl0ZXfvWZ9crUT/view?usp=sharing
« Последња измена: Децембар 08, 2021, 02:08:43 поподне Platin »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #144 послато: Децембар 08, 2021, 02:50:43 поподне »
Хвала Платине. Дивно предавање, професорка је маестралан предавач. :)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #145 послато: Децембар 21, 2021, 09:29:51 поподне »
https://sajam.rs/knjiga-na-sajmu-otvara-se-u-petak-17-decembra/
Цитат
Manifestacija „Knjiga na Sajmu, Sajam u srcu“, prodajna izložba posvećena čitalačkoj publici, održaće se od petka, 17. decembra, do nedelje 26. decembra u hali 2 Beogradskog sajma.

Premijerno izdanje kulturnog događaja biće svojevrstan omaž velikom i tradicionalnom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, koji nije održan već drugu godinu zaredom.

Ljubitelji pisane reči će na kraju godine, a uoči velikih praznika Nove godine i Božića, nastaviti tradiciju i dobiti mogućnost da ostvare nezamenljiv doživljaj – direktan kontakt sa knjigom i autorima. Posetioci će moći na jednom mestu da sagledaju ovogodišnju domaću izdavačku ponudu za sve uzraste i doba čitalaca, i da, po najpovoljnijim cenama, obnove privatne kolekcije knjiga.

Da bi, kao organizator događaja, Beogradski sajam omogućio da se na sajmu predstavi što veći broj izdavača i trgovaca knjigom i da bi se pružila mogućnost za što širi krug posetilaca, ponuđeni su izuzetno povoljni uslovi za učešće izlagačima i posetiocima.

Na sajmu učestvuje gotovo 100 učesnika, među kojima je veliki broj renomiranih izdavača: Laguna, Vulkan, Geopoetika, Službeni glasnik, Akademska knjiga, Albatros plus, Štrik, Kosmos, Catena Mundi, Agora, Prometej, Partenon, Pčelica, Miroslav, Klet, Mladinska knjiga, Andrićev institut iz Višegrada i mnogi drugi.

Uz popularnu cenu ulaznice od 100 dinara, očekujemo da će se Beograđani i gosti Beograda rado odazvati pozivu da posete ovu manifestaciju i godinu završe družeći se sa knjigom. Pored Beograđana, za sajam „Knjiga na Sajmu, Sajam u srcu“ zainteresovali su se i redovni posetioci sajmova knjiga iz Srbije, a najavljene su i organizovane posete iz Bosne i Hercegovine.

Iako je sajam prodajnog karaktera, neki od izdavača su odlučili da predstave svoja izdanja i pozovu autore, pa će se tako na otvorenom promotivnom prostoru u hali 2, nivo C, predstaviti pojedini izdavači i njihovi gosti.
https://sajam.rs/promotivni-programi-knjige-na-sajmu-izdavaci-citaocima-s-ljubavlju/
https://sajam.rs/za-one-koji-od-knjiga-na-sajmu-traze-jos-vise/
Цене су ниске, а гужве данас није било. Препоручујем Академску књигу и Државни архив Србије.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #146 послато: Децембар 28, 2021, 11:15:25 пре подне »
Ово ће бити најинтересантније онима који се занимају за хералдику, али корисно је и да остали чују добро излагање занимљивог предавача.
Снимак је једно издање емисије Агапе, а гост је Драгомир Ацовић хералдичар (и још много тога).

Као и обично, дајем само звучни снимак, овај пут једне тв емисије.
Овом приликом прилажем и слике, јер тешко иде без њих.
Може се испратити по приказаном времену када су слике пуштене. Једина разлика је што сам у звучном снимку прескочио 3-4 минута реклама које су почеле негде на 40. минуту.

Ацовић: https://drive.google.com/file/d/1KQ4JtyFrseOhOLAP8Rn613ZZcbleZ0Or/view?usp=sharing
слике: https://drive.google.com/file/d/1ii3lKOfbLTabYVXJ91bpVs73GObtzpB9/view?usp=sharing

За седам дана ће бити и друга емисија са истим гостом.

Ко ипак жели пун снимак, не треба да буде разочаран него само стрпљив. Агапе, односно Гајшек, има свој јутуб канал, али не пушта емисије на њега тако брзо. Синоћ видех да је најновије постављена емисија са краја октобра.
Стога, ко не жели да чека два месеца... ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #147 послато: Децембар 28, 2021, 08:07:06 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #148 послато: Јануар 09, 2022, 09:13:57 поподне »
Други део гостовања Драгомира Ацовића у емисији Агапе (замало да заборавим да снимим ;D )

Овај пут је говорио о нашим симболима. Штета што емисија није могла да траје седам сати, пошто имам утисак да је тек почео да долази до изражаја.

Можете испратити време приказивања слика према сату приказаном на екрану за слике пре 30. минута. За касније одузмите 3-4 минута (један комплет прескочених реклама).

Ацовић https://drive.google.com/file/d/1pmZCpSmxpoWhCJCx9fSv6pkRVwvMHggI/view?usp=sharing
Слике https://drive.google.com/file/d/1BTi2lXpAHKMNy3eWbIL3Qod_wNulQ4pt/view?usp=sharing

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #149 послато: Јануар 28, 2022, 04:59:16 пре подне »


https://etnografskimuzej.rs/etnografske-mape/
Цитат
21. децембра 2021. године, отворена је изложба „Етнографске мапе од 19. до 21. века, од материјалног ка дигиталном“, аутора Мирослава Митровића.

Изложба даје на увид публици 120-годишњи рад Етнографског музеја, овог пута из угла документације. Од првих забелешки са терена, првих књига инвентара, промена које су се одвијале и стандардизовале, до комплетно завршеног процеса дигитализације документације. Финални производ дигитализације „Етнографске мапе“ биће приказан на изложби у видео окружењу. До сада је направљено 19 дигиталних мапа етнографских области из Србије чији ће положај моћи да се види на виртуелном глобусу Земље. Све мапе су информационо повезане са централним регистром предмета Етнографског музеја.

Изложба Етнографске мапе представља део приказа рада документација, једне од основних делатности Етнографског музеја. Идеја је да се прикаже стодвадесетогодишњи процес рада Етнографског музеја везан за документовање предмета.

Етнографске мапе које су приказане, јесу мапе које немају политичко административни основ. Мапе су формиране на основу теренских истраживања Јована Цвијића и његових сарадника и следбеника, а у контакту са претежно сеоским становништвом и бројним информаторима.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #150 послато: Март 14, 2022, 11:27:30 пре подне »
У четвртак у Дому омладине у Бгд, на дан кад Ирци прослављају Светог Патрикија (St. Patrick), концерт и прослава 30-годишњице рада групе Orthodox Celts:

https://domomladine.org/koncerti/koncert-orthodox-celts-2022/

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #151 послато: Март 21, 2022, 01:04:41 пре подне »
https://domomladine.org/debate/tribina-tamni-sjaj-bronze-mracno-doba-nasega-grada/
Цитат
Ciklus tribina: BEOGRAD KROZ VEKOVE

Na svom zalasku vinčanska kultura doživela je još jedan snažan uzlet. Uzrok ovog značajnog napretka bila je eksplatacija jedne potpuno nove, i do tada nepoznate, sirovine – bakra. Rečeno će do srži promeniti dotadašnji svet – nastalo je doba novih vrednosti i drugačijih društvenih odnosa.
Evropa će ući u jedan niz povezanih perioda – eru metalnih doba. Staro stanovištvo će se polako, ali neprekidno, povlačiti pred doseljenicima, koji su na ove prostore doneli jedan novi svet. Ovom prilikom istražićemo ovaj, po prilično nepoznat, period istorije našeg grada.

Na drugoj tribni ovog ciklusa upoznaćemo prošlost Beograda i okoline tokom metalnih perioda. Sagovornica na ovu temu biće Ivana Minić – viši kustos Narodnog muzeja Srbije.
Razgovor će voditi Velibor Martinović – msr arheolog.

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #152 послато: Април 07, 2022, 08:08:15 поподне »

Sekvenciranje DNK za početnike
 ПФЕ и Gavrilo Andrić
Subota, April 9, 2022 u 20:00

https://m.facebook.com/events/s/sekvenciranje-dnk-za-pocetnike/503903647843458/

https://meet.google.com/wnp-deiu-rgn
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #153 послато: Април 10, 2022, 02:47:36 поподне »
https://www.sanu.ac.rs/
Из програма:
Цитат
АПРИЛ 2022.

*
НЕКРОПОЛА И НАСЕЉЕ У ЧЕЛАРЕВУ:ПРОЈЕКТ ПУБЛИКОВАЊА ГРАЂЕ
Дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић и др Иван Бугарски
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 20. април, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
ДУХОВНО И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ НИШКЕ МИТРОПОЛИЈЕ У XVIII И XIX ВЕКУ – АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП
Протођакон Далибор Мидић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 5. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ОСВРТ НА МОЈ НАУЧНИ РАД
Предавање академика Василија Крестића
добитника Медаље САНУ
Петак, 29. април, 12 сати
Свечана сала САНУ

Циклус предавања
НИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Прво предавање
НОВАЦ СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ
Дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 26. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29–30. новембра 2018. /
уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2021
Говоре: академик Михаило Војводић
академик Љубодраг Димић
академик Славенко Терзић
Уторак, 12. април,13 сати
Свечана сала САНУ
*
Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредници Радивоје Младеновић, Предраг Пипер. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ ; Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2021
Косовско-метохијски зборник. 8 / уредник Драган Војводић. – Београд : САНУ, 2019 (штампање завршено 2020)
Говоре: академик Александар Лома
дописни члан САНУ Драган Војводић
проф. др Радивоје Младеновић
Уторак, 26. април,13 сати
Свечана сала САНУ

ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ИЗБИЈАЊА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НА ПРОСТОРУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СТРАДАЊА КРАГУЈЕВЦА:
НОВИ ПОМАЦИ ИЛИ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ
Учествују: др Миле Бјелајац
др Милош Тимотијевић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Петак, 15. април, 13 сати
Народни музеј Чачак

ПРОЈЕКАТ ВИНЧА: НОВИ АРХЕОЛОШКИ ИЗАЗОВИ
Аутори: проф. др Ненад Тасић и Кристина Пенезић
Од 28. марта до 30. априла
Галерија науке и технике САНУ од понедељка до петка ради од 10 до 20 сати, а суботом од 10 до 15 сати.

https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2022/03/izlozba-gnt-projekat-vinca-02.jpg
https://www.sanu.ac.rs/jedinice/galerija-nauke-i-tehnike-sanu/izlozbe/
Цитат
Једно од најзначајнијих праисторијских налазишта у свету Винча – Бело брдо већ више од једног века представља ризницу открића наше и светске археологије. На овом месту са тако дугим континуитетом живота посебно су значајни слојеви неолитског периода који су разоткрили централну праисторијску културу Подунавља изузетног занатског умећа и префињеног укуса. Најпознатије су свакако винчанске фигурине, најчешће људског облика, израђене од теракоте.

Од 2010. године трају напори да се део налазишта који је погођен клизиштем сачува и истражи пре него што природни процеси однесу драгоцене предмете у неповрат. На изложби у Галерији науке и технике САНУ, чији су аутори Ненад Тасић и Кристина Пенезић, публика ће моћи да се упозна са резултатима и методама рада археолога, геолога, геофизичара, антрополога, инжењера, геодета и конзерватора, који су током претходних 11 година предано радили на очувању изузетног културног блага археолошког локалитета у Винчи.

Изложба презентује резултате истраживања која су вршена у последњих неколико година на најмлађем слоју нашег најпознатијег археолошког налазишта, који датира у средњи век. Истражен је део велике средњовековне некрополе, а више од 300 новооткривених гробова датовани су у период између 9. и 14. века нове ере. Поред тога приказан је и материјал праисторијске епохе од неолита до бронзаног доба.

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #155 послато: Април 15, 2022, 07:31:18 пре подне »
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/predavanje-paleolit/
Цитат
Предавање „Палеолит“
28. априла u 18:00 - 19:00

Током последње две деценије у Србији је откривен и истражен велики број палеолитских налазишта. Међу њима се посебно издвајају пећински комплекси Баланица код Сићева (пре 300-200 хиљада година) и Шалитрена код Мионице (пре 70-27 хиљада година) где су пронађени људски остаци и камени артефакти. Управо ова новија истраживања палеолита у Србији омогућила су почетни увид у еволуцију човека и развој материјалне културе палеолитских заједница на Балкану.

Место: Атријум Народног музеја

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #156 послато: Мај 10, 2022, 04:59:49 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/
Из програма:
Цитат
МАЈ 2022.
*
НАД ПРЕПИСКОМ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Дописни члан САНУ Миливој Ненин
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 11. мај, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
ВОДА У СРПСКОЈ НАРОДНОЈ РЕЛИГИЈИ И ТРАДИЦИЈИ И У РЕЧНИЦИМА ИЗ ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКЕ ДИЈАЛЕКАТСКЕ ЗОНЕ:
ИЗМЕЂУ ЖИВОТВОРНОГ И УНИШТИТЕЉСКОГ
Проф. др Софија Милорадовић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 17. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

Циклус предавања
НИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Друго предавање
СЕДМИ ВЕК НА ТЛУ СРБИЈЕ КРОЗ АРХЕОЛОШКЕ НАЛАЗЕ
Др Иван Бугарски, виши научни сарадник
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 24. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине : архитектура која нестаје / Горица Б. Љубенов ; уредник Милан Лојаница. – Београд : САНУ: Орионарт, 2020
Говоре: академик Милан Лојаница
др Горица Љубенов
Уторак, 10. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
На капијама Константинопоља : Русија и балканско питање у 19. веку / Славенко Tерзић – Београд : Историјски институт ; – Нови Сад : Православна реч, 2021
Говоре: академик Михаило Војводић
академик Љубодраг Димић
академик Славенко Терзић
Уторак, 24. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА
Промоција зборника радова
РЕЗУЛТАТИ ДОСАДАШЊИХ И ПРАВЦИ БУДУЋИХ ИСТРАЖИВАЊА СРПСКИХ НАРОДНИХ ГОВОРА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Говоре: проф. др Радивоје Младеновић
дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
проф. др Недељко Богдановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 10. мај, 13 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Промоција монографије
ГОВОР СЕВЕРНОШАРПЛАНИНСКЕ ЖУПЕ СИРИНИЋ
Аутор: проф. др Радивоје Младеновић
Говоре: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
проф. др Татјана Трајковић
проф. др Недељко Богдановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 10. мај, 13.45
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Представљање публикације
ТИХОМИР ВУЈИЧИЋ – МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА У МАЂАРСКОЈ
Петак, 27. мај, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
Промоција издања
ДУШАН З. МИЛАЧИЋ, МОМЕНТИ ДУШЕ: ПОЕЗИЈА, ЕСЕЈИ, ПРЕПИСКА
и
ДУШАН З. МИЛАЧИЋ: РОМАНИСТА, КЊИЖЕВНИК, ПРЕВОДИЛАЦ
Поводом Дана Универзитета у Нишу
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 27. мај, 12 сати
Сала Универзитетске библиотеке „Никола Тесла” Ниш
*
Промоција зборника
ПРИСУСТВО ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ У СРБИЈИ ДАНАС, У ИЗМЕЊЕНОМ РАДНОМ И ПРАЗНИЧНОМ СВАКОДНЕВЉУ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 31. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #157 послато: Мај 19, 2022, 03:49:57 пре подне »
https://www.danubeogradu.rs/2022/05/xxii-medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma/
Цитат
XXII Međunarodna smotra arheološkog filma biće organizovana od 20. do 26. maja 2022. godine u atrijumu Narodnog muzeja Srbije u Beogradu.

Narodni muzej je domaćin ove smotre od 1998. godine, kada je u saradnji sa organizatorima Festivala u Roveretu, časopisom Archeologia Viva i Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, kod nas prvi put organizovana ovakva manifestacija.

Smotra nema takmičarski karakter i od samog početka je zamišljena kao revija najnovijih ostvarenja u produkciji dokumentarnog filma; nije tematski ograničena i reč je o filmovima u kojima su obrađene različite teme iz arheologije i srodnih naučnih disciplina.

Stručnjacima u ovoj oblasti i strastvenim ljubiteljima XXII Međunarodna smotra arheološkog filma pružiće mogućnost da upoznaju najnoviju produkciju u oblasti arheologije i srodnih disciplina.

Počasni gost ovogodišnje Smotre je Republika Italija, tj. Italijanski institut za kulturu, čiji film „Langobardi Alboino i Romans“ otvara ovogodišnju smotru.

U program je ove godine uvršteno ukupno 30 filmova iz devet zemalja: Italije (4), Španije (5), Nemačke (1), Grčke (2), Rusije (3), Hrvatske (1), Irana (1), Belgije (1) i Srbije (12).

Ulaz na sve projekcije je besplatan, a početak je svakog dana u 19.00.

U subotu, 21. maja od 17.30, biće održana tribina „Promocija kulturnog nasleđa – Prošlost za budućnost“.


http://www.narodnimuzej.rs/xxii-medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma/
Цитат
На Смотри ће бити приказанo 30 филмова из 9 земаља – Италије (4), Хрватске (1), Русије (3), Немачке (1),  Белгије (5), Шпаније (5), Грчке (2), Ирана (1) и Србије (12). Смотра није тематски ограничена и реч је о филмовима у којима су обрађене различите теме из археологије и сродних научних дисциплина. Филмови које ће публика имати прилике да види углавном су новости и репортаже али и образовни филмови који представљају важна открића, изузетна достигнућа прошлости из различитих цивилизацијских периода, а као и претходних година одликује их висок научни квалитет, али и инспиративан приступ културној баштини, омогућавајући не само стручњацима него и свима онима које привлаче старе цивилизације и културе да се упознају са најновијим археолошким истраживањима код нас и у свету.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #158 послато: Мај 26, 2022, 10:43:43 пре подне »
Ово ће бити најинтересантније онима који се занимају за хералдику, али корисно је и да остали чују добро излагање занимљивог предавача.
Снимак је једно издање емисије Агапе, а гост је Драгомир Ацовић хералдичар (и још много тога).

Као и обично, дајем само звучни снимак, овај пут једне тв емисије.
Овом приликом прилажем и слике, јер тешко иде без њих.
Може се испратити по приказаном времену када су слике пуштене. Једина разлика је што сам у звучном снимку прескочио 3-4 минута реклама које су почеле негде на 40. минуту.

Ацовић: https://drive.google.com/file/d/1KQ4JtyFrseOhOLAP8Rn613ZZcbleZ0Or/view?usp=sharing
слике: https://drive.google.com/file/d/1ii3lKOfbLTabYVXJ91bpVs73GObtzpB9/view?usp=sharing

За седам дана ће бити и друга емисија са истим гостом.

Ко ипак жели пун снимак, не треба да буде разочаран него само стрпљив. Агапе, односно Гајшек, има свој јутуб канал, али не пушта емисије на њега тако брзо. Синоћ видех да је најновије постављена емисија са краја октобра.
Стога, ко не жели да чека два месеца... ;)

После извесног времена (могао сам и раније да проверим) имамо доступан пун снимак Ацовићевог гостовања у емисији Агапе.

Први део https://www.youtube.com/v/tSJ9WapPdu4
Други део https://www.youtube.com/v/3F2ghS--8xw

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #159 послато: Јун 17, 2022, 06:50:53 поподне »
https://www.sanu.ac.rs/
Из програма:
Цитат
ЈУН 2022.
НАУЧНИ СКУПОВИ
*
МИЛАН ГРОЛ
У оквиру циклуса „Друштвена и политичка мисао у Србији у XIX И XX века”
Понедељак, 27. јун, 10 сати
Свечана сала САНУ

ПРИСТУПНO ПРЕДАВАЊE
SUCCESSION IN BYZANTIUM AND ITS EFFECT ON NEIGHBOURING COUNTRIES IN THE BALKANS // НАСЛЕЂИВАЊЕ ПРЕСТОЛА У ВИЗАНТИЈИ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА СУСЕДНЕ ЗЕМЉЕ БАЛКАНА
Проф. др Гинтер Принцинг, инострани члан САНУ
Петак, 24. јун, 12 сати
Свечана сала САНУ

ПРЕДАВАЊА
ЧЛАНОВИ САНУ - АУТОРИ СКЗ
О 130. ГОДИШЊИЦИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Академик Славенко Терзић
Проф. др Радивоје Микић
Проф. др Александар Петровић
Среда, 22. јун, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ВОКАЛНА МУЗИКА ВРАЊА И ОКОЛИНЕ ОД СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА ДО ДАНАС У ЕТНОМУЗИКОЛОШКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА
Др Марија Думнић Вилотијевић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 23. јун, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
СЛОВЕНСКЕ МИГРАЦИЈЕ И ГЕНЕТИЧКО ПОРЕКЛО БАЛКАНСКИХ НАРОДА// THE SLAVIC MIGRATIONS AND THE GENOMIC TRANSFORMATION OF THE BALKANS
Проф. др Kарлес Лалуеза Фокс
Уторак, 28. jун, 12 сати
Свечана сала САНУ


ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Милош Н. Ђурић – класично наслеђе на размеђи традиционалног и модерног : зборник научног скупа одржаног 21. децембра 2017. у САНУ и на Филозофском факултету Универзитета у Београду / уредник Злата Бојовић. – Београд : САНУ, 2021
Говоре: академик Злата Бојовић
академик Александар Лома
проф. др Дарко Тодоровић
Уторак, 7. јун, 13 сати
Свечана сала САНУ

https://en.wikipedia.org/wiki/Carles_Lalueza-Fox
https://www.wykop.pl/link/6255593/slavic-migrations-and-the-genomic-formation-of-modern-balkan-peoples/

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #160 послато: Јун 27, 2022, 09:40:30 поподне »
https://www.sanu.ac.rs/
Из програма:
https://en.wikipedia.org/wiki/Carles_Lalueza-Fox
https://www.wykop.pl/link/6255593/slavic-migrations-and-the-genomic-formation-of-modern-balkan-peoples/

TV poziv na pomenutu prezentaciju. Najzanimljivija je informacija o promeni ideje odakle su došli stari Slaveni na naše prostore, tj da su došli sa severa, iz Češke i Poljske, a ne iz zakarpatske zone. Lično, mislim da se radi samo o jednom talasu, ali nedostaje više informacija o kojima će sigurno biti više reči na pomenutoj prezentaciji

<a href="https://www.youtube.com/v/3FxhotZe_HM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/3FxhotZe_HM</a>


Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #161 послато: Јун 27, 2022, 09:49:47 поподне »
I2-PH908 свакако добрим делом долази из тог правца. Да ли се дошло до сазнања и за остале гране I2a и Р1а чућемо ускоро.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #162 послато: Јун 28, 2022, 08:02:18 пре подне »
TV poziv na pomenutu prezentaciju. Najzanimljivija je informacija o promeni ideje odakle su došli stari Slaveni na naše prostore, tj da su došli sa severa, iz Češke i Poljske, a ne iz zakarpatske zone. Lično, mislim da se radi samo o jednom talasu, ali nedostaje više informacija o kojima će sigurno biti više reči na pomenutoj prezentaciji

<a href="https://www.youtube.com/v/3FxhotZe_HM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/3FxhotZe_HM</a>

Управо су на јутарњем програму РТС-а најавили прилог на ову тему који следи у наставку данашње емисије, па ко је у могућности може да испрати и погледа.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #163 послато: Јун 28, 2022, 12:07:54 поподне »
Link za direktan prenos pomenutog predavanja

https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #164 послато: Јун 28, 2022, 03:01:43 поподне »
Link za direktan prenos pomenutog predavanja

https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/

Ако се појави и снимак предавања - јављајте. Нисам на жалост био у могућности да пратим уживо.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #165 послато: Јун 28, 2022, 03:03:03 поподне »
Ако се појави и снимак предавања - јављајте. Нисам на жалост био у могућности да пратим уживо.

Снимао је Јовица, били смо на балкону свечане сале, тако да је преглед одличан. Претпостављам да ће снимак бити објављен у наредном периоду.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #166 послато: Јун 28, 2022, 03:47:40 поподне »
Управо су на јутарњем програму РТС-а најавили прилог на ову тему који следи у наставку данашње емисије, па ко је у могућности може да испрати и погледа.

Овде се може погледати најава догађаја на Јутарњем програму РТС-а:

« Последња измена: Јун 28, 2022, 03:49:54 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #167 послато: Јун 28, 2022, 04:07:21 поподне »
Овде је поменути РТСов снимак од 14 минута и кусур, и текст, објављено као вест. За сада је и на насловној страни, а иначе под магазин/наука

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/4865784/poreklo-srba-geneticar.html

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #168 послато: Јун 28, 2022, 04:08:43 поподне »
Снимао је Јовица, били смо на балкону свечане сале, тако да је преглед одличан. Претпостављам да ће снимак бити објављен у наредном периоду.

За ствари које побуде добар интерес, сама САНУ уме да да комплетан видео снимак, после извесног периода.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #169 послато: Јун 28, 2022, 04:49:29 поподне »
Ова студија је изузетно важна за запушавање уста аутохтонистичким псеудонаучницима.
« Последња измена: Јун 28, 2022, 04:51:33 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #170 послато: Јун 28, 2022, 07:17:53 поподне »
Ова студија је изузетно важна за запушавање уста аутохтонистичким псеудонаучницима.

Без икакве сумње... Додатно, ова студија је тешка шамарчина онима који чланове друштва "Порекло" и Српског ДНК пројекта називају аматерима и дилетантима. Реално, СДНКП је дошао до практично идентичних закључака о генетици савремене српске популације као и ова група светски признатих професора, који су користили неспорну научну методологију.

Углавном, негирање словенских миграција у будућности се може већ сматрати дијагнозом која указује на стање ума упоредиво са веровањем у равну Земљу (мада се у мањем броју случајева вероватно ради и о срачунатој манипулацији ради "уновчавања" интересовања за ову тему).

Оно што је међутим изгледа остало недореченео јесте питање где се прецизно налазила матица (или матице) словенских племена, или барем српског племена. Разрешење овог питања ће изгледа морати да сачека нека нова истраживања.
« Последња измена: Јун 28, 2022, 07:20:43 поподне Драган Обреновић »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #171 послато: Јун 28, 2022, 07:35:02 поподне »
Без икакве сумње... Додатно, ова студија је тешка шамарчина онима који чланове друштва "Порекло" и Српског ДНК пројекта називају аматерима и дилетантима. Реално, СДНКП је дошао до практично идентичних закључака о генетици савремене српске популације као и ова група светски признатих професора, који су користили неспорну научну методологију.
Управо о томе данас размишљам цео дан, колика је штета што нисмо успели још више и још гласније да се чујемо. Ово је стварно велики тренутак за СДНКП и потврда резултата наших вишегодишњих истраживања од стране најмеродавнијих институција. Волео бих да су ови људи барем чули за оно што смо урадили.

Углавном, негирање словенских миграција у будућности се може већ сматрати дијагнозом која указује на стање ума упоредиво са веровањем у равну Земљу (мада се у мањем броју случајева вероватно ради и о срачунатој манипулацији ради "уновчавања" интересовања за ову тему).
Не сумњам да ће та дружина већ наћи друге и нове хипотезе да објасне како је и ово истраживање финансирао Сорош и томе сличне будалаштине.

Оно што је међутим изгледа остало недореченео јесте питање где се прецизно налазила матица (или матице) словенских племена, или барем српског племена. Разрешење овог питања ће изгледа морати да сачека нека нова истраживања.
То је сад већ нека нормална истраживачка ствар, што би се рекло "посао" који треба да се уради, али јако  је важно да више неће бити потребе расправљати се и нешто доказивати опскурној дружини.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #172 послато: Јун 28, 2022, 07:50:15 поподне »
Мени се највише свиђа (нама добро позната чињеница) да смо очигледно разнородног порекла, и да званична наука коначно јасно каже да су преци неких Срба на Балкану дочекали сеобу Словена, а да смо се неки доселили.
Још да помену да су преци неких од нас стигли и касније... Биће и то једног дана.

Треба потпуно јасно рећи да давно порекло и садашња културна припадност уопште нису повезани.

И треба понављати да смо у много таласа пристизали.

И посебно ми се свиђа што је утврђено да између Срба и околних народа нема никаквих великих разлика (ми бисмо рекли подграна ова или она, али заједнички предак није предалеко).
« Последња измена: Јун 28, 2022, 07:52:13 поподне Platin »

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #173 послато: Јун 28, 2022, 08:39:23 поподне »
Iskreno, mene nešto ne doima potreba da likujem nad nekim ko i onako nije imao neke šanse kad se povede rasprava o vezi genetike i istorije. Ako ste zaboravili, vi takođe predstavljate deo problema a ne rešenja za neke ljude koji se kunu u naučnu metodologiju i naučno istraživanje.

https://web.facebook.com/fifana03/posts/800871049996079

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #174 послато: Јун 28, 2022, 08:46:08 поподне »
Iskreno, mene nešto ne doima potreba da likujem nad nekim ko i onako nije imao neke šanse kad se povede rasprava o vezi genetike i istorije. Ako ste zaboravili, vi takođe predstavljate deo problema a ne rešenja za neke ljude koji se kunu u naučnu metodologiju i naučno istraživanje.

https://web.facebook.com/fifana03/posts/800871049996079

Који смо то "ми"? Зар и "Ви" нисте "ми", или сам Вас ја погрешно доживео?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #175 послато: Јун 28, 2022, 09:00:06 поподне »
Који смо то "ми"? Зар и "Ви" нисте "ми", или сам Вас ја погрешно доживео?

Ja sam onaj koji rezultate istraživanja prihvata mirno, bez emocionalne reakcije. Traženje osnova za dokazivanje intelektualne superiornosti nad nekim nije ni nešto što me raduje niti imam želju da se uklopim u tu grupu. A ko spada u tu grupu može se jednostavno prebrojiti gledajući ranije napisane poruke.

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #176 послато: Јун 28, 2022, 09:36:32 поподне »
Ja sam onaj koji rezultate istraživanja prihvata mirno, bez emocionalne reakcije. Traženje osnova za dokazivanje intelektualne superiornosti nad nekim nije ni nešto što me raduje niti imam želju da se uklopim u tu grupu. A ko spada u tu grupu može se jednostavno prebrojiti gledajući ranije napisane poruke.

Наравно да резултате истраживања треба прихвата сталожено, без пристрасности и субјективности било које врсте, али не схватам зашто је емоционална реакција нешто негативно? Верујем да свако ко се нечим бави са страшћу, осећа узбуђење када нешто открије или добије потврду резултата својих истраживања. Свака страст па и страст за истраживањем је повезана са неким емоцијама (осим наравно ако се нечим бавимо само и искључиво због новца, што је мучно).

Углавном, та опсервација о исказивању "интелектуалној супериорности" чланова друштва Порекло или СДНКП је заправо једна обична замена теза.

Управо они који нападају рад друштва порекло и СДНКП демонстрирају некакву квази интелектуалну супериорност. Они су пробуђени и просветљени, интелектуално супериорни над наивним стадом које верује званичној историји која је, јелте, обична перфидна пропаганда бечко-берлинске школе.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #177 послато: Јун 28, 2022, 09:45:09 поподне »
Ja sam onaj koji rezultate istraživanja prihvata mirno, bez emocionalne reakcije. Traženje osnova za dokazivanje intelektualne superiornosti nad nekim nije ni nešto što me raduje niti imam želju da se uklopim u tu grupu. A ko spada u tu grupu može se jednostavno prebrojiti gledajući ranije napisane poruke.

Разумем. Ви сте "изнад ситуације", увек спремни да се оградите од "нас". Каква лагодна позиција :). Не морамо даље, све ми је јасно...
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #178 послато: Јун 28, 2022, 09:53:16 поподне »
Iskreno, mene nešto ne doima potreba da likujem nad nekim ko i onako nije imao neke šanse kad se povede rasprava o vezi genetike i istorije.
Ako ste zaboravili, vi takođe predstavljate deo problema a ne rešenja za neke ljude koji se kunu u naučnu metodologiju i naučno istraživanje.

https://web.facebook.com/fifana03/posts/800871049996079
Ког типа је овај аргумент у логици? Релативизација?! Зар  то што тамо постоје неки  људи који се куну у научну методологију и научно истраживање нешто доказује у расправи?! И Ви сте потпуно слободни да изаберете страну, али да ли то ишта доказује о исправности Ваших ставова? Мени, на пример, ништа. Као што ми ништа не значи то што постоји Фејсбук страна на којој самозвани научници и "они који се тако осећају" расправљају о ГГ.   

Упућујем Вас на књигу "Интелектуални шарлатани" Алана Сокала и Жана Брикмона о злоупотреби науке од стране савремених постомодернистичких тумачења науке.

Овде је већ било речи о тим људима са Фејсбук странице који су грешком прочитали у младости алманах РАНа (Руске академије наука) у којем је неко од чланова Академије критиковао Кљосова (и то више за његово саморекламирање као професора Харварда и неке новчане грантове него за научне ставове), и отада  неуморно цитирају  закључке из те давнашње  прилично опскурне расправе  и одбацују у старту  ГГ као науку.

 Делом због тога што нису разумели о  чему се тамо ради (ипак, је чланак на руском), а делом због и због тога што су убеђени идеолошки "либералисти" па у име  идеологије одричу сваку могућност постојања неких тамо хромозома и  наследних особина које су за њих испољавање нацистичке идеологије. Јер, сматрају они, човек се рађа као Tabula rasa (The Blank slate,  https://en.wikipedia.org/wiki/The_Blank_Slate), сви се рађамо  једнаки у способностима,  рађамо се као добри, племенити алтруисти али нас касније друштво поквари тј.    све остало након рођења је   резултат је социјалног инжњеринга и утицаја лошег друштва, а не и постојања    "неког тамо" наследног фактора:  то јест  то што неко није   постао  Алберт Анштајн или Мајкл Џордан  - то је само зато што није имао одговарајуће услове, доброг  тату, добру  маму, либералистичку државу (школе, факултете, институте), законе о обавезној равноправности....и слично. Слично комунистичкој идеологији, и они мисле да је "друштво" лоше и да квари људе и да, ако променимо лоше друштвене институције - друштво ће процветати...А свако ко помене  хромозоме је нациста, по дефиницији.

Иначе,  ти радикални "либералисти", заступници тоталиристичког социјалног инжењеринга, чији су наши фејсбукаши симпатизери,   су сада на власти у САД, и покушавају да наметну "кључеве" за избор чланова Академије за филм, професора факултета, школа, обданишта  (кључеве у погледу боје коже, рода (не само биолошког него и свих других "џендера"), можда  ће то проширити  и на спортске лиге попут НБА, КХЛ... ) Свуда мора бити "диверзитета" само "либералистичка"  идеологија мора бити обавезна. Ово подсећа на југословенску идеологију за коју знамо како се завршила.   




Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #179 послато: Јун 28, 2022, 09:53:23 поподне »
Зашто се овако битна тема налази у подфоруму "Доколица"? 

Не одгледах предавање, мада претпостављам да се добрим дијелом наслања на рад који смо већ имали прилике коментарисати. Надам се да ће ово предавање помоћи да неко из наше научне заједнице (а притом најмање мислим на генетичаре) коначно схвати какве користи у сазнањима доноси генетика народа и археогенетика.

Без обзира што добар дио нас у Пореклу и на Српском ДНК пројекту воли себе да види као пионире у овом послу, мислим да требамо бити свјесни својих лимита као непрофесионалног удружења. Ипак ће на крају институционална наука морати дати коначну ријеч. Бар што се тиче ових крупнијих питања етногенезе, миграција, археогенетике и сл. И добро је да је тако, да се цијела ствар коначно уведе у неке стандардизоване методолошке оквире. По мени је кључан проблем досад са науком и генетичком генеалогијом био у чињеници да су научне радове из ове области писали генетичари и у складу са тим имали смо прилике видјети њихова прилично банална, често и нетачна тумачења историјских процеса.

Добитна би комбинација била да се за генетичку генеалогију заинтересују историчари, антрополози, етнолози, лингвисти и археолози. У цијелој тој причи генетичари требају бити само техничка подршка.

Што се Порекла и Српског ДНК Пројекта тиче, видим више простора у бављењу  генетиком породица и родова, евентуално неких скоријих миграција, него у покушајима да парирамо научним институцијама у тумачењима крупних питања поријекла народа и етногенетских процеса. Мислим, није да не треба да се бавимо (онако за своју душу), али свакако не треба да очекујемо да по том питању објављујемо неке капиталне публикације.
« Последња измена: Јун 28, 2022, 09:55:40 поподне drajver »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #180 послато: Јун 28, 2022, 09:59:04 поподне »
Не стигох раније да се огласим. Делим ово скромно усхићење. Ово заиста јесте велики дан за (све) нас, који годинама, упорно и често под паљбом којекаквих, крчимо пут данас потврђеним сазнањима.
Данас сам тамо био више у улози техничког лица, испробавајући нашу опрему која ће ускоро да послужи и за покретање дуго очекиваног видео подкаста. Хоћу рећи, предавање је снимљено у целини и целости и чекам само још да се испуне формалности (званична сагласност генералног секретаријата САНУ) па да га поставимо на наш Јутјуб канал.
Не знам да ли су они који су пратили ово предавање уживо преко канала САНУ могли да чују, али у једном тренутку устао је и проф. Кецкаревић и навео да је до резултата савремене популације дошао кроз дугогодишњу сарадњу са Пореклом. То је досад највећа почаст коју смо доживели, бар ја то тако видим. Од данас ћемо сасвим сигурно имати далеко лакшу позицију - више нећемо морати доказивати оно што је очигледно - да смо као народ хетерогени и да ту хетерогеност обележавају две целине - она словенска и она предсловенска.

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #181 послато: Јун 28, 2022, 10:04:01 поподне »
Ja sam onaj koji rezultate istraživanja prihvata mirno, bez emocionalne reakcije. Traženje osnova za dokazivanje intelektualne superiornosti nad nekim nije ni nešto što me raduje niti imam želju da se uklopim u tu grupu. A ko spada u tu grupu može se jednostavno prebrojiti gledajući ranije napisane poruke.

Ово прилично безвезно и недуховито  ћаскање у Вама поменутој  групи - Вама личи на разговор научника? Или на било какав садржајан разговор?  Ове људе сте хтели поставити у неки ранг "оцењивача"???  O sancta simplicitas - то је мој коментар на вашу групу реномираних научника.


На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #182 послато: Јун 28, 2022, 10:32:26 поподне »

Што се Порекла и Српског ДНК Пројекта тиче, видим више простора у бављењу  генетиком породица и родова, евентуално неких скоријих миграција, него у покушајима да парирамо научним институцијама у тумачењима крупних питања поријекла народа и етногенетских процеса. Мислим, није да не треба да се бавимо (онако за своју душу), али свакако не треба да очекујемо да по том питању објављујемо неке капиталне публикације.

Ово је тачно, али мислим да би и једна књига о општијим питањима ерногенезе која занимају ширу популацију написана питким језиком ( а аутори књиге о Херцеговцима су показали да то могу) а која се ослања на већ објављене радове (не мора буде пионирска) могла да има далеко већи тираж, од ипак, ужих области порекла породица и родова, где ће  свакако бити фокус.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #183 послато: Јун 29, 2022, 02:38:38 пре подне »
Зашто се овако битна тема налази у подфоруму "Доколица"? 
Генерале, нареди "прекоманду" :) (ово није за "подофицирску" тему, него за официрску)...немој неко од уредника да је погрешно протумачио ово
« Последња измена: Јун 29, 2022, 02:48:54 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #184 послато: Јун 29, 2022, 04:20:30 пре подне »
Изнети су и неки подаци из још необјављених радова о остатку Балкана. Колико сам успео да видим на прелазу из бронзаног у гвоздено доба дошло је до раста E-V13.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #185 послато: Јун 29, 2022, 08:18:16 пре подне »
Генерале, нареди "прекоманду" :) (ово није за "подофицирску" тему, него за официрску)...немој неко од уредника да је погрешно протумачио ово

На нађох на српској википедији, али ево има на братској руској:

"Самоконтро́ль (англ. Self-control) — способность контролировать свои эмоции, мысли и поведение. Самоконтроль основывается на воле — высшей психической функции, определяющей способность человека принимать осознанные решения и претворять их в жизнь. Самоконтроль тесно связан с понятием психической саморегуляции. Самоконтроль является важнейшим элементом в способности человека достигать поставленных целей. Уровень самоконтроля определяется как врождёнными генетическими характеристиками, так и психологическими навыками человека. Самоконтроль противопоставляется импульсивности — неспособности противостоять сиюминутным соблазнам."

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #186 послато: Јун 29, 2022, 08:45:25 пре подне »
Зашто се овако битна тема налази у подфоруму "Доколица"? 

Преместих је у прикладнији подфорум.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #187 послато: Јун 30, 2022, 09:24:55 пре подне »
Наравно да резултате истраживања треба прихвата сталожено, без пристрасности и субјективности било које врсте, али не схватам зашто је емоционална реакција нешто негативно? Верујем да свако ко се нечим бави са страшћу, осећа узбуђење када нешто открије или добије потврду резултата својих истраживања. Свака страст па и страст за истраживањем је повезана са неким емоцијама (осим наравно ако се нечим бавимо само и искључиво због новца, што је мучно).

Углавном, та опсервација о исказивању "интелектуалној супериорности" чланова друштва Порекло или СДНКП је заправо једна обична замена теза.

Управо они који нападају рад друштва порекло и СДНКП демонстрирају некакву квази интелектуалну супериорност. Они су пробуђени и просветљени, интелектуално супериорни над наивним стадом које верује званичној историји која је, јелте, обична перфидна пропаганда бечко-берлинске школе.

Pre dvadesetak godina radivoje Radić je napisao knjigu "Srbi pre Adama i posle njega". Pripadala bi žanru popularne nauke, tačnije popularne istorije i kao takva sasvim sigurno bila bi dobro ošla za edukaciju i zabavu šire populacije koja nije vezana strukom za istoriju. Sama knjiga, što se tiče istorijskih elemenata, sasvim je sobro pisana. Pa ipak ta knjiga predstavlja grešku u njegovoj biografiji. Zašto? Zbog tona kojim je pisana. Umesto da se drži profesionalne učtivosti i kaže "Gospodin A je pogrešio u tome i tome a istorijske činjenice govore to i to, a gospodin B u tome i tome jer činjnice govore to i to" on se upustio u prepucavanje sa Deretićem, Milićem od Mačve i ostalima koji su istoriji prišli kao umetničkoj kreaciji i poigravali se njom. (Već smo pisali o Brani Crnčeviću i njegovom poigravanju sa srpskim nazivima za članove porodice.) To nije nauka ali im je sama kritika dala priliku da izgleda kao nauka. Tako da ako hoćete da imate ozbiljnu komunikaciju sa ljudima koji su zainteresovani za genetičku geneologiju, morate zadržati tu pristojnost a ne radovati se trenutku nadmoći nad drugim ljudima.

Što se tiče ljudi koje bi neki nazvali autohtonistima, znam ih dosta i većina ih je sasvim pristojna, sa sasvim pristojnim nivoom komunikacije kad im se priđe kao normalnim, pristojno razmišljajućim ljudima. Par glasnogovornika, tipa Šargića i Šarića sasvim sigurno ne može biti izgovor za loš odnos prema celoj grupi. Većina tih ljudi jednostavno traži određene informacije koje će ih učiniti jačim u susretu sa protivnicima Srba i Srbije. Meni ni dan danas nije jasno zašto je sa foruma banovan Scardus. Izuzetno pristojan čovek koji sve što je tražio jeste nešto sa čim bi osporio albansku priču o autohtonosti na Kosovu. I umesto da mu se izađe u susret, pruži određena količina informacija ako ne da potpuno izbaci iz priče o Kosovu do 18 stoleća i njihovog doseljavanja nakon Velike seobe, a ono makar da mu se da dovoljno dokaza o srpstvu i slavenstvu Kosova i Metohije od perioda ranog srednjeg veka do Velike seobe, čovek jednostavno biva izbačen sa foruma. Sa druge strane još uvek se barata njegovim rezultatom kad se govori o genetici KiM.

Zbog svega toga, jednostavno ne vidim da postoje razlozi za bilo kakvo radovanje kad je odnos prema tzv autohtonistima u pitanju ako se ne popravi nivo komunikacije sa tim ljudima. "Volite svoje bližnje" lepo vam kaže Isus

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #188 послато: Јун 30, 2022, 10:26:18 пре подне »
Što se tiče ljudi koje bi neki nazvali autohtonistima, znam ih dosta i većina ih je sasvim pristojna, sa sasvim pristojnim nivoom komunikacije kad im se priđe kao normalnim, pristojno razmišljajućim ljudima. Par glasnogovornika, tipa Šargića i Šarića sasvim sigurno ne može biti izgovor za loš odnos prema celoj grupi. Većina tih ljudi jednostavno traži određene informacije koje će ih učiniti jačim u susretu sa protivnicima Srba i Srbije. Meni ni dan danas nije jasno zašto je sa foruma banovan Scardus. Izuzetno pristojan čovek koji sve što je tražio jeste nešto sa čim bi osporio albansku priču o autohtonosti na Kosovu. I umesto da mu se izađe u susret, pruži određena količina informacija ako ne da potpuno izbaci iz priče o Kosovu do 18 stoleća i njihovog doseljavanja nakon Velike seobe, a ono makar da mu se da dovoljno dokaza o srpstvu i slavenstvu Kosova i Metohije od perioda ranog srednjeg veka do Velike seobe, čovek jednostavno biva izbačen sa foruma. Sa druge strane još uvek se barata njegovim rezultatom kad se govori o genetici KiM.

Иако негде разумем шта желиш да кажеш, мислим да често није могуће одржати разуман однос. Конкретно Скрадусу је више пута предочена та прича о сеоби Словена, са све доказима. Али, као што негде и сам знаш, њима то уопште није важно, већ имају унапред зацртану теорију и заправо су сви други они који кривотворе историју.

Просто живимо у толико изопаченом времену, да се нешто што је званично и доказано мора бранити и доказивати изнова и изнова, а разне теорије завере имају "званично" упориште код већег дела нашег народа.

Лично, против сам тих препуцавања (аутохтонисти vs бечко-берлинска школа) и наметања свог мишљења као једино исправног. Људи ће свакако веровати у оно што желе. Могу само да констатујем да ми је веома жао овог народа, због стања свести у које је упао и плута у њему последњих колико година. Нажалост, делује да ће бити све горе, а од Срба као поносног и бистрог народа остаће само легенда. Ето ми овде на неки начин чувамо памћење на такве Србе, говорећи о пореклу предака, славној историји нашег народа и сл.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #189 послато: Јун 30, 2022, 03:29:09 поподне »
Иако негде разумем шта желиш да кажеш, мислим да често није могуће одржати разуман однос. Конкретно Скрадусу је више пута предочена та прича о сеоби Словена, са све доказима. Али, као што негде и сам знаш, њима то уопште није важно, већ имају унапред зацртану теорију и заправо су сви други они који кривотворе историју.

Просто живимо у толико изопаченом времену, да се нешто што је званично и доказано мора бранити и доказивати изнова и изнова, а разне теорије завере имају "званично" упориште код већег дела нашег народа.

Ok, ja sam sa Skardusom imao dobar odnos i žao mi je što je onako prošao.

Što se tiče stalne borbe u odbrani razmišljanja o istoriji zasnovanog na istinama, e hebi ga, to se zove nauka :). To je i neka definicija nauke, da podložna različitim ispitivanjima ostaje nepromenjena ili, ako se pokaže da stvarno stanje ne odgovara hipotezi, bude prilagođena u skladu sa činjenicama. Na drugoj strani je istorija koja je svojim beskrajinim ponovnim tumačenjima bliža filozofija (zato se i izučava na Filozofskom fakultetu ;D) gde beskrajne lamentacije uopšte imaju tek labavu vezu sa činjenicama i uvek su podložne sumnji a samim tim i proveri. Kao što profesor Indiana Džons ističe:"Arheologija se bavi činjenicama. Kome je do istine ona je niz hodnik u kabinetu za filozofiju"

Цитат
Лично, против сам тих препуцавања (аутохтонисти vs бечко-берлинска школа) и наметања свог мишљења као једино исправног. Људи ће свакако веровати у оно што желе. Могу само да констатујем да ми је веома жао овог народа, због стања свести у које је упао и плута у њему последњих колико година. Нажалост, делује да ће бити све горе, а од Срба као поносног и бистрог народа остаће само легенда. Ето ми овде на неки начин чувамо памћење на такве Србе, говорећи о пореклу предака, славној историји нашег народа и сл.

U suštini, ovim se opet vraćamo na početak jučerašnje bitke porukama. Ja se slažem sa izrečenim. Takvo prepucavanje neće doneti nikome mnogo koristi. Ako ne postoji sposobnost za komunikaciju sa bilo koje strane, bilo kakav pokušaj komunikacije je uzaludan.

Što se tiče neke srpske budućnosti, Bog zna. Znam da će sve biti dobro dok nam je Aleksandar Vučić predsednik

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #190 послато: Јун 30, 2022, 03:39:20 поподне »
...
Što se tiče neke srpske budućnosti, Bog zna. Znam da će sve biti dobro dok nam je Aleksandar Vučić predsednik

Немој у дневну политику, молим те.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #191 послато: Јун 30, 2022, 04:00:06 поподне »
Немој у дневну политику, молим те.

Nisam mogao da odolim, bilo je jednostavno previše lako to napisati.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #192 послато: Јун 30, 2022, 04:02:00 поподне »
Nisam mogao da odolim, bilo je jednostavno previše lako to napisati.

Потпуно разумем  :D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #193 послато: Јул 04, 2022, 02:34:31 поподне »
Апсолутна победа Порекла и њених родословаца. Због тога амеба екипа начисто пени од муке и јада и то са разлогом. Продаваће они и даље своје бајке  аудиторијуму, али нема ширења приче што аутоматски умањује кеш.


Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #194 послато: Јул 05, 2022, 08:14:22 поподне »
Док се у САНУ не буду смислили да одобре наш снимак сјајног предавања о генетичком пореклу балканског становништва, одржаног 28. јуна, дајем овде звучни снимак:

https://drive.google.com/file/d/1TDt6s7q2_iBwhJ6d_fAgBkfBs7dL1M3Q/view?usp=sharing

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #195 послато: Јул 05, 2022, 08:18:46 поподне »
Звук је одличан, свака част звучном сниматељу. :)

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #196 послато: Јул 05, 2022, 09:47:40 поподне »
Звук је одличан, свака част звучном сниматељу. :)

То је оригинал звук из САНУ... Штета што немам (нисам нашао бесплатан) програм који снима и видео.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #197 послато: Јул 05, 2022, 09:56:43 поподне »
Сану  технолошки ухватила корак са светом. Још направили прави погодак са трибином и гостом, има срећом наде за српску науку.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #198 послато: Јул 08, 2022, 09:46:11 пре подне »
https://www.danubeogradu.rs/2022/07/serija-predavanja-science-at-the-bar-svrati-na-nauku/
Цитат
Petak, 8. jul 2022.
Dom kulture „Studentski grad“ (Bulevar Zorana Đinđića 179)

20.00… dr Mihal Topaz (Michal Topaz) i Vered Šapiro (Vered Shapiro): An elephant, a Giraffe, and an engineer walk into a bar – when wild science leads to wild ideas
21.00… dr Mirko Đorđević: Materinska kletva trojanskih ženki

Subota, 9. jul 2022.
Baš.ta craft & draft (Cetinjska 15)

18.00… dr Ziv Cvighaft (Zeev Zwighaft): „Social Jet-Lag“ – The Human Biological Clock in the Modern Age
19.00… Milan Cerović: Čuvanje kulturnog nasleđa među akademcima u Beogradu

Smokvica Vračar (Molerova 33)

18.00… Svečano otvaranje povodom Dana nauke
18.30… prof. Eilam Gros (Eilam Gross): 10 years to the Higgs Boson Discovery
19.15… dr Dražen Drašković: Da li smo još uvek pametniji od računara?
20.00… dr Ziv Cvighaft (Zeev Zwighaft): „Social Jet-Lag“ – The Human Biological Clock in the Modern Age

Ponedeljak, 11. jul 2022.
Smokvica Dorćol (Gospodar Jovanova 45)

20.00… dr Mihal Topaz (Michal Topaz) i Vered Šapiro (Vered Shapiro): An elephant, a Giraffe, and an engineer walk into a bar – when wild science leads to wild ideas
20.45… dr Vladimir Đurđević: „Klimatski ringišpil“ – Rizik za prirodu i društvo

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #199 послато: Јул 08, 2022, 10:12:54 пре подне »
https://elementarium.cpn.rs/u-centru/svrati-na-nauku/
Цитат
Поводом Дана науке у Србиjи, 10. jула, Центар за промоциjу науке у сарадњи са Амбасадом Израела у Београду први пут организуjе jединствену сериjу предавања под називом Science at the Bar – Сврати на науку. Тим поводом из Израела долазе реномирани научници, коjи ће, уз колеге из Србиjе, у опуштеноj атмосфери београдских кафеа и барова одржати сериjу предавања, од 8. до 11. jула.

Концепт приближавања научних тема и радова широj публици у неформалном амбиjенту, као и вечерњи изласци током коjих се слуша и разговара о науци, изузетно су популарни у Израелу. Идеjа jе првенствено заживела у Тел Авиву, граду коjи jе познат као „град коjи никад не спава“, баш као и Београд.

Гости из Израела долазе у српску престоницу са неким од своjих наjзанимљивиjих предавања из области физике, биомолекуларне науке и зоологиjе, док ће домаћи предавачи говорити о истраживањима и сазнањима на пољу метеорологиjе, еволуционе биологиjе и етномузикологиjе. Како jе откривена „божjа честица“, шта да очекуjемо од „климатског рингишпила“ у будућности или шта можемо да научимо од жирафе и слона, само су нека од занимљивих питања о коjима ће се говорити.

Предавања научника из Србиjе и Израела, две земље коjе ове године обележаваjу 30 година од обнављања дипломатских односа, биће отворена за jавност и одржаће се на раличитим локациjама. Гости из Израела ће предавања одржати на енглеском, а научници из Србиjе на српском jезику.

https://www.dksg.rs/lat/science-at-the-bar--svrati-na-nauku/
Цитат
20:00 - dr Mihal Topaz i Vered Šapiro (Dr. Michal Topaz and Vered Shapiro)

An elephant, a Giraffe, and an engineer walk into a bar: When wild science leads to wild ideas 

30 minuta + pitanja i odgovori/jezik predavanja: Engleski

Ever thought what would you do if you had an elephant’s trunk? If you could navigate using echolocation like bats or lift heavy weight just like ants? Nature provides us with brilliant Ideas that can be used to solve human challenges with sustainable designs. This method is called bioinspiration (or: biomimicry). An interdisciplinary approach comparing biological challenges to engineering problems and natural adaptations into design solutions.

In an active lecture Vered and Michal from the Davidson Institute of Science Education, will use biomimetic thinking, and natural adaptations to solve some of the hardest challenges in… the bar! Answer questions like how can elephants help us cool beer faster? Why do you really need a trunk? And do giraffes have liquid issues? And also, ask do animals tend to get drunk?

21:00 -  dr Mirko Đorđević

Materinska kletva Trojanskih ženki

30 minuta + pitanja i odgovori

Možda Vam je poznato sa časova biologije da su mitohondrije male ćelijske elektrane koje proizvode energiju. Mitohondrije su vrlo interesantne organele zbog toga što imaju svoj genom (mtDNK) nezavisno od genoma koji se nalazi u jedru ćelije (nDNK). Dodatno, za razliku od nDNK koju nasleđujemo od oba roditelja, mtDNK nasleđujemo samo od majke. Maternalno nasleđivanje mtDNK čini da prirodna selekcija ne vidi mutacije sa negativnim posledicama po mužjake. Drugim rečima, selekcija nije u stanju da eliminiše mutacije koje imaju štetne efektne na mužjake, ako su one istovremeno neutralne ili korisne za ženke. Navedene mutacije će izbeći oštro oko selekcije i akumulirati se unutar mtDNK. Ovaj fenomen poznat je pod imenom materinska kletva i predstavlja fokus Mirkovih istraživanja koja koriste ovu “evolucionu zamku” u razvoju nove metode biokontrole štetnih insekata pod nazivom tehnika Trojanskih ženki.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #200 послато: Август 03, 2022, 07:33:01 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
Предавање
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ПАЛЕОЛИТСКИХ НАЛАЗИШТА У БЛИЗИНИ НИША: КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ ПОПУЛАЦИОНИХ КРЕТАЊА И КУЛТУРНИХ ПРОМЕНА У НАЈРАНИЈОЈ ПРАИСТОРИЈИ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА
Проф. др Душан Михаиловић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 26. август, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу


https://www.sanu.ac.rs/izlozba-beograd-razotkrivanje-vremeplova/
Цитат
У понедељак, 22. августа, у 19 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Београд: разоткривање времеплова“ аутора др ум. Душана Нађевића.

На изложби ће бити представљено четрнаест локација у језгру Београда, које се кроз савремене фотографије транспонују у цртеже начињене по узору на фотографије тих истих локација током друге и треће деценије XX века. За ту сврху употребљени су цртежи Луке М. Младеновића, познатог цртача и графичара и једног од најзначајнијих хроничара међуратног Београда.

Употребом техника виртуелне и проширене реалности изабране локације „оживе” и бивају обогаћене додатним садржајем и занимљивостима. Оживљавање-трансформација од фотографије до цртежа остварује се употребом таблета, једноставним усмеравањем истих уређаја на експонат-маркер и QR код, уз могућност да и посетилац својим мобилним уређајем на исти начин доживи поменуту трансформацију.
Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији науке и технике САНУ до 12. септембра.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #202 послато: Септембар 07, 2022, 05:17:17 пре подне »
https://domomladine.org/debate/tribina-verski-zivot-u-drevnom-beogradu-kult-obicaji-umetnost/
Цитат
Tribina: “Verski život u drevnom Beogradu – kult, običaji, umetnost…”
Sreda, 7. septembar 2022. u 19:00 - DOB//Amerikana

Ciklus tribina: Beograd kroz vekove
Religija je sastavni deo čovekovog života od pamtiveka. Tako je, kao i svugde, bilo i u prošlosti našeg grada.
Prvi religijski tragovi vezani su za starčevačku i vinčansku kulturu, koje su obeležile neolit ovih krajeva. Potom, tokom eneolita, pristižu drugačiji ljudi drugih vrednosti i verovanja. Dolazak Kelta na naše prostore označio je početak gvozdenog doba kojim je se nastavio i dalje razvijao kulturni i religijski život. Pojava Rimljana predstavlja osvit istorijskog doba, tokom kojeg susrećemo i prve religijske zapise. Tradicionalna rimska verovanja ubrzo će se susresti sa nekoliko izazova domaćim sinkretističkim kultovima, orijentalnim verovanjima i drevnim hrišćanstvom…

O ovoj temi govorićemo na šestoj tribni našeg ciklusa.
Sagovornik će nam biti Velibor Martinović – msr arheolog.
Razgovor će voditi Nataša Filipović – diplomirani teolog.

https://www.kcb.org.rs/2022/09/potraga-za-vincom-premijera-filma-8-9-2022-20-00/



Цитат
POTRAGA ZA VINČOM
Velika Britanija, Srbija, 2022, 90’
Dokumentarni

Režija: Vladimir Jakšić
Scenario: Bendžamin Eliot

Dokumentarni film “Potraga za Vinčom” Vladimira Jakšića je prvi dokumentarac o vinčanskoj kulturi na engleskom jeziku. Namenjen je aktuelizaciji Vinče kao centru neolitske Evrope a time i popularizaciji srpske baštine i kulture.

Za samo mesec dana od pojavljivanja film je dobio dve festivalske nagrade: proglašen je za najbolji dokumentarni film na Međunarodnom rok filmskom festivalu u Brajtonu, a na nedavno održanom festivalu u Trebinju reditelj Jakšić dobio je priznanje “Velika povelja Leotara” za dokumentarističku aktuelizaciju vinčanske kulture kao dela nacionalne kulturne baštine.

Film prikazuje poreklo evropske kulture i njenog razvoja tokom neolitskog perioda. Prateći put od Engleske do Srbije, pisac i istoričar Bendžamin Eliot posećuje najznačajnija arheološka nalazišta i uz ugledne britanske i srpske naučnike i akademike, dodatno rasvetljava i objedinjuje fragmente vinčanske prošlosti u jednu celinu, ali i daje alternativnu perspektivu toj priči. Rekonstruiše način života, kulturu i umetnost, trgovinu, kontrolu resursa, poljoprivredu i revolucionarna dostignuća praistorijskog neolitskog čoveka, posebno na područjima Vinče i Vitkova.

Reditelj i producent filma je Vladimir Jakšić, srpskoj javnosti poznat muzičar i vođa grupe “Revolveri” i autor čuvenog hita “Mi zajedno možemo sve”. Vladimir godinama živi i radi u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je i diplomirao, na Odseku za performans i vizuelnu umetnost. Scenario filma potpisuje Britanac Bendžamin Eliot, istoričar, filozof i autor nekoliko knjiga: “ Home by the Sea”, “Broken Mirrors”, “Lateral Shadows”.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #203 послато: Септембар 19, 2022, 11:17:36 поподне »
Са https://www.sanu.ac.rs/ :
Цитат
СЕПТЕМБАР 2022.
НАУЧНИ СКУПОВИ

*
ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
Поводом 140 година од проглашења Краљевине Србије
Организатори: Народни музеј Ниш и Огранак САНУ у Нишу
Отварање у четвртак, 22. септембра, 12 сати
22. и 23. септембар
Свечана сала Универзитета у Нишу

*
МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА РОМОЛОШКИХ СТУДИЈА И
ГОДИШЊИ САСТАНАК GYPSY LORE SOCIETY
Отварање у среду, 28. септембра, 9 сати
Од 28. до 30. септембра
Свечана сала, сала 1, сала 2 и сала 3 САНУ

ПРЕДАВАЊА

*
ЈАША ИГЊАТОВИЋ И ДАЉ
Доцент др Срђан Орсић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 21. септембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
GRAPEVINE GENETIC DIVERSITY: CURRENT STUDIES IN SERBIA
ГЕНЕТИЧКИ ДИВЕРЗИТЕТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ: АКТУЕЛНА ИСТРАЖИВАЊА У СРБИЈИ
Проф. др Хосе Мартинез Запатер (Jose Martinez Zapater)
Уторак, 27. септембар, 10 сати
Свечана сала САНУ

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ,
САВРЕМЕНО СТВАРАЛАШТВО И ОБРАЗОВАЊЕ УКУСА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 20. септембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

РАДИОНИЦА
ЕТНОКУЛТУРОЛОШКА РАДИОНИЦА –
РАДИОНИЦА ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊА
Координатор: дописни члан САНУ Јелена Јовановић
Предавач и водитељ: др Сања Ранковић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Септембар
Сала Центра за културу и уметност Алексинац

Галерија науке и технике САНУ

*
НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ – РУКОМ, ПО МЕРИ
Аутор: Станко Костић
Отварање у четвртак, 15. септембра
Од 15. септембра до 1. октобра
Галерија науке и технике САНУ

Библиотека САНУ

*
Камерна изложба
ВАСА ЧУБРИЛОВИЋ
Поводом 125 година од рођења
Од 14. септембра до 7. октобра

https://www.sanu.ac.rs/izlozba-fotografija-narodni-neimari-srbije-rukom-po-meri/

Цитат
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА „НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ – РУКОМ ПО МЕРИ“
У четвртак, 15. септембра,  у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба фотографија „Народни неимари Србије – руком, по мери“, аутора Станка Костића.

На изложби ће – визуелно и текстуално, путем уметничких фотографија и паноа – бити  представљени принципи неимарске градње, као и архитектуре школованих градитеља.

Такође, биће приказано решење савремене куће на принципима традиције инспирисане радом архитекте Божидара Петровића, као и младих архитеката.

Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији науке и технике САНУ  до 1. октобра.
https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2022/09/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%E2%80%9E%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%E2%80%93-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%E2%80%9C.docx

https://nb.rs/predstavljanje-knjige-milutin-sveti-kralj-istoricara-i-vizantologa-vlade-stankovica/

Цитат
Задовољство нам је да вас позовемо да дођете 23. септембра 2022, у 19 сати, у Атријум Народне библиотеке Србије на представљање књиге Милутин, свети краљ, историчара и византолога Владе Станковића, у издању Вукотић медије 2021. године.

У разговору учествују: проф. др Радивој Радић, проф. др Јелена Ердељан и проф. др Влада Станковић.

Модераторка Милена Ђорђијевић.

Програм се може пратити и уживо онлајн преко званичне Фејсбук странице Народне библиотеке Србије и у одложеном гледању преко Јутјуб канала Народне библиотеке Србије.

Књига професора Владе Станковића Милутин, свети краљ доноси исцрпан поглед на живот, дела и време једног од најзначајнијих владара српске историје. Детаљном анализом свих расположивих извора, српских, византијских, бугарских, латинских, ова монографија открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља. Посебна пажња је посвећена његовом светитељству, снажном култу и моштима Светог краља, које од средњовековних времена до данас чудотворе и исцељују, заузимајући посебно место међу православнима на читавом Балкану.

Добро дошли у АТРИЈУМ Народне библиотеке Србије!

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #204 послато: Септембар 27, 2022, 07:51:42 пре подне »
Није баш културно дешавање које не смете пропустити, али можда објашњава зашто неки људи оклевају да учествују у ДНК истраживањима.
https://www.cineplexx.rs/movie/pozivnica-za-pakao/

Цитат
Srdačno vas pozivamo na košmar generacijama u nastajanju.

Nakon majčine smrti i bez druge poznate rodbine, Evi (Natali Emanuel) radi DNK test i otkriva davno izgubljenog rođaka za kojeg nikad nije ni znala da ga ima.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #205 послато: Септембар 29, 2022, 06:06:05 пре подне »
http://www.kolarac.rs/predavanja/dani-matice-srpske-na-kolarcu-brmala-sala-3-14-x-2022-od-18-00/

http://www.kolarac.rs/wp-content/uploads/2022/09/MATICA-SRPSKA-NA-KOLARCU-2022-6._page-0001.jpg

https://etnografskimuzej.rs/izlozbe/
https://etnografskimuzej.rs/izlozba/lepa-kuca-2/
Цитат
Етнографски музеј у Београду 20. септембра 2022. године у 13 часова отвара изложбу „Лепа кућа”, аутора др Милоша Матића. Овом изложбом се обележава Дан Етнографског музеја у Београду и 121. година његовог рада на очувању културног наслеђа.

 

Изложба „Лепа кућа“ приказује начине украшавања кућа које су настале као плод народног градитељства на тлу Србије. Човек је стваралац! Он ствара најпре да би живео, а потом да би надживео. Та формула је уграђена и у градитељско наслеђе Србије. Људи су градили куће да би се заштитили од природних непогода, животиња и других људи, али су их потом и украшавали да би створили причу о себи која ће их, као и сама кућа, надживети. Куће су грађене да би људи живели удобно, а украшавали су их да би живели лепо. Небројаним декоративним елементима на кућама људи су улепшавали живот себи и свом непосредном друштвеном окружењу.

http://www.etnofilm.org/index.php/rs/
Цитат
31. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА
 
    Са задовољством најављујемо да ће се 31. МФЕФ одржати од 3. до 6. октобра 2022. године у Етнографском музеју у Београду и Југословенској кинотеци.

http://www.etnofilm.org/files/31_MFEF_Satnica_-_31st_IFEF_Schedule.pdf
« Последња измена: Септембар 29, 2022, 06:09:51 пре подне CosicZ »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #206 послато: Октобар 04, 2022, 02:58:19 пре подне »
Са https://www.sanu.ac.rs/ :
Цитат
ОКТОБАР 2022.

НАУЧНИ СКУПОВИ
*
Научни скуп са међународним учешћем
110 ГОДИНА ОД МОБИЛИЗАЦИЈЕ ГВОЗДЕНОГ ПУКА 1912 –
СРПСКА ВОЈСКА У ИСТОРИЈИ И ТРАДИЦИЈИ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Отварање у петак, 7. октобра, у 16 сати
Од 7. до 9 . октобра
Народни музеј Топлице Прокупље
*
ПРЕПОРОД СЕЛА У СРБИЈИ: ПРОБЛЕМИ, МОДЕЛИ И АКТЕРИ
Среда, 26. oктобар, 10 сати
Сала 2 САНУ
*
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА
ТЕОРИЈСКИ АСПЕКТИ КЊИЖЕВНОКРИТИЧКОГ И КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКОГ ПРОУЧАВАЊА КЊИЖЕВНОСТИ: У ЧАСТ АКАДЕМИКА СВЕТОЗАРА ПЕТРОВИЋА
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Понедељак, 31. октобар, 11 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

ОКРУГЛИ СТО
НОВИ ПРАВЦИ У МУЛТИ ДИСЦИПЛИНАРНИМ
ИСТРАЖИВАЊИМА БАЛКАНА
У организацији Балканолошког института САНУ
Понедељак, 24. октобар, 14 сати
Сала 2 САНУ
Циклус предавања
НИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Треће предавање
ХРАМОВИ И СВЕТИЛИШТА БОЖАНСТАВА У НИШУ И ЈУЖНОЈ СРБИЈИ
ТОКОМ РИМСКОГ ПЕРИОДА
Др Надежда Гавриловић Витас
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 11. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Четврто предавање
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА КОПРИЈАНА И
УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ
Др Весна Бикић, научни саветник
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 25. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
ДАНИ ТИХОМИРА Р. ЂОРЂЕВИЋА
ДОДЕЛА НАГРАДЕ „ТИХОМИР Р. ЂОРЂЕВИЋ“ И ПРИЗНАЊА „ЧУВАР ЗАВИЧАЈА“ И „ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ“ ЗА 2022. ГОДИНУ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 18. октобар, 12 сати
Сала Центра за културу и уметност Алексинац

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Издања Византолошког института САНУ
Гласови и слике : облици комуникације на средњовековном Балкану : (IV–XVI век) / уредници Станоје Бојанин, Љубомир Милановић, Милош Цветковић ; одговорни уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2020
Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена / Предраг Коматина ; уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2021
Зборник радова Византолошког института. Књ. 58 / уредници Љубомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2021
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић
Говоре: др Бојана Крсмановић
др Предраг Коматина
др Станоје Бојанин
Уторак, 4. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Нада Милошевић-Ђорђевић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Зоран Кнежевић
академик Душица Лечић Тошевски
академик Александар Лома
Уторак, 18. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Историјска лексикографија српског језика / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Исидора Бјелаковић, Марина Курешевић. – Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак : Матица српска, 2021
Хиландарски зборник. Књ. 15 / уредник Мирјана Живојиновић. – Београд : САНУ, 2021
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Исидора Бјелаковић
Уторак, 25. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРОМОЦИЈE
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА РАДОВА УРЕДНИКА АКАДЕМИКА ТИБОРА ВАРАДИЈА
Тридесет година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета – Савремени аспекти
и
Срби у Румунији – Садашње стање и перспективе
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 5. октобар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ТРОКЊИЖЈА О ГОВОРУ АЛЕКСИНАЧКОГ ПОМОРАВЉА
Говор Алексиначког Поморавља (2020) Недељко Богдановић
Алексиначки језички поучник (2019) Недељко Богдановић,
Александра Лончар Раичевић, Маја Радоман Цветићанин
Речник Алексиначког Поморавља (2022) Недељко Богдановић,
Маја Радоман Цветићанин
Говоре: др Слободан Реметић, др Срето Танасић и аутори
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 19. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ТРАДИЦИЈА БИБЛИОТЕКАРСТВА У СРБИЈИ - 180 ГОДИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Среда, 26. октобар, 13 сати
65. Међународни београдски сајам књига
Сала „Иво Андрић”
*
ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА САНУ
Петак, 28. октобар, 13 сати
65. Међународни београдски сајам књига
Сала „Иво Андрић”
*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ И ЊЕГОВИХ ИЗДАЊА
Поводом 75 година од оснивања (1947–2022)
Говоре: дописни члан САНУ Влада Вељковић, проф. др Софија Милорадовић и представници институтских одсека
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 31. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
НИШ И ПОНИШАВЉЕ У АНТИЦИ И СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Координатор пројекта: академик Љубомир Максимовић
Руководилац пројекта: проф. др Ирена Љубомировић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 18. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА РАДОВАНА САМАРЏИЋА
У организацији Балканолошког института САНУ
Понедељак, 24. октобар, 11 сати
Свечана сала САНУ

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #207 послато: Октобар 10, 2022, 05:49:06 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/predstavljanje-izdanja-freske-markovog-manastira-i-crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla-u-rasu/

Цитат
Представљање издања „Фреске Марковог манастира” и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу”

У организацији Одбора за историју уметности и Вардарског одбора Одељења историјских наука САНУ, у четвртак, 13. октобра, у 13 сати, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ (Вука Караџића 3, сала за пројекције)  биће представљена издања „Фреске Марковог манастира”  Марке Томић Ђурић, Београд 2019, у издању Балканолошког института САНУ, Архипископије охридске и Митрополије скопска, Битољ,  и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” Миодрага Марковића и Драгана Војводића, коју је објавила издавачка кућа „Платонеум д.о.о” из Новог Сада 2021.

О књизи „Фреске Марковог манастира” говориће: Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, Драган Војводић, дописни члан САНУ, др Татјана Стародубцев, редовни професор Академије уметности у Новом Саду, и др Марка Томић, научни сарадник Византолошког института САНУ. О издању „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” говориће: др Даница Поповић, научни саветник Балканолошког института САНУ, др Предраг Коматина, виши научни сарадник Византолошког института САНУ, др Невена Дебљовић Ристић, доцент Архитектонског факултета у Београду, Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, и Драган Војводић, дописни члан САНУ.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #208 послато: Октобар 12, 2022, 06:01:56 пре подне »
https://bgb.rs/dogadjaji/
Цитат
Београдска конференција о Цинцарима
Одељење уметности
12. 10. 2022. у 10:00
Библиотека града Београда, Цинцаркси ПЕН центар и Фондација Convivenza из Швајцарске организују прву београдску конференцију о Цинцарима.

Отварање изложбе „Рукописне књиге у библиотекама фрушкогорских манастира“.
Галерија Атријум
12. 10. 2022. у 19:00
Изложбу отвара: Душица Грбић, библиотека Матице српске Нови Сад.
Отварање изложбе „Рукописне књиге у библиотекама фрушкогорских манастира". Изложба је отворена до 28.10.2022.

Београдска конференција о Цинцарима
Галерија Атријум
13. 10. 2022. у 19:00
Библиотека града Београда, Цинцарски ПЕН центар и Фондација Convivenza из Швајцарске организују прву београдску конференцију о Цинцарима.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #209 послато: Октобар 12, 2022, 09:08:21 пре подне »
Није баш културно дешавање које не смете пропустити, али можда објашњава зашто неки људи оклевају да учествују у ДНК истраживањима.
https://www.cineplexx.rs/movie/pozivnica-za-pakao/

    ;D

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #210 послато: Октобар 12, 2022, 05:51:35 поподне »
    ;D
Овде је реч о аутосомалном тесту, али било би занимљиво сазнати која је хаплогрупа.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #211 послато: Октобар 12, 2022, 06:27:30 поподне »
Овде је реч о аутосомалном тесту, али било би занимљиво сазнати која је хаплогрупа.
Овде гени прште на све стране :)

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #212 послато: Октобар 18, 2022, 02:25:21 пре подне »
https://bgb.rs/dogadjaji/
Цитат
VI ФЕСТИВАЛ ХУМАНИСТИКЕ, КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ ‒ ПАЗИ ШТА ЧИТАШ FEMINA ANTICA BALCANICA ‒ ЖЕНЕ РАТНИЦЕ КРАЉИЦЕ ПОБЕДНИЦЕ
Римска дворана
20. 10. 2022. у 14:00
Учествују: Никола Керавица, Биљана Ђорђевић, Јелена Анђелковић Грашар и Бојана Ћебић.


VI ФЕСТИВАЛ ХУМАНИСТИКЕ, КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ ‒ ПАЗИ ШТА ЧИТАШ Представљање књиге АНТИЧКА БУДВА.
Римска дворана
20. 10. 2022. у 16:00
Учествују: Зорица Кузмановић и Душан Медин.

https://domomladine.org/debate/promocija-zlatnog-psaltira/
Цитат
Ciklus tribina: Religija i kultura
Organizacija: Biblijski kulturni centar i Dom omladine Beograda

Učestvuju: Maja Keser, umetnički direktor, urednik izdanja, Mladinska knjiga; dr Radomir Rakić, đakon SPC, autor izdanja; ma Marko Jevtić, sveštenik SPC; mr Aleksandar Ninković, sveštenik Nadbiskupije Beogradske. Moderator: ma Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar.
Predstavićemo unikatno izdanje Mladinske knjige koje ima za cilj oživljavanja srpskog verskog, istorijskog i kulturnog nasleđa uz predstavljanje najznačajnijih primera srpske srednjovekovne iluminacije, koje prate prerađen Daničićev prevod psaltira. ZLATNI PSALTIR ilustrovan je najvažnijim primercima srednjovekovne srpske iluminacije nastalim krajem 14. veka i ovekovečenim u Srpskom-Minhenskom psaltiru. Psaltir je, pretpostavlja se, napisan ili za kneza Lazara, ili njegovog sina, despota Stefana. On je dragocen i kao najobimniji rukopis srpskog minijaturnog slikarstva i kao delo koje je u sebi sadržalo mnogo onih pozitivnih osobina iz kojih se formirao poslednji veliki stil stare srpske umetnosti, stil moravske škole. Vizuelni ukrasi sadrže minijature iluminirane zlatnom folijom. Ovakvi prikazi, u plavim i crvenim okvirima na zlatnim podlogama ilustruju tekst rukopisa u slovenskom stilu sa izrazitim vizantijskim uticajima. Radi očuvanja srednjevekovne autentičnosti uz mogućnost čitanja i razumevanja ZLATNOG PSALTIRA, su posebno dizajnirana ćirilična slova kojima su ispisani Psalmi, u priređenom Daničićevom prevodu, po uzoru na Srpski – Minhenski psaltir.

Autori: Protojerej dr. Radomir Milošević, Protođakon Radomir Rakić. Autor naslova, inicijala i fonta: Maja Šturbek Keser.

Promocija je prilika da se publika upozna ne samo sa ovim psaltirom, već uopšteno sa značajem koji je psaltir imao u srednjevekovnoj srpskoj kulturi i duhovnosti, ali koji ima i u današnjem iskustvu vernika, kao i da im se ukaže na bitne odlike biblijske poezije koja svoj najlepši iskaz imao upravo u ovoj zbirci.


https://domomladine.org/debate/tribina-drustvo-i-religija-u-proslosti-beograda-uzajamnost-uticaji-prozimanje/
Цитат
Ciklus tribina: Beograd kroz vekove
Gošća: Sofija Dakić – sociološkinja.  Razgovor vodi: Velibor Martinović – arheolog.
Društvo i religija su međusobno povezani od davninina. Zaista je veoma teško reći šta je starije da li su se najpre pojavili drevni društveni odnosi ili arhaična verovanja? I šta to više čini čoveka čovekom organizovan život ili mogućnost introspekcije? Sve ovo možemo pratiti i u prošlosti našeg grada od starčevačke i vinčanske kulture, preko eneolitskih kultura koje su donele neke druge vrednosti, verovanja i društvenu organizaciju… Dolazak Kelta i pojava Rimljana, u osvit istorijskog doba, doneće ponovo neke nove vrednosne sisteme i drugačiju socijalnu organizaciju. Društvena i verska dinamika tih vremena, sve perioda pozne antike, oslikavaće se i kroz domaće sinkretističke kultove, orijentalna verovanja i rano hrišćanstvo…
O ovoj temi govorićemo na sedmoj tribni ciklusa “Beograd kroz vekove”.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #213 послато: Новембар 02, 2022, 06:47:49 пре подне »
Са https://www.sanu.ac.rs/ :
Цитат
НОВЕМБАР 2022.
НАУЧНИ СКУПОВИ

*
ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ У КЊИЖЕВНОСТИ
Понедељак, 7. новембар, 10 сати
Свечана сала САНУ
*
ПРЕВОДИ ПЕСАМА ВАСКA ПОПЕ
Уторак, 15. новембар, 10 сати
Свечана сала САНУ

*
ЈЕЗИК НИШКИХ МЕДИЈА
у оквиру рада на пројекту
Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу
Координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Марина Јањић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 29. новембар, 11 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДАВАЊА

О ЗЕМНОЈ ЈАБУЦИ, НОВЧАРИ И НЕДЕЛИМКУ
(СРПСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА 18. И 19. ВЕКА)
Проф. др Исидора Бјелаковић
ОГРАНAК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 2. новембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Издања Балканолошког института САНУ
Манастир Хиландар и источни Балкан у XVIII веку : културне и економске везе / Огњен Крешић ; одговорни уредник Војислав Г. Павловић.
– Београд : Балканолошки институт САНУ, 2021
Аутономија Косова и Метохије у Србији : (1945–1969) = The Autonomy of Kosovo and Metohija in Serbia : (1945–1969) / Игор Вукадиновић;
одговорни уредник Војислав Г. Павловић. – Београд : Балканолошки институт САНУ, 2021
Finir la Grande guerre dans les Balkans : 1918–1923 / sous la direction de Vojislav G. Pavlović.
– Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques, 2022
Поздравна реч: др Војислав Г. Павловић
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Љубодраг Димић
проф. др Слободан Г. Марковић
Уторак, 8. новембар, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРОМОЦИЈE

*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ И ЊЕГОВИХ ИЗДАЊА
Поводом 75 година од оснивања (1947–2022)
ОГРАНAК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 9. новембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
Поводом 75 година од оснивања (1947–2022)
Среда, 16. новембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ДАН АКАДЕМИЈЕ
Петак, 18. новембар, 11 сати
Свечана сала САНУ

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #215 послато: Новембар 21, 2022, 09:22:19 пре подне »
Представљање књиге "Колонизација војвођанских области (1921-1941) у среду, 23. новембра 2022. од 19 часова у Матици српској у Новом Саду:

https://www.maticasrpska.org.rs/en/predstavae-kige-kolonizatsia-vovoanskikh-oblasti-1921-1941-23-11-2022-u-19h/

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #216 послато: Децембар 05, 2022, 06:05:37 пре подне »
https://vracart.org/portfolio/narodnenosnje/
Цитат
Izložba nošnji, nakita i oglavlja Srba na tlu Balkanskog poluostrva, izrađena u saradnji sa Ministarstvom Kulture i Informisanja, se sastoji od 30 eksponata dimenzija 2×1 metra.

Dva eksponata su iskorišćena za uvod u izložbu na 26 eksponata su prikazane narodne nošnje Srba po regionima sa detaljima nošnje, na jednom eksponatu su prikazana oglavlja a na jednom nakit u Srpskim nošnjama.

Za izradu projekta  i izložbu bili su oformljeni timi za fotografisanje eksponata, tim zadužen za stručnu izradu tekstualnog dela izložbe i tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta izložbe.

Stručni, tim sastavljen od etnologa, je napravio tekstove koji  svojim sadržajem opisuju sve detalje vezane za odgovarajuće eksponate – nošnje,nakit i oglavlja,a koje im je dostavio tim zadužen za fotografisanje istih. Tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta je obrađeni materijal uobličio u digitalnu formu izradio izložbu i sajt www.narodnenosnjesrba.com i www.narodnenosnjesrba.rs. Klikom na odabrano područje (odabirom ikone) na sajtu pojavljuju se slike nošnji, nakita i oglavlja karakterističnih za to područje sa detaljnim opisom istih.

Ovakvim prikazom izložbe omogućava sa svakom pojedincu da se na veoma interesantan način detaljno upozna sa nošnjom, nakitom i oglavljima našeg naroda.

Udruženje “VračArt“ namerava da izložbu besplatno ustupa svim ustanovama kulture – kulturni centri, muzeji, domovi kulture, galerije, udruženja – kako u našoj zemlji tako i u dijaspori, koji su zainteresovani za jednu ovakvu postavku.


https://vracar.rs/otvorena-izlozba-narodne-nosnje-srba/
Цитат
„Изложбени простор Општине постоји са наменом да прикаже нешто најлепше што се ствара на Врачару и у Србији. Обилазећи музеје, приватне колекције, фолклорна друштва и друга места где се може наћи приказ како су изгледале народне ношње Срба у одређеном временском периоду Удружење ‘Врачарт’ сакупило је све информације о народној ношњи од давнина до данас, приказали су тренутак у времену, сваку мараму, ношњу једног краја, и нама је изузетно задовољство да су са приказивањем свог рада почели управо у нашој галерији. Успели су да свој рад представе и у дигиталној форми, те ће сва конзуларно-дипломатска представништва Србије користити дигитални приказ ове изложбе, како би представили део традиције нашег народа у свету. Ова изложба представља велику вредност, историју и културу нашег народа, и Градска општина Врачар је изузетно поносна што има прилику да сарађује са Иваном Пешукићем, професором Драмског факултета и уметничким директором Удружења и његовим тимом“, изјавио је први човек Градске општине Врачар академик проф. др Милан А. Недељковић.

У име Удружења „Врачарт“ обратио се уметнички директор и продуцент пројекта проф. Иван Пешукић, који се захвалио Градској општини Врачар и председнику Општине на подршци и сарадњи. „Са реализацијом пројекта почели смо пре три године када је Министарство културе и информисања подржало пројекат narodnenosnjesrba.com и narodnenosnjesrba.rs. , како би представили народне ношње Србима који живе у дијаспори, а амбасадама креирали материјал са којим ће промовисати српску културу. Један мој студент ми је рекао да су они представници генерације дигиталних Срба, те смо ми ‘старији’ осетили обавезу да им приближимо нашу традицију, да обиђемо целу бившу Југолавију, направимо преко 4.000 фотографија и поставимо дигитални сајт и највећу галерију српске народне ношње. Иза сваког костима налази се вез, најситнији вез и то по мом мишљењу представља дигитални код сваке народне ношње“, изјавио је проф. Иван Пешукић и захвалио се тиму којим је руководио: продуценту Милану Даутовићу, етнологу Ивану Терзићу, дизајнерима Бојани Ђуричић и Алекси Крстићу, аутору сајта Владимиру Брадићу, колористи Богдану Петровићу и фотографу Слободану Бугарчићу.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #217 послато: Децембар 21, 2022, 06:18:44 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/otvaranje-izlozbe-gracanica-sjaj-umetnosti-u-doba-kralja-milutina/

Цитат
У среду, 21. децембра, у 19 сати, у Галерији САНУ биће отворена изложба „Грачаница: сјај уметности у доба краља Милутина“, ауторке Александре Давидов Темерински.

Изложба, која се реализује у организацији САНУ  и Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, плод је обележавања два јубилеја. Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству  Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, институције која је 2022. године обележила 75 година рада. Она представља завршницу обележавања тог значајног јубилеја.  Такође, 2021. године, навршило се пуних седам столећа од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве. Тај велики јубилеј је представљао повод за првобитно планирани термин изложбе.

Будући да је естетске вредности архитектуре и сликарства Грачанице могуће представити само посредно, највећи део изложеног материјала чине принтови архитектуре и сликарства великих димензија уз допринос нових технологија. Представљање тродимензионалне архитектуре посебан је изазов, па ће видео-анимација  изградње једне од најзначајнијих средњовековних задужбина омогућити посетиоцима да стекну увид у процес изградње, односно у елементе грађевине и њену конструкцију. Нешто касније дозидана спољна припрата приказана је сасвим сумарно, у складу са степеном очуваности њеног првобитног изгледа и њеним естетским дометима.

Када је реч о грачаничком сликарству из времена краља Милутина, иако околност да је реч о посредном представљању може изгледати као недостатак, оно се може испоставити и као предност будући да ће публика бити у прилици да из непосредне близине посматра композиције великих формата, недавно очишћеног и конзервираног живописа, у неким случајевима у размери 1:1.

Концепт изложбе подразумевао је представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета“. Приликом избора композиција и појединачних фигура тежиште је било на најбоље очуваним, ликовно и историјски највреднијим композицијама и појединачним фигурама. Сагледавању целине сликаног ансамбла допринеће VR (virtual reality) презентација унутрашњости цркве, док су конзерваторски радови на сликарству илустровани документарним филмом.

Изложба је реализована уз покровитељство Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда.

Ауторка поставке је Борјана Шуваковић, графички дизајн потписује Зоран Бореновић, а аутор графичког решења пратећег каталогa je Мирослав Лазић.

Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији САНУ до 23. фебруара 2023. године.

https://www.sanu.ac.rs/promocija-prevoda-knjige-srbija-njen-razvoj-i-napredak-u-sanitetu-sa-napomenama-o-celokupnom-sanitetskom-stanju-na-orijentu/

Цитат
У петак, 23. децембара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ биће одржана промоција превода књиге „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, чији је аутор др Емерих П. Линденмајер. Књигу је са немачког превела Мерал Тарар Тутуш.

До 1859. године сви начелници српског војног и цивилног санитета пореклом су били страници. На том положају најдуже се задржао немачки лекар Емерих П. Линденмајер, који је најпре седам година руководио српским војним санитетом, а затим више од тринаест  година и војним и цивилним санитетом. Своје двадесетогодишње искуство изнео је у  књизи „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, објављеној у Темишвару, 1876. године. Српско лекарско друштво је недавно издало превод са немачког овог капиталног дела, које представља један од најзначајнијих извора за изучавање развоја српског војног и цивилног санитета у 19. веку. Будући да  у нашој земљи постоји само један примерак ове књиге у оригиналу на немачком, који се налази под посебним мерама заштите, превод овог дела има велики значај за проучавање историје српске медицине, као и историје Србије у 19. веку.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #218 послато: Јануар 11, 2023, 05:31:25 пре подне »
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/razgovori-evolucija-hominina/


Цитат
Разговори „Еволуција хоминина“
19. јануара u 18:00 - 19:00

Палеолит, који се често назива старије камено доба, представља најранији и најдужи период у развоју човека и његових предака и траје од пре 2.5 милиона година до пре 10.000 година. Овај дуги период обележиле су екстремне климатске промене, био-културна еволуција човека, проналазак ватре. Током последњe две деценије у Србији је откривен и истражен велики број палеолитских налазишта. Међу њима се посебно издвајају пећински комплекс Баланица код Сићева, где су нађени остаци плеистоценских хоминина. Новија истраживања палеолита у Србији омогућила су почетни увид у еволуцију човека и развој материјалне културе палеолитских заједница на Балкану.

О еволуцији хоминина говориће Бојана Михаиловић.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #219 послато: Фебруар 07, 2023, 07:19:38 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
ФЕБРУАР 2023.


ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
ИСТОРИЈСКА ЛЕКСИКОГРАФИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Уредници: академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Исидора Бјелаковић
проф. др Марина Курешевић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 22. фебруар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП
СЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА
Уторак, 21. фебруар, 12 сати
Свечана сала САНУ

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Академске беседе. Књ. 3 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Приступна предавања дописних чланова. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Библиографије чланова САНУ. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић
Реч уредника: академик Миро Вуксановић
Реч захвалности: академик Владица Цветковић
дописни члан САНУ Слободан Шијан
Уторак, 7. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
ИЗДАЊА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви / Наташа Миланов. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021
Рекламно-пропагандни жанр у српском политичком дискурсу / Светлана М. Слијепчевић Бјеливук. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021
Језик и речник светог владике Николаја Велимировића : (диференцијални приступ) / Владан Јовановић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022
Говоре: проф. др Софија Милорадовић
др Наташа Вуловић Емонтс
проф. др Марина Николић
Уторак, 14. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Српска енциклопедија / председник Уређивачког одбора Драган Станић. – Нови Сад : Матица српска ; Београд : САНУ: Завод за уџбенике, 2018/2021
Том 3. Kњ. 1, Г–Демографски преглед (2018)
Том 3. Kњ. 2, Демократија–Ђуша (2021)
Говоре: академик Владимир Кањух
академик Славенко Терзић
проф. др Драган Станић
Уторак, 28. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
ТЕРЕНСКИХ ИСТРАЖИВАЊА УСМЕНЕ ТРАДИЦИЈЕ
ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ 2022. ГОДИНЕ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 28. фебруар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФСКЕ СТУДИЈЕ
ТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА И ПРАВНА ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХ ВИЛА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Учествују: академик Милош Ђуран
проф. др Биљана Петровић
проф. др Драго Цвијановић
проф. др Андреј Мићовић
проф. др Лела Ристић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Уторак, 21. фебруар, 11 сати
Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #220 послато: Фебруар 20, 2023, 11:46:42 пре подне »
Да не отварам нову тему, иако ћемо још сачекати на ово "културно дешавање":

У сусрет првој сталној поставци Историјског музеја Србије

<a href="https://www.youtube.com/v/8Z9oxcTSAdM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/8Z9oxcTSAdM</a>

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #221 послато: Април 04, 2023, 06:14:49 пре подне »
Са https://www.sanu.ac.rs/
Цитат

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Приступне беседе српских академика : (1886–1947). Књ. 3 / главни уредник Зоран Кнежевић; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Миро Вуксановић
Драмски уметник Небојша Дугалић казује посланицу Јосифа Панчића, свечану изјаву Николе Тесле и одломке беседа академика Милутина Миланковића, Владимира К. Петковића, Ивана Ђаје, Војислава В. Мишковића, Владимира Р. Петковића, Јована Ердељановића, Владимира Ћоровића, Јована Дучића, Бранислава Нушића, Вељка Петровића и Иве Андрића
Уторак, 4. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Српска књижевност у историјама књижевности : поводом 225. годишњице рођења Павла Јосифа Шафарика : зборник радова са научног скупа одржаног 23. и 24. новембра 2021. године / уредник Злата Бојовић. – Београд : САНУ, 2022
Романи Добрице Ћосића : зборник радова са научног скупа одржаног 1. новембра 2021. године / уредник Јован Делић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Злата Бојовић
проф. др Славко Петаковић
др Марко Недић
Уторак, 11. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Свети краљ Милутин : владар на раскршћима светова / [уредници Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић]. – [Београд] : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2022
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Миодраг Марковић
др Срђан Пириватрић
Уторак, 25. aприл, 13 сати
Свечана сала САНУ

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #222 послато: Април 25, 2023, 05:45:46 пре подне »
https://domomladine.org/debate/promocija-knjige-arheologija-biblijskog-sveta-najznacajnija-otkrica-2021/
Цитат
Učestvuju: dr Nenad Božović, docent Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta UB, recenzent; ma Dragan Danilović, koordinator za Versku nastavu Arhiepiskopije Beogradsko- Karlovačke, recenzent; ma Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar, autor. Moderator: ma Sergej Beuk, DOB.

Knjiga sadrži pregled otkrića ne samo sa prostora Palestine, nego i diljem drevnog sveta – sa prostora Egipta, Mesopotamije, Hetitskog carstva, Levanta, Rima, Grčke itd. Ovo izdanje ne samo da daje sistematičan hronološki pregled na srpskom jeziku, nego je njena prednost u tome što za skoro svako otkriće razjašnjava biblijski kontekst, odnosno, povezuje sa konkretnim tekstom na koji to otkriće ima efekat. Knjiga objedinjuje i brojna otkrića povezana sa Novim Zavetom i istorijom Crkve: identifikovan je plesni podijum povezan sa osudom i smrću Jovana Krstitelja, u parku Askelon se vrše iskopavanja kako bi se otkrila najveća rimska bazilika u Izraelu i analiza brodske olupine donosi nove hrišćanske artefakte. Zaključno se može reći da knjiga može biti veoma korisna za sve one koji se akademski bave arheološkim istraživanjima sa prostora Bliskog Istoka u cilju praćenja najnovijeg preseka istraživanja. Osim toga, knjiga je dobra za studente koji pišu radove u vezi sa ovim temama kao početna tačka za dalje istraživanje, kao i za sve zainteresovane čitaoce koji žele da prodube svoja poznavanja Biblije.

http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/otvaranje-izlozbe-ekspedicija-zok-1920/


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BA%E2%80%93%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D1%92
Цитат
Прва систематска истраживања локалитета реализована су 1920. године. Уз подршку Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Народни музеј у Београду је, у периоду од августа до новембра 1920. године, реализовао археолошка ископавања локалитета Зок–Вархеђ под руководством Душана Карапанџића. Систематска ископавања вршена су на освојеним територијама, односно у мађарском делу Барање, која је под контролом српске војске била непуне четири године. У лето 1920. године, српска жупанијска власт у Печују обавестила је Уметничко одељење Министарства просвете, а оно Народни музеј у Београду, да постоји локалитет који је „пребогат материјалом из каменог и бронзаног доба”, па стога предлаже да се што пре организују стручна ископавања и да се грађа пошаље у Београд пре него што дође до повлачења, тј. евакуације Војске Краљевине Србије и администрације из ових области после Тријанонског споразума.

За непуна три месеца, истражена је површина од 980 m² где је пронађено преко 3000 значајних археолошких налаза од керамике, кости и камена, који својим стилским карактеристикама указују да је реч о свету баденске и вучедолске културе (крај IV и почетак III миленијума пре н. е.). Најзаступљенији тип посуда откривених током Карапанџићевих ископавања локалитета Зок–Вархеђ представљају шоље, пехари, минијатурне чиније и чиније са крстоликим стопама. Такође, поред керамичких посуда пронађено је на стотине керамичких тегова, глачаних секира и коштаних алатки. У извештају са локалитета Зок-Вархеђ прецизно је приказао стратиграфију, са издвојеним хоризонтом становања и описом непокретних објеката (зграде и јаме) констатованих на терену.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #223 послато: Април 26, 2023, 03:10:54 пре подне »
https://bgb.rs/dogadjaji/
Цитат
БГБ и Музеј жртава геноцида организују трибину: „Одјеци геноцида над Србима у НДХ у архивском фонду папе Пија XII у Апостолском архиву“.
Римска дворана
28. 04. 2023. у 19:00
Учествују: Дејан Ристић, Видан Богдановић и Вид Ерцег.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 482
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #224 послато: Април 26, 2023, 04:50:41 поподне »
Занимљиво предавање о археогенетици отвореног типа сутра у Београду: https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #225 послато: Април 27, 2023, 10:50:29 пре подне »
Занимљиво предавање о археогенетици отвореног типа сутра у Београду: https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/

Bilo bi dobro da snime.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 482
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #226 послато: Април 27, 2023, 11:52:54 поподне »
Bilo bi dobro da snime.

Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #227 послато: Април 28, 2023, 05:54:30 пре подне »
https://www.danubeogradu.rs/2023/04/beograd-za-pocetnike-zena-koja-je-pucala-na-kralja-ilkin-atentat/
Цитат
U petak, 28. aprila 2023. od 18.30, u Galeriji ’73, biće održana tribina „Beograd za početnike“, a tema je „Žena koja je pucala na kralja – Ilkin atentat“.

U Požeškoj 83a na Banovom brdu gost autorke serijala Smiljane Popov biće pisac i novinar Dragoljub Stojković.


On će odgovoriti na pitanje ko je bila prva žena u istoriji Srbije koja se drznula da puca na kralja?

Ovo će biti priča o čuvenom Ilkinom atentatu, neuspelom pokušaju Jelene Ilke Marković da ubije kralja Milana, u Sabornoj crkvi, hicem iz revolvera, 1882. Reč je o veoma zanimljivom životu i delovanju prve atentatorke u istoriji Srbije.

Jelena Ilka Marković (rođ. Bajić), supruga Jevrema Markovića, opozicionog poslanika i uspešnog vojnog komandanta, pripadala je intelektualnom krugu građanske klase, krugu prvih srpskih socijalista koji su se borili protiv apsolutizma kralja Milana za preobražaj srpskog društva u narodnu državu.

Atentat na kralja Milana bila je osveta za ubijenog muža, pukovnika Markovića (brata Svetozara Markovića), streljanog zbog topolske bune, koju je kovala pune četiri godine.

Ilka je osuđena 12. aprila 1883. na smrt streljanjem, potom pomilovana, ali je uskoro nađena zadavljena u požarevačkom zatvoru. Zbog atentata uhapšena je i Ilkina rođaka Lena Knićanka, najlepša žena tadašnjeg Beograda, koja je takođe nađena obešena u zatvoru 28. marta 1883, i to u jezivim ćelijama Rimskog bunara. Oba ubistva dogodila su se pod sumnjivim okolnostima, a vojnik na straži kod Lene Knićanke, takođe je ubijen.

U oba slučaja po jedan lekar iz komisije za uviđaj izdvojio je svoje mišljenje da se ne radi o samoubistvu (kod Knićanke bio je to Lazar Paču).

Godine 1891. kralj Milan i Milutin Garašanin optuživali su se u štampi kao naredbodavci ubistva. Kralj Milan je pokušao da atentat iskoristi protiv radikala, ali isleđivanje nije dokazalo njihovo učešće.

O jednom od najkontroverznijih atentata u istoriji Srbije pričaće Dragoljub Stojković, novinar i pisac knjige „Poslednji greh: Slučaj gospođe Markovićke; Beogradska tragedija“

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 482
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #228 послато: Април 28, 2023, 08:35:08 поподне »
Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.

На овом линку је уз још неке уводне информације постављена и мапа локалитета који ће бити испитани https://www.oeaw.ac.at/en/imafo/read/what-is-histogenes

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #229 послато: Април 28, 2023, 08:49:29 поподне »
На овом линку је уз још неке уводне информације постављена и мапа локалитета који ће бити испитани https://www.oeaw.ac.at/en/imafo/read/what-is-histogenes

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #230 послато: Април 28, 2023, 09:11:30 поподне »
Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.

Хвала ти Боже на малим милостима.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #231 послато: Април 28, 2023, 09:17:48 поподне »
Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналац који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.
Никад ништа оволико оптимистично није објављено на овом форуму. Ај Боже помози да ово дочекамо па да се одјављујемо лагано😉

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #232 послато: Април 28, 2023, 09:24:06 поподне »
https://www.danubeogradu.rs/2023/04/beograd-za-pocetnike-zena-koja-je-pucala-na-kralja-ilkin-atentat/
Драгољуб Стојковић ми је зет ;D. Знам да је човек месецима био по архивима да што више на ђе о Илки и уопште о атентату. Свет је мали :)

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #233 послато: Април 28, 2023, 09:44:45 поподне »
Био сам и укратко биће све у наредним месецима публиковано у научним радовима. Секвенцира се скоро 7000 узорака из већине земаља централне Европе из периода од 5. па до 9. века. Биће и око 250 позноантичких узорака из Србије, из Сингидунума и Сирмијума. Такође ђе бити Словена из 8. и 9. века. Колико сам видео на мапи биће пуно узорака из Полабља. Тако да мислим да смемо да очекујемо ускоро расплет што се тиче сеоба из доба раног средњег века, на радост многих радозналаца који овде полемишу о правцима и обиму досељавања Словена на Балкан.

Опет ће да бидне приговора од многих радозналаца-свезналица:  "бечка школа", истурено одељење на Бановом брду   8)

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 482
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #234 послато: Април 28, 2023, 09:59:50 поподне »
Никад ништа оволико оптимистично није објављено на овом форуму. Ај Боже помози да ово дочекамо па да се одјављујемо лагано😉

Живи били па видели.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #235 послато: Април 29, 2023, 10:12:40 пре подне »
Живи били па видели.
Управо тако.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #236 послато: Мај 04, 2023, 09:21:54 пре подне »
Са https://www.sanu.ac.rs/

Цитат
ПРЕДАВАЊА

ХИЛАНДАРСКИ МУЗИЧКИ ПИСАР ВИКЕНТИЈЕ „РОДОМ ИЗ НИША, ИЗ СРБИЈЕ“
Др Весна Сара Пено
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 4. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
АРЕАЛНА ИСТРАЖИВАЊА БАЛКАНСКОГ ЈЕЗИЧКОГ ПРОСТОРА: РЕЗУЛТАТИ, ПРОБЛЕМИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
У организацији Балканолошког института САНУ
др Андреј Собољев
Четвртак, 4. мај, 12 сати
Сала 2 САНУ
*
КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ВИТАЛНОСТИ И РАЊИВОСТИ
РОМСКОГ ЈЕЗИКА У СРБИЈИ
Др Мирјана Мирић
Петак, 5. мај, 13.30
Сала 2 САНУ

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА
АНТИЧКО КУЛТУРНО ПОКРЕТНО И НЕПОКРЕТНО НАСЛЕЂЕ НИША, ИСТОЧНЕ И ЈУЖНЕ СРБИЈЕ

Прво предавање
АНАЛИЗА АРХИТЕКТУРЕ КАСНОАНТИЧКОГ ОБЈЕКТА СА СВОДОВИМА
НА ЦЕНТРАЛНОМ ПЛАТОУ НИШКЕ ТВРЂАВЕ
Др Игор Бјелић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 29. мај, 12 сати
Милтимедијална сала Универзитета у Нишу

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ

Српски народни покрет 1848/1849. : дигитализација грађе / Александар Костић, Бранислав Војновић. – Београд : САНУ, Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију, 2022
Дигитализација Мирослављевог јеванђеља / Александар Костић, Бранислав Војновић. – Београд : САНУ, Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију, 2022
Говоре: академик Александар Костић
др Жарко Димић
Бранислав Војновић
Уторак, 9. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Писци у биоскопу : књижевна историја наших филмских доживљаја : антологија / Слободан Шијан. – Београд : Филмски центар Србије : Службени гласник, 2020
Говоре: дописни члан САНУ Слободан Шијан
др Бојан Јовић
Мирољуб Стојановић
Уторак, 23. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #237 послато: Мај 22, 2023, 07:24:00 пре подне »
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/xxiii-medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma/



Цитат
У понедељак 22. маја у 18:30 часова, у Народном музеју Србије свечано ће бити отворена XXIII Међународна смотра археолошког филма, коју Народни музеј Србије реализује у сарадњи са Хеленском фондацијом за културу, Италијанским институтом за културу, Институтом Сервантес, Руским географским друштвом и Културним центром исламске Републике Ирана.

Почасни гост овогодишње Смотре је Република Грчка – Хеленска фондација за културу, чији филмови „Повраћај изгубљеног“ и „Дванаест деценија открића“ отварају овогодишњу смотру.  На свечаном отварању смотре наступиће хор Хеленске фондације за културу “Хеленофонија“, под диригентском палицом  Нефели Папоутсаки. У програм су ове године уврштена 22 филма из 6 земаља – Грчке (2), Италије (4) Шпаније (3), Русије (2),  Ирана (2),  и Србије (9).

Као и претходних година одабрани филмови се одликују високим продукцијским вредностима, разноликошћу приступа и атрактивним видовима интерпретације културне баштине, омогућавајући тако свим заинтересованима, заљубљеницима у древне цивилизације, ишчезле културе и заборављене народе да другачије сагледају драгоцене споменике светске баштине.

Међународна смотра археолошког филма у Народном музеју по први пут је, у сарадњи са организаторима Фестивала у Роверету, часописом Аrcheologia Viva и Италијанским институтом за културу у Београду, реализована 1998. године. Од самог почетка Смотра је замишљена као ревија најновијих филмских остварења документарног археолошког филма, а посебан куриозитет представља чињеница да је Београд један од ретких европских градова чија културна јавност, из године у годину, има прилику да се сусретне са најквалитетнијим филмским остварењима захваљујући којима упознајемо различите сегменте јединствене и непроцењиве светске културне баштине.

И ове 2023. године као и  претходних година, настављамо сарадњу са Културно-уметничким програмом и Образовно-научним програмом РТС-а, као и са Фондацијим „ Неозоик“.

Смотра ће трајати од 22 – 27. маја 2023. у Народном музеју Србије. Филмске пројекције ће током трајања смотре почињати сваког дана у 19.00 часова у  Народном музеју Србије. Целокупан програм XXIII Међународне смотре археолошког филма можете погледати овде.

http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2023/05/XXIII-Medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma.pdf


http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/predavanje-kulturna-politika-kraljevstva-srba-hrvata-i-slovenaca-slucaj-zok/

Цитат
Предавање Јована Митровића „Културна политика Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Случај Зок“ одржаће се у уторак, 23. маја, с почетком од 18 часова.



https://vukova-zaduzbina.rs/2023/05/tribina-udruzenja-knjizevnika-srbije-i-vukove-zaduzbine-povodom-obelezavanja-dana-cirila-i-metodija/

Цитат
Округли сто: „Српски језик и ћирилицаˮ
Понедељак, 22. мај, Вукова задужбина, у 11 часова
Краља Милана 2

Поздравна реч:
Проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине

Видак Масловарић, потпредседник Удружења књижевника Србије

Учесници:
Верољуб Вукашиновић, Ћирилица (песма)

Проф. др Виктор Савић, О Ћирилу и ћирилици

Др Срето Танасић, Српски језик и ћирилица

Проф. др Рајна Драгићевић, Проблеми наставе и науке о српском језику препознати на конгресима Савеза славистичких друштава Србије

Проф. др Милош Ковачевић, Српски језик и ћирилица у Српској књижевној задрузи

Проф. др Исидора Бјелаковић, Српски језик и ћирилица у Матици српској (научни пројекти и активности)

Проф. др Александар Милановић, Српски језик у НОКЦ-у у Тршићу

Проф. др Михаило Шћепановић, Српски језик у Црној Гори

Др Владан Јовановић, Српски језик и ћирилица у теснацу међу идеологијама

Др Марина Спасојевић, Српски језик и изазови родно осетљивог језика

Зорица Сорак, председница Књижевне заједнице УКС-а у Крагујевцу, Писмо Ћирилово

Песници, чланови Удружења књижевника Црне Горе:
Славица Војиновић

Радислав Гардашевић

Вишња Косовић

http://www.seecult.org/content/stara-srpska-predanja-kosovo-u-srpskom-predanju-i-nasledu-bg ( 23.5. u 18)

https://www.danubeogradu.rs/2023/05/predavanje-planine-i-planinski-vrhovi-srbije-u-kolarcevoj-zaduzbini/

Цитат
Predavanje „Planine i planinski vrhovi u Srbiji“ predsednika Planinarskog saveza Srbije Ise Planića, biće održano u utorak 23. maja 2023. od 18.00.

U Zadužbini Ilije M. Kolarca Planić će publici predstaviti zapažanja i rezultate svojih istraživanja do kojih je došao u jedinstvenom geografskom i planinarskom poduhvatu. On se, po osvajanju najvišeg vrha sveta, Mont Everesta, zarekao da će da se popne i na najviše vrhove svih srpskih planina, te da ih potom opiše i publikuje u monografiji, što je sa uspehom i učinio.

Planić je hodom dosegao vrhove oko 170 planina Srbije, što nije uradio niko pre njega. Na takav način, u istraživanja je uneo i sopstvene utiske, ali je, na osnovu ličnih opservacija, ponudio i rešenja za brojne nedoumice.

« Последња измена: Мај 22, 2023, 07:27:20 пре подне CosicZ »

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 482
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #238 послато: Мај 27, 2023, 08:45:54 пре подне »
Занимљиво предавање о археогенетици отвореног типа сутра у Београду: https://sveoarheologiji.com/predavanje-arheologija-i-genetika-najsavremeniji-uvidi-u-ranu-istoriju-srednjeg-veka/

Bilo bi dobro da snime.

Постављен је и видео <a href="https://youtube.com/v/NVvbTXU2nH8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/NVvbTXU2nH8</a>
« Последња измена: Мај 27, 2023, 06:19:33 поподне НиколаВук »

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #239 послато: Мај 27, 2023, 09:12:20 пре подне »
Super! Hvala za link.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #240 послато: Мај 27, 2023, 09:48:15 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #241 послато: Јун 02, 2023, 10:08:24 пре подне »
Са https://www.sanu.ac.rs/ :
Цитат
ЈУН 2023.

ПРЕДАВАЊА

РОМСКИ ЈЕЗИК У ЈЕЗИЧКОМ ПЕЈЗАЖУ СРБИЈЕ
 У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома
 Др Светлана Ћирковић
 Среда, 7. јун, 13.30 сати
 Сала 2 САНУ
*
ДУНАВСКА ГРАНИЦА И БАЛКАНСКА РЕВОЛУЦИЈА У РИМСКОМ ЦАРСТВУ: КАКО ДНК И АРХЕОЛОГИЈА ОСВЕТЉАВАЈУ ЦИКЛУСЕ КРИЗЕ И РЕСТАУРАЦИЈЕ У КАСНОЈ АНТИЦИ
 Професор Кајл Харпер
(Prof. Kyle Harper)
Четвртак,8. јун, 18 сати
 Свечана сала САНУ


ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ

Расправе, студије, чланци. О дијалектологији. 1–5 / Павле Ивић ; приредио Слободан Реметић. – Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2018
Говоре: академик АНУРС Слободан Реметић
 проф. др Драгољуб Петровић
 проф. др Рада Стијовић
 Уторак, 6. јун, 13 сати
 Свечана сала САНУ

ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА

ДОПРИНОС РОМА КУЛТУРИ НАРОДА У СРБИЈИ//
ДОПРИНОС РАДЕТА УХЛИКА ЛИНГВИСТИЦИ И КУЛТУРИ РОМА
 Уводничари: дописни члан САНУ Влада Вељковић
 проф. др Драгољуб Ђорђевић
 Говоре: проф. др Драган Тодоровић
 др Биљана Сикимић
 Осман Балић
 ОГРАНАК САНУ У НИШУ
 Петак, 9. јун, 12 сати
 Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ОКРУГЛИ СТО

СРБИ У ХРВАТСКОЈ – АКТУЕЛНИ ПОЛОЖАЈ И
 ГЛАВНЕ ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ
 Четвртак, 8. јун, 10 сати
 Свечана сала САНУ

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #242 послато: Јун 04, 2023, 11:01:08 поподне »
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-dunavska-granica-i-balkanska-revolucija-u-rimskom-carstvu-kako-dnk-i-arheologija-osvetljavaju-cikluse-krize-i-restauracije-u-kasnoj-antici/



Цитат
Професор  Кајл Харпер (Kyle Harper), један од најистакнутијих  савремених историчара,  одржаће предавање под називом „Дунавска граница и балканска револуција у Римском царству: како ДНК и археологија осветљавају циклусе кризе и рестаурације у касној антици“ у четвртак, 8. јуна, у 18 сати, у Свечаној сали САНУ.

Како се наводи у резимеу предавања, заједнички мултидисциплинарни рад археолога, историчара и генетичара значајно проширује наше знање о древној историји. Бројна открића у историји Римског царства, од којих многа долазе са археолошких налазишта са територије данашње Србије, показују неочекиване увиде у природу и узроке промена унутар Царства. Векови између  периода познатог као „криза трећег века“ и владавине Јустинијана средином шестог века  донели су низ  криза, попут масовних миграција, климатских промена и пандемијских болести. У овом периоду владавина Римског царства је пренета на низ царских династија које су претежно пореклом биле са подручја средњег Подунавља, односно балканског порекла. Предавање ће истаћи најновија истраживања и резултате на овом пољу и приказати будуће начине истраживања ових преломних   векова људске прошлости.

Проф. др Кајл Харпер основне студије историје, уметности  и књижевности  завршио је на Универзитету у Оклахоми (САД),  а мастер и доктрске студије из историје и филозофије на Универзитету Харвард. Дугогодишњи је професор историје на Универзитету у Оклахоми. Тренутно је гостујући професор на Колеж де Франсу. Његова библиографија садржи велики број научних и стручних радова. Аутор је седам књига, које су изазвале велико интересовање научне заједнице. Његова студија „Судбина Рима: клима, болест и  крај Царства“ преведена је на 11 светских језика. За свој научни рад примио је бројна признања међу којима су и Награда Националне библиотеке Кине.

Директан пренос  може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #243 послато: Јул 06, 2023, 10:45:47 поподне »
https://www.sanu.ac.rs/izlozba-avantura-na-balkanu-1915-slike-uspomene-secanja-u-galeriji-nauke-i-tehnike-sanu/
Цитат
У четвртак, 6. јула 2023. године, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Авантура на Балкану 1915 – слике, успомене, сећања“, у организацији Архива Војводине и Галерије науке и технике САНУ.

Аутор изложбе је архивски саветник Љиљана Дожић, руководилац Одељења за документацију, информације и информациони систем у Архиву Војводине.

Обележавајући годишњицу завршетка Првог светског рата,  Архив Војводине је одлучио да публикује рукопис „Авантура на Балкану 1915” Дагласа Мериведера Долда и приреди тематску изложбу архивског и другог материјала који је прикупљен у покушају да се расветле догађаји који су претходили поменутом  рукопису.

Tематскa изложбa „Авантура на Балкану 1915 – слике, успомене, сећања“ прати чланове експедиције Колумбија универзитета који су у јуну 1915, на позив свог професора Михајла Пупина, кренули из Америке у ратом захваћену Србију, у хуманитарну мисију помоћи српском народу.

На позив Михајла Пупина јавила су се двадесет и четири америчка студента углавном са Колумбија универзитета да би кренули у Велики рат, али не да ратују, већ да помажу, негују и лече. Многи од њих, и после званичног престанка рада хуманитарне Експедиције, одлучили су да остану на Балкану и наставе са хуманитарним радом у оквиру Црвеног крста. Међу њима је био и Даглас Мериведер Долд, свршени студент медицине Колумбија универзитета. После повлачења српске војске из Ниша, заједно са епископом нишким Доситејем, учествовао је у званичној предаји града бугарској војсци молећи за безбедност незаштићеног становништва.

Ове догађаје Даглас Долд је описао у свом рукопису „Авантура на Балкану 1915“, чију копију Архив Војводине чува у оквиру Збирке докумената др Николе Коче Јончића о Михајлу Пупину, док се оригинал налази у Батлер библиотеци у Њујорку.

За санитетске заслуге у Првом светском рату југословенска држава је Дагласа Мериведера Долда постхумно одликовала Крстом милосрђа.

Изложба „Авантура на Балкану 1915 – слике, успомене, сећања“ обухвата одабрана документа, новинске чланке и фотографије који приказују догађаје од првог позива Михајла Пупина добровољцима крајем априла 1915, преко формирања Колумбија експедиције за пружање помоћи, њеног одласка у Србију, хуманитарног рада, па све до повратка Дагласа Долда у САД у другој половини децембра 1915. године. Посебна целина посвећена је члановима Експедиције, а део изложбе чине плакати коришћени у америчкој кампањи за помоћ Србији у Првом светском рату. Изложба је највећим делом заснивана на материјалу америчке провенијенције.

Поред тога што документује рад Експедиције, изложба пружа увид у то како је шира америчка јавност сагледавала ратна догађања у Србији тога доба.

Књига Дагласа Мериведера Долда, „Авантура на Балкану 1915” може да се прегледа и онлајн, на веб-сајту Архива Војводине: https://www.arhivvojvodine.org.rs/sr/avantura-na-balkanu

Поставка у Галерији науке и технике САНУ  траје до 5. августа.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #244 послато: Септембар 27, 2023, 01:11:25 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #245 послато: Септембар 30, 2023, 05:11:44 пре подне »

http://etnofilm.org/index.php/sr/
Цитат
32. MEĐUNARODNI FESTIVAL ETNOLOŠKOG FILMA
   
ŽIVOT KAO NA FILMU

    Etnografski muzej u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom ponosno najavljuje 32. Internacionalni festival etnološkog filma (29. septembar – 3. oktobar 2023), najstariji festival ove vrste u regionu, koji ove godine predstavlja najznačajnija filmska ostvarenja autora iz 26 zemalja.

Internacionalni festival etnološkog filma želi da afirmiše uspešna vizuelna istraživanja tradicijskih i savremenih kultura širom sveta, kao i da doprinese podizanju nivoa svesti o značaju kulturnog nasleđa za kvalitetan razvoj ljudskih zajednica.

Selektor festivala, poznati filmski i TV reditelj Vladimir Perović, uvrstio je četrdeset sedam filmova koji su podeljeni u tri selekcije: Glavnu takmičarsku, Studentsku takmičarsku i Panoramu. Pored toga, na festivalu će biti predstavljena dva programa u fokusu, od kojih je jedan posvećen ciklusu Kosmos Roma autora Bojana Dakića, a u produkciji RTV Vojvodine, a drugi kultnim igranim filmovima „Čudotvorni mač” (1950) Vojislava Nanovića, „Karađorđeva smrt” (1984) Đorđa Kadijevića i „Iskušavanje đavola” (1989) Živka Nikolića, zasnovanim na srpskom etnološkom nasleđu.

Glavna takmičarska i studentska takmičarska selekcija će se prikazivati od 29. septembra do 2. oktobra u Kino sali Etnografskog muzeja, a Panoramana istoj lokaciji 3.oktobra.

Programi u fokusu će biti prikazani u Sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke, u Uzun Mirkovoj 1. Projekcije igranih klasika održaće se 30. septembra, 1. i 2. oktobra u 18 časova, dok je za program Kosmos Roma rezervisan 3. oktobar.
http://etnofilm.org/files/satnica_2023.pdf
http://etnofilm.org/files/32IFEF_katalog.pdf

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #246 послато: Октобар 01, 2023, 08:02:49 поподне »
Погледасмо данас филм „Што се боре мисли моје“. Ништа спектакуларно, али није ни лош. Пре свега добра сценографија и костимографија. Добра глума неколицине глумаца: Драган Мићановић, Небојша Дугалић, Милош Тимотијевић, стандардно добри Кубура. Млада глумица Јана Ивановић, моје је мишљење, није баш уверљиво одглумила лик Катарине Константиновић.
Ставио сам објаву на ову тему, а не на тему „Гафови у нашој кинематографији“ јер сам га погледао први пут. После неколико гледања, можда би било материјала и за ту тему. Ипак, Милинковић је темељит човек, па верујем да је пре снимања филма све добро проучио.

Кључни мотив филма је однос између Кнеза Михаила и Катарине, али мислим да је требало мало већи акценат ставити на 1867. годину и преузимање утврђених градова од Османског царства.

Ко воли историјске догађаје овог типа, свакако треба да погледа.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #247 послато: Октобар 01, 2023, 08:36:13 поподне »
Пре свега добра сценографија и костимографија.

Нисам гледао филм, али сам погледао трејлер. А и то је довољно да се види да је и сценографија и костимографија урађена испод просјека, чак и за телевизијску, а камоли за филмску продукцију. Рецимо серија Корени што се тиче и сценографије и костимографије је за копље изнад овога. Да не поредим са успјешном филмском историјском сценографијом и костимографијом, коју смо још прије 40 година имали, а поменућу Сеобе Саше Петровића, као један од узорних примјера.

Уосталом, увијек исте сцене, лијепљене браде и бркови, сцене у којима сви носе потпуно нова, испеглана одјела. Је ли био ико са похабаним, прљавим, исцијепаним одијелом у тој Србији 19. вијека? Или су сви на улицу излазили право од шнајдера?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #248 послато: Октобар 01, 2023, 09:57:15 поподне »
Нисам гледао филм

Па, погледај.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #249 послато: Октобар 01, 2023, 09:57:49 поподне »
Мада, не сумњам да ћеш тек онда имати гомилу замјерки  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #250 послато: Октобар 01, 2023, 10:07:25 поподне »
Па, погледај.

Пошто видим да игра у кинима и овдје код нас, можда и одем да погледам.

Мада, не сумњам да ћеш тек онда имати гомилу замјерки  ;)

У то не сумњај.  ;)

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #251 послато: Октобар 05, 2023, 04:17:28 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА „АНТИЧКО КУЛТУРНО ПОКРЕТНО И НЕПОКРЕТНО НАСЛЕЂЕ НИША, ИСТОЧНЕ И ЈУЖНЕ СРБИЈЕ”
Треће предавање
КАСНОАНТИЧКА ЦАРСКА РЕЗИДЕНЦИЈА
НА НАЛАЗИШТУ ВРЕЛО – ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА
Др Софија Петковић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 19. октобар, 12 сати
Милтимедијална сала Универзитета у Нишу

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
И на небу и на земљи : огледи о коренима српске и словенске усмене епике / Александар Лома. – Београд : Српска књижевна задруга, 2023
Говоре: академик Александар Лома
академик Јасмина Грковић-Мејџор
дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Уторак, 10. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ

Галерија науке и технике САНУ
Oтварање изложбе
ЦРКВЕ БРВНАРЕ – ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ
Непрекидна молитва под дрвеним сводом
Аутор: фотограф Станко Костић
Среда, 4. октобар, 18 сати
Од 4. до 28. октобра

КОНЦЕРТ У ГАЛЕРИЈИ САНУ

„ГРУЗИЈСКЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ ВИШЕГЛАСНЕ НАРОДНЕ И ЦРКВЕНЕ ПЕСМЕ“
Извођачи: Студентски хор за народне песме „Илиелеби" Универзитета Илија, Тбилиси (Грузија)
ТАМАЗ ГАБИСОНИЈА, диригент
Понедељак, 9. октобар, 18 сати
Галерија САНУ



https://www.sanu.ac.rs/otvaranje-izlozbe-crkve-brvnare-cuvari-tradicije-neprekidna-molitva-pod-drvenim-svodom/
Цитат
Кроз фотографије аутор ће представити архитектонско наслеђе,  умеће тадашњих мајстора у градњи цркви брвнара на нашем тлу и утицај градитеља из Осата преко Дрине и мајстора из Призрена, који су се доселили у сеобама са југа Србије. Указаће се и на велики историјски значај ових светиња, а посетиоци ће моћи да виде и део иконописа који је затечен у црквама брвнарама, чији су аутори путујући зографи и наши иконописци тога времена.

Како у свом тексту, писаном за каталог изложбе,  запажа академик Бранислав Митровић:  „Након периода великог културног успона и узлета српског средњовековног црквеног градитељства, настао је период празнине и прекида током отоманског периода. Културни замах од неколико векова прекинут је турским освајањем Србије половином 15. века. Од тада до почетка 19. века, српски народ ће преживљавати тежак период борбе за физички и духовни опстанак. У дугачком периоду након пропасти средњовековне српске државе, архитектура је била сведена на најједноставније архаичне и архетипске облике, па су се и цркве градиле у дрвету и малих димензија. Цркве брвнаре тако постају снажно упориште православне вере“.

Академик Митровић истиче да се настанак ових објеката може разумети и као континуитет старе, народне неимарске традиције у одређеним условима и према тренутним могућностима народа.

„Ови објекти су имали велики значај за народ, јер је црква у тим тешким временима била место окупљања, веровања и наде у опстанак, али и место очувања народног духа и традиције. Црква брвнара је била саборно место за веру и литургијски живот.  Цркве брвнаре су објекти архетипске форме, сведене, монашки скромне, својим обликом најсличније изворном доживљају куће. Народ је могао да их разуме и прихвати као свој дом, као континуитет кућног амбијента са доживљајем топлине дома. Оне упечатљиво тумаче турбулентни период српске историје, али и показују изванредно умеће народног мајстора – градитеља у дрвету“,  објаснио је академик Митровић.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #252 послато: Октобар 16, 2023, 05:58:06 пре подне »

Уосталом, увијек исте сцене, лијепљене браде и бркови, сцене у којима сви носе потпуно нова, испеглана одјела. Је ли био ико са похабаним, прљавим, исцијепаним одијелом у тој Србији 19. вијека? Или су сви на улицу излазили право од шнајдера?
Испеглана одела су најмањи проблем. Зашто нема више теорија завере, мистерија из "Трећег ока", "Досијеа Икс" и порочних детектива? Нема змајева, нема дечака са бројевима у коси.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #254 послато: Октобар 27, 2023, 06:46:41 пре подне »

https://www.danubeogradu.rs/2023/10/dani-ermitaza-u-srbiji/
Цитат
Posetite izložbe, koncerte i predstave, u okviru manifestacije Dani Ermitaža u Srbiji koja će biti održana od 24. do 29. oktobra 2023.

U Narodnom muzeju u Beogradu biće organizovano svečano otvaranje manifestacije kojom će biti predstavljen Ermitaž, jedan od najvažnijih svetskih muzeja.

Muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu poseduje više od tri miliona eksponata različitih epoha i naroda, i to slikarska i grafička dela, skulpture, monete i medalje i arheološki materijal.

Dani Ermitaža u Srbiji biće prilika da publika vidi deo impresivnog opusa jednog od najpoznatijih umetničkih i kulturno-istorijskih muzeja na svetu, da upozna rusko filmsko stvaralaštvo, operu, arheologiju i Balet Jakobson iz Sankt Peterburga.

Biće otvorene i dve izložbe – „Nevidljiva umetnost“ i „Carski porcelan“ i priređen koncert narodnog umetnika Rusije Vasilija Gerela.

Takođe, u Beogradu i Novom Sadu biće održana rusko-srpska naučna arheološka konferencija.

https://daniermitaza.rs/
https://daniermitaza.rs/archaeological-conference-sr
Цитат
Од 23. до 31. октобра 2023. године, у оквиру манифестације «Дани Ермитажа у Србији» биће одржана IV руско-српска археолошка конференција «Од Урала до Балкана: контакти и сукоби у римско доба и у средњем веку». Излагања на конференцији представиће више од 50 стручњака у области археологије из Русије (Санкт-Петербург, Москва, Псков, Самара, Рјазањ, Тула, Тјумењ, Симферопољ) и Србије (Нови Сад, Београд, Панчево, Пожаревац, Чачак).Организатори конференције — Музеј Војводине, Државни музеј Ермитаж, Институт археологије Руске академије наука и Народни музеј Србије. Генерални партнер — компанија «Гаспром њефт».

Званично отварање конференције одржаће се 23. октобра у Новом Саду, а церемонија затварања биће одржана 27. октобра у Београду, у Народном музеју Србије. У њој ће узети учешће амбасадор Русије у Републици Србији Александар Боцан-Харченко. Затим ће учесници из Србије на неколико дана отпутовати у Санкт-Петербург, где ће имати научне скупове и сусрете са руским колегама из Ермитажа.

IV руско-српска археолошка конференција одржава се на бази уговора о сарадњи, које су склопили Музеј Војводине, Ермитаж, Институт историје материјалне културе и Институт археологије Руске академије наука. У складу са постигнутим договорима, одржавају се унакрсне посете и сусрети стручњака из различитих археолошких области, као и теренска истраживања. Научна истраживања су, пре свега, усмерена на проучавање порекла Словена у Централној, Јужној и Источној Европи, као и на тражење археолошких трагова оних народа, који са Словенима деле скоро два миленијума опште историје.

http://muzejpancevo.rs/

Цитат
Изложба: Хладно оружје из збирки Народног музеја Панчево

Уторак, 12. септембар, 19 часова
 Археолошка и историјска збирка Народног музеја Панчево чувају невелике, али може се рећи веома значајне збирке наоружања, које потиче из периода енеолита, све до ХХ века. Фокус ове изложбе је на примерцима хладног оружја које јесве до појаве барута доминирало у историји човечанства, а које је уз најраније ватрено оружје коришћено увелико све до ХIX, па и током XX века. Поред примерака праисторијског оружја из бакарног, бронзаног, гвозденог доба и античког периода, биће приказани и примерци средњовековног наоружања, затим оружје из периода турских ратова све до наоружања официра Краљевине Србије и Краљевине Југославије, закључно са примерцима из I и II Светског рата. Неки од примерака хладног оружја из наших збирки биће и премијерно доступни јавности, а свакако издвајамо савршено очувани примерак такозваног "Spada Schiavonesca", познатог и као словенски или српски мач. Spada Schiavonesca потиче из друге половине XIV века, а настао је на простору средњовековне Србије као одговор на закривљене сабље Отоманских ратника. Аутори изложбе су виши кустоси археолози Јелена Ђорђевић и Војислав Ђорђевић као и виши кустос историчар Срђан Божовић.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #255 послато: Новембар 01, 2023, 04:42:39 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
ПРЕДАВАЊА
ЛЕДЕНО ДОБА У СРБИЈИ
Дописни члан САНУ Слободан Марковић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Четвртак, 2. новембар, 13 сати
Свечана сала Универзитета у Крагујевцу
*
О ПРЕПОЗНАВАЊУ СРПСКИХ АУТОХТОНИХ СОРТИ: АМПЕЛОГРАФСКИ ПРИСТУП У XIX ВЕКУ И ГЕНЕТИЧКИ ПРИСТУП У XXI ВЕКУ
У оквиру изложбе „Вински летопис Србије”
Проф. др Славица Тодић и др Александар Фотић
Четвртак, 2. новембар, 18 сати
Сала 2 САНУ
*
ОБРЕД КАЂЕЊА У НАРОДНОЈ ТРАДИЦИЈИ РУСИЈЕ И ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
(УПОРЕДНА АНАЛИЗА)
Др Светлана Корољева
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 3. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

DUST AND LOESS IN PERMIAN PANGAEA
Проф. др Џерилин Сореган (Prof. Gerilyn Soreghan)
и
A GEOLOGICAL TOUR OF LAKE TANGANYIKA, AFRICA
Проф. др Мајкл Сореган (Prof. Michael Soreghan)
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 15. новембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА
„АНТИЧКО КУЛТУРНО ПОКРЕТНО И НЕПОКРЕТНО НАСЛЕЂЕ НИША,
ИСТОЧНЕ И ЈУЖНЕ СРБИЈЕ”
Треће предавање
НОВЧАНА КРЕТАЊА КАСНОАНТИЧКОГ НИША
Мср Марија Јовић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 24. новембар, 12 сати
Милтимедијална сала Универзитета у Нишу

ОКРУГЛИ СТО

ПАСТИРСКА/СТОЧАРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 20. новембар, 13.30
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
ПАСТИРСКА/СТОЧАРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 20. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу


https://www.sanu.ac.rs/izlozba-vinski-letopis-srbije-u-galeriji-nauke-i-tehnike-sanu/
Цитат
Изложба „Вински летопис Србије“ у Галерији науке и технике САНУ
Изложба „Вински летопис Србије“ биће отворена  у петак, 3. новембра,  у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ.  Аутори  изложбе су:  Жељко Томановић, дописни члан САНУ,  др Александар Фотић (Филозофски факултет у Београду), проф. др Славица Тодић (Пољопривредни факултет у Београду),  др Мирослав Николић (Институт за мултидисциплинарна истраживања у Београду), др Милица Рат (Природно-математички факултет у Новом Саду) и Томислав Ивановић, новинар.

Циљ ове мултидисциплинарне поставке је приказ гајења винове лозе и винске културе у Србији кроз различите епохе и представљање како историјског наслеђа, тако и потенцијала модерног виноградарства и винарства. Изложба обједињује историјске налазе везане за винску културу и виноградарство на територији Србије од гвозденог доба до прве половине XX века и резултате савремених геномских истраживања везаних за старе аутохтоне сорте.

Поред археолошких експоната, алата за обраду винограда, резидбу и заштиту винове лозе, опреме за прераду грожђа, производњу, чување и уживање вина из локалних музеја широм Србије, изложба по први пут београдској јавности представља хербаријум Андреја Волног из Гимназије у Сремским Карловцима, са примерцима сорти винове лозе које су гајене на Фрушкој гори и околини у периоду од 1812.  до 1824. године. Хербаријум Волног има непроцењив значај у светским оквирима, а посетиоци ће имати прилику и да прелистају овај чувени хербаријум у дигиталној форми.

Такође, изложбена поставка по први пут представља и старе аутохтоне српске сорте винове лозе, укључујући и неколико до сада непознатих сорти, недавно откривених применом напредних молекуларно биолошких метода.

Уз упознавање са винском културом и виноградарством кроз различите историјске епохе, посетиоци ће сазнати и шта је филоксерна криза и како је текла обнова винограда у Србији у XX веку.

На изложби ће бити речи и о појединцима који су заслужни за развој виноградарства и винарства у Србији крајем XIX и почетка XX века, и указаће се на значај Винодељско-воћарске школе у Букову крај Неготина, која је у Србији крајем XIX века дала велики допринос у борби против филоксере и очувању аутохтоних сорти.

Посетиоци ће имати посебну прилику да кроз аутентичне писане изворе, изложене експонате, спој историјских чињеница и резултата најсавременијих генетичких анализа, стекну слику о богатој историји производње грожђа и култури справљања и испијања вина на овим просторима дугој више од два миленијума.

Изложба у Галерији науке и технике САНУ траје до 29. новембра 2023. године.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #256 послато: Децембар 05, 2023, 03:00:52 пре подне »
Са https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
ДЕЦЕМБАР 2023.
НАУЧНИ СКУПОВИ

*
Конференција у оквиру серијала „Филозофија и наука“
ОБЈАШЊЕЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ У ФИЛОЗОФИЈИ И НАУЦИ
Отварање у уторак, 5. децембра, у 10 сати
Од 5. до 7. децембра
Свечана сала САНУ
*
ДЕФИНИТИВАН КРАЈ КРАЈА ИСТОРИЈЕ
Отварање у петак, 8. децембра
8. и 9. децембрa
Свечана сала САНУ
*

ПРЕДАВАЊА
ОПТАЦИЈА КАО „РЕШЕЊЕ” – ПОГЛЕД НАКОН ЈЕДНОГ ВЕКА
„Oптирање Срба из Мађарске и положај оптаната у Југославији“
Др Милан Мицић
„Оптирање Срба из Мађарске у сећањима
српских свештеника у Мађарској“
Пера Ластић
„Из старе домовине у нову државу –
судбина оптаната из СХС у Мађарску“
Арпад Пап
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Уторак, 12. децембар, у 18 часова
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
СИМБОЛИ УСМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ РОМА – ЗАСТУПЉЕНОСТ И ЗНАЧЕЊЕ
У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ
Др Марија Александровић
Среда, 13. децембар, 13 сати
Сала 2 САНУ
*
FROM MORPHOLOGY TO GENOMES:
INTEGRATIVE APPROACH IN DISENTANGLING RELATIONSHIPS IN DIFFERENT EUPHORBIA LINEAGES
(Од морфологије до генома: Интегративни приступ у разрешавању сродничких односа у различитим еволутивним линијама EUPHORBIA)
Проф. Божо Фрајман
Среда, 20. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Етимолошки речник српског језика. Св. 4, Бл–Бљ / оснивач Павле Ивић ; аутори Марија Вучковић, Јелена Јанковић, Маја Калезић, Орсат Лигорио, Александар Лома, Соња Манојловић, Жељко Степановић и Ана Шпановић; уредник Александар Лома. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2023
Приручни етимолошки речник српског језика. T. 1, A-J / аутори Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Александар Лома и Снежана Петровић; уредник Александар Лома. – Београд : Институт за српски језик САНУ, Етимолошки одсек, 2023
Говоре: академик Александар Лома
академик Јасмина Грковић-Мејџор
др Марта Бјелетић
Уторак, 12. децембар, 13 сати
Свечана сала САНУ

РАДИОНИЦА
ПРОУЧАВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ПРОШЛОСТИ
НА ОСНОВУ ПИСАНИХ ИЗВОРА НА ТЛУ НИША И ЊЕГОВЕ ОКОЛИНЕ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 12. децембар, 12 сати
Сала за састанке Огранка САНУ у Нишу

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #257 послато: Децембар 11, 2023, 04:58:32 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #258 послато: Јануар 14, 2024, 10:21:24 поподне »


https://ruskidom.rs/sr/

Изложба је отворена до 26. јануара.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #259 послато: Јануар 14, 2024, 10:24:38 поподне »
Изложба ковачичке наивне уметности у ПТТ музеју:

https://www.posta.rs/cir/info/vest-detaljnije.aspx?ID=14254
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #260 послато: Јануар 14, 2024, 10:59:59 поподне »
Изложба ковачичке наивне уметности у ПТТ музеју:

https://www.posta.rs/cir/info/vest-detaljnije.aspx?ID=14254

Добри су наивци из Ковачице, али мислим да је по квалитету и аутентичности хрватска хлебинска школа ипак без премца. Колико видим обе су школе настале спонтано 1930-тих, али је занимљиво да и једном и другом провејава сличан "тотски" дух панонских Словена (подравски кајкавци и Словаци).

Ово је иначе код Хрвата, или боље рећи кајкаваца, далеко најоригиналнији умјетнички изражај. Није чудно што и серија Грунтовчани (која по мом мишљењу представља својеврсно ремек дјело) на најбољи могући начин спаја ову умјетност са музиком и покретном сликом.

Епизода Грунтовчана у којој се и Дудек опробао у наиви. Баш ме занима да ли данас у Србији могу разумјети Грунтовчане без превода.  :)

<a href="https://www.youtube.com/v/L_FOK5g5WvE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/L_FOK5g5WvE</a>

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #261 послато: Јануар 14, 2024, 11:18:07 поподне »
.

Епизода Грунтовчана у којој се и Дудек опробао у наиви. Баш ме занима да ли данас у Србији могу разумјети Грунтовчане без превода.  :)

<a href="https://www.youtube.com/v/L_FOK5g5WvE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/L_FOK5g5WvE</a>

https://www.nedeljnik.rs/tito-je-batu-zivojinovica-zagorcem-nisam-ja-zagorac-ja-sam-sumadinac-bunio-se-bata/

Цитат
URBANE LEGENDE

..Inače, Tito je Batu zvao Zagorcem, po ulozi u filmu „Breza“ Ante Babaje.

Jednom se Bata pobunio: „Nisam ja Zagorac, ja sam Šumadinac!“

„Uh, velika stvar. Meni je to isti…“, odjavio ga je Tito.


Nedeljnik.rs 10. juna 2019.

Josip Broz Tito je često pozivao u kuću Batu Živojinovića i tražio mu da priča viceve na njegov račun.

„Ma neću“, odbijao je Bata. „Da pričam, a da me onda ovi vaši ‘apse’.“

„Nemoj da brineš. U ovoj državi samo ja hapsim!“, odgovorio mu je Tito.

To je jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca pričao o svojim iskustvima sa Titom.

Jednom je, i to je pričao Bata, pitao Tita kako hrani sve one životinje u zoološkom vrtu na Vangi.

„Ja, ja ih hranim. Od moje plate“, rekao je Tito.

„Kolika vam je plata?“, pitao je Bata.

„Otkud’ znam?!“, odgovorio je ravnodušno Broz.

Bata je pričao i kako je Titu krao cigare i upaljače. Baš krao.

„Držao bi ih na stolu i ja bih punio džepove čim bi se okrenuo. Jednom je pozvao u goste Borisa Dvornika koji je bio beskrajno šarmantan čovek. Boris je došao, ali, kako je morao da sačeka, u sobi je pronašao viski i napio se. Tito se smejao, pitao ga je gde se tako udesio. Odgovorio je da je u sobi našao njegov viski. ‘I ti si lopov kao onaj tvoj Bata Živojinović“, prepričavao je Bata.

Inače, Tito je Batu zvao Zagorcem, po ulozi u filmu „Breza“ Ante Babaje.

Jednom se Bata pobunio: „Nisam ja Zagorac, ja sam Šumadinac!“

„Uh, velika stvar. Meni je to isti…“, odjavio ga je Tito.


Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #262 послато: Јануар 26, 2024, 05:29:10 поподне »
https://www.danubeogradu.rs/2024/01/tribina-beograd-za-pocetnike-pikantne-tajne-vojvotkinje-od-viljuske/
Цитат
U petak, 26. januara 2024. od 18.30, u Galeriji 73 (Požeška 83a) novinarka Smiljana Popov prirediće još jednu tribinu „Beograd za početnike“.

Gošća „gastronomske epizode“ pod nazivom „Pikantne tajne vojvotkinje od viljuške“ je msr Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti, gastroheritolog i pisac.

Kako smo od pogače stigli do obrednog kolača; šta je to jezik hrane i kako smo ga zaboravili; da li su se naši preci hranili zdravije od nas; kako je izgledao ručak u srednjovekovnoj Srbiji i da li se na dvoru Nemanjića zaista jelo zlatnim viljuškama; zašto su začini u prošlosti bili toliko skupi; kako su zaista izgledali vladarski banketi na dvoru Romanovih; da li su i naši vladari, Karađorđevići i Obrenovići, pravili glamurozne bankete; da li se srpski kavijar sa Dunava jeo na „Titaniku“; u susret Svetom Savi: da li je Sava Nemanjić autor zaista najstarijeg poznatog spisa o ishrani kod nas, te da li to znači da je Sveti Sava naš prvi dijetetičar?

Ta pitanja će biti postavljena, jer je hrana zaista večita priča naših života, jer bez nje ne možemo. Međutim, hrana je i kultura, statusni simbol, stil života, posebna disciplina primenjene umetnosti i važan element nematerijalnog kulturnog nasleđa koji krije na hiljade beskrajno zanimljivih priča iz kojih „progovaraju“ naši prethodnici i preci.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #263 послато: Јануар 26, 2024, 07:10:26 поподне »
Баш ме занима да ли данас у Србији могу разумјети Грунтовчане без превода.  :)

Тешко, не разумем их ишта боље од Македонаца. Отприлике схватам смисао реченица, али има доста речи које ми нису јасне.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #264 послато: Фебруар 06, 2024, 07:37:43 пре подне »
Изложба ковачичке наивне уметности у ПТТ музеју:

https://www.posta.rs/cir/info/vest-detaljnije.aspx?ID=14254
Иначе, на хоклицама су насликани реформатори словенских језика.

Са https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
ФЕБРУАР 2024.
ПРЕДАВАЊA

„КОШТАНА” БОРЕ СТАНКОВИЋА И ГРАДСКЕ ПЕСМЕ ВРАЊА У СОЛО ПЕСМАМА И МУЗИЧКОЈ ДРАМИ ПЕТРА КОЊОВИЋА
др Катарина Томашевић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 27. фебруар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ПАВЕЛ ПЕТРОВИЋ, ЗАБОРАВЉЕНИ ТЕМИШВАРСКИ СЛИКАР ИЗ XIX ВЕКА. РЕЗУЛТАТИ НАЈНОВИЈИХ ИСТРАЖИВАЊА (2014–2023)
Академик Миодраг Марковић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 28. фебруар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
УМЕТНИЧКЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ ЛАТИНСКО-ВИЗАНТИЈСКОГ СТИЛА И ЦРКВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА У СТОЛИВУ (ЦРНА ГОРА)
LATIN-BYZANTINE ARTISTIC INTERACTIONS AND THE CHURCH OF SAINT BASIL IN STOLIV (MONTENEGRO)
проф. др Микеле Бачи (Michele Bacci)
У организацији Балканолошког института САНУ
Четвртак, 29. фебруар, 13 сати
Сала 2 САНУ

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ИЗЛОЖБЕ „СИМА ЛОЗАНИЋ: ВИТЕЗ СРПСКЕ НАУКЕ”
ПРЕДАВАЊA

*
ПОРОДИЦА И ПОРЕКЛО СИМЕ ЛОЗАНИЋА
др Борис Милосављевић
Уторак, 13. фебруар, 18 сати
Галерија САНУ

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ИЗЛОЖБЕ „АРХИТЕКТА КАО ЦРТАЧ И СЛИКАР”
Представљање књиге
БЕОГРАД ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И САВРЕМЕНОСТИ
аутора Слободана Малдинија
Говоре: проф. Александар Кадијевић
Слободан Малдини
Уторак, 6. фебруар, 17 сати
Галерија науке и технике САНУ
*
Представљање путописа и филма
НАША ИНДИЈА
Аутори: Хелена Цуцулић и Сандра Беговић
Говоре: Хелена Цуцулић
Сандра Беговић
Слободан Малдини
Уторак, 6. фебруар, 18.30
Галерија науке и технике САНУ

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #266 послато: Март 08, 2024, 06:36:47 поподне »
Након Бање Луке, Пала и Београда, документарни филм Гаравице, аутора Драгана Радовића, биће приказан наредних дана у више места на подручју Бачке.

Цитат
Документарни филм „Гаравицеˮ доноси причу о једном од највећих стратишта српског народа током Другог светског рата. Филм објашњава и последице које су уследиле после ликвидацијâ на Гаравицама и другим масовним стратиштима у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Филм је заснован на више од три хиљаде докумената (судске пресуде, саслушања, записници, извештаји, прогласи и други документи) и живој речи двадесет и седам преживелих сведока, од којих у филму говори њих петнаест. Осим филма, у издању Фондације „Заборављени коријениˮ објављен је и историјски роман Корана ко рана, који је забрањен 1961. године.



Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #267 послато: Март 18, 2024, 08:11:45 поподне »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #268 послато: Март 18, 2024, 11:36:12 поподне »
https://www.facebook.com/share/p/eC1fKnotQsDPZk3L/?mibextid=qi2Omg
Код "рође" Барлова
https://rtk.co.rs/tag/dragan-barlov/
Пошто се не види преко фејсбука (тражи логовање). Изложба је била вечерас, а иначе, Драган се тестирао раније на yseq, порекло му је из Вучковице код
Кнића, и испао је Y250780+, род Никшића
« Последња измена: Март 18, 2024, 11:40:12 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #269 послато: Март 27, 2024, 08:12:46 поподне »

Јесте у Крагујевцу, али могуће да ће у неком наредном периоду да се одржи и у Београду ( у Руском дому), па ћу јавити када буде