Форум - Порекло

Доколица => Забава => Тему започео: Amicus Новембар 17, 2015, 01:33:12 поподне

Наслов: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Новембар 17, 2015, 01:33:12 поподне
Како знамо да се на овом форуму окупља један фин свет, мислим да нам оваква једна тема не би била од вишка, те подстакнут двема сјајним изложбама, решио сам да позовем и остале који су у могућности да их обавезно посете. :)

Прва сјајна изложба одржава се у Историјском музеју Србије, који је отворен сваког дана осим понедељка од 11 до 16 часова, а где можете погледати фантастичну епопеју живота нашег великог научника Михаила Пупина.

Као инспирацију за одлазак на изложбу, предлажем да погледате гостовање Александре Нинковић Ташић у Емисији Агапе, која је главни организатор изложбе и врстан познавалац живота овог великог српског научника.

https://www.youtube.com/v/KeZY7fKQJd4

Друга сјајна изложба одржава се у Галерији Српске академије наука и уметности, која је отворена сваког дана осим понедељка од 10 до 21 часа, а где можете погледати изванредну поставку о животу и делу оснивача српске географије Јована Цвијића.

На изложби се могу видети уживо неке од карата које смо овде постављали, као и неке које нисмо, али и разни други експонати из Цвијићеве заоставштине. Нарочито је занимљива карта Цвијићевих путовања по југословенским земљама, која је цела ишарана његовим експедицијама, на којима су настала сва она врсна дела овог научника са којима се свако мало негде сретнемо.

Тако да будите слободни и закорачите кроз велика врата ова два храма културе и поклоните своју пажњу онима који су цео свој живот уперили ка само једном циљу откријте ком. :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: aleksandar I Новембар 17, 2015, 02:51:49 поподне
Када смо код једне констатације о језику из ПП, са којом се апсолутно слажем, не би било лоше прочиати рад Сњежане Кордић.

Ево линка: https://www.google.ba/search?q=snje%C5%BEana+kordi%C4%87+jezik+i+nacionalizam&hl=sr-BA&biw=&bih=&gbv=2&oq=Sne%C5%BEana+Kordi%C4%87&gs_l=heirloom-serp.1.1.0i13l5j0i13i30l5.719497.728144.0.729918.58.27.0.3.3.10.204.2364.9j13j1.23.0....0...1ac.1.34.heirloom-serp..42.16.1384.EuL99uIqAdw

Не могу да се сјетим на којој страници, али ми је најзабавнији дио био "превођење српског филма у хрватском биоскопу".
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Новембар 17, 2015, 06:51:12 поподне
Као инспирацију за одлазак на изложбу, предлажем да погледате гостовање Александре Нинковић Ташић у Емисији Агапе, која је главни организатор изложбе и врстан познавалац живота овог великог српског научника.

Гледао сам емисију. Ова жена је сјајна  :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Новембар 17, 2015, 07:50:20 поподне
Гледао сам емисију. Ова жена је сјајна  :)

Је л' да? :) Слажем се. Ја сам био одушевљен првом епизодом и са великим нестрпљењем сам чекао и овај други део. На страну то што се види да је сасвим овладала материјом, што са толико ентузијазма и живости ради на прикупљању грађе о Пупину, али ова жена има невероватно привлачан глас. Као да трепери нека виша сила у том звуку док говори. Како онда не отићи и на изложбу? :D
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Новембар 17, 2015, 08:16:27 поподне
Амико, рећи ћу ти само да ми се допала у сваком погледу!  ;)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: vojislav.ananic Децембар 03, 2015, 12:01:01 поподне
Да мало прозборимо и о култури нашој.
Српски језик је очуван на целом простору на коме су Срби живели. Код Хрвата то није случај.
Тамо где је била држава, ако су историјски услови дозвољавали, развој науке и уметности се кретао узлазном путањом. Иако је Србија била у саставу турске царевине више од четири века, народ је био власник целокупног духовног наслеђа. Зато се није чудити да је већ након добивања прве аутономије, иако је владар био неписмен, баш по његовом налогу дошло до наглог развоја школства као основе напретка сваке државне заједнице.
Прва Српска гимназија основана је у Сремским Карловцима 1728. године. У Сомбору СПЦ отвара четвороразредну граматичку школу (дакле гимназију) 1759. године, Прва новосадска српска гимназија (данас Јована Јовановића Змаја) 1810. године, Прва крагујевачка гимназија 1833, Прва зајечарска гимназија 1836, Прва београдска гимназија 1839, Прва ужичка гимназија 1839, а у Сарајеву Нижа српска гимназија је Декретом аустроугарске власти укинута 1882. године.
У Хрватској су у то време биле средње школе али на немачком и мађарском језику. Прва школа на "вуковизираном језику" - српском језику, била је Прва хрватска гимназија у Загребу 1850. године.
Матица српска основана је 1826. године у Пешти. Матица хрватска од 1874. године (у Загребу је основана Матица илирска 1842, Матица далматинска је основана у Задру  1862. године).
Српска академија наука и уметности утемељена је у Београду 1864. године. ЈАЗУ (Југословенска академија знаности и уметности) је основана у Загребу 1866. године. Име ХАЗУ (Хрватска академија ...) добива тек од доласка ХДЗ на власт (1991) изузев једног кратког периода током НДХ (1941-1945).
Иако на "брдовитом Балкану" у Србији је позоришни живот отпочео нагло да се развија: Српско народно позориште у Новом Саду основано је 1861. године, Народно позориште у Београду 1868. године, Цетињско позориште 1896. ...
Мада је Загреб имао непосредне везе са Бечом и Пештом, у то доба, два велика културна центра, доста касније дошло је до формирања прве позоришне куће. Хрватско народно позориште свечано је отворио аустријски цар Фрањо Јосиф I   14. листопада (октобра) 1895. године. Ово позориште је предводио православац Стјепан Милетић који је углавном изводио дубровачке писце, Држића, Палмотића и Ива Војновића. Друго хрватско народно казалиште отворено је у Осијеку 1907. године.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Gallavant Децембар 03, 2015, 04:41:36 поподне
Pa ne radi se o takmičenju. Odnosno, ako ćemo već sa nekim da se poredimo, zašto ne npr sa Češkom, gde je prva gimnazija otvorena 1556.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: vojislav.ananic Децембар 03, 2015, 05:50:24 поподне
Ма, какво такмичење? Није ми било ни на крај памети! Само сам хтео да нагласим да је Србија и поред вековног ропства под Турцима и неписменог Милоша, отварала школе и културне установе. Ништа више.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Децембар 03, 2015, 06:58:13 поподне
Ма, какво такмичење? Није ми било ни на крај памети! Само сам хтео да нагласим да је Србија и поред вековног ропства под Турцима и неписменог Милоша, отварала школе и културне установе. Ништа више.

Мислим да Милош и није био баш сасвим неписмен, него се претварао, да може да контролише шта Вук пише  ;)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Фебруар 25, 2016, 10:40:07 поподне
Није дешавање, али мислим да је реч о књизи вредној пажње, тако да за почетак препоручујем чанак са промоције у Москви. :)

Како су Срби протерани из Старе Србије — драма једне цивилизације (видео)

Капитална монографија „Стара Србија. Драма jедне цивилизациjе“, чији је аутор амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић и бивши директор Историјског института Српске академије наука и уметности, доживела је и руско издање.

(http://cdn1.img.rs.sputniknews.com/images/110059/20/1100592020.jpg)

Књига је представљена у Москви, у МИА „Русија севодња“, на округлом столу на тему „Трагедија српске државности: из историје до данашњих дана. Актуелни проблеми на Балкану“.

„Ово је руско издање моје последње књиге, која је већ објављена у Србији. Њен садржај представља резултат мог научног истраживања“, рекао је српски амбасадор, истичући да „Стара Србија“ није званичан став Владе Србије о ситуацији на Балкану и да је она написана пре његовог именовања на место амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији.

„Данас готово заборављено историjско-географско име Стара Србиjа носи у себи сву драматику целе српске историjе“, записао jе Терзић у уводним редовима ове књиге.

Луксузно опремљена и илустрована, на више од 600 страница, ова књига се, по ауторовим речима, бави jедном великом темом српске историjе с краја 17. века до краја 20. века, и има за циљ да укаже на основне историjске проблеме Старе Србиjе у последња два века (до разбиjања jугословенске државе) коjи су пресудно определили судбину ове земље.

Према Терзићевим речима, главна тема књиге је „протеривање српског народа из центра Старе Србије“ и „драма уништавања наше културе и цивилизације“.

„Стара Србиjа је област која обухвата простор Косова и Метохиjе, Рашки регион, смештен на југозападу данашње Србије, и Скопско-тетовску област, која данас припада Републици Македонији, а налази се на северу те земље. Суштина књиге су политички, цивилизацијски, демографски, религиозни процеси, то је питање протеривања српског народа из центра Старе Србије. Овај процес траје већ више од 200 година, а интензивиран је нарочито после Берлинског конгреса“, рекао је Терзић.

Бивши руски премијер проф. др Сергеј Степашин оценио је да је дело др Терзића једно од најбољих научних истраживања о историји српског народа.

„Сама књига говори о тешкој и трагичној историји Србије и односима са Русијом, посебно након распада Совјетског Савеза. После свих дешавања показало се да нам они које смо сматрали братским народима заправо нису братски, ни блиски, али сада је очигледно, искрено говорећи, да немамо блискијег народа од српског“, рекао је Степашин.

Професорка катедре компаративне политикологије МГИМО (Московски државни институт међународних односа) Елена Пономарјова оценила је да данас живимо у „ванредно тешкој ситуацији, у ванредно тешком времену“, да се у свету дешавају глобалне геополитичке игре, а да је „Балкан посебна зона светске политике“. Она је указала на то да се све оно што се дешава Србији одражава и на Русију, а да нас ова књига тера да „сагледамо прошлост, да размислимо о садашњем и да се замислимо о будућем“.

Наталија Нарочницка, председница Фонда историјске перспективе и руководилац Института за демократију и сарадњу у Паризу рекла је да је Терзићево истраживање „епохални одговор на изазов епохе“.

„Овај рад се несумњиво може назвати, са научне тачке гледишта — академским. Може се назвати епохалним одговором на епохалне изазове времена и епохе лажних вредности и митова. То што се десило са Косовом заправо је последица тога што је Запад охрабривао радикалне милитанте ОВК, а то је директно утицало на оно што се дешава и данас. Дешавања на Косову дала су подстицај радикалним снагама, које немају никакву везу са правим исламом, да се понашају још агресивније. Оно што се десило на Балкану у неком смислу је пробудило наде исламских радикала на успостављање калифата широм света. Европа, наравно, то одбија да призна. У Европи нема довољно стручне литературе о Косову, о тамошњим Србима, о међукултурним односима, о сеоби народа, о демографској ситуацији, почев од средњег века. Нема ниједног научног дела које би убедљиво приказало историјски развој овог ’чвора‘ међуцивилизацијских, међурелигијских и међудржавних односа и геополитичких противречности до данашњег дана“, рекла је Нарочницкаја.

Епископ моравички и старешина Подворја српске патријаршије у Москви Антоније Пантелић оценио је да је књига др Терзића дала много, не само српској и руској, него и светској култури.

Извор: Спутник.рс (http://rs.sputniknews.com/kultura/20160225/1103541345/Kako-su-Srbi-proterani-iz-Stare-Srbije-drama-jedne-civilizacije.html)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 13, 2016, 04:25:36 поподне
Скоро заборавих на ову тему, али ево једне лепе најаве, која ће свакако бити занимљива уколико се оствари. ;)

Спутник: Дигитализација свих српских књига у библиотеци у Санкт Петербургу (https://rs.sputniknews.com/rusija/201610131108458834/)

Свих 370 књига на српском језику које се налазе у Националној библиотеци у Санкт Петербургу биће дигитализовано и стављено на интернет, предложио је директор библиотеке председнику Србије Томиславу Николићу, који је тај предлог одмах прихватио.

Дигитализацију српских књига које се налазе у Националној библиотеци иницирао је српски амбасадор у Москви Славенко Терзић.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 23, 2016, 12:06:49 пре подне
Поштовани љубитељи књиге, тек да вас подсетимо да сутра почиње 61. по реду Међународни београдски сајам књиге. ;D ;D ;D

Сајам књига: Од сутра "Књиге у руке"

БЕОГРАД - Најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе, 61. Међународни београдски сајам књига, почиње сутра и до 30. октобра, под слоганом "Књиге у руке", окупиће више од 450 директних издавача, међу којима 40 иностраних.

Овогодишња земља почасни гост је Иран, која ће у централном делу хале 2а представити своју вишевековну културу и традицију, али и савремену књижевност и нове наслове преведене на српски језик. Фокус ће бити и на дијалогу српских и иранских писаца, а у Београд, како су најавили представници Иранског културног центра, долази група од 15-так издавача, седам писаца и 10 илустратора.

Сајам ће свечано отворити писац, професор Филозофског факултета у Новом Саду и председник Матице српске проф. др Драган Станић (Иван Негришорац) и иранска списатељица и редитељка Наргес Абјар.

(http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/slike/2016/10/22/sajam-knjiga-knjige-jpg_660x330.jpg)

Писци у фокусу биће Захар Прилепин (Русија) и Ерленд Лу (Норвешка), а са својим српским читаоцима дружиће се и Вил Фирт, Ведрана Рудан, Александар Мекол Смит, Александра Потер, Румјана Еберт, Маркета Хејкалова, Јани Вирк, Еуген Шуљкин.

Трибински програм Сајма биће посвећен 400. годишњици од смрти Шекспира и Сервантеса, 120. годишњици појаве романа "Хајдук Станко", веку од смрти Петра Кочића па све до сећања на годишњицу оснивања Јасеновца, српском роману у домаћем филму, превођењу јужнословенских књижевности и новим српским песникињама.

Нови програм "Арена од речи" биће усмерен на теме од значаја за књигу и културу данас - "Књига и ангажованост: пожељне и потиснуте теме", "Чије је наше наслеђе", "Између националне и колонијалне културе".

Најављени су и разговори са познатима из различитих професија о искуству читања, затим серија дијалога са савременим домаћим писцима о њиховим новим насловима и представљање непрофитних издавачких продукција у Србији у окружењу.

Форум Библиотекарског друштва Србије бавиће се набавком књига, стручњаци из десетак земаља и важних међународних организација учествоваће на конференцији посвећеној колективном остваривању права над писаним и илустрованим делима.

На Сајму ће бити постављен већи број изложби - о Сервантесу, Шекспиру, Кочићу, Ирану, Јасеновцу, изложена дела Милоша Шобајића, затим прва и раритетна издања Јаше Томића, Милана Ракића, Милорада Митровића и Кочића, као и 20 најлепших књига Међународне куће уметности за децу из Словачке.

Посебна пажња биће посвећена представљању дела уметника млађих од 30 година, па ће у сали "Јанко Веселиновић", названој по писцу чувеног романа "Хајдук Станко", од понедељка до суботе, наступаће аутори за децу и младе - од Лазе Лазића и Љубивоја Ршумовића, Раше Попова и Владимира Андрића, до Јасминке Петровић, Игора Петровића, Дејана Алексића и Бранка Стевановића.

Школски дан је у четвртак, 27. октобра, породични дани су 24. и 25. октобар када ће бити омогућено да цела породица са једном купљеном улазницом по цени од 600 динара посети манифестацију.

Као и претходних година биће додељене награде за издавача године, издавачки подухват године, дечју књигу године, најлепшу књигу, награда за најбољег издавача из дијаспоре, посебно признање за најбољу књигу из области науке.

Награда "Богдан Кршић" биће додељена за најлепшу књигу, а специјална признања за издавача, књигу или стрип и за младог дизајнера.

Од 26. до 30. октобра упоредо ће бити одржан Сајам образовања и наставних средстава под мотом "Образована Србија - успешна Србија", као и Сајам информисања, комуникација и маркетинга "Медиа маркет".

Појединачна улазница кошта 250 динара, а за групне посете 150 динара.

