На Дурмитор је најлепши поглед баш из Дробњака и Шаранаца :) Хајде још неку фотку из тих високогорских предела, од којих нисам ни пола обишао, а од када знам за себе тамо сам минимум два месеца годишње. Срамота :o
Уф... Колико год слика овог предела да се постави није довољно.Prije par godina sam posjetio pećinu i ispred pećine smo sreli Italijana, koji nije imao hrabrosti da se spusti u poćinu. Pomogli smo mu i nismo ni znali šta mu je namjera. Kad se spustio na dno iz ranca je izvukao saksofon i počeo da svira. Zvuk je se odbijao od zidove pećine i stvarao nevjerovatan doživljaj. Imao sam puno slik, ali sad sam uspio naći samo jednu. Imali smo sreću da ga sretnemo. Zaista. Neponovljivo iskustvo.
Од малена везујем Дробњак за Дурмитор, иако то није исто и иако део масива припада традиционално Пивљанима, део око Шкрчких језера, Шарених пасова и даље на југоисток. Ево неколико мојих слика.
Ледена пећина је на око 2160 м надморске висине, мало испод врха Обла глава. Пећински украси од леда преко целе године:
(https://s4.postimg.org/smvfwz471/11855682_885820521471954_6984757965108043654_n.jpg) (https://postimg.org/image/bz3xuh9fd/)picture uploading (https://postimage.org/)
На другој слици сам ја (са чеоном лампом), излазим из Ледене пећине:
(https://s4.postimg.org/gcktq0zb1/11885321_885820608138612_3320990778767909379_n.jpg) (https://postimg.org/image/lnzqaqldl/)imgurl (https://postimage.org/)
Дробњак, то мораш обићи. Она љепота се ретко где среће.Био сам на Седлу, Савином Куку, Штуоцу... и можда још негде али се не сећам :) Језера сам обишо сва сем Шкрчких.
Хвала Дробњаку, Селаку и Љиљану на лепим фотографијама!
Занима ме да ли се нешто може закључити на основу стећка војводе Калоке? Да постоји неки натпис, верујем да би га до сада растумачили.
"Дробњак", Удружење Дурмитораца (има занимљивих фотографија):
http://udruzenjedurmitoraca.org.rs/O%20Drobnjaku%20i%20Drobnjacima.pdf
Дробњак и Дурмитор са Крнова.Одлична. Је л'ово рано пролеће?
(https://s4.postimg.org/3t6q4tx19/IMG_20160430_115653.jpg)
Одлична. Је л'ово рано пролеће?
Ево и села Меруље. Село је на самом почетку Сињајевине, десетак километара од Жабљака. Село је разбијеног типа и куће су веома удаљене једна од друге, неке чак по неколико километара. У селу је десетак кућа Вуковића, Јакића, Чупића и Митровића и један катун Кнежевића из Шаранаца. У селу нема асвалтних путева, као ни живе воде, него се водом снабдевају из чатрња. Асвалту је најближа кућа Чупића која се налази уз пут Жабљак-Шавник. Због лоших услова и беспућа у селу зимују свега две куће са 5-6 чланова. Источно од села се простире непрегледно пространство Сињајевине и са те стране најближе село је Пашино Поље у Шаранцима. Село је настало крајем 19. века од катуна Добрих Села. Меруља је на надморској висини од око 1450 до 1500 метара.
Поглед на Дурмитор
(https://lh3.googleusercontent.com/N1O7YrkTrrl2nejh69rd2ElU_jfO0qy_k15VeVdeArmFFpm4_8OJ4xEjhUaH60LSBukwf-ktHorj-kJ4jHr5vjgZuhEFSWQZ7ikaDlgm_05oM3NQ7z0BA628BDFUZFGh4oDdgecmIPE5UPGAPj8Jl7yqWvZcMizJP2QJ8xcg2qCT44OZPdrYVHAlyvX71q0fk2gI6UC5XuUjI5OFGp48ACjLQ1j5wL7ZBM6CC81ChQgF8FEctEmFypMppTDBRRVfYNgfwNl38FGedcTZHU_gyD8XO4X6pYSIvt3AFJ5VMCvzc3u0eYWOt9dLIAgz-lAaN8IhG-ay1BeOkoTg4zt4m4xclnZU7nnqPvC-XjZ7kBT0m-fQRYQQb2hWV0DA4HP4EW9ggQqLsFEP1Z5W8Opm9tvoq3WdlVAs-xQC_4W9gahC6qngl6SPVfSrlwV3V7NS_G-Q_3l3kyc_cw6DW_1cvFUCkFinpKcFkiC-JGLE-VHMO6JV2__Fkl2Rs52ussuIbqam7kwWm_8mJWrb-ArDh_jGTxjpyocaxeaH4WHUsK3EVLdOpVmWkRVMaaW4M94LD8ebphFhVoZOAi8L_9Ft9In-8fscTRM=w876-h657-no)
(https://lh3.googleusercontent.com/Zq9OYouVdrWjcyHEehmXcDqNRjlSc3DRU1AwtSu_mFB7XXn97DWk6NyVAgPshF-LOzhkT7rj-TwDwQgclol_12bAHfhPE9gNFGAmzLj8OuD7KuxHuFCxbSmnNlmPjZ3PVGs5WNS49xj0eKenRTTCejq7PDN6-Tfzwo-MZRO9Trwy_wKImP9eQF91AbDHF3sRVD5MBhG6dnKJgsJg7pa3RWY5B4x4urtIdrmR_mwZPJnlD3ZcXSpIpijGm6Ymcw3c3PzZagmo3xd3x4qDiEcMlvXtnx0y0rFDdUJfLXivM03jFi57e5khhY_X7P2EJD08E32TFId73Xt4YQbaITln8S17xYFTIN5jjO7KTcrXBF22arebHKDCq92O6PMYwpVj3kPYIzvFB1VCgWei473GcH3zSuVCcsp4J2pRaLUKX1RCGvc8rBEc0FNebVsP4LSor-nfUZ4UEVXuIJg-SX6vuynKNZ-tocdfKR0mEszD4kQbiBpqWdQJxKwXlszw4_dUMpjGwLN5sCqVfY_1V6pKdoV_5LqEBhWnrLOBJ4gKs2VrZO6bMmHZX-ppAln513lGdXMMzgSm4qAHwCkLd-AaIfY-Wrn5EE0=w876-h657-no)
Ова фотка није моја
(http://www.panoramio.com/photo_explorer#user=6219435&with_photo_id=111075577&order=date_desc)
Код постављања фотографија најбоље је користити сајт postimg.org
У том случају фотографије ће остати на форуму. У супротном ће послије неког времена постати мртви линкови.
Ови горе линкови нису добри. И кад преносите са фотографије са нета, увијек морате отворити фотографију у новом прозору. А да је линк исправан знаћете ако се завршава са .jpg или .png или било који други формат за слике.
Иначе су све фотографије одличне. ;)
Предиван пролећни призор. Све озеленело и процветало :DОчекује се половином маја. Ово је иначе сликано крајем марта, пре једно две и по недеље. Чух да је и јутрос забелело иако се предходних дана све отопило и заличило је као да ће пролеће.
Пар дана уочи Васкрса. Околина Жабљака.
(https://s4.postimg.org/k0tv1jc2l/pic876763.jpg)
Прелепа фотографија.Позајмљена од једне госпођице са Жабљака.
Позајмљена од једне госпођице са Жабљака.
Комплимент госпођици на фотографији која је мој тренутни wallpaper :DКод мене је увек неки дурмиторски мотив wallpaper али то је због носталгије. Што каже моја сестра, болујемо од дурмиторизма, а симптоми су појачани крајем пролећа када се ближи одлазак тамо. Видим да код ових старијих еуфорија већ креће.
Језера
(https://s22.postimg.org/tmjvytlnz/17932516_206734053161265_4248167433967239168_n.jpg)
Дробњаче, земљаче :) фотографије су ти прелепе :):) Нису све моје. Задњих пар фотографија је позајмљено.
Сликано пре пар година на врху горе Ивице. Ремек-дело чобана са Превиша и Годијеља.
(https://s13.postimg.org/620xasntj/422313_489620587733295_964723186_n.jpg)
Алал вера! Чобанска довитљивост. ;)Да су се још мало потрудили, видео би се из свемира ;D
Пардон. Ево слика.Прелепо! ...Ова прва слика, ка' она у Јапан кад чисте снијег :)
(https://s10.postimg.org/jcs4nwyqh/18382041_1909147256031419_6627361118727700480_n.jpg)
(https://s12.postimg.org/x5t9jo619/18444445_240581879757134_4898009051142553600_n.jpg)
Прелепо! ...Ова прва слика, ка' она у Јапан кад чисте снијег :)Вероватно у неким периодима зиме намети буду као и ови у Јапану али чека се пролеће за чишћење. Овим путем више аута прође на Илиндан, када је вашар на Трси, него током остатка године.
(https://www.polovniautomobili.com/portal/content/Zanimljivosti/201101/putevi-kroz-snezne-kanjone-u-japanu/2.jpg)
Jos da dodam odje sta se tice porijekla rijeci Vizitor, Sinjajevina
Vizitor dolazi od rijeci Vis i Tor. Kao sta nam rijec kaze to je su visinski torovi, Tor znaci na nasem jeziku proctor dje miruju ovce, a isto rijec Vis znaci visinu. Tako da dolazimo do znacenja visinski torovi,
Sinjajevina znaci na nasem Plava Planina jer stara rijec za plavo jest sinje.
Sinjajevina znaci na nasem Plava Planina jer stara rijec za plavo jest sinje.
Mozda su planinu Sinjajevinu nazvali i po planini Sinaju, ako vec imamo te podatke da je pleme Krici zivilo na njoj, a i samim tim da su Krici nosioci halpogrupe koja je bliska Jevrejima da nebi ispalo kojim slucajem da oni nisu jedno od Izrealski plemena pa su samim time i nazvali Sinjajvinu po planini Sinaju.На кога ли ме ово подсјећа... :D
Леп текст о дробњачком селу Бијелој, пропраћен фотографијама
http://jasninaputovanja.me/2016/10/30/konkurs-za-najljepse-selo-bijela-kod-savnika/
Језера са Вражије главе
(https://s24.postimg.org/86b9mg55x/jezera.jpg)
Коњи на испаши на дурмиторским катунима
(https://s4.postimg.org/8rvm0htlp/durmitor.jpg)
Као створено за снимање неке серије у рангу "Игре престола". ;)Да. Велико Брдо на гори Ивици изнад мог села ме је одувек подсећало на неки предео из филма "Господар прсенова". На ону сцену када јахачи Рохана крећу на многобројније Орке. Врх Ивице је травнати плато површине неколико километара квадратних са јединственим погледом. Има таквих "епских"предела по Дурмитору, Сињајевини и Језерима.
Пољана испод Великог Брда на Ивици и стећак кричког војводе Калоке.
(https://s28.postimg.org/6dstkiz8d/IMG_2223.jpg)
Је л' се може протумачити шта је уклесано на стећку војводе Калоке?
Споменик је висок око 170 цм, а на њему је приказан ратник, док се у сваком углу налази по крст у кругу (четири укупно). Слични симболи се могу пронаћи на стећцима близу Новаковића и Жугића Бара, удаљених неких 15-ак километара.
Хвала. Видим сад. Наопако је окренуто, на слици. ;)Ево, Небојша даде основне информације о стећку. Чини ми се да ту никада није било гробље јер нема ни једног другог стећка, нити камења које би подсећало на стећке. Мало изнад, у врху долине, постоји Божова чесма, коју је крајем 19. века подигао Божо Томић са Превиша, у њу је узидан један стећак али на жалост нисам сликао. А не иде ми се поново јер је једно 7км од моје куће, а мора се ићи пешице и већ сам био два пута овог лета. Стећак је наводно у неком тренутку извалила вода и нико није смео да га подигне јер су се плашили проклетства. По причама то се догодило пре генерације мог чукунђеда, вероватно половином 19. века. Нешто ниже доле, заправо пар километара, у врх села, постоји извор Крвавац, где се одиграла битка између Крича и Дробњака. На том месту постоји камени споменик у облику крста. Неки кажу да је то гроб Хлапца Косовчића, који је погинуо на Крвавцу. Али прекјуче кад сам поближе погледао, чини ми се да на њему стоји година 1791. За седмицу нисам сигуран а остале цифре су те које сам навео. И он је био изваљен од бујице али су га пре десетак година придигли мада се доњи део одломио. Чини ми се да није враћен на место где је некада био него је мало померен.
У сваком случају, споменик је изгледа био у облику крста, и сада је преваљен.
Знате ли, да ли је ту некада неко гробље било, или је споменик у том смислу усамљен?
Ево, Небојша даде основне информације о стећку. Чини ми се да ту никада није било гробље јер нема ни једног другог стећка, нити камења које би подсећало на стећке. Мало изнад, у врху долине, постоји Божова чесма, коју је крајем 19. века подигао Божо Томић са Превиша, у њу је узидан један стећак али на жалост нисам сликао. А не иде ми се поново јер је једно 7км од моје куће, а мора се ићи пешице и већ сам био два пута овог лета. Стећак је наводно у неком тренутку извалила вода и нико није смео да га подигне јер су се плашили проклетства. По причама то се догодило пре генерације мог чукунђеда, вероватно половином 19. века. Нешто ниже доле, заправо пар километара, у врх села, постоји извор Крвавац, где се одиграла битка између Крича и Дробњака. На том месту постоји камени споменик у облику крста. Неки кажу да је то гроб Хлапца Косовчића, који је погинуо на Крвавцу. Али прекјуче кад сам поближе погледао, чини ми се да на њему стоји година 1791. За седмицу нисам сигуран а остале цифре су те које сам навео. И он је био изваљен од бујице али су га пре десетак година придигли мада се доњи део одломио. Чини ми се да није враћен на место где је некада био него је мало померен.
Иначе, у литератури се може наћи податак да се битка између Крича и Дробњака одиграла на месту које се после назвало Клађе, јер су се ту поклали а да је Крвавац тако назван јер је из извора проврла крв после битке. Клађе и Крвавац су удаљени пар километара и колико сам се распитивао код старијих нико од њих не зна за то да се бој одвијао на Клађама. Сви тврде да се одиграо на једној пољани у Ивици, између Великог Брда, голог Брда и Јаворка и та пољана се и дан данас зове Крвава локва. На њој не расте трава и сва је прекривена црвенкастом земљом, за коју кажу да је скорела крв.
Народ се досетио од чега је земља црвена. :)Да :) Колико сам ја установио то је нека слатина, таквих има пар на том обронку Ивице, изнад села, које се гле чуда, зове Слатина.
На порталу Порекло као новогодишњи чланак објављен је прилог нашег сарадника Риста Старовића на тему камене столице војводе Ђурјана у Дробњаку. ;)
Камени престоли властеле и великаша: камена столица војводе Ђурјана
Приликом боравка у селу Пошћењу (племе Дробњаци), општина Шавник (Црна Гора), чуо сам причу о каменој столици коју мештани данас зову Ђурјановом столицом. Сутрадан сам обишао локалитет...
(https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2017/12/stolica-djuran-4.png)
Наставак на порталу (https://www.poreklo.rs/2017/12/31/kameni-prestoli-vlastele-i-velikasa-kamena-stolica-vojvode-djurjana/)...
Одличан текст. Поделих га на фб групи Дробњаци. Надам се да Ристо неће замерити.
Уживала сам читајући и гледајући... "Више ништа неће бити као некад"Нажалост, више ништа није као некад. Пре свега, нема људи. Некадашњи Дурмиторски срез, данашње општине Жабљак, Шавник и Плужине, имао је око 25000 становника. Данас на том простору живи око 7500 људи од тога скоро 2000 на самом Жабљаку, а зими у вароши зимује још око 1000 становника из околних села, који ту имају куће.
То се односи на целу Србију. Ускоро ћемо бити као Мексико.Мексико као држава има 12 мил. становника, а главни град 8,5 мил. Одлазе није важно где само да оду....
Па наравно кад од јутрос солим месо за роштиљ! Шалим се али потпуно си у праву. Оно што је поента то је да скоро цела популација те земље живи у главном граду.То ме подсетило на наша све више пуста села, а већи прилив у Београд или још даље.. Хвала на исправци!
Јел ово актуелна слика ових дана, или нешто из раног пролећа?Све си рекао. Из ових дана, из раног пролећа :-)
Па, сад баш и није рано пролеће, још мало па почиње лето. Доста снега за крај маја.Па за ту висину и није. Одприлике је сликано из Тодоровог Дола, ту је негде међа са Пивом, а то је надморска висина од око 1800 метара. Около су врхови сви виши од 2000 метара. И снег се задржава доста дуго. Нама се снег у хладу, на северном ћошку куће, задржава до Ђурђевдана, зависи од године до године. А кућа је на 1350 метара. Најнижа кућа у селу је на 1310.
Сеоске куће испод самих врхова Дурмитора
(https://instagram.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/vp/ef44a5b728220cff75816d796d5b5da7/5B8C4C8F/t51.2885-15/e35/32047359_218342705426342_8385787013940379648_n.jpg)
У складу са дробњачком генетиком, ова слика стварно изгледа као да је негдје у Норвешкој. :)Да :) Задњих двадесетак година је популарно да се старе дрвене колибе и куће брвнаре облажу лимом у белој, црвеној или плаветној боји. Има и пуно старих колиба које су префарбали у јарко црвено а капке и врата у бело па стварно изгледају скандинавски.
Да :) Задњих двадесетак година је популарно да се старе дрвене колибе и куће брвнаре облажу лимом у белој, црвеној или плаветној боји. Има и пуно старих колиба које су префарбали у јарко црвено а капке и врата у бело па стварно изгледају скандинавски.
Каква је то мода да се дрвене куће облажу лимом у "еколошку државу" :)?Од влаге брзо пропадају па је то најбоље решење. Иначе ако се не обложе, онда морају сваког лета да се фарбају или премазују сандолином. У противном даске иструле за пар година. Велики су снегови и са пролећа и јесени пада много кише па је влага највећи непријатељ.
Ђурђевића Тара, јуче:Одличне фотке, Небо. Увек сам завидео тим људима који имају куће доле поред Таре :)
(https://s22.postimg.cc/9azrnz7ch/IMG_20180603_123147.jpg)
(https://s22.postimg.cc/ad9y6kfw1/IMG_20180603_131235.jpg)
Увек сам завидео тим људима који имају куће доле поред Таре :)
Ух, не знам баш. Кад набуја Тара...Лепо је и једно и друго. Ови поред Таре имају леп погледа на мост, стране кањона, зелена река покрај куће, боља клима. Једина мана је то што немају поглед на Дурмитор :) Иначе, мислим да су то доле куће фамилије Посука, нисам баш сигуран.
Мени је ипак лепше горе на Језерској висоравни :)
Јуче прођох поред села Будечевица, преко Таре, па ми се врзма тај топоним по глави, и фамозни бан Будеч, који се помиње код неких херцеговачких родова.Колико знам Будечевица је млађе насеље. Припадало је Шаранској капетанији и мислим да је први пут насељено 1875. када је успостављена граница на Тари па су Остојићи прешли из Ђурђевића Таре у Будечевицу. После су се доселили Шљиванчани, а онда једна кућа Лековића и једна кућа Посука из Затарја. Можда је сам топоним постојао раније али село као село није. Село је јако мало, мислим да буквално има 5-6 кућа, и до пре пар година није се водило као посебно насеље већ као део села Расове, која се налази изнад на странама кањона. Ништа више не бих знао.
https://muzejpljevlja.com/milic-f-petrovic-most-na-rijeci-tari-kod-budecevice/
Помињали смо га већ у разним контекстима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=472.msg13089#msg13089
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=940.msg13021#msg13021
Да ли би Будечевица могла имати везе с њим? Марио, знаш ли нешто о пореклу овог назива?
Село Босача, највише стално насељено место на Балкану (1650-1750 м. н. в.), а друго у Европи.
Не знам, Дробњак, нисам сигуран да неко у Босачи живи изнад 1600 мнв... :)Највиша кућа је на 1750, а Момчилов град је на око 1780. Та кућа је пар стотина метара десно од пута кад се пође од Момчиловог града ка Жабљаку и не види се јер је у једној малој долини ка Јаблан језеру.
Момчилов град је мало испод 1800, одатле кад се спушта и прође шума тек крећу куће, а то је већ испод 1600.
А Сировац, има ли га неђе? :)Сировац се налази десно како се гледа фотографија. Пар километара узводно реком Тушињом од Боана. Немам слику Сировца, то је ипак велика забит ;D Тамо се иде само намерно :D
Сировац се налази десно како се гледа фотографија. Пар километара узводно реком Тушињом од Боана. Немам слику Сировца, то је ипак велика забит ;D Тамо се иде само намерно :D
Засеок Сеоца у Ускоцима. Засеок се налази између Боана и Струга а формално припада Тушињи и ако је од саме Тушиње физички одвојен јер се између њих налази село Боан. У позадини, на висоравни, се види село Баре Тушинске. У Сеоцима, која се налазе на око 1000 метара надморске висине, живе Церовићи и Петрушићи.
Неће бити да су у позадини Баре Тушињске, јер Сеоца из овог угла могу бити сликана само са Бара. То у позадини је Струг.Ово је сликано са падина Студенца, са пута који води од Сеоца ка Стругу. Изнад кућа у Сеоцима се види брдо Стражница а у даљини Боан. Највећа зграда која се види у Боану, са црвеним кровом, је школа. На слици се не види хотел јер га закљања брдо Стражница. Она урвина више школе скроз горе до висоравни је Суводо, поток који стиче са Бара и код Боана се улива у Тушињу. Ово горе ипак јесу Баре Тушинске/Сировачке/Ускочке (како год). Скроз лево на фотографији је барски засеок Јелића Долина а у позадини Рњаковац, планина у Сињајевини.
Ово је сликано са падина Студенца, са пута који води од Сеоца ка Стругу. Изнад кућа у Сеоцима се види брдо Стражница а у даљини Боан. Највећа зграда која се види у Боану, са црвеним кровом, је школа. На слици се не види хотел јер га закљања брдо Стражница. Она урвина више школе скроз горе до висоравни је Суводо, поток који стиче са Бара и код Боана се улива у Тушињу. Ово горе ипак јесу Баре Тушинске/Сировачке/Ускочке (како год). Скроз лево на фотографији је барски засеок Јелића Долина а у позадини Рњаковац, планина у Сињајевини.
Јес, управу си, моја грешка, На први поглед ми је изгледало као да је сликано са Припора. Кад се загледа, тачно се виде Баре Тушињске десно, Долина Јелића у средини и Штичје лијево. Доље Стражница закљана добар цио Боана, па се стиче другачији утисак. Давно нисам био на ту страну према Стругу, па се заборавило.Ја са био ових дана после сто година.
"Лепоти Пошћења дивио се и Цвијић"Нажалост, та лепота неће никога задржати ту. И Пошћење као и остала села полако али сигурно остаје без становника.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:749684-Lepoti-Poscenja-divio-se-i-Cvijic
(https://i.postimg.cc/gJftySGs/25-savnik--selo-poscenje-foto-.jpg)
Једна породица из Дробњака крајем 19. века
(https://i.postimg.cc/bv4Qv6Rt/51791428-2249082565335301-5702200634611073024-n.jpg)
Косидба на Језерима, лето 1930. године.
(https://i.postimg.cc/dVHNrDHc/FB-IMG-1584959803071.jpg)
Један или два чланка о Дробњаку изашла су у загребачком илустрованом недељнику Свијет 1930. године.Је л ово текст Маријане Хененберг Гушић? Рекао бих по фотографијама да јесте. Мислим да га имам у ПДФу.
Недавно сам у Народној библиотеци Србије листао бројеве из те године и наишао на један од тих чланака и снимио га.
(https://i.postimg.cc/Vsf7GjxP/IMG-20200305-111106.jpg)
https://i.postimg.cc/Vsf7GjxP/IMG-20200305-111106.jpg
Снимка није идеална, али уколико некоме затреба, може у НБС то да погледа и затражи да они сниме.
Иначе, одушевио сам се садржајношћу и шаренилом тог недељника, дотиче се најразличитијих тема.
Свима који су чланови Народне библиотеке Србије, а имају афинитет према темама које се везују за међуратни период у Југославији, топло препоручујем да поруче неко од годишта овог часописа и погледају шта тамо има. ;)
Је л ово текст Маријане Хененберг Гушић? Рекао бих по фотографијама да јесте. Мислим да га имам у ПДФу.
За ове крајеве је моја Рогозна права питомина.Сурова клима је један од главних разлога зашто је тај крај запустео. Од 1918. константно се исељава. Прво су се Дробњаци почели масовно да се исељавају у Санџак, већ 1918. у околину Пљеваља и Бијелог Поља, па после 1945. у Војводину, у Бачко Добро Поље, а онда у веће градове, ближе и даље. Од краја 80-их масовно одлазе у Никшић, тј никшићка предграђа, у околину Даниловграда и у Зету.
Сурова клима је један од главних разлога зашто је тај крај запустео. Од 1918. константно се исељава. Прво су се Дробњаци почели масовно да се исељавају у Санџак, већ 1918. у околину Пљеваља и Бијелог Поља, па после 1945. у Војводину, у Бачко Добро Поље, а онда у веће градове, ближе и даље. Од краја 80-их масовно одлазе у Никшић, тј никшићка предграђа, у околину Даниловграда и у Зету.
Ту су и други разлози сем климатских, као што је аграрна пренасељеност јер је јако мало обрадиве земље и највише је има на Језерима где је клима најхладнија а надморска висина преко 1400 метара па је вегетација кратка. Ту је и лоша повезаност, мада је први озбиљан пут дошао у Дробњак 1930 и повезао је Жабљак, преко Шавника са Никшићем али су многа села остала у беспућу. Онда изолованост, јер се из племена нигде није могло од новембра до априла. Ту је и немогућност налажења посла...
Развојем туризма и изградњом Жабљака је ипак спречено потпуно исељавање становништва. Мислим да би у условима где не постоје подстицаји за било какав развој сточарства и пољопривреде, и становништво општине Шавник требало да се у већој мери преорјентише на оно што је тренутно економски исплативо, у супротном је неминовно даље исељавање.На Жабљаку је ситуација почела да се мења већ крајем 1950-их, развојем туризма. Чак су људи почели и да се досељавају из других крајева. Што се Шавника тиче, он је већ изгубљен. У самој вароши има око 100 домаћинстава која стално живе ту. На попису 2011. читава општина је имала 2100 становника али попис је рађен на пролеће када је одређени број људи дошао из никшићких предграђа и већ довео стоку на испашу. Ако пад броја становника буде исти као између два претходна пописа општина Шавник ће имати око 1400 становника на следећем попису. Скоро сам негде видео податак да на територији општине има само 50 малолетних лица.
Што се Шавника тиче, он је већ изгубљен. У самој вароши има око 100 домаћинстава која стално живе ту. На попису 2011. читава општина је имала 2100 становника али попис је рађен на пролеће када је одређени број људи дошао из никшићких предграђа и већ довео стоку на испашу. Ако пад броја становника буде исти као између два претходна пописа општина Шавник ће имати око 1400 становника на следећем попису. Скоро сам негде видео податак да на територији општине има само 50 малолетних лица.
Марио, ово је заиста одлична карта!
Осврнуо бих се само на насеља Новаковићи (са Барама Жугића) и Тушиња. Видим да си Новаковиће приказао у Језерима, а Тушињу у Ускоцима, али колико ми је познато, оба насеља се према народној подели рачунају у Дробњаке у ужем смислу. Новаковићи су чак и званично припадали Дробњачкој капетанији (тадашња општина Мљетичак), за разлику од Вирка и Пашине Воде који су припадали Језерској капетанији. Тушиња јесте припадала Ускочкој капетанији, али исто важи и за Тимар, тако да је ситуација са та два села врло слична.
Иване, хвала на сугестијама. Уважио сам их. Не располажем свим подацима које ти имаш, па сам тај део границе са Језерима радио прилично напамет. Границе сам иначе уцртао онако како их је забележио Лубурић. Границу Дробњака и Ускока са Шаранцима како их је забележио Томић. Граница Дробњак-Језера ми је проблематична јер није географска. Као ни граница Ускоци-Дробњак. Увек се каже кад се иде у Тушињу, идем у Ускоке. Такође, моје село Горња Буковица се сматра почетком Језера тј. прелазним пределом између висоравни и долине реке Буковице, тако да ни ту ми није најјасније. Географски Провалија, Меруља, Новаковићи, Пашина Вода и др. су део Језерске висоравни.
Ево прерађене верзије:
https://i.postimg.cc/vQF883MX/2.jpg
(https://i.postimg.cc/vmhw3746/2.jpg)
Гледајући ове старе фотографије, упада ми у очи како су некад, не тако давно, људи, и старији и млађи, били витки. За разлику од данашњег времена, много се физички радило а мање кркало. Данас би они изгледали прилично неухрањено.
Увек се сетим, верујем да је велика већина форумаша гледала, серије „Грлом у јагоде“, где главног јунака Банета (млади Бранко Цвејић) зову – Бане Бумбар, бумбар јер је дебео. За ондашње појмове заиста јесте био дебео, јер су сви његови вршњаци били мршави као гранчице, али ако бисмо гледали из перспективе просека данашње омладине, Бане је сасвим просечан момчић.
Занимљиво је како се ти антропометријски стандарди мењају од доба до доба, у овом случају за историјски јако кратко време.
u jednom periodu, otprilike 1940-1965, skoro svi su obrijani osim na Bliskom Istoku. Onda imamo 1967-1975 bradate hipike
Гледајући ове старе фотографије, упада ми у очи како су некад, не тако давно, људи, и старији и млађи, били витки. За разлику од данашњег времена, много се физички радило а мање кркало. Данас би они изгледали прилично неухрањено.
Увек се сетим, верујем да је велика већина форумаша гледала, серије „Грлом у јагоде“, где главног јунака Банета (млади Бранко Цвејић) зову – Бане Бумбар, бумбар јер је дебео. За ондашње појмове заиста јесте био дебео, јер су сви његови вршњаци били мршави као гранчице, али ако бисмо гледали из перспективе просека данашње омладине, Бане је сасвим просечан момчић.
Занимљиво је како се ти антропометријски стандарди мењају од доба до доба, у овом случају за историјски јако кратко време.
Село Босача, једно од насеља са највишом надморском висином на Балкану (1500-1700 м. н. в).Каква лепота!
(https://i.postimg.cc/kg0dj22s/29497392-10211173790645394-6182066268563367010-n.jpg)
Чини се да на Дурмитор полако стиже пролеће. Пре пар дана је пробијен пут Жабљак-Мала Црна Гора. Становници села Мала Црна Гора су први пут после нешто више од 5 месеци ступили у контакт са остатком света.Нема те глобалне појаве која може да утиче на Малу Црну Гору (барем зими) :D
(https://i.postimg.cc/R0YyJZqD/173993080-3806271432803210-3346370600201216148-n.jpg)
Да ли је у Дробњаку постојао ВОЈВОДА МИРЧЕ?
Ево један текст који може да буде интересантан Дробњацима. Ради се о Свештеничкој породици Косорић.
Посљедњег од свештеника Косорића о. Боривоја сам лично познавао и мислим да ивакав текст заслужује мјесто на овој теми.
Поред војвода, Косорићи су били и позната свештеничка кућа. Смрћу војводе Илије II на Језерима 1705. године престало је војводство у овом братству. Током следећег КСВИИИ века помиње се неколико свештеника у тој породици. Породично предање каже да је поп Василије родоначелник. Унук је војводе Отаса и праунук војводе Илије И, био је парох у првој половини 18. века. Наследио га је син поп Милија. По родослову породице Срдановић поп Милија је имао три сина: Срдана, родоначелника овог братства, Мијаила, кнеза Косорића кога су Турци обесили на Пушини 1806. године, као једног од коловођа Дробњачког устанка, и поп Стеван. Након слома устанка 1806. године, попа Стевана су Турци са групом Дробњака одвели у Пљевља и погубили. Потомци попа Стевана данас се зову Недићи по попадији Неди.
После смрти попа Стевана, парохију Косорић преузима његов рођак попа Сава, али се 1812. године преселио у Румунију.Тако се у овом славном братству завршила свештеничка лоза у Дробњаку.
Али Косорићи настављају службу Божију на другом крају, у источној Босни. Током целог 18. века одвијале су се непрекидне миграције Срба из Старе Херцеговине у Румунију, односно шире подручје источне Босне. Ове сеобе ће трајати до почетка 19. века. Највише ће се иселити Дробњак, а међу њима ће бити и значајан део породице Косорић. Тада ће се иселити два брата, оба свештеника, Стојан и Лазар. Поп Стојан се зауставио у Румунији, у околини Рогатице, а поп Лазар је дошао на Дрину, у околину Горажда. Поп Лазар је оснивач династије Косорић у Горажду, који ће више од две стотине година бити обновитељи, служитељи и чувари цркве Светог великомученика Георгија, коју је подигао Херцег Стјепан 1454. године. Тај храм је обновљен 1778. године, радом Дервиш-бега Сиерчића и свештеника Косорића. Том приликом је наткривена црква и дозидана припрата, наводно да би се прекрили гробови овдашње властелинске куће Ширинића, чији су потомци муслимани Сјерчићи. Остала је упамћена и опевана у народу. У народној песми се помиње млади свештеник Јован Косорић. Вероватно је син папе Лазара, који је свакако рестауратор јер је тада био у пуној снази. Њих двојица ће отпутовати у Свету земљу 1807. године и донети књигу о Јерусалиму штампану у Бечу 1781. године, на којој ће написати: „Ево долазимо у Горажде са богослужења Гроба Господњег. Клањаоци: Лазар и Јован. 1807. „Књига је била власништво овог свештеника до Првог светског рата, када је нестала. Свештеник Лазар је донео много моштију из Дробњака и Јерусалима, о чему ће писати неколико историчара.
Међу овим реликвијама најзначајнија је била сребрна здела која је служила као крстионица и имала је утиснути лик Светог Ђорђа. Тај дар је, према предању, поклоњен цркви Светог Саве у Косорићу. Реликвија је нестала током Другог светског рата, али се њена фотографија чува у Земаљском музеју у Сарајеву. Последњи свештеник, слуга цркве херцега Стјепана из Доње Сопотнице код Горажда из Косорићеве куће, девети по реду, био је Боривоје, који је 1992. године морао да напусти Горажде и побегне у Црну Гору. Службовао је, кратко као економ у Цетињској богословији, а потом у Тивту 15 година као старешина саборне цркве Св. Сава. Он је пробудио и учврстио хришћански живот у овом приморском граду. Заједно са парохом и црквеним одбором подигао је велики парохијски дом у непосредној близини цркве. Пензионисан је 2009. године после 54 године свештеничке службе. Преминуо је 2011. године. Сахрањен је поред својих предака у свештеничкој гробници, у порти цркве у Доњој Сопотници.
У шематизму Српске православне цркве за 1924. годину у Епископији дабробосанској налазимо следеће: прота Атанасије Косорић је парох у парохији рогатичкој, Васо Косорић је свештеник у парохији гласиначкој, а Лазар Косорић је свештеник у цркви Светог Ђорђа у Горажду. Дакле, ту су још трајале три свештеничке династије Косорића, чији су корени у Дробњаку. У Дробњаку се налази црква посвећена Св. Никада
Преузето из фељтона (д.новине "Дан")
„Црква у Дробњаку“, аутор Томаш Ђоровић (2018)
У овом цитату постоји гомила словних грешака (помињање "Румуније" уместо Романије на више места, потом "син папе Лазара" уместо попа Лазара, као и "црква посвећена Св. Никада"?!).