Скорашње поруке
У суштини, ови Филипинци,будући католици, и нису тако критични за Хрвате. Колико видим усељавало се доста и Индијаца и Непалаца. Засад је главни талас досељеника био махом немуслимански. Мислим да би далеко већи проблем био када би порастао број досељеника из муслиманских земаља.
Млади из Хрватске, како Хрвати тако и Срби, у великом броју мигрирају у земље Запада, највећим делом у Ирску, тако да је право питање колико ће уопште становништва, а нарочито младог домицилног становништва, Хрватска имати до половине или до краја 21. века. Оно што је занимљиво је да им долази све већи број радника са подручја јужне Азије и са Филипина, и то не као привремени, сезонски радници, већ се настањују за стално. "Бојим" се да им врло ускоро Срби неће више бити никакав проблем у односу на азијатску миграцију...
Мени је прилично јасна ситуација. Оно мало Срба што данас живи у Хрватској, посебно они млађи у великим градовима, полако али сигурно губи свој национални идентитет. У наредној генерацији већина њихових потомака ће постати Хрвати. Када се уз то ускоро угасе старачка домаћинства на некада већински српским подручјима, и овај мали број Срба у Хрватској ће се више него преполовити.
Сад гледам резултате избора у Хрватској и закључак је да су Срби у Хрватској или одлучили да не учествују у политичком животу или да учествују у истом ван политичких представника који се именују српским. Тек нешто више од четвртине Срба који данас живе у Хрватској гласало је за мањинску листу. У Сабору Срби имају загарантована три саборска мјеста. Први на листи је Милорад Пуповац са освојених непуних 12.000 гласова. Слиједе кандидаткиње Шимпрага и Јецков са нешто мањим бројем гласова из исте странке СДСС. Остала два независна кандидата заједно нису освојили више од 5000 гласова.
По посљедњем попису у Хрватској живи 123.892 Срба. Милорад Пуповац и његова странка представљају Србе у Хрватској на основу неких 33.000 гласова. Мислим да је то прилично далеко од неког легитимитета, иако је све легално.
Кључно је питање, ко политички представља и да ли уопште представља 90.000 Срба који данас живе у Хрватској?
Поштовани,Хвала на појашњењу. Поздрав!
некада је постојало и село Гуштерица које је припадало властелинству манастира Студенице. Помиње се у Студеничкој повељи и студеничком властелинству. Данас то село више не постоји као засебно, већ је засеок села Брезова, општина Краљево. Тачно је да постоје села Горња и Доња Гуштерица код Приштине. Заправо, та чињеница иде у прилог предању које имају Кандићи у Опорници, а које каже да су досељени средином 18. века из околине Приштине. Зато сам радио ДНК анализу, надајући се да ће она превагнути и одлучити које је стварно порекло: Гуштерица студеничка или Гуштерица приштинска (или како би Ви рекли грачаничка).
Поздрав,
Давид
Данас су иначе избори у РХ. Као позитивну ствар изборне кампање треба напоменути да је СНВ отворило више Српских центара у Хрватској. Конкретно у Книну, Мославини, Лици и Славонском броду, као и да је започета изградња Српског центра у Ријеци.
Обрадовић, Васиљевдан, Лубнице/Беране, I2-S17250
Тестирани је навео да им је раније презиме било Ераковић, и да су пореклом из Бањана.
О Обрадовићима из Лубнице постоји монографија са насловом "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница", од аутора Марка Д. Обрадовића, у којој су детаљно описана предања и сазнања о пореклу ове породице. У најкраћем, сматра се да су Обрадовићи, Шуковићи, Кујовићи и Дидановићи од једног претка са Његуша (највјероватније од Обрада). Предање казује да су од Ераковића досељених из Херцеговине — испод планине Његош.
Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу гране I2-Y3120. Две вредности које одступају од модалних су DYS391=10 и DYS635=24.
Тестирани Обрадовић припада генетичком роду коју чини група тестираних са славом Васиљевдан, а коју поред Обрадовића тренутно чине Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић. У поменутој монографији "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница" наводи се податак да је браство Отовића настало од „трбушчића" Отовића-Обрадовића из Лубница. Резултати генетичких тестова говор у прилог овог предања.
Обрадовић, Васиљевдан, Лубнице/Беране, I2-S17250
Тестирани је навео да им је раније презиме било Ераковић, и да су пореклом из Бањана.
О Обрадовићима из Лубнице постоји монографија са насловом "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница", од аутора Марка Д. Обрадовића, у којој су детаљно описана предања и сазнања о пореклу ове породице. У најкраћем, сматра се да су Обрадовићи, Шуковићи, Кујовићи и Дидановићи од једног претка са Његуша (највјероватније од Обрада). Предање казује да су од Ераковића досељених из Херцеговине — испод планине Његош.
Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу гране I2-Y3120. Две вредности које одступају од модалних су DYS391=10 и DYS635=24.
Тестирани Обрадовић припада генетичком роду коју чини група тестираних са славом Васиљевдан, а коју поред Обрадовића тренутно чине Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић. У поменутој монографији "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница" наводи се податак да је браство Отовића настало од „трбушчића" Отовића-Обрадовића из Лубница. Резултати генетичких тестова говор у прилог овог предања.