Последњег дана Сајма биће извршена примопредаја "Отворене књиге" амбасадорима Немачке, Аустрије и Швајцарске који ће следеће године представити књижевност на немачком језику као почасног госта 62. Међународног београдског сајма књига.

Извор: РТВ (http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/sajam-knjiga-od-sutra-knjige-u-ruke_767297.html)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 24, 2016, 12:36:27 поподне
3:34

https://www.youtube.com/watch?time_continue=233&v=11VgesLjXYE

;D
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Април 26, 2017, 11:01:17 поподне
У Галериjи СAНУ отворена изложба "Градина на Jелици" (http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=326322)

Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.

БEOГРAД - Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.

Изложбу су приредили Галериjа СAНУ и Народни музеj Чачак, уз подршку Oпштине Лучани, а првобитно jе иницирана у чачанском музеjу 2014. године поводом обележавања 30 година истраживања на локалитету Градина.

Нажалост, Танјуг није успео да сними ниједан снимак па морате сами отићи да видите, а уколико се задесите у Кнез Михаиловој, свакако је препоручљиво свратити. ;)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: НиколаВук Април 26, 2017, 11:25:42 поподне
У Галериjи СAНУ отворена изложба "Градина на Jелици" (http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=326322)

Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.

БEOГРAД - Изложба "Градина на Jелици. Утврђени центар у Илирику ВИ века и вишеслоjно археолошко налазиште" археолога проф. др Mихаила Mилинковића отворена jе вечерас у Галериjи Српске академиjе наука и уметности.

Изложбу су приредили Галериjа СAНУ и Народни музеj Чачак, уз подршку Oпштине Лучани, а првобитно jе иницирана у чачанском музеjу 2014. године поводом обележавања 30 година истраживања на локалитету Градина.

Нажалост, Танјуг није успео да сними ниједан снимак па морате сами отићи да видите, а уколико се задесите у Кнез Михаиловој, свакако је препоручљиво свратити. ;)

Можда и најбоље истражено рановизантијско утврђење у Србији. Све препоруке за изложбу, може се научити гомила занимљивих ствари о том историјском периоду.  :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Април 28, 2017, 01:06:04 поподне
Можда и најбоље истражено рановизантијско утврђење у Србији. Све препоруке за изложбу, може се научити гомила занимљивих ствари о том историјском периоду.  :)

А и видети. Мени иначе већ по други пут пажњу плени употреба стакла у средњм веку. Не знам, имамо ли ми неки рад на ту тему, јер оно заиста изгледа импресивно? Више питања ме ту интересује. :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: НиколаВук Април 28, 2017, 02:07:47 поподне
А и видети. Мени иначе већ по други пут пажњу плени употреба стакла у средњм веку. Не знам, имамо ли ми неки рад на ту тему, јер оно заиста изгледа импресивно? Више питања ме ту интересује. :)

Најбоље је да погледаш монографију "Градина на Јелици" од професора Милинковића која је изашла 2010. године, ако те занима поближе оно што је ископано од материјала (има ту и стакла, прозорског као и фрагмената стаклених посуда). О средњовековном стаклу уопште је иначе писано у више чланака, успео сам да изгуглирам чак и један зборник радова посвећен управо томе:

https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/21579073_Srednjovekovno-staklo-na-Balkanu-V-XV-vek-
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Be like Bill Април 28, 2017, 02:15:03 поподне
Најбоље је да погледаш монографију "Градина на Јелици" од професора Милинковића која је изашла 2010. године, ако те занима поближе оно што је ископано од материјала (има ту и стакла, прозорског као и фрагмената стаклених посуда). О средњовековном стаклу уопште је иначе писано у више чланака, успео сам да изгуглирам чак и један зборник радова посвећен управо томе:

https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/21579073_Srednjovekovno-staklo-na-Balkanu-V-XV-vek-

Ima ga i na Gugl buksu 8rečeno po vukovski). Može se i preuzeti kao pdf

https://books.google.rs/books?id=upRdvgAACAAJ&pg=PA75&hl=sr&vq=%22O+postojanju+radionica+nakita+starohrvatskog+doba+u+Sisku,+Vjesnik+ArheoloSkog+muzeja+u+Zagrebu%22&source=gbs_quotes_r&cad=6#v=onepage&q=%22O%20postojanju%20radionica%20nakita%20starohrvatskog%20doba%20u%20Sisku%2C%20Vjesnik%20ArheoloSkog%20muzeja%20u%20Zagrebu%22&f=false

Inače svojevremeno je u Večernjim novostima izašao tekst o iskopavanjima na planini Jelici pod simpatičnim naslovom:"Na planini, na Jelici, sastali se Vizantinci"

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:186012-Na-planini-na-Jelici-sastali-se-Vizantinci
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Април 28, 2017, 02:28:31 поподне
Хвала обојици! Велико хвала! :D
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Дробњак Јун 23, 2017, 03:12:29 поподне
На Видовдан, 28. јуна у 19:30 часова, професор Милош Ковић ће одржати трибину под називом "Косовски завет" у Јагодини у просторијама гимназије "Светозар Марковић". Ово је јединствена прилика за све из Поморавља да чују професора Ковића, који први пут одржава трибину у овом делу Србије. Организатори су црквена општина јагодинска и Српска омладинска културна организација.
Линк ка фејсбук догађају:
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=315578152219554&id=236049589924753&aymt_tip=0&ref=aymt_homepage_panel
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Дробњак Јун 27, 2017, 10:20:44 поподне
Чисто да подсетим: сутра, на Видовдан, у гимназији "Светозар Марковић" у Јагодини, са почетком у 19:30, трибина под називом "Косовски завет" на којој ће говорити проф. др. Милош Ковић.
(https://s21.postimg.org/dk04lzoif/kosovski_zavet.jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Дробњак Јун 29, 2017, 05:07:29 поподне
Извештај са трибине "Косовски завет" коју је синоћ, на Видовдан, одржао професор Милош Ковић у препуној сали јагодинске гиманазије.
http://sokoudruzenje.blogspot.rs/2017/06/blog-post_29.html

“Нека буде што бити не може,
Нека буде борба непрестана“

У овим стиховима песника и владике Петра II Петровића Његоша, нобеловац Иво Андрић видео је потпуни израз нашег основног и најдубљег колективног сећања, потпуни израз нашег најважнијег предања и завета, косовског завета. Косовски завет међу Србима живи још од средњег века, од славног боја на Косовом пољу. Да је жив и данас, доказано је и синоћ на трибини која се одржала у Јагодини, а на којој је говорио проф. др. Милош Ковић. 
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Септембар 14, 2017, 08:49:58 поподне
Сјутра у шест поподне у Руском дому у Београду отвара се изложба коју не би требало пропустити (наравно, ко је у Београду или долази наредних дана у Београд):

"У галерији Руског дома, 15. септембра у 18:00 часова биће уприличено свечано отварање изложбе „Бог је са нама! Нек васкрсне Русија!“, посвећене херојима Белог покрета и њиховом верном служењу Русији у земљи и иностранству."

http://ruskidom.rs/sr/догађаји/најава-дешавања/2017/09/11/отварање-изложбе-„бог-је-са-нама!-нек-васкрсне-русија!“/
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Дробњак Септембар 19, 2017, 08:18:41 поподне
Сутра, 20. септембра у 19 часова, у галерији Завичајног музеја у Јагодини биће отворена изложба "Моје Јадовно". На отварању изложбе ће говорити Душан Басташић, председник удружења "Јадовно 1941" и један од аутора изложбе. Изложба је рализована у сарадњи Завичајног музеја и Српске омладинске културне организације "СОКО" из Јагодине. Јединствена прилика за све из Поморавља да погледају ову изложбу која је већ обишла многе градове Републике Српске, Србије и иностранства. http://jadovno.com/moje-jadovno-u-jagodini-20-septembra-2017/#.WcFddfOg_IV

(https://s26.postimg.org/tnrcztx89/image.jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 04, 2017, 06:09:31 поподне
У Галерији САНУ у току је изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, која ће трајати до 12. новембра, па иако има времена, не треба пропустити прилику да се посети. ;)

Извор: Blic (http://www.blic.rs/kultura/vesti/srpsko-blago-remek-dela-i-manje-poznata-umetnost-sa-kosova/gcbmn38)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Селаковић Октобар 04, 2017, 06:13:17 поподне
У Галерији САНУ у току је изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, која ће трајати до 12. новембра, па иако има времена, не треба пропустити прилику да се посети. ;)

Извор: Blic (http://www.blic.rs/kultura/vesti/srpsko-blago-remek-dela-i-manje-poznata-umetnost-sa-kosova/gcbmn38)

Изложба је прилично добра, препоручујем свима. Можда су експонати описани превише штуро, али то је само мој утисак. Значајан број ствари сам видео по први пут.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 04, 2017, 06:16:24 поподне
Изложба је прилично добра, препоручујем свима. Можда су експонати описани превише штуро, али то је само мој утисак. Значајан број ствари сам видео по први пут.

Мени Кос рече јуче. ;)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Селаковић Октобар 04, 2017, 06:18:27 поподне
Мени Кос рече јуче. ;)

И ја га баш упитах једну ствар, поведен изложбом, јер тамо чувени "прстен краљице Теодоре" стоји под описом "прстен Константина Немањића".
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 04, 2017, 06:31:01 поподне
И ја га баш упитах једну ствар, поведен изложбом, јер тамо чувени "прстен краљице Теодоре" стоји под описом "прстен Константина Немањића".

Ваљаће се код некога распитати зашто је то тако. :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Селаковић Октобар 04, 2017, 06:34:48 поподне
Ваљаће се код некога распитати зашто је то тако. :)

Сазнаћемо већ некако  ;)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: crni Октобар 18, 2017, 01:45:43 пре подне
У Галерији САНУ у току је изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, која ће трајати до 12. новембра, па иако има времена, не треба пропустити прилику да се посети. ;)

Извор: Blic (http://www.blic.rs/kultura/vesti/srpsko-blago-remek-dela-i-manje-poznata-umetnost-sa-kosova/gcbmn38)

(https://s20.postimg.org/j5kx56uhp/krst_cara_dusana_u_bgd.jpg)  (https://s20.postimg.org/nc166qmp9/krst_cara_dusana_u_arkiv_za_povestnicu_jugoslavensku.jpg)

Крст цара Душана из 1348. године, на изложби Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, снимљено 06. октобра 2017., поред слике је каменотиском урађен снимак 1852. године у Загребу, за тамошњи Народни музеј и Архив, приликом враћања крста у Дечане из Црне Горе гдје је био код Владике П. П. Његоша од 1848. године. Крст је пренио калуђер Серафим Ристић из Црне Горе преко Далмације, Хрватске, Славоније, Србске Војводине, Угарске и књажевства србског у своје старо мјесто Дечане. Опширнији текст на 468. страни (Arkiv za povestnicu jugoslavensku, knjiga II, Ivan Kukuljević Sakcinski, 1852., u Zagrebu (https://books.google.rs/books?id=Cc5oAAAAcAAJ)), писца И. К. С. под насловом V. Изванредни прилог. Крст Душанов. 
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Грк Октобар 25, 2017, 10:31:39 поподне
https://trebinjelive.info/2017/10/25/general-grubac-za-trebinjelive-hercegovci-su-prvi-u-svijetu-ratovali-sa-nato-paktom-van-okrilja-sb-un/
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 25, 2017, 10:38:01 поподне
(https://s20.postimg.org/j5kx56uhp/krst_cara_dusana_u_bgd.jpg)  (https://s20.postimg.org/nc166qmp9/krst_cara_dusana_u_arkiv_za_povestnicu_jugoslavensku.jpg)

Крст цара Душана из 1348. године, на изложби Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, снимљено 06. октобра 2017., поред слике је каменотиском урађен снимак 1852. године у Загребу, за тамошњи Народни музеј и Архив, приликом враћања крста у Дечане из Црне Горе гдје је био код Владике П. П. Његоша од 1848. године. Крст је пренио калуђер Серафим Ристић из Црне Горе преко Далмације, Хрватске, Славоније, Србске Војводине, Угарске и књажевства србског у своје старо мјесто Дечане. Опширнији текст на 468. страни (Arkiv za povestnicu jugoslavensku, knjiga II, Ivan Kukuljević Sakcinski, 1852., u Zagrebu (https://books.google.rs/books?id=Cc5oAAAAcAAJ)), писца И. К. С. под насловом V. Изванредни прилог. Крст Душанов.

Поред експоната пише да је крст највероватније или дорађен у 17. веку или настао у целости у том веку. Ако се не варам, још један сличан крст, који је изложен, датиран је такође у 17. век.

Такође, као што је Селаковић приметио, пред прстена краљице Теодоре, пише прстен Константина Немањића?

Ово да ли је грешка, или неко ново сазнање, не знам, знам само да га сви до сада распознавасмо као прстен краљице Теодоре.

Било би занимљиво погледати у каталогу, шта стоји за ове експонате, мада верујем исто што и на картицама поред њих.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: crni Октобар 27, 2017, 05:11:40 поподне
Поред експоната пише да је крст највероватније или дорађен у 17. веку или настао у целости у том веку. Ако се не варам, још један сличан крст, који је изложен, датиран је такође у 17. век.

Такође, као што је Селаковић приметио, пред прстена краљице Теодоре, пише прстен Константина Немањића?

Ово да ли је грешка, или неко ново сазнање, не знам, знам само да га сви до сада распознавасмо као прстен краљице Теодоре.

Било би занимљиво погледати у каталогу, шта стоји за ове експонате, мада верујем исто што и на картицама поред њих.

Тридесетак година касније, након што је 1852. у Загребу каменотиском урађен снимак, Стојан Новаковић је 1884. године дао анализу натписа у постољу Крста Душанова и одредио вријеме његова настанка у прву половину 18. вијека, из које дајем на увид односне дијелове:

" ... Међу тим натпис тога крста потпуно је лажан, а по свој прилици и крст је од некога другог, а не од Душана. За то се ни слика двоглавога орла која је на том крсту не може ставити у 1348. год. која би по том натпису долазила. Да је натпис лажан ево по чему мислимо ... б. Натпис је писан по руски; руско је ... И форме слова и сви ови знаци русизма могућни су тек у првој половини XVIII века. ... Нећу порећи да је могућно, да је крст из времена Душанова, о чему би се у осталом морала саслушати мњења техничких вештака, а да су само доњи део с натписом калуђери после, без сумње ради прошње и трговине, измислили. Очевидно је, да се састављач натписа трудио да га склопи у старом стилу. Али га је невештина издала."

Текст је Новаковић дао у биљешци на 42. и 43. страници свога дјела Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности, објављено у Годишњици (Николе Чупића) VI., 1884., из које је "на по се" дјело штампано посебно исте године.
(http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/113/heraldicki-obicaji-u-srba-u-primeni-i-knjizevnosti)

Слике 42. и 43. странице су на линковима http://ubsm.bg.ac.rs/ID/113/mid/113-0048.jpg , http://ubsm.bg.ac.rs/ID/113/mid/113-0049.jpg

Увид у каталог изложбе сигурно би ријешио нашу недоумицу да ли је "мњења техничких вештака" успјело до сада ријешити ово занимљиво питање наше историје о старости (17. или 18., или 14.вијек) Крста Душанова ?
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 28, 2017, 12:22:40 пре подне
Нећу порећи да је могућно, да је крст из времена Душанова, о чему би се у осталом морала саслушати мњења техничких вештака, а да су само доњи део с натписом калуђери после, без сумње ради прошње и трговине, измислили. Очевидно је, да се састављач натписа трудио да га склопи у старом стилу. Али га је невештина издала."

Ово је било и моје неко мишљење док сам га посматрао, да је могуће да је горњи део оригиналан, а доњи из каснијега времена. Наравно, то би само хемијска анализа материјала могла да потврди. У сваком случају, иако занимљиве симболике, још увек загонетка за истраживаче. ;)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 31, 2017, 04:09:59 поподне
Непознати Паја у Светогорској
М. А. К. | 30. октобар 2017. 23:07 | Коментара: 0
У Дому Јеврема Грујића у Светогорској, у среду у 19 часова биће отворена изложба једног од највећих српских сликара Паје Јовановића, под називом "Од чика Паје". Изложба ће трајати до 4. марта

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017a//10/30/novine/14-pajajovanovic-sponzori_620x0.jpg)

У ДОМУ Јеврема Грујића у Светогорској, у среду у 19 часова биће отворена изложба једног од највећих српских сликара Паје Јовановића, под називом "Од чика Паје". Изложба ће трајати до 4. марта.

Поставка обухвата 38 ремек-дела од којих ће нека први пут бити приказана нашој јавности. Слике су уступљене из колекција Музеја града Београда, Народног музеја Панчево, Историјског музеја Србије, док су три из приватне колекције.

Извор: Вечерње новости (http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:693191-Непознати-Паја-у-Светогорској)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Новембар 06, 2017, 07:15:59 поподне
Два века великана
Р. Р. | 06. новембар 2017. 14:14 | Коментара: 0

Изложба о Анастасу Јовановићу у МПУ

(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017a//11/06/New%20directory/13Anastas-Jovanovic_620x0.jpg)

ИЗЛОЖБОМ "Анастас Јовановић (1817- 1899) - пионир примењене уметности и дизајна", која ће бити отворена данас, Музеј примењене уметности у Београду (МПУ) свечано ће обележити свој Дан, 6. новембар.

Своју прославу МПУ ове године посвећује обележавању 200 година од рођења Анастаса Јовановића, који по обиму и квалитету уметничког рада и иновативном деловању на више поља визуелне уметности, представља изузетну личност српске културе 19. века. Јовановић је остварио пионирску делатност у неколико области визуелног изражавања, које припадају домену примењене уметности и дизајна. Поред фотографије и литографије, пионирски карактер има и његова делатност на изради нацрта за декоративне предмете намењене сакралној и профаној употреби.

Најобимније колекције његових нацрта чувају се у МПУ и у Галерији Матице српске у Новом Саду, и оне ће, после пет деценија, јавности бити представљене као јединствена целина. Ови нацрти настајали су током ширег временског периода Јовановићевог живота и рада у Бечу, од завршетка Академије 1846, до повратка у Београд 1858. У њима је препознатљива блиска аналогија са предметима европског порекла из тога времена, сачуваним у музејским колекцијама у Србији и иностранству.

Ауторка изложбе је музејска саветница мр Јелена Пераћ, а манифестацију ће отворити министар културе Владан Вукосављевић.

Извор: Вечерње новости (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:694396-%D0%94%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Новембар 25, 2017, 05:16:50 поподне
Вечерашњи концерт Слободана Тркуље и Балканополиса.

https://www.youtube.com/v/9ywVsgt026E
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: crni Новембар 27, 2017, 01:01:50 поподне
Сава Хиландарац библиотекар - Живот и дела , предавање Данијела П. Живковића са Масарикова универзитета у Брну, четвртак 30. новембра у 19 часова, Српска академија наука и уметности, Кнез Михаилова 35, Београд

https://www.facebook.com/events/379234592531317/
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Новембар 27, 2017, 03:45:59 поподне
Вечерашњи концерт Слободана Тркуље и Балканополиса.

Концерт је био величанствен.
Ко воли да слуша Тркуљину музику, појавили су се први снимци са концерта на јутјубу:

https://www.youtube.com/results?search_query=balkanopolis+sava+centar
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: gillle Новембар 27, 2017, 03:49:20 поподне
Концерт је био величанствен.
Ко воли да слуша Тркуљину музику, појавили су се први снимци са концерта на јутјубу:

https://www.youtube.com/results?search_query=balkanopolis+sava+centar

Верујем да си уживао слушајући мултиинструменталисту Тркуљу?
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Новембар 27, 2017, 07:11:47 поподне
Веруј ми да је то требало доживети. Фантастичан наступ. Речима тешко описиво.
Мој син (12 година) ми од те вечери тражи да му пуштам музику Балканополиса.
Њему је најзанимљивија "Питагорино оро". Мени је нешто сасвим врхунско "Лабарум", инструментална композиција о средњевековном Цариграду. Уз раме овој је и "Константин".

Питагорино оро:
https://www.youtube.com/v/baRUSNM6VTM

Лабарум:
https://www.youtube.com/v/pYER4S5rrDk

Константин:
https://www.youtube.com/v/sgpEEfzF3JQ
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: crni Новембар 30, 2017, 01:45:36 пре подне
Изложба Стећци Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе, отварање 08.12.2017. у 18.00 h, траје 8–31. децембар 2017. године, у Атријум Народне библиотеке Србије, аутор: Мирјана Вукасовић, Музеј града Пераста.

На отварању изложбе говориће др Горан Комар и Драгана Стојковић, етнолог.

https://www.nb.rs/events/event.php?id=32515
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Април 01, 2018, 11:02:39 поподне
У Галерији САНУ у току је изложба слика Уроша Предића. Изложба траје до 15. априла. После дужег времена може се видети и чувена Предићева слика "Косовка девојка".

Више на: даниубеограду.рс (https://www.danubeogradu.rs/2018/03/galerija-sanu-izlozba-dakle-vi-ste-taj-uros-predic/)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Април 13, 2018, 11:04:59 поподне
Ко је узео карте, да не заборави. :)

(http://adriafest.com/wp-content/uploads/2018/03/29365377_1898765076862107_2074010332403229060_n.jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Септембар 17, 2018, 12:04:40 поподне
Педагошки музеј, Хералдички клуб и Александар Ћеклић

позивају вас на отварање изложбе

УМЕТНИЧКИХ ПОВЕЗА КЊИГА
АЛЕКСАНДРА ЋЕКЛИЋА
ПОВОДОМ 25 ГОДИНА РАДА

Педагошки музеј,
Узун Миркова 14, Београд
среда, 19. септембар 2018. у 19 сати

Изложба је отворена до 30. септембра

Радно време: уторак-субота 10-17 сати
      недеља 10-15 сати

(https://i.postimg.cc/DZ9gtSJP/ceklic1.png)


АЛЕКСАНДАР ЋЕКЛИЋ
ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКИХ ПОВЕЗА КЊИГА ПОВОДОМ 25 ГОДИНА РАДА

На  изложби су представљена 32 рада, настала у последњој деценији. Реч је о кожним повезима књига, урађеним у традиционалном или модерном стилу, углавном, из друге половине XIX и прве половине XX века. У питању су прва издања књига из књижевности, историје, уметности, етнологије и теологије. На изложби је представљено и Мирослављево јеванђеље, повезано техником српског средњовековног повеза, са одговарајућим структуралним и декоративним елементима. Најстарија књига на изложби је Октоих петогласник Божидара Вуковића, штампан у Венеција 1537. године, на коме је извршена  рестаурација листова и повеза из XVIII века.

http://www.pedagoskimuzej.org.rs/%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0-%D0%BA/
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Октобар 26, 2018, 10:18:54 пре подне
Поводом једног века од Великог рата, на трибини "Култура путем поште" у среду 7.новембра 2018. године у 18:30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13, одржаће се предавање на тему "Србија и Русија у Великом рату". Предавач ће бити професор Андреј Тарасјев (Филолошки факултет Београд). У музичком делу програма учествује хор руске песме "Лучинушка". Руску поезију рецитоваће драмска уметница Зорица Јовановић и на руском језику читаће проф. др Јелена Михајловић.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Sergio Новембар 23, 2018, 03:49:17 поподне
За све љубитеље хералдике из Сомбора и околине. Јединствена прилика... :)
Градска библиотека "Карло Бијелицки" (дечје одељење)

(https://i.imgur.com/z8Lb89l.jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Новембар 23, 2018, 10:28:40 поподне
За сваког љубитеља хералдике, сигуран сам да ће имати шта да се погледа, а уколико се стигне и на отварање сигурно и чује. :)

Кад смо већ код ове теме, а такође за љубитеље хералдике, за препоруку је и тренутна изложба у Историјском музеју Србије "Крај Великог рата 1917-1918". Има сјајних и до сада необјављиваних херадличких предмета и цртежа. Поред свега тога, изложен је и значајан број одликовања везаних за Први светски рат, и цела поставка је сјајно урађена.

http://www.politika.rs/scc/clanak/415511/Kultura/Izlozba-o-kraju-Velikog-rata-u-Istorijskom-muzeju

Цена улазница је 200 динара, а изложба ће трајати наредних годину дана, и не треба је пропустити. ;)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Јануар 31, 2019, 03:29:14 поподне
Још један леп догађај у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13, у среду 6. фебруара 2019. године, од 18:30 часова, гостују и наступају чланови култне музичке групе "Ренесанс".

(https://i.postimg.cc/PqM1vc5x/renesans.jpg)

Колега који је све ово организовао, рече ми да ће око 2/3 програма бити свирка, а око 1/3 прича.
Па, ко воли овакву музику, нек изволи!
Улаз је бесплатан.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Фебруар 28, 2019, 08:36:10 пре подне
(https://i.postimg.cc/0rgX60Mc/IMG-4b9b45bd787c260e918ae17038f74262-V.jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Април 06, 2019, 12:09:48 пре подне
20. МЕЂУНАРОДНА СМОТРА АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА (2-9.4.2019.)


http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2019/03/Program.pdf
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Мај 09, 2019, 02:26:45 поподне
Трибина "Култура путем Поште" - гост академик Матија Бећковић

Поводом изласка из штампе сабраних дела Матије Бећковића, на трибини под називом: "Култура путем Поште", одржаће се предавање из циклуса: "Портрети српских писаца", на тему: "У славу поезије“ - књижевни портрет Матије Бећковића.

Програм ће се одржати у среду 22. маја 2019. године у 18.30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13. На трибини ће говорити академик Матија Бећковић. Улаз је слободан.

(https://i.postimg.cc/VLP5bfjX/IMG-20190509-133120-BURST001-COVER.jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: НиколаВук Мај 19, 2019, 01:40:26 пре подне
Одлична изложба у Конаку кнегиње Љубице - "Барокни Београд - Преображаји 1717-1739.", о Београду и барокној обнови коју је доживео за време краткотрајне аустријске окупације у првој половини 18. века. Обишао сам је током Ноћи музеја, све препоруке. Траје до 4. јуна, мада ми је кустоскиња наговестила да ће можда бити продужена до септембра. Нарочит утисак су ми оставили скице и планови Београда из Бечког архива, са уцртаним објектима пре и за време аустријске окупације; такође једна велика и врло детаљна мапа из 1721-22. на којој је поред Београда приказана и његова околина, са уцртаним скицама села (препознао сам села Репиште, Жарково, Раковицу, Ресник, Кумодраж, итд.).

http://www.mgb.org.rs/izlozbe/2019/2177-barokni-beograd-preobrazaji-1717-1739

https://www.nationalgeographic.rs/vesti/13542-ostaci-baroka-u-konaku-kneginje-ljubice-nova-izlozba-u-muzeju-grada-beograda.html
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: ДушанВучко Мај 19, 2019, 01:59:53 пре подне
Одлична изложба у Конаку кнегиње Љубице - "Барокни Београд - Преображаји 1717-1739.", о Београду и барокној обнови коју је доживео за време краткотрајне аустријске окупације у првој половини 18. века. Обишао сам је током Ноћи музеја, све препоруке. Траје до 4. јуна, мада ми је кустоскиња наговестила да ће можда бити продужена до септембра. Нарочит утисак су ми оставили скице и планови Београда из Бечког архива, са уцртаним објектима пре и за време аустријске окупације; такође једна велика и врло детаљна мапа из 1721-22. на којој је поред Београда приказана и његова околина, са уцртаним скицама села (препознао сам села Репиште, Жарково, Раковицу, Ресник, Кумодраж, итд.).

http://www.mgb.org.rs/izlozbe/2019/2177-barokni-beograd-preobrazaji-1717-1739

https://www.nationalgeographic.rs/vesti/13542-ostaci-baroka-u-konaku-kneginje-ljubice-nova-izlozba-u-muzeju-grada-beograda.html
Тај период није био дуг, али је био активан у урбанисточком смислу
"Međutim, novi rat između Austrije i Turske srušio je sva utvrđenja i bedeme i vratio Beogradu orijentalni izgled.
Iako je većina baroknih promena u gradu nestala, njeni tragovi se i danas čuvaju u jezgru grada, u izgledu glavnih saobraćajnica i blokova zgrada. "
Тај период је трајао приближно као и период између два светска рата, а ако су саобраћајнице сачуване,  било је и грађевина које су биле дуж тих саобраћајница које нису сачуване (које су вероватно личиле на оне у петроварадинском подграђу).
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: achillea millefolium Мај 27, 2019, 11:51:42 пре подне
Сутра (28. маја) у 18 часова, у Малој сали Коларца, у оквиру циклуса "Портрети из историје српске филологије", др Виктор Савић држи предавање о Милану Решетару.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Мај 27, 2019, 08:45:57 поподне
Наступ Кубањског козачког хора, 11. јуна у 20 часова, у "Сава центру".
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Јун 01, 2019, 04:22:24 поподне
„Користимо прилику да вас позовемо да нам се као и претходне године придружите на манифестацији Спортског Сабрања Свете Србије, а која је у претходних пет година угостила преко 130.000 малишана и њихових породица. Обавештавамо Вас да се ове године, Сабрање наставља по шести пут, у суботу 8. јуна на спортским теренима иза кружног тока на Ади Циганлији у организацији ПСУСС.

Укратко о Манифестацији

Спортско Сабрање Свете Србије је манифестација од посебног значаја за Град Београд, коју са благословом Његове Светости Патријарха српског  господина Иринеја, већ шест година организује Православно спортско удружење ”Свети Срб и ја” (ПСУСС). Она је уз промовисање важности очувања духовног и телесног здравља наших најмлађих, како је то Свјатјејши назвао кованицом ”хармонично васпитање”, до сада укупно заинтересовала и на једном месту окупила, више од 130.000 посетилаца. Прве године спортска тема је био фудбал, друге кошарка, треће тенис, четврте краљица спортова – атлетика, а пете рукомет.

Поред већ омиљених спортских станица: гимнастике, пењања на вештачку стену, стреличарства, јахања понија, учења свиборских чобанских вештина, учења витешких дисциплина и начина живота у шатору, и на десетине других, по први пут биће и спортска станица авио моделарства, а за најмлађе ће бити и изненађење: огромне играонице двораца и пењалица на надувавање.
Шесто окупљање биће између осталог посвећено одбојци, а главну реч ће водити наше репрезентативке - актуелне светске првакиње, које ће нам у краткој паузи у припремама за Олимпијаду 2020. године у Токију, као промотери овог екипног спорта, показати његове племените вештине, као и освојени шампионски пехар.

Спортски програм чине и турнири у: кошарци, фудбалу, рукомету, стоном тенису. Оно што ће такође бити изненађење јесте и преко десет одбојкасшких врхунских тренера ће у трајању од три часа тестирати деци која показујунајбоље спортске предиспозиције за бављење овим спортом.
У циљу очувања институције продице дружићемо се са многодетним породицама, а цео културни програм биће посвећен управо теми наше основне ћелије друштва ”институцији породице”
Сабрањe, као сваки пут до сада, почиње Светом Литургијом на отвореном простору. Програм ће својим наступима обогатити музички уметници: Лена Ковачевић, Жељко Васић, Мари Мари, Ивана Јордан, Бојан Маровић, Борис Режак, као и многе певачке и играчке групе и многи други.
Програм Сабрања ће бити отворен великим колом које ће након Свете Лирургије одиграти преко 200 младих фолклораша.

За све учеснике спортских у културних програма обезбеђени су аутобуски превоз, освежење и храна.

[email protected]
 
   
Сатница 6. Сабрања Свете Србије:

         9:00  Света Литургија
       11:30  Отварање/ Почетак културно-уметничког програма
     (око 200 играча фолклора одиграће ужичко коло, затим турнири у свим спортовима и отварање спортских станица)       
       12:30 Ручак – војнички пасуљ
       14:00  Фестивал фолклора на бини
       17:00 Додела медаља у свим дисциплинама
       18:00 Биоскоп Свете Србије на отвореном – гледамо филм ”Краљ Петар”       
       20:30 часова, крај манифестације

У нади да ћемо се дружити на Спортском Сабрању, срдачно вас поздрављамо!

 Димитрије Стикић
       Председник“
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Јун 05, 2019, 03:47:24 поподне
ТРИБИНА "KУЛТУРА ПУТЕМ ПОШТЕ" - ХИЛАНДАР И СВЕТА ГОРА ИЗМЕЂУ МИТА И ИСТОРИЈЕ

Поводом осам векова од стицања аутокефалности Српске православне цркве, на трибини под називом: "Kултура путем поште", одржаће се предавање на тему: "Хиландар и Света Гора између мита и историје“. Предавачи ће бити: проф. др Милисав Савић и др Александар Б. Лаковић.

Програм ће се одржати у среду 12. јуна 2019.године у 18.30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13. Улаз је слободан.

Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Септембар 06, 2019, 05:37:39 поподне
У Галерији САНУ до 20. октобра можете погледати изложбу слика Љубе Поповића.

Чланак из Политике:

Раскош и узнемирење на платнима Љубе Поповића

Први пут у Галерији САНУ моћи ће да се види преглед читавог његовог опуса и то искључиво кроз дела која се чувају у музејским и приватним колекцијама у Србији

(http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2019_09/Lavirint-apokalipse.jpg)

Поштоваоци стваралаштва Љубе Поповића (1934–2016), једног од наших најпознатијих сликара и академика, имаће од вечерас у 19 сати ретку прилику да први пут у ексклузивном излагачком простору Галерије САНУ виде преглед читавог његовог опуса, и то искључиво кроз дела која се чувају у музејским и приватним колекцијама у Србији. Од око 150 радова који су им били на располагању, аутори изложбе, историчар уметности Никола Кусовац и супруга нашег уметника, Славица Батос, одабрали су 45 дела (нека ће се сада наћи у јавности након паузе од неколико деценија), углавном великих формата, на чему је, како су подсетили у разговору с медијима, приликом ретких излагања и сам сликар инсистирао.

У обрнутом редоследу, од најновијих ка најстаријима, с изузетком прве изложбене сале, у којој је импозантни триптих „У част Џејмса Фрејзера” заједно с још три слике из периода око 1978, посетиоци ће моћи да се увере зашто се за Љубино сликарство каже да је надреалистично, фантастично, симболистичко, у историјској и теоријској вези с контекстом Медиале, али опет и сасвим самосвојно. Кусовац га је оценио епитетом тотално и, како се истиче и у каталогу који прати излoжбу, могло би се рећи и интегрално, тако би га Љуба Поповић лично окарактерисао, „сматрајући да се тако обједињују филозофски став у односу на судбину човека у свету, ослушкивање најинтимнијих трептаја сликаревог бића и изврсно познавање заната”. Неспорно, слике које је стварао делују снажно на посматрача било о којој фази да је реч и било да је то „због еротског набоја, због необичних створења, због ликовног богатства заснованог на непрегледном мноштву облика, за које је тешко рећи да ли припадају органском или минералном свету, реалности или пределима из залеђа свести и разума”. Умножени углови гледања и чињеница да је сваки део једнако важан као и целина додатак су и раскоши, али и узнемирењу. У сагласју са ставовима које је наш уметник често износио: „Сликарство има моћ откровења.” „Ја сам један мрачан квадрат... област из које долазе надражаји без контроле разума”, умео је, такође, да каже, а и да закључи: „То што не знам шта ће се на слици појавити, то је за мене главни погон у раду. Извор најинтензивнијег узбуђења.”

Део поставке је и једна посебност – филм „Љуба” из 1974, који није био виђен од првог и јединог приказивања на телевизији 1975, а који је снимио Мишел Лансло за серију емисија на француској телевизији под називом „Сликари нашег времена”. Реч је о остварењу које се дешава у атељеу у пасажу Одеса, који ће већ наредне године бити разрушен, у којем директно пред камерама Љуба почиње и ради слику „Лепота ђавола”.

Истичући да је прави иницијатор ове изложбе председник САНУ Владимир Костић, Славица Батос додала је да је огроман рад уложен у анализу и обједињавање Љубине документарне заоставштине и комплетан попис слика, којих је иза себе оставио око 3.000, па је било могуће направити овакав, заиста репрезентативан избор. Кусовац, који је нашег сликара познавао од детињства и који посебно памти њихова дружења, уз гледање филмова, у Кинотеци, али и ватрене расправе и дијалоге, надовезује се:

„Његов рад изданак је београдског погледа на свет, у време сусрета фигурације и апстракције, наслања се на наше ствараоце из педесетих и шездесетих година прошлог века, тада смо предњачили и у светским размерама. Његов приступ био је свеобухватан, његов радни сто био је пренатрпан средствима за брисање, више је брисао него писао. Сећам се да ме је, када сам дан за даном свраћао до атељеа, пропитивао да ли видим неке разлике на платну. Тешко сам их примећивао, али он ме је грдио што не увиђам сваку ситницу.”

Подсетимо, први наговештаји цртачког дара Љубе Поповића десили су се у Ваљеву, где је као гимназијалац за потребе једног од локалних биоскопа израђивао рекламне паное великог формата са сценама из филмова. Таленат је усавршавао на београдској Академији за примењену уметност, студије је наставио и окончао на Академији за ликовну уметност, захваљујући подршци Марка Челебоновића. На завршној изложби студентских радова, 1959, Љубине слике привлаче пажњу и Леонида Шејке, идејног вође покрета Медиала. Већ 1963. Љуба напушта Београд и одлази у Париз, поневши са собом само један блок са цртежима и неколико осликаних платана смотаних у ролну. Након познанства са Жинет Сињак, ћерком сликара Пола Сињака, наш уметник почиње да се пробија на француској сцени, о њему ће ускоро почети да пишу Андре Пјер де Мандијарг, Ален Жуфроа, Рене Етијамбл, Патрик Валдберг, Ален Боске, Густав Рене Хоке… Његова интернационална каријера обележена је великим бројем самосталних и колективних изложби и изласком тринаест монографија. Уз његову подршку основана је Модерна галерија Ваљево.


Такође, интервју који вреди погледати:

https://www.youtube.com/v/6Z5iCdf8Up8
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Септембар 11, 2019, 08:37:04 пре подне
ТРИБИНА "KУЛТУРА ПУТЕМ ПОШТЕ" - ГОСТ АKАДЕМИK ЉУБОМИР СИМОВИЋ

На трибини "Kултура путем поште" у оквиру циклуса "Портрети српских писаца" одржаће се предавање на тему: „Kњижевни портрет Љубомира Симовића“. Програм ће се одржати у среду 25. септембра 2019. године у 18.30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13. Предавачи ће бити: проф. др Радивоје Микић, проф. др Александар Јовановић, проф. Дејан Мијач и академик Љубомир Симовић. У музичком делу програма учествују чланови ансамбла „Ренесанс“. Улаз је слободан.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: ДушанВучко Септембар 23, 2019, 05:45:27 поподне
Ко има времена, нек сврати на концерт у чешку амбасаду (среда у 18:30), где ћу са колегама извести музику чешких композитора Дворжака и Јаначека (неколико колега из крагујевачке музичке школе и са музичке академије, свако по једну тачку) :)
(https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/69933768_2530167413929022_2882125726532763648_n.jpg?_nc_cat=108&_nc_oc=AQlcTCi1JthjO-0oviMgvf_vpRtdPN0-F8_zficeZvyEDvJupA5I2kYmDkSXEXelR3Y&_nc_ht=scontent.fbeg5-1.fna&oh=12fe08c6f36cc0c634c7b31256a70e1c&oe=5E00988F)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Септембар 23, 2019, 06:25:49 поподне
Свака част, Душане!
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Септембар 23, 2019, 06:27:05 поподне
Ко не зна, амбасада Чешке републике је на почетку Булевара краља Александра, прекопута Главне поште у Београду.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: ДушанВучко Септембар 23, 2019, 07:12:31 поподне
Свака част, Душане!
Хвала Небо! :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Селаковић Септембар 23, 2019, 07:15:42 поподне
Ко не зна, амбасада Чешке републике је на почетку Булевара краља Александра, прекопута Главне поште у Београду.

Ако се не варам, ту је и капитулација потписана.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: ДушанВучко Септембар 23, 2019, 07:50:22 поподне
Ово је свечана сала у којој се и концерти организују...Саме локације чешке амбасаде у Београду, као и српске у Прагу, сведоче о односима након првог светског рата (чешка амбасада је у близини Скупштине, а српска је неких пар десетина метара од Карловог моста) .
(https://www.mzv.cz/public/7e/e0/59/1190853_1138110__6.jpg?fbclid=IwAR16zfQXr6x4OTZFHNGiIOc4iayFjOdMWdA6PEcPL9I7Xq0xlRobQ3Ntoks)

Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: ДушанВучко Септембар 23, 2019, 08:08:04 поподне
Ако се не варам, ту је и капитулација потписана.
Нисам знао за тај податак...изгледа да Немци нису случајно изабрали ту зграду, која је и симбол српско-чешког пријатељства које се потпуно материјализовало распадом Аустроугарске , за шта смо и ми у великој мери заслужни, а то је за Немце била сигурно болна тачка, па су управо и изабрали за њих симболично болну локацију као и у случају вагона у Паризу (у то време Чешка је већ била део протектората, па не знам коју је намену зграда имала након немачке окупације Чешке, а пре априлског рата)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: НиколаВук Септембар 23, 2019, 10:00:49 поподне
Ако се не варам, ту је и капитулација потписана.

"Капитулација", под наводницима, с обзиром да они који су то потписали 17. априла 1941. нису имали никаква овлашћења нити опуномоћења да било шта слично потписују. Влада и краљ су се извукли из земље и били су у избеглиштву, они никакву капитулацију нису потписали.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: ДушанВучко Септембар 25, 2019, 04:35:17 поподне
Једно обавештење, пошто сам управо сазнао да је концерт затвореног типа, ко би долазио, нек се на вратима амбасаде позове на моје име (тако сам се договорио са њима) ...у 18:30 је коктел, у 19:00 почиње концерт
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Азот Септембар 26, 2019, 11:45:22 поподне
Душане како је било јуче?
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: gillle Септембар 26, 2019, 11:51:56 поподне
Душане како је било јуче?

Нисам слушао Дулетов јучерашњи наступ у Београду, али сам сигуран да је био сјајан! :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: ДушанВучко Септембар 26, 2019, 11:58:03 поподне
Душане како је било јуче?
Лепо је било :) Концерт је потрајао мало дуже ( око сат и по), али реакције су биле одличне од стране публике ( углавном су били Чеси који живе у Србији, пословни људи, којих има око 300, како ми је рекао један Чех после концерта) ...Питао сам људе из амбасаде да ли се често организују концерти, и рекли су да је тако, али штета што је све то затвореног типа (са друге стране разумљиво, пошто се ради о амбасади, која је правно гледано, друга држава и сви посетиоци морају бити поименице најављени)...Извео сам једну  композицију за оргуље, а хармоника добро подражава тај звук и све им је то било изненађујуће пошто нису имали прилике да чују хармонику у таквом издању, а акустика је у тој сали скоро као у катедрали, па се и стекао тај дојам по речима оних који су слушали
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: ДушанВучко Септембар 27, 2019, 12:01:59 пре подне
Нисам слушао Дулетов јучерашњи наступ у Београду, али сам сигуран да је био сјајан! :)
Хвала Гиле, обзиром на дуго несвирање јавно (што сам ти помињао), добро је испало   :D Ипак, пулт са нотама испред је био пожељан ( после дужег "поста", нема потребе за "јуначењем" свирања јавно напамет шестогласне композиције...трема ради своје, што је сигурно , сигурно је   :) )
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Октобар 07, 2019, 03:33:20 поподне
Отварање изложбе 9. октобра:

https://rs.sputniknews.com/kultura/201910061120966194-bogatstvo-na-jednom-mestu-dokazi-postojanja-srpske-crkve-osam-vekova-foto-video/
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Октобар 15, 2019, 03:09:23 поподне
ТРИБИНА "KУЛТУРА ПУТЕМ ПОШТЕ"- ИТАЛИЈАНСKИ МОРНАРИ ЗА СРПСKУ ВОЈСKУ (1915-1916)

На трибини "Kултура путем поште", у среду 23. октобра 2019. године у 18:30, у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13, одржаће се предавање на тему : "Италијански морнари за српску војску (1915-1916)". Предавач ће бити др Мила Михајловић ( РАИ ТВ, Рим). Улаз је слободан.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: ДушанВучко Новембар 24, 2019, 03:43:01 пре подне
Kragujevački akademski orkestar akordeonista pod vođstvom dirigenta Predraga Kostovića održaće koncert 24. novembra (20 sati) u velikoj dvorani "Kolarčeve zadužbine" u Beogradu, gde će im specijalni gost biti proslavljeni gitarista Vlatko Stefanovski.


"Ovo će biti naš drugi nastup u srpskom hramu muzike i trudili smo se da ove godine predstavimo programom koji neće biti 'toliko akademski'. Spremili smo program koji karakteriše opus Vlatka, ali i nešto na šta publika nije spremna i možda ne bi očekivala da čuje od njega", kaže Kostović.
https://www.blic.rs/kultura/vesti/akordeonisti-nastupaju-sa-vlatkom-stefanovskim-u-kolarcu/h92wrxd

Препоручујем, вечерас су одржали концерт у Крагујевцу, па ко буде могао да дође, уживаће сигурно у споју гитаре Влатка Стефановског и оркестра хармоника из Крагујевца...а ево како сам оркестар звучи:
Edvard Grieg - Holberg Suite (I,III,V) Kragujevacki akademski orkestar akordeonista
https://www.youtube.com/v/lEVzUSIjGuQ
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Децембар 04, 2019, 08:46:39 пре подне
За љубитеље филателије:

Поводом 150 годишњице од првог штампања марака са ликом кнеза Милана Обреновића која се одржава у ПТТ музеју у Београду одржаће се предавање на тему: „МИЛАНЧИЋИ“ – 150 ГОДИНА ОД ШТАМПАЊА. Програм ће се одржати у среду, 11. децембра 2019. године у 18.30 часова у ПТТ музеју у Београду, ул. Мајке Јевросиме 13. Предавач је Предраг Антић, један од најзначајнијих српских колекционара поштанских марака и потпредседник Савеза филателиста Србије.

Мало о првим домаћим маркама:

http://klubkolekcionara.blogspot.com/2009/11/godisnjica-izdanja-markice-sa-likom.html

https://www.opanak.rs/prve-postanske-marke-u-srbiji/
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Милан Петровић Децембар 04, 2019, 08:53:17 пре подне
http://www.mod.gov.rs/lat/14768/promocija-dela-popis-vojnih-i-civilnih-gubitaka-kraljevine-srbije-u-ljudstvu-u-prvom-svetskom-ratu-arhivske-gradje-vojnog-arhiva-14768
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Март 10, 2020, 09:15:41 поподне
Историјски музеј Србије, 13. марта, отварање изложбе "Краљеви и светитељи српски", посвећене Немањићима.

Свечано отварање је у 13 часова, а изложба је отворена за посетиоце од 15 часова.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Atlantische Мај 25, 2020, 12:06:52 поподне
Цитат
Поводом обележавања 330 година од Велике сеобе Срба Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор историјских, књижевних и ликовних дела насталих поводом Велике сеобе Срба, као и грађе о личностима и локалитетима који су у вези са овим значајним догађајем, може се погледати од 25. маја 2020. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Срђан Граовац и Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић.

Изложба је доступна и на сајту БМС:

330 година од Велике сеобе Срба (http://www.bms.ns.ac.rs/izlozbe/izlozba306.pdf?fbclid=IwAR2kX0jf2op6hB1NIe_KC8H3qPc6sNmmVMjnTYzOXaCnpYUBFFjjSMv9rp0)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Азот Мај 25, 2020, 01:18:01 поподне
одлично је
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: marigold Мај 29, 2020, 12:14:32 пре подне
У суботу, 30.05.2020., у 20 часова, биће одржана онлајн трибина "Србија пре Немањића". Гост је археолог Марко Алексић.

Пријаве на следећем линку: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdP7Xq9XWC0pnFbmDHDN9zh3mOfk_rFez798hw5KAjVQzwPjQ/viewform
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Мај 31, 2020, 05:08:13 пре подне
У суботу, 30.05.2020., у 20 часова, биће одржана онлајн трибина "Србија пре Немањића". Гост је археолог Марко Алексић.

Пријаве на следећем линку: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdP7Xq9XWC0pnFbmDHDN9zh3mOfk_rFez798hw5KAjVQzwPjQ/viewform

Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: marigold Мај 31, 2020, 10:41:41 пре подне
Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica

Нема на чему  :). Штета што је водитељка била иритантна и без реда приказивала слајдове.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: crni Мај 31, 2020, 01:24:21 поподне
Хвала na линку, нисам пропустио.Детаљније су обрадили питања о којима је писано у Политикином чланку.
http://www.politika.rs/scc/clanak/455112/Srbi-pre-Nemanjica

Овај податак из Политикиног чланка о Алексићевим истраживањима:

"занимљива грађевина такође из 8. века која има особине једне владарске палате какве су познате у Европи тог времена, што би представљао најранији такав пример у словенском свету.",

открива нам се у мало више детаља, у прилогу РТС-а с почетка маја о. г., гдје се говори о рунским знацима урезаним у стубове српске владарске палате у централној Босни?

"Посебно је занимљива једна грађевина из овог времена у централној Босни која има све особине једне владарске палате и представља најстарију познату зидану палату међу свим Словенима. На једном од стубова ове палате откривени су урезани рунски знаци, који представљају јединствен такав налаз далеко изван наших простора."

https://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3939958/knjiga-srpske-zemlje-pre-nemanjica-pred-citaocima.html

У Зборнику, LIX 1958 (https://books.google.rs/books?id=-_wTAQAAMAAJ&pg=PA117&lpg=PA117&dq=%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5+%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B1%D1%83+%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8&source=bl&ots=jmrUUQIezm&sig=ACfU3U31olv8qnrqVk5Ri_ehcZ63WbkieA&hl=hr&sa=X&ved=2ahUKEwijw9yN-93pAhX6RhUIHZYfCkgQ6AEwAnoECAkQAQ#v=onepage&q=%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5%20%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B1%D1%83%20%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8&f=false), имамо помен налаза фрагмената стубова неке грађевине са урезаним рунама, на ископавањима 1930. г. у Брези, да ли је овдје ријеч о истом локалитету "најстарије познате зидане палате међу свим Словенима"?
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: marigold Мај 31, 2020, 03:12:54 поподне
Овај податак из Политикиног чланка о Алексићевим истраживањима:

"занимљива грађевина такође из 8. века која има особине једне владарске палате какве су познате у Европи тог времена, што би представљао најранији такав пример у словенском свету.",

открива нам се у мало више детаља, у прилогу РТС-а с почетка маја о. г., гдје се говори о рунским знацима урезаним у стубове српске владарске палате у централној Босни?

"Посебно је занимљива једна грађевина из овог времена у централној Босни која има све особине једне владарске палате и представља најстарију познату зидану палату међу свим Словенима. На једном од стубова ове палате откривени су урезани рунски знаци, који представљају јединствен такав налаз далеко изван наших простора."

https://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3939958/knjiga-srpske-zemlje-pre-nemanjica-pred-citaocima.html

У Зборнику, LIX 1958 (https://books.google.rs/books?id=-_wTAQAAMAAJ&pg=PA117&lpg=PA117&dq=%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5+%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B1%D1%83+%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8&source=bl&ots=jmrUUQIezm&sig=ACfU3U31olv8qnrqVk5Ri_ehcZ63WbkieA&hl=hr&sa=X&ved=2ahUKEwijw9yN-93pAhX6RhUIHZYfCkgQ6AEwAnoECAkQAQ#v=onepage&q=%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5%20%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B1%D1%83%20%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8&f=false), имамо помен налаза фрагмената стубова неке грађевине са урезаним рунама, на ископавањима 1930. г. у Брези, да ли је овдје ријеч о истом локалитету "најстарије познате зидане палате међу свим Словенима"?

Углавном је говорио о открићу остатака палате у Могорјелу и Вишеславовој крстионици, а тек на крају је кратко споменуо руне. Колико сам ја схватила, не ради се о палати у Могорјелу, али не могу да се сетим о ком локалитету се ради.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Vlax Мај 31, 2020, 05:48:45 поподне
Помињао је Брезу у неким ТВ гостовањима, али се не сећам тачно у ком контексту. Могуће да се ради о рунама
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: НиколаВук Јун 01, 2020, 01:41:14 пре подне
Углавном је говорио о открићу остатака палате у Могорјелу и Вишеславовој крстионици, а тек на крају је кратко споменуо руне. Колико сам ја схватила, не ради се о палати у Могорјелу, али не могу да се сетим о ком локалитету се ради.

Ради се о базилици која је названа "Бреза II" и потиче из рановизантијског периода. Она је откривена 1930. године када су изведена ископавања мањег обима (G. Čremošnik - D. Sergejevski, Gotisches und romisches aus Breza bei Saraievo. Novitates Musei Sarajevoensis Nr. 9 (1930.)), да би потом детаљније истраживање предузео Ђуро Баслер 1958-61. (Arhitektura kasnoantičkog doba u BiH). Ево неких цитата из те књиге у вези са црквом у Брези (стр. 71-73):

"Na desnoj obali Stavnje (Breza II) otkriveni su 1930. godine, takođe, ostaci crkvene građevine.Iskopavanja su tada vršena u skromnim razmjerima. Sistematsko iskopavanje izvedeno je 1958-61, ali objekat nije publiciran (sl. 49). Građevina se sastojala od narteksa i naosa sa presbisterijem koji se završavao apsidom. Uz tri vanjske strane tekao je portik, nošen stupovima koji su rađeni od muljike na tokarskom kolu, sa četvrtastim kapitelima (sl. 50)."

"Apsida je bila ukrašena masivnim skulpturama glava veprova, koji su, možda, u nekoj kombinaciji sa prozorima, stršili iz zida."

"Na jednom od stupova urezane su rune, čiji smisao nije odgonetnut."

"Bazilika je propala u požaru, i poslije toga nije više obnovljena. Izgleda da je ovaj požar bio u vezi sa nekom borbom jer je u garotini upropašćene drvene konstrukcije nađen germanski umbo (tipičan za VI vijek, (sl.60) i kostur čovjeka koji je, kako izgleda, u tom požaru nastradao. Zidovi bazilike stajali su duže vremena poslije tog požara, lagano su se runili (naslage rahlog maltera uz same zidove), a onda padali, pretežno prema zapadu."

"Poviše sloja sa garotinom, ali prije nego su se zidovi počeli definitivno rušiti, u prostorijama bazilike nastanili su se stari Slaveni. Nije, naime, moguće odrediti na koji su način, među napola razorene zidove, dospjeli ulomci ranoslavenskih posuda."

"Postojanje bazilike možemo na temelju načina građenja, urezanih runa i umba u sloju garotine datirati u VI vijek. Malo je izgleda da bi ona bila starija od samog konca V vijeka. Svojom prostornom koncepcijom i osebujnim oblicima njenih ukrasa, ova bazilika stoji prilično usamljena u ovim krajevima."

Дакле закључак би био да руне нису словенског (с обзиром да су датоване у 6. век), већ вероватно германског порекла. Негде сам читао да се ова црква интерпретира као редак пример аријанске цркве коју су можда изградили Остроготи.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: marigold Јун 01, 2020, 02:34:34 пре подне
Ради се о базилици која је названа "Бреза II" и потиче из рановизантијског периода. Она је откривена 1930. године када су изведена ископавања мањег обима (G. Čremošnik - D. Sergejevski, Gotisches und romisches aus Breza bei Saraievo. Novitates Musei Sarajevoensis Nr. 9 (1930.)), да би потом детаљније истраживање предузео Ђуро Баслер 1958-61. (Arhitektura kasnoantičkog doba u BiH). Ево неких цитата из те књиге у вези са црквом у Брези (стр. 71-73):

"Na desnoj obali Stavnje (Breza II) otkriveni su 1930. godine, takođe, ostaci crkvene građevine.Iskopavanja su tada vršena u skromnim razmjerima. Sistematsko iskopavanje izvedeno je 1958-61, ali objekat nije publiciran (sl. 49). Građevina se sastojala od narteksa i naosa sa presbisterijem koji se završavao apsidom. Uz tri vanjske strane tekao je portik, nošen stupovima koji su rađeni od muljike na tokarskom kolu, sa četvrtastim kapitelima (sl. 50)."

"Apsida je bila ukrašena masivnim skulpturama glava veprova, koji su, možda, u nekoj kombinaciji sa prozorima, stršili iz zida."

"Na jednom od stupova urezane su rune, čiji smisao nije odgonetnut."

"Bazilika je propala u požaru, i poslije toga nije više obnovljena. Izgleda da je ovaj požar bio u vezi sa nekom borbom jer je u garotini upropašćene drvene konstrukcije nađen germanski umbo (tipičan za VI vijek, (sl.60) i kostur čovjeka koji je, kako izgleda, u tom požaru nastradao. Zidovi bazilike stajali su duže vremena poslije tog požara, lagano su se runili (naslage rahlog maltera uz same zidove), a onda padali, pretežno prema zapadu."

"Poviše sloja sa garotinom, ali prije nego su se zidovi počeli definitivno rušiti, u prostorijama bazilike nastanili su se stari Slaveni. Nije, naime, moguće odrediti na koji su način, među napola razorene zidove, dospjeli ulomci ranoslavenskih posuda."

"Postojanje bazilike možemo na temelju načina građenja, urezanih runa i umba u sloju garotine datirati u VI vijek. Malo je izgleda da bi ona bila starija od samog konca V vijeka. Svojom prostornom koncepcijom i osebujnim oblicima njenih ukrasa, ova bazilika stoji prilično usamljena u ovim krajevima."

Дакле закључак би био да руне нису словенског (с обзиром да су датоване у 6. век), већ вероватно германског порекла. Негде сам читао да се ова црква интерпретира као редак пример аријанске цркве коју су можда изградили Остроготи.

Хвала, НиколаВук, јесте, ово је слика коју је приказао.

(https://lh3.googleusercontent.com/proxy/auf90jIAdHend6AIZju3sCkTUlVYRXKMTrLbI6tNHSlQWqh3sxElJI1n7Tn6BG2BOlFRPQKR0O6T3Aznzp0KxhP_ORGEqRzJ)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: НиколаВук Јун 01, 2020, 04:08:52 поподне
Хвала, НиколаВук, јесте, ово је слика коју је приказао.

(https://lh3.googleusercontent.com/proxy/auf90jIAdHend6AIZju3sCkTUlVYRXKMTrLbI6tNHSlQWqh3sxElJI1n7Tn6BG2BOlFRPQKR0O6T3Aznzp0KxhP_ORGEqRzJ)

У "Археолошком лексикону БиХ", том 3 (стр. 17) је исти аутор (Ђуро Баслер) написао да се претпоставља да је "објекат на Црквини служио као aula regia источноготских комеса у време њихове владавине, од 490. до 535, након чега је била уништена пожаром." Такође је за натпис речено да је "на једном стубу био угравиран потпуни германски futhark, а на другом латиничка абецеда". Једна исправка, овај објекат је од 1958. до 1961. систематски ископавао Димитрије Сергејевски, а не Ђуро Баслер. Баслер је напоменуо да је питање стилске припадности и датовања ове грађевине још увек предмет дискусија и да постоји мишљење да је делимично настала у средњем веку, односно у време романике.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: crni Јун 02, 2020, 03:36:17 поподне
У "Археолошком лексикону БиХ", том 3 (стр. 17) је исти аутор (Ђуро Баслер) написао да се претпоставља да је "објекат на Црквини служио као aula regia источноготских комеса у време њихове владавине, од 490. до 535, након чега је била уништена пожаром." Такође је за натпис речено да је "на једном стубу био угравиран потпуни германски futhark, а на другом латиничка абецеда". Једна исправка, овај објекат је од 1958. до 1961. систематски ископавао Димитрије Сергејевски, а не Ђуро Баслер. Баслер је напоменуо да је питање стилске припадности и датовања ове грађевине још увек предмет дискусија и да постоји мишљење да је делимично настала у средњем веку, односно у време романике.

Према Tineke Looijenga, 1999. (https://www.academia.edu/33256189/Who_wrote_the_Breza_futhark_and_why), скоро потпуни futhark ("nearly complete futhark"), посљедње четири руне недостају на мјесту оштећења каменог фрагмента стуба гдје су урезане. Поред руна овог futhark-а, примјећено је још "руноликих" знакова на другим каменим фрагментима ове античке грађевине са локалитета у мјесту Брези на ријечици Ставњи, 25 км сјеверно од Сарајева. На крају закључује Looijenge, futhark и остали рунски знакови припадају Лангобардима који су овај дио Босне запосједали у периоду 30-ак година, од 535.-567., за вријеме византијског цара Јустинијана I (527-565)?

Уколико сам добро разумио овдје приказане наводе Алексића са трибине "Србија пре Немањића", као и прилоге Политике и РТС-а, ови рунски натписи припадају простору владарске палате унутар рушевина раније базилике, са необјашњивим налазима уломака ранословенског посуђа и представљају "најстарију познату зидану палату међу свим Словенима"?
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: НиколаВук Јун 02, 2020, 06:09:06 поподне
Уколико сам добро разумио овдје приказане наводе Алексића са трибине "Србија пре Немањића", као и прилоге Политике и РТС-а, ови рунски натписи припадају простору владарске палате унутар рушевина раније базилике, са необјашњивим налазима уломака ранословенског посуђа и представљају "најстарију познату зидану палату међу свим Словенима"?

Налази ранословенске керамике потичу из хронолошки каснијег слоја у односу на базилику/палату, она није била у функцији када су се Словени населили међу њеним рушевинама, које су додуше у то доба вероватно биле добро очуване. Нисам одгледао Алексићево предавање али овде је ситуација свакако јасна.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Romanijski Јун 02, 2020, 07:40:15 поподне
 Поучно ,  Крцун и 6. Личка

 https://www.youtube.com/v/bocY0m-lt2I&t=3566s

 Да појасним виртуални дио културних дешавања...
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Октобар 14, 2020, 05:24:11 пре подне
https://etnografskimuzej.rs/vesti-i-dogadjanja/xxix-medjunarodni-festival-etnoloskog-filma/
http://www.etnofilm.org/index.php/rs/

Цитат
XXIX међународни фестивал етнолошког филма трајаће од 13-16. октобра 2020. и у оквиру њега биће приказано преко четрдесет филмова. Филмови су подељени у две главне категорије, компетитивну коју чине главни такмичарски програм (24 филма) и студентски програм (4 филма), као и некомпетитивну – односно информативни програм (12 филмова). Такође, постоји и специјални програми у оквиру којих ће бити приказани филмови недавно преминулог редитеља и сарадника МФЕФ-а Добривоја Пантелића, изабране емисије поводом 50-годишњице Научне редакције Радио Телевизије Србије (раније Телевизије Београд) и још неке занимљивости...
 
Овогодишњи слоган фестивала ''У гору, у воду'' представља магијску формулу за одагнавање злих сила оличених у временској непогоди која се обрушила на село (веровање у Северозападној Србији). Пренешено у данашњи контекст нашим фестивалом желимо да одганамо не само временске, већ и све друге зле силе које су се сручиле на нас И да вам кроз мноштво занимљивих филмова пружимо прозор у друге светове.
 
Филмови ће бити доступни за бесплатно гледање током седам дана од почетка фестивала, односно од 13. до 19. октобра.
 
Филмови такмичарског програма су титловани на српски језик, остали филмови имају само енглески титл.
 
Због географског ограничавања садржаја, филмови ће бити доступни само гледаоцима на територији републике Србије.
 
Биће неопходно да се створи кориснички налог на платформи за приказивање филмова, којој ће моћи да се приступи преко линкова на страницама за филмове, доступних на овом сајту.
 
За додатна питања, пишите на [email protected]
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Октобар 19, 2020, 06:09:51 пре подне
https://www.srpskaknjizevnazadruga.com/%d1%81%d0%b0%d1%98%d0%b0%d0%bc-%d1%83-%d1%81%d0%ba%d0%b7-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%bc
Цитат
Сва дешавања почињу у 12, 00 часова, у Књижари СКЗ, Краља Милана 19

20 10 2020

Радован Бели Марковић, Стојна ветрењача, роман; говоре: Радивоје Микић и аутор

21 10 2020

Матија Бећковић, Људмилине песме, песник говори стихове из своје нове књиге и разговара са читаоцима; у музичком делу: Маша Ситарица, флаута

22 10 2020

Књига о Надежди, изабрани есеји, са 47 најзначајнијих слика велике уметнице, приредили: Мило Ломпар и Драган Лакићевић, о књизи говоре: Иван Стевовић и Мило Ломпар

23 10 2020

Јован Пејчић, Путеви српске науке о књижевности, научна монографија, учествују: Стојан Ђорђић и аутор

24 10 2020

Драган Хамовић, Лик са Лимеса, песме, говоре: Душко Бабић и аутор

26 10 2020

Драган Марковић, Машина, песме, говоре: Кристина Павловић Рајић и аутор

27 10 2020

Дарко Танасковић, Ислам, научна монографија, о свом виђењу ислама и исламске цивилизације говори аутор, најбољи познавалац ове материје код нас; разговор са читаоцима и потписивање књига

28 10 2020

Од Задруге, нашој деци, разговор о књигама: Басне, Доситеја Обрадовића и Досетке и наивности из дечијег света, Јована Јовановића Змаја; учествују: Драган Лакићевић, уредник у СКЗ, учитељи и ученици београдских основних школа

29 10 2020

Бранислав Матић, Острво, песме, говоре: Весна Капор и аутор.

30 10 2020

Јустин Поповић, Он међу њима, изабрани текстови, избор и предговор Сунчица Денић, о књизи говори: Милорад Средојевић

31 10 2020

Јован Радонић, Ђурђе Бранковић – „Деспот Илирика“, предговор Милош Црњански, поговор Мило Ломпар; о књизи говори: Мило Ломпар
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 19, 2020, 11:30:53 пре подне
Супер, Ћосићу. Само да не заборавимо. :)

27 10 2020

Дарко Танасковић, Ислам, научна монографија, о свом виђењу ислама и исламске цивилизације говори аутор, најбољи познавалац ове материје код нас; разговор са читаоцима и потписивање књига

30 10 2020

Јустин Поповић, Он међу њима, изабрани текстови, избор и предговор Сунчица Денић, о књизи говори: Милорад Средојевић

31 10 2020

Јован Радонић, Ђурђе Бранковић – „Деспот Илирика“, предговор Милош Црњански, поговор Мило Ломпар; о књизи говори: Мило Ломпар
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Јануар 23, 2021, 11:52:38 пре подне
У Галерији САНУ тренутно је у току изложба слика Влаха Буковца.

Назив изложбе је "Влахо Буковац - сликарство непролазне лепоте".

(https://i.postimg.cc/yYtGxTNY/image-2021-01-23-114843.png)
Детаљ великог портрета Краљица Наталија

Игор Борозан, који је аутор изложбе, истиче - "Његови актови су заиста врхунска дела, бисери европског сликарства и то је оно што дефинише њега као естету, који ужива у лепоти света, у радости света и поготово у лепоти женског нагог тела, а то је негде нит, не само та, али кључна, која повезује целокупан његов ликовни преображај, који траје од загребачког периода, париског и прашког".

У Србији је насликао низ портрета припадника владарских породица, међу којима се могу видети портрети краљице Наталије, краља Александра Обреновића и краљице Драге, краља Петра Првог Карађорђевића и краља Александра Карађрођевића.

(https://content.vrallart.com/files/artPiecesPreview/cut/regular_LH/kralj_aleksandar_karadordevic.jpg)
Краљ Александар

Чињеница да се изложба одржава у овој галерији симболично потврђује припадност Влаха Буковца Српској академији наука и уметности. Дописни члан Српског ученог друштва постао је 1884. године, потом почасни члан Српске краљевске академије, а онда и њен редовни члан.

Изложба траје до 28. марта.

Препоручујем свима који су у могућности да посете изложбу.

Као и увек, улазу у Галерију САНУ је бесплатан за све.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: goca 11 Јануар 23, 2021, 03:02:49 поподне
Negde jesenas, pročitah vest o izložbi Vlaha Bukovca u Beogradu i naravno zatrpah tu informaciju  masom  drugih nebitnih i nekorisnih.
Hvala dragom Amicusu, na podsećanje, da su mi samo nos i usta pokriveni, ali ne i oči!
Uživaću gledajući ovu lepotu !
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Јануар 23, 2021, 03:40:11 поподне
Negde jesenas, pročitah vest o izložbi Vlaha Bukovca u Beogradu i naravno zatrpah tu informaciju  masom  drugih nebitnih i nekorisnih.
Hvala dragom Amicusu, na podsećanje, da su mi samo nos i usta pokriveni, ali ne i oči!
Uživaću gledajući ovu lepotu !

Ако одете у вечерњим сатима, може вам се посрећити да будете буквално сами са сликама. Унутрашњост галеријског простора застрта је дебелим црвеним платнима, која не пропуштају светлост, па с улице делује да је галерија затворена. Међутим, ако покушате одгурнути врата, кроз отшкринут простор заблеснуће вас јака светлост и шаренило рајских живих боја.

Међу многим великим форматима налази се и овај портрет малог формата који не треба прескочити.

(https://media.danubeogradu.rs/2014/06/vlaho-bukovac-baronica-rukavina-1898..jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: goca 11 Јануар 23, 2021, 06:17:14 поподне
Hvala  :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: crni Јануар 25, 2021, 01:07:18 поподне
До краја фебруара о. г. у Музеју Југославије може се погледати гостујућа изложба "Алан Форд трчи почасни круг" ("један од најпосећенијих словеначких културних догађаја у 2019.") и том приликом "за тренутак претворите у Броја Један и седнете у његова колица, која је послао директно из Њујорка за нашу изложбу".

http://www.politika.rs/scc/clanak/471463/Uz-Alana-Forda-se-lakse-dise
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Сол Фебруар 21, 2021, 06:39:28 поподне
заиста је штета што ни на Јутјубу, а пре свега у РТС архиви непостоји аудио-визуелни запис најбоље емисије Културно-образовног програма РТС-а свих времена - "Петком у 22"
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Април 03, 2021, 07:45:27 пре подне
https://www.sanu.ac.rs/jedinice/galerija-nauke-i-tehnike-sanu/izlozbe/
Цитат
Изложба „Други светски рат у минијатури – 80 година од Априлског рата“  биће одржана у априлу месецу поводом 80 година од догађаја којим је у Србији започео Други светски рат.

На изложби ће бити приказано више од 100 макета борбених средстава из овог периода – авиони, бродови, возила, диораме и вињете. Поред макета, биће изложени и панои на којима ће се налазити цртежи и фотографије, мапе борбених дејстава, исечци из штампе и текстови.

Како су бурна историјска дешавања учинила да је број музејских експоната борбене технике из тог времена веома ограничен, макета је одабрана као погодан медиј да посетиоицма изложбе пружи тродимензионални приказ и увид у поменута техничка достигнућа.

Изложба је намењена широкој публици, а један од њених циљева је и упознавање посетилаца са макетарством у Србији.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Април 03, 2021, 11:03:47 пре подне
Сјајна идеја за изложбу.

Сигуран сам да ће посећеност бити максимална.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Мај 12, 2021, 05:50:00 поподне
https://www.muzejisrbije.rs/2019/04/12/nacionalna-muzejska-manifestacija-muzeji-za-10/
http://www.narodnimuzej.rs/xxi-medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma/
https://www.muzejisrbije.rs/wp-content/uploads/2021/05/manifestacija-muzeji-za-10-narodni-muzej-u-beogradu-program-medjunarodne-smotre-arheoloskog-filma.jpg
https://www.muzejisrbije.rs/2021/05/04/narodni-muzej-u-beogradu-2021/
http://www.narodnimuzej.rs/muzeji-za-10-budu-nost-muzeja-nove-ideje-nove-prakse/
http://www.narodnimuzej.rs/pod-zlatnim-i-plavim-nebom-ikone-grchkih-majstora-od-15-do-19-veka-u-narodnom-muzeju-u-beogradu/
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Септембар 12, 2021, 08:28:32 поподне
https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/
Цитат
Циклус предавања
О МИТОЛОШКОЈ ПРОШЛОСТИ СРБА: ИСТИНА И ЗАБЛУДЕ
СЛОВЕНСКИ ПАНТЕОН: ФАКТА И НЕПОЗНАНИЦЕ
Дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Четвртак, 16. септембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ЕТНИЧКА И КУЛТУРНА ПРОШЛОСТ СРБА У СВЕТЛУ ЈЕЗИКА
Академик Александар Лома
Четвртак, 30. септембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Октобар 02, 2021, 07:32:20 пре подне
https://www.danubeogradu.rs/2021/09/30-medjunarodni-festival-etnoloskog-filma/
(https://media.danubeogradu.rs/2021/09/festival-etnoloskog-filma-2021.jpg)
http://www.etnofilm.org/index.php/rs/
http://www.etnofilm.org/files/SATNICA_RASKLOP.pdf
Цитат
30. Међународни фестивал етнолошког филма ће се одржати од 4. до 8. октобра 2021. године у Етнографском музеју у Београду и Југословенској кинотеци. 30 филмова са разних страна света ће се такмичити за Гран при "Драгослав Антонијевић" и друге награде, шест студентских филмова за награду Најбољи студентски филм, а биће приказан још 21 филм у оквиру нетакмичарског и специјалних програма.

Улаз на све пројекције је бесплатан.

Још само данас и сутра.
https://www.facebook.com/events/987801288432201/
Цитат
Dobrodošli na otvaranje izložbe pod nazivom " Po propasti Carstva srpskog " autora Đorđa Aranđelovića u petak 24. septembra u 19 časova. Izložba traje do 3. oktobra.
-----------------------------------------
O izložbi:
 
Niz ilustracija sa istorijskom tematikom prikazuju najznačajnije ličnosti srpskog srednjeg veka od uspostavljanja Srpskog carstva u XIV veku, sve do i nakon propasti elemenata srpske državnosti krajemXV i u prvoj polovini XVI veka. Svaka ilustracija prikazuje po jednu istorijsku ličnost i značajan događaj koji se vezuje za nju i njeno vreme, sa posebnim osvrtom na njihovu kulturnu, državničku i vojnudimenziju.
   Ideja vodilja u stvaralačkom procesu bila je da se, na osnovu materijalnih i pisanih istorijskih izvora, na faktografski utemeljen način prikažu ambijenti, arhitektura, događaji i ličnosti značajne za srpski pozni srednji vek, u cilju afirmisanja ovog perioda i njegovog oživljavanja kroz jedan savremeni vizuelni medij. Stvaralačkom procesu prethodila je temeljna analiza srednjovekovne sakralne i profane arhitekture, slikarstva (slikarstvo romejsko-pravoslavne i evropsko-katoličke provenijencije, fresko slikarstvo, minijatura), skulpture (spomenici i nadgrobne ploče) i materijalnih izvora u vidu sačuvanih odevnih predmeta, novca, oklopa i oružja, kako bi predmetne istorijske ličnosti, njihove vladarske insignije, odore i oprema, kao i izgled ostalih likova koji čine svaku  kompoziciju, bili prikazani na adekvatan način.
   Izložbu čine ilustracije u tehnici digitalni print. Radovi su formata A2 (594h420cm), u kombinaciji monohromnog i crteža u boji. Nastali su tokom 2020. i 2021. godine. Kao prilog uz svaku ilustraciju pojavljuje se i tekstualno obrazloženjekoje služi da prikaže istorijski kontekst relevantan za konkretnu ličnost i događaj, kako bi se posmatranjem celokupnog niza ilustracija na adekvatan način sagledao ovaj period i bolje razumeo sled događaja.U okviru propratnog teksta navedeni su i najznačajniji izvori materijalnog i pisanog tipa, koji su poslužili za formiranje svake kompozicije.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Октобар 03, 2021, 03:14:36 пре подне
http://www.kolarac.rs/predavanja/razgovor-o-knjizi-borisa-milosavljevica-beogradski-rodoslovi-mala-sala-4-10-u-19-30/
Цитат
Др Борис Милосављевић објавио je нову књигу под насловом Београдски родослови  у издању Балканолошког института Српске академије наука и уметности. У књизи су приказани бројни значајни родослови који у појединим случајевима обухватају период од времена Бечког рата (1683 – 1699) до данашњих дана. Назив „београдски родослови“ одабран је због тога што је Београд био престоница српске државе од времена Карађорђеве Србије (једно време главни град био је и Крагујевац). Без обзира на то што су одређене породице, почевши од владарских, имале посебне везе са неким крајем Србије и Балкана или су из службених разлога боравиле у различитим местима током XIX века, елита тадашњег друштва се све више везивала за Београд, као престоницу и средиште државе. Монографија је плод вишедеценијског истраживачког рада и представља поуздан ослонац и допринос бољем разумевању друштвеног и политичког живота Кнежевине и Краљевине Србије, као и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Југославије. Др Борис Милосављевић је за књигу Београдски родослови добио Награду града Београда
Деспот Стефан Лазаревић за друштвене и хуманистичке науке за 2020. годину.
(http://www.kolarac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Beogradski-rodoslovi.jpg)

http://seecult.org/content/caricin-grad-justinijana-prima-bg
Цитат
CARIČIN GRAD - JUSTINIJANA PRIMA (30 km od Leskovca, 8 km od Lebana) - izložba o francusko-srpskoj saradnji na iskopavanju (23.9.-10.10.2021.)
http://www.institutfrancais.rs/caricin-grad/
(http://www.institutfrancais.rs/wp-content/uploads/Caricin-Grad-1-720x400.jpg)
Цитат
U okviru francusko-srpske naučne saradnje u oblasti arheologije i u čast obeležavanja 70 godina Francuskog instituta u Srbiji, Institut za arheologiju u Beogradu, Univerzitet u Strazburu, uz podršku Francuskog instituta u Srbiji, organizuju izložbu „Caričin grad: reprezentativni primer francusko-srpske naučne saradnje u oblasti arheologije“. Izložba je dvojezična (srpsko-francuska), a biće praćena i video sadržajima.

Ovaj francusko-srpski istraživački projekat na lokalitetu Caričin grad počeo je 1978. godine i predstavlja najstariji međunarodni naučnoistraživački projekat u oblasti arheologije u Srbiji. Ta plodna saradnja doprinela je boljem poznavanju jednog od najvažnijih vizantijskih lokaliteta u regionu Centralnog Balkana, koji se danas sa velikom sigurnošću može identifikovati kao legendarni grad Justiniana Prima. Grad je podigao car Justinijan (527-565) sa željom da ovekoveči mesto svog rođenja i izgradnjom tog novog duhovnog i administrativnog centra ojača unutrašnjost balkanskih provincija. Nova metropola bila je namenjena sedištima arhiepiskopije i prefekture Ilirika…

https://www.danubeogradu.rs/2021/09/izlozbe-u-beogradu-oktobar-2021/
Цитат
Istorijski muzej Srbije (Trg Nikole Pašića 11)

Do 7. oktobra 2021.
• Izložba „Povratak generala – 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju“
Autor: Aleksej Timofejev

Početak Srpsko-turskog rata, 1876. Skidanje turske zastave sa beogradske tvrđave i polazak srpskih trupa u rat. Crtež: A. Baldiner, gravura I. Matjušina

Radno vreme: utorak-nedelja, 12.00-20.00 (ulaz je besplatan).
(https://media.danubeogradu.rs/2021/09/pocetak-srpsko-turskog-rata-1876.jpg)

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=685265
Цитат
Otvorena izložba "Povratak generala" u Istorijskom muzeju u Beogradu
"Na ovoj ozložbi izloženi su brojni artefakti iz vremena kada je sa svojim dobrovoljcima general Černjajev došao u pomoć srpskom narodu. To je sve iz našeg glavnog istorijskog muzeja i cilj je predstavljanje izuzetnog značaja tih fondova", istakla je zamenica ministra kulture Rusije Olga Sergejevna Jarilova.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Селаковић Октобар 03, 2021, 06:16:28 поподне
http://www.kolarac.rs/predavanja/razgovor-o-knjizi-borisa-milosavljevica-beogradski-rodoslovi-mala-sala-4-10-u-19-30/(http://www.kolarac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Beogradski-rodoslovi.jpg)

Пронађох на нету пар страница из ове књиге:

(https://i.postimg.cc/fbLN1vzK/131716100-3800475629983463-5976585797472010637-n.jpg) (https://postimages.org/)

(https://i.postimg.cc/ZqMSmy0h/132148532-3800475639983462-6653913549012497676-n.jpg) (https://postimg.cc/Z9pgFnrf)


Делује занимљиво. Ако је неко већ имао прилику да прелиста ову књигу, или може да види Садржај, молио бих да се јави, може и на ПП.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 03, 2021, 06:27:49 поподне
Добили смо ову књигу пре неки дан и веома је занимљива.

Поставићу сутра садржај.

Књига је настала уз припрему изложбе о Стојану Новаковићу која је 2017/2018. одржана у Галерији САНУ.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 04, 2021, 11:02:33 пре подне
Ево садржаја књиге.

https://i.postimg.cc/fbtmTgYL/0001.jpg
https://i.postimg.cc/9XtTM9wG/0002.jpg
https://i.postimg.cc/zvjRcmYd/0003.jpg
https://i.postimg.cc/0jxwnkFM/0004.jpg
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Селаковић Октобар 04, 2021, 11:28:20 пре подне
Ево садржаја књиге.

https://i.postimg.cc/fbtmTgYL/0001.jpg
https://i.postimg.cc/9XtTM9wG/0002.jpg
https://i.postimg.cc/zvjRcmYd/0003.jpg
https://i.postimg.cc/0jxwnkFM/0004.jpg

Хвала, Амикусе!
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Amicus Октобар 04, 2021, 11:29:48 пре подне
Хвала, Амикусе!

Нема на чему, Селаковићу. ;)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Октобар 10, 2021, 06:20:27 поподне
Ко воли гусле:

(https://i.postimg.cc/hG1L0Cgh/gusle.jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Октобар 13, 2021, 03:16:11 поподне
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/10/ciklusno-predavanje-14102021.jpg)
https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
Многе занима да ли су Словени имали неку писменост и пре Ћирила и Методија. Осим
званичног, научно заснованог мишљења, о том питању постоје различите теорије. Једна
од њих, у знацима на неким предметима носилаца „винчанске културе“, види графеме.
Постоје и присталице теорије да је „винчанска култура“ пра-српска, па ти знаци
представљају древно српско писмо. Проф др Вања Станишић, у свом предавању
Винчански знаци у типологији писма (14. октобар 2021), одговориће на многе
неодомице везане за развој писма и у оквиру тога и место „винчанских знакова“ у
њему
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-akademika-prof-dr-vanje-stanisica-vincanski-znaci-u-tipologiji-pisma/
Цитат
Питање загонетних знакова винчанске културе одавно је добило своје задовољавајуће тумачење у оквиру графизма неолитског раздобља. Постоји, међутим, спорна жеља неких аутора да се ти знаци прогласе за неолитску писменост на простору балканског Подунавља. По својој произвољности и некритичности то спада у псеудонауку па је неважно из којих средина, научних или псеудонаучних кругова, долазе таква схватања.

Знаке на керамици неолитске винчанске културе њени први проучаваоци били су склони да сматрају неком врстом писма. Када је било утврђено да је реч о древној неолитској култури која се датира у период између 5300. и 4300. године пре н.е., а не о позној туђинској колонији, како се првобитно веровало, схватање да су винчански знаци могли имати функцију писма изгубило је научну основу. Зашто? Зато што се у основи свих до сада познатих аутохтоних писмености света налази цртеж (пиктографија), чега у винчанској култури нема. Винчански знаци се од самог почетка јављају у простим и апстрактним облицима који исувише личе на писмо линеарног типа да би у 6. миленијуму пре н.е. могли то да буду. Питање статуса и карактера тих знакова у тесној је вези с разумевањем карактера саме винчанске културе, коју поборници неолитске писмености називају цивилизацијом. Зато је у овом раду посебна пажња посвећена бољем разумевању карактера и функције апстрактних геометријских знакова у праисторији.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Панић Октобар 13, 2021, 11:41:56 поподне
Ћосићу, знаш ли да ли ће негде после бити да се погледа то предавање?
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Октобар 14, 2021, 02:53:59 пре подне
Нажалост, не. Директан пренос је на https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/ .
Видео снимци неких ранијих предавања могу да се нађу на разним местима по интернету, а текстови преко http://dais.sanu.ac.rs/ .
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Октобар 18, 2021, 09:32:39 поподне
https://www.sanu.ac.rs/
https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/10/ciklusno-predavanje-211021.jpg)
https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
У славистици постоји широко прихваћена теорија о „карпатској“ пра-постојбини
Словена. Међутим, угледни слависти исказивали су и претпоставке да је она била на
Дунаву. Појединци иду и даље, па Словене, које поистовећују са Србима, виде и у
неким народима на Балкану, које су Римљани покорили и асимиловали. Др Драгана
Николић, у свом предавању Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове
ере (21. октобар 2021), показаће распоред старобалканских племена и шта се о њима
зна у време ширења римске империје на Балкан.
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-etnicka-slika-balkana-na-pragu-prvog-milenijuma-nove-ere/
Цитат
У оквиру циклуса предавања под називом  „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 21. октобра, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, др Драгана Николић, виши научни сарадник на Балканолошком институту САНУ, одржаће предавање под називом „Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове ере”.

Боље познавање античке прошлости Балкана и народа који су га насељавали на прагу првог миленијума нове ере на основу релевантних извора једини је начин да се потисну неосноване теорије о повезаности савремених балканских народа са племенима која су настањивала ове просторе у предримско доба, попут Трибала, Илира, Дарданаца, и других.

У излагању ће бити речи о распореду и пореклу палеобалканских племена уочи римског освајања, о томе како је текла интеграција ових народа у правне и институционалне оквире Римског царства, као и о исходима процеса романизације. Све што знамо о овим народима потиче из грчких и римских извора, јер сами нису оставили речите трагове иза себе. Малобројни подаци античких писаца везани за предримско доба, углавном се тичу ратних догађаја — сукоба са грчким, македонским и римским светом, док су мирна времена, како каже Фанула Папазоглу, протицала “нечујно и безбојно”. Ретки пасуси, код свега неколико античких писаца, као што су Страбон, Велеј Патеркул, Плиније Старији, Птолемеј, Апијан, доносе нам драгоцене податке о племенима у времену римских освајања. Многе лакуне у нашем знању допуњују римски епиграфски споменици на грчком и (претежно) латинском језику. Управо ћемо се задржати на значајним подацима које нам пружа истраживање домородачке антропонимије, која је сачувана у римским натписима. Натписи потичу из времена када је процес романизације домородачког становништва одмакао, и представљају у исто време споменике и домородачког и римског идентитета.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Октобар 21, 2021, 02:20:00 поподне
Снимак предавања од 14.10.2021.
Винчански знаци у топологији писма (недостаје првих 12 минута)
https://drive.google.com/file/d/1ZVi5Pm3oQ1tiMbzJN_biVaniLWzYF7CE/view?usp=sharing

Снимак предавања од 21.10.2021.
Етничка слика Балкана на праву првог миленијума Нове ере
https://drive.google.com/file/d/1taLV10WH77huq5LGTuraNGLfhHHhOA7i/view?usp=sharing

Снимци су само звучни.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Панић Октобар 21, 2021, 10:03:20 поподне
Снимак предавања од 14.10.2021.
Винчански знаци у топологији писма (недостаје првих 12 минута)
https://drive.google.com/file/d/1ZVi5Pm3oQ1tiMbzJN_biVaniLWzYF7CE/view?usp=sharing

Снимак предавања од 21.10.2021.
Етничка слика Балкана на праву првог миленијума Нове ере
https://drive.google.com/file/d/1taLV10WH77huq5LGTuraNGLfhHHhOA7i/view?usp=sharing

Снимци су само звучни.

Браво мајсторе!
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Октобар 22, 2021, 12:11:56 пре подне
Браво мајсторе!

Биће тога још  :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Октобар 25, 2021, 08:59:43 поподне
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/10/predavanje-da-li-su-srbi-narod-najstariji.jpg)

https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
Сви балкански народи, па и Срби, имају теорије да су они најстарији народ. Најчешће
такве теорије шире људи који о историји нешто знају, али не довољно, па повезивањем
неких чињеница, а више домишљањем, склапају теорије, које лако налазе присталице
међу онима који се осећају угроженим од других. Све оно што немају у животу такви
људи налазе у „светлој“ далекој прошлости. Проф. др Радивој Радић, у свом
предавању Да ли су Срби народ најстарији (28. октобар 2021) даје преглед и тумачење
таквих појава у нашој историографији, али више у публицистици.
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-prof-dr-radivoja-radica-da-li-su-srbi-narod-najstariji/
Цитат
Наслов овог предавања је у тесној вези са синтагмом Срби…народ најстарији која попут еха већ најмање три деценије одјекује како широм српских земаља, тако и међу Србима у расејању. Реч је о наслову књиге Олге Луковић Пјановић која је код српских псеудоисторичара, па и неких делова нашег друштва, досегла култне размере. Живимо у веку у коме је поверење у научни метод ако не ишчезло, а оно барем доживело дубоку кризу. Ту је и жеља за свеопштим негирањем која је нарасла до неслућених размера. Савремени човек је склон да верује у нешто што је занимљивије, загонетније или тајанственије од научне истине. Данашња публика је спремна да истинитости историје претпостави интригантност приче, што значи да ће лакше поверовати у занимљиву и обавезно тајанствену и завереничку приповест него у обичну историјску истину. Када је у питању „образлагање“ тезе Срби…народ најстарији, могло би се рећи да у најмању руку постоје три камена-темељца на којима се заснива или се подупире теза о древности српског народа. Док први почива на олаком поигравању са лингвистиком, други уважава нетачну тезу да су Срби староседеоци на Балканском полуострву и да никакве сеобе није било, а трећи за упориште има фамозни тзв. српски календар који старином наводно сеже у време око 5.500 година пре Христа. У овом прилогу ће бити указано на произвољна тумачења, непоштовање елементарне научне методологије, заблуде, и, у крајњој линији, незнање оних који истрајавају на поменутим теоријама о неизмерној старини српског рода.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Октобар 25, 2021, 09:01:53 поподне
http://www.galerija73.com/dogadjaj/tribina-beograd-za-pocetnike-gost-marko-aleksic-arheolog
Цитат
Захваљујући новим археолошким истраживањима Марко Алексић упознаће нас са првим, по имену познатим српским кнезом Дерваном и земљи Бојки, настанку титуле жупана, древним словенским насељима са остацима паганских храмова.

Изузетно важна ископавања откривају владарску палату на тлу Србије из 8. века, која представља најранију познату такву грађевину у словенском свету, или више цркава знатно старијих од Рашке епископије, што показује да су Срби прихватили хришћанство раније него што се то до сада веровало и да су се ту налазили први познати хришћански храмови међу Словенима. Видећемо историјске карте и илустрације значајних археолошких налаза, грађевина, утврђења и насеља најстарије српске државе.

Језиком историјске и археолошке науке Марко Алексић, аутор књиге “Српске земље пре Немањића”, која је већ постала бестселер и историјски класик откриће нам узбудљиву причу о српском најранијем националном путовању.

Наиме, у периоду од 7- 10. века, на рушевинама античког света израстају темељи Европе какву данас познајемо, преламају се кључни догађаји за њену историју, а на нашим просторима рађа се један нов свет. Словенска племена се шире и крећу ка југоистоку Европе, а међу њима се врло рано издваја име Срба. Наши преци отпочели су епско путовање од реке Лабе на истоку данашње Немачке које се после више од 1500 километара завршило у околини Солуна, да би се затим трајно населили на Балкану.

На ово узбудљиво и тајанствено историјско путовање можете се укрцати последњег петка у октобру - 29.10 у 19:00 часова у Галерији `73, својеврсном храму културе на Бановом брду, који је ове године добитница најпрестижније националне награде за допринос култури за читаву Србију - "Златни беочуг".
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Октобар 28, 2021, 12:54:21 поподне
Звучни снимак данашњег предавања у САНУ (28.10.2021.)
Да ли су Срби народ најстарији?

https://drive.google.com/file/d/1-t1LhkGvtLxNvsl0CVG1pURHXINvCPsU/view?usp=sharing

Пренос је нажалост обиловао техничким сметњама, прекидима, понегде су се дешавала и понављања.

Само предавање је веома садржајно, пуно чињеница и јасних поређења науке и чињеница са једне и неких гласно рекламираних ствари са друге стране.

Пре почетка предавања је најављено да ће сва предавања овог циклуса бити објављена у издању САНУ у првој половини следеће године.

Следеће предавање неће бити у следећи четвртак, него нешто касније, у понедељак, за десетек дана.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Небо_Сав Октобар 28, 2021, 04:10:33 поподне
Звучни снимак данашњег предавања у САНУ (28.10.2021.)
Да ли су Срби народ најстарији?

https://drive.google.com/file/d/1-t1LhkGvtLxNvsl0CVG1pURHXINvCPsU/view?usp=sharing

Пренос је нажалост обиловао техничким сметњама, прекидима, понегде су се дешавала и понављања.

Само предавање је веома садржајно, пуно чињеница и јасних поређења науке и чињеница са једне и неких гласно рекламираних ствари са друге стране.

Пре почетка предавања је најављено да ће сва предавања овог циклуса бити објављена у издању САНУ у првој половини следеће године.

Следеће предавање неће бити у следећи четвртак, него нешто касније, у понедељак, за десетек дана.

Може ли се знати шта су председнику академије поклонили чланови удружења "Милош Милојевић" из Црне Баре на почетку предавања? )  Колико сам чуо - реч је о неком предмету из Борче, не из Бојке...
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Октобар 28, 2021, 07:45:41 поподне
Може се знати  :)

Личило је на некакав букет, можда не баш цвећа, али некакве биљке су биле сасвим сигурно. Можда неколико њих, повезаних, једно 70цм дужине.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Небо_Сав Октобар 28, 2021, 08:39:17 поподне
Хвала! Узгред, не знам зашто је то трње из Борче, ваљда је пандан Бојци - Винча, а не Борча...?!  ???
 У чему је, онда,  симболика, питам се?
Шаљивџије су  ти коловени,  винчанци   и трибали из Црне Баре, Борче и  Москве...
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Октобар 29, 2021, 05:12:59 поподне
Нешто сам пропустио да напишем... Поклон није био за председника академије, него за превавача, проф др Радивоја Радића.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Новембар 02, 2021, 05:30:40 пре подне
https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
ЕТНИЧКА И КУЛТУРНА ПРОШЛОСТ СРБА У СВЕТЛУ ЈЕЗИКА
Академик Александар Лома
Понедељак, 8. новембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/plakat-predavanje-akademika-aleksandra-lome.jpg)
https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
Управо у предавању академика Александра Ломе –  Етничка и културна прошлост Срба у светлу језика (30. септембар 2021), биће показане могућности и резултати филолошке анализе лексике, пре свега топонимије и фразеологије у откривању заборављених митолошких представа Срба. Поједине речи, када се  „отворе“ и „развију“ откривају скривена значења, која су им некада придавана.
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-akademika-aleksandra-lome-etnicka-i-kulturna-proslost-srba-u-svetlu-jezika/
Цитат
Изданак прасловенског, српски језик –   неке специфичне црте попримио је још у његовој дијалекатској диференцијацији до које је дошло у словенској прапостојбини, пре велике сеобе средином првог миленија пре Хр., да би их онда даље развијао након досељења на северозападни Балкан у седмом веку н.е., и уобличио се као посебан идиом до почетка старосрпске писмености крајем XII века, очувавши ту самосвојност, упркос црквенословенским утицајима, до данас. У овом прилогу биће речи пре свега о лексици старосрпског језика и њеној слојевитости, која, полазећи од општесловенског наслеђа, садржи и позније наслоје, проистекле из доцнијих контаката са другим језицима, пре свега у домену материјалне и духовне културе.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Новембар 08, 2021, 01:31:48 поподне
Звучни снимак данашњег предавања

https://drive.google.com/file/d/1F4mjTA5YXLFwtrIrN7RhCVwHJo5t6eU9/view?usp=sharing
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Небо_Сав Новембар 08, 2021, 01:41:09 поподне
Звучни снимак данашњег предавања

https://drive.google.com/file/d/1F4mjTA5YXLFwtrIrN7RhCVwHJo5t6eU9/view?usp=sharing
Hvala, Platine!
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Новембар 16, 2021, 03:24:57 пре подне
https://www.sanu.ac.rs/
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/11/predavanje-rukopisna-zaostavstina-pavla-solarica.jpg)
https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
И у време просветитељства појавила се потреба да се од постојеће литературе склопи
древна историја Словена, а у оквиру њих и Срба. Проф. др Персида Лазаревић Ди
Ђакомо у предавању Рукописна заоставштина Павла Соларића о пореклу Словена и
Срба (18. новембар 2021), показаће концепт „просветитељске“, „предромантичарске“
теорије о словенској прошлости, коју је сачинио Павле Соларић (1779-1821), српски
филолог, географ и песник, који је један део живота провео у Италији, где је и умро.
Његов рукопис о пореклу Словена, на италијанском језику, чува се у Архиву САНУ у
Београду.
https://www.sanu.ac.rs/onlajn-predavanje-rukopisna-zaostavstina-pavla-solarica-o-poreklu-slovena-i-srba/
Цитат
У оквиру циклуса предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 18. новембра, у 12 сати, проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо одржаће онлајн предавање под називом „Рукописна заоставштина Павла Соларића о пореклу Словена и Срба”.

Као најближи пријатељ и сарадник Доситеја Обрадовића, Павле Соларић је схватио своју просветитељску мисију у филолошком смислу, па је српској култури оставио бројна дела у којима се учестало односи на прошлост Словена и Срба. Његове теорије, које данас делују одважно и на граници између митологије и науке, део су времена у коме је живео и потврђују да је активно пратио културне токове Европе као и да је сâм био део тих токова. Сума Соларићевих ставова, пре свега његове теорије која се заснива на претпоставци да Словени и Срби потичу од Скита и Сармата, налази се, међутим, у његовим необјављеним списима, првенствено у рукопису Рода славенскога почетак, размноженије, породи и изроди (Архив САНУ, инв. бр. 220) и попратним белешкама (Архив САНУ, инв. бр. 201, 213, 213 1/2). Овај недовршени Соларићев рукопис написан је на италијанском језику и требало је да стручним круговима и широј публици покаже и докаже славно порекло Словена и Срба и на тај начин потврди достојанство Словена, али изнад свега српског народа у оквиру словенске и шире заједнице. Овом приликом ће се поставити теза да Соларићеве теорије поштују историјско-филолошке истраживачке методе свог времена чиме Соларић долази до формално исправних закључака и истина о пореклу Словена и Срба.

Директан пренос конференције може се пратити на сајту САНУ
https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Новембар 18, 2021, 01:23:32 поподне
Звучни снимак данашњег предавања (18.11.2021.)

https://drive.google.com/file/d/15t6QYZFrKsymfssAS9mtAeLqepOUd3MA/view?usp=sharing


На одјави је поменуто да ће сва предавања овог циклуса да буду објављена и доступна јавности на пролеће, када прођу редакцију.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Новембар 25, 2021, 03:42:39 пре подне
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/11/SANU-BAN-Konferencija.jpg)
https://www.sanu.ac.rs/srpsko-bugarska-konferencija-rani-srednji-vek-na-centralnom-i-istocnom-balkanu/
Цитат
Српско-бугарска конференција „Рани средњи век на Централном и Источном Балкану”
Дводневна конференција „Рани средњи век на Централном и Источном Балкану”, као први у низу сусрета истраживача из Србије и Бугарске у оквиру програма сарадње између Српске академије наука и уметности (САНУ) и Бугарске академије наука (БАН), биће отворена у четвртак, 25. новембра, у 9 сати, у Свечаној сали САНУ. Скуп ће поздравити Владимир С. Костић, председник Српске академије наука и уметности, док ће уводне речи упутити  академик Васил Николов, редовни члан Бугарске академије наука, и  Вујадин Иванишевић, дописни члан Српске академије наука и уметности.

Досадашња истраживања показала су да процес обликовања раносредњовековног друштва на Централном и Источном Балкану представља регионалан феномен, са јасније израженим сличностима у областима српског и бугарског Подунавља, будући да је након пада рановизантијске границе и повлачења Царства у раном 7. веку, ова област улазила у оквире ране бугарске државе, насељене претежно словенским становништвом. Уз то, за уобличавање уметничко-занатских традиција била су значајна и зрачења византијске, касноаварске и мађарске културе. Сличности се запажају у концепту насељавања (реокупација античких тврђава и заснивање села отвореног типа), као и у обичајима везаним за погребне праксе (прилагање керамичког посуђа и сахрањивање са одређеним предметима), те у неким елементима материјалне културе и технологије (грнчарија, накит). Конференција са учешћем археолога и историчара из Србије и Бугарске посвећенa темама раног средњег века омогућиће ширу дебату која ће, верујемо, допринети јаснијем сагледавању одређених феномена и њиховим манифестацијама на Балканском полуострву и одговорити на поједина важна питања прошлости Балкана, која чине тачке повезивања заједница и култура на том простору. Уз савремене синтезе историјских података и интерпретација, пре свега би се разматрале појаве у вези са насељавањем, материјалном културом и технологијом, али и питања културног, етничког или родног приписивања археолошког записа, чему се у нашим археолошким школама још увек често приступа изван релевантних социо-антрополошких оквира.

Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Новембар 25, 2021, 03:46:54 пре подне
Из програма https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/11/SANU-BAN-Konferencija.pdf :
Цитат
Alexander Sarantis, University of Warsaw
Roman-Barbarian Violence and Peaceful ‘Dark Ages’? Warfare and Migration
in the Balkans, 565–800

Tivadar Vida, Eötvös Loránd University, Budapest
Bioarchaeological study of early medieval communities along the Danube.
Goals and state of research

Александър Николов, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Българи и авари на Средния и Долния Дунав: въпроси на
идентификацията

Предраг Коматина, Византолошки институт САНУ
Нека спорна питања јужнословенско-бугарских односа од VII до IX века

Владимир Стайков, Национален археологически институт с музей при БАН
Между Искър и Тимок: възможният сценарий за една земя, забулена в
неизвестност

Румяна Колева, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Къде изчезнаха местните? (размисли върху характера на етническите
промени през VІІ – ІХ в. на юг от Долен Дунав)

Наташа Миладиновић-Радмиловић, Археолошки институт, Београд
Физичка антропологија и проучавање раносредњовековних популација

Теодор Димитров, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Екологични предпоставки за избухването на т. нар. Юстинианова чума
(541 – 750) на Балканите: ролята на черния плъх (Rattus rattus)

Дејан Радичевић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Средње и доње Подриње у раном средњем веку: археолошка сазнања

Ивана Пашић, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад
Насеље 8–9. века у околини Новог Сада – челаревски хоризонт
касноаварског доба у јужној Бачкој

Душанка Веселинов, Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада
Прилози проучавању раносредњовековних насеља и гробаља на
јужном ободу Kарпатског басена. Резултати заштитних археолошких
истраживања у Новом Саду и његовој околини, у периоду од 2010–2015.
године

Стела Дончева, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Шумен
Производственият център за художествен метал при Златар, Преславско
– резултати от последните проучвания

Вујадин Иванишевић, Археолошки институт, Београд и САНУ
Налази „словенских“ фибула у Илирику

Иван Бугарски, Археолошки институт, Београд
Оков орме са калотама и псеудоресама из Маргума и питање порекла
облика

Янко Димитров, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Шумен
Към въпроса за ежедневието на „елита” и „простолюдието” в Плиска
през столичния период (по данни на датирани в VІІІ – ІХ в. керамични
находки)

Евгения Коматарова-Балинова, Андрей Аладжов, Национален
археологически институт с музей при БАН
Пътят на един поклонник (графитно изображение с религиозна сцена от
Кръглата каменна площадка в Плиска)

Методи Даскалов, Национален археологически институт с музей при БАН
Средновековно селище и керамичен център в околностите на гр.
Вълчедръм, по трасето на Северен магистрален газопровод до българосръбската граница

Деян Рабовянов, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Велико Търново
Ранносредновековното селище до с. Кардам, Поповско, пример за
типичното село от периода на разцвет на Първото българско царство
(края на IX – X в.)

Весна Бикић, Археолошки институт, Београд
Стратум раног средњег века у Гамзиграду (источна Србија) и питање
грнчарске традиције

Галина Грозданова, Национален археологически институт с музей при БАН
За абсолютната и относителната хронология на ранносредновековната
керамика: проблеми и възможни решения

Андрей Аладжов, Национален археологически институт с музей при БАН
Разпространение на ажурни луксозни обици през Ранното Средновековие
в Югоизточна Европа

Стилиян Иванов, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Велико Търново
Археологически обект Брестница-Полето: нови данни за желязната
металургия в ранносредновековна България

Милица Радишић, Археолошки институт, Београд
Раносредњовековна ливена индустрија у српском и бугарском Подунављу:
досадашња сазнања и перспективе за даља истраживања
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Мића Новембар 25, 2021, 10:54:30 пре подне
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/11/SANU-BAN-Konferencija.jpg)
https://www.sanu.ac.rs/srpsko-bugarska-konferencija-rani-srednji-vek-na-centralnom-i-istocnom-balkanu/

На данашњој конференцији је било речи о HistoGenes пројекту:

https://www.shh.mpg.de/1514048/histo-genes-erc-synergy-grant (https://www.shh.mpg.de/1514048/histo-genes-erc-synergy-grant)

OCTOBER 16, 2019
The Max Planck Institute for the Science of Human History and its international partners have received a 10 million euro Synergy Grant from the European Research Council (ERC) to fund a multidisciplinary study of more than 100 medieval cemeteries located across central and eastern Europe. The project, HistoGenes - Integrating genetic, archaeological and historical perspectives on Eastern Central Europe, will seek to understand the impact of migrations and mobility on the population of the Carpathian Basin from 400-900 CE, based on a comprehensive analysis of samples from 6,000 ancient burial sites. HistoGenes will, for the first time, unite historians, archaeologists, geneticists, anthropologists, and specialists in bioinformatics, isotope analysis, and other scientific methods in understanding this key period of European history. 
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Новембар 27, 2021, 11:59:51 поподне
https://www.oeaw.ac.at/imafo/read/what-is-histogenes
Цитат
Transformations inEastern Central Europe after the end of Roman rule

HistoGenes addresses one of the formative periods in European history: between c. 400 and c. 900 CE, medieval Europe emerged after the dissolution of the Western Roman Empire, in a process that involved migrations and demographic change, the rise of post-Roman Christian kingdoms in the West and of non-Roman ‘barbarian’ societies in the East. Traditional scholarship assumed that in the ‘migration period’, Völkerwanderung, between Antiquity and the Middle Ages, entire peoples wandered across Europe. This image has been successfully challenged. Scientific methods can now help us to find out much more about the shape and impact of migrations in one of the regions most affected by it. Did the population of East Central Europe essentially remain unchanged, while different migrant groups came, ruled for some time, and disappeared again? Or did populations actually shift in the process?

The case study: the Carpathian Basin in the 5th-9th centuries

This is a very promising case study to explore the potential and the problems of the interdisciplinary approach at the basis of HistoGenes. The Carpathian Basin, the region along the Middle Danube roughly between Vienna and Belgrade, is the region in Europe with the highest number of migrations, changing rule and population shifts attested in the written sources in the period. Pannonians, Romans, Goths, Huns, Longobards, Gepids, Avars, Bulgars, Slavs, Franks and many other ethnic groups are mentioned as living in this area or migrating there. Many of them practiced burial of their dead with grave goods, which provides us with an exceptional wealth of burial evidence. Over 100,000 graveswith grave goods have been excavated from the period so far, and many of them have already been published. In our project, we will gain new insights about many aspects of their lives, such as the role of kinship, sex and gender, social status and hierarchies, the incidence of war and violence, nutrition, working conditions, and the relations between them. We will also study their health: anthropological and genetic analysis of pathogens will show which diseases affected them. Were they hit by the Justinianic Plague in the 6th century?
https://www.histogenes.org/about
Цитат
Our Research Team
Our team consists of four Principal Investigators and their teams at institutions in the US, Hungary, Germany and Austria, and specialists from seven partner institutions. We have also built up a network of partners and collaborators in Slovenia, Serbia, Slovakia, the Czech Republic, Rumania, and will include groups from further countries.
(https://static.wixstatic.com/media/48a55f_8e298569dc074b4c8e197fb8aed0a7bd~mv2.jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: drajver Новембар 28, 2021, 12:05:25 пре подне
https://www.oeaw.ac.at/imafo/read/what-is-histogeneshttps://www.histogenes.org/about(https://static.wixstatic.com/media/48a55f_8e298569dc074b4c8e197fb8aed0a7bd~mv2.jpg)

Дјелује обећавајуће. Једино ми је жао што нису захватили мало више подручје јужно од Саве.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Број 1 Децембар 02, 2021, 10:09:47 поподне
ПРЕДАВАЊА У САНУ

КОНТРОВЕРЗЕ У МЕДИЦИНИ
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ГЕНЕТСКОГ ТЕСТИРАЊА
проф. др Ивана Новаковић
Среда, 8. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

Предавање
ОД БЕЛОГ ОРЛА ДО БЕЛИХ ПЧЕЛА
(НАЗИВИ ЗА ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ)
Др Марта Бјелетић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 8. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Децембар 07, 2021, 01:41:04 поподне
ПРЕДАВАЊА У САНУ

КОНТРОВЕРЗЕ У МЕДИЦИНИ
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ГЕНЕТСКОГ ТЕСТИРАЊА
проф. др Ивана Новаковић
Среда, 8. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

Предавање
ОД БЕЛОГ ОРЛА ДО БЕЛИХ ПЧЕЛА
(НАЗИВИ ЗА ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ)
Др Марта Бјелетић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 8. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

Прво предавање ће бити са преносом, друго нажалост неће (чиме ће нам остати недуступно до тренутка објављивања зборника радова).

Можете да очекујете снимак предавања о етици генетског тестирања.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Децембар 07, 2021, 01:50:08 поподне
Данас, 7. децембра 2021. је у САНУ одржан научни скуп:
Сер Артур Џ. Еванс (1851-1941): "илирска" трагања и српско питање

(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/12/naucni-skup-artur-evans.jpg)

Кратак опис предавања https://www.sanu.ac.rs/naucni-skup-ser-artur-dz-evans-1851-1941-ilirska-traganja-i-srpsko-pitanje/
Програм https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/12/naucni-skup-artur-evans.pdf

Предавање је одржано из два дела, оба по отприлике сат и по.
Звучни снимак:
први део https://drive.google.com/file/d/17XFcU9dPICg905jXs4Wjdgh3OalVg0CM/view?usp=sharing
други део https://drive.google.com/file/d/1HOzShgq6zyHBrjRZmakN_I_jKArf_JHw/view?usp=sharing


Сматрам да је од велике користи знати шта други мисле и знају о нама, јер на основу тога делују. А поготово британски утицај на нас не можемо да занемаримо, свиђало нам се или не оно што раде.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: crni Децембар 07, 2021, 05:44:42 поподне
Прво предавање ће бити са преносом, друго нажалост неће (чиме ће нам остати недуступно до тренутка објављивања зборника радова).

Можете да очекујете снимак предавања о етици генетског тестирања.

ПРЕДАВАЊА У САНУ

КОНТРОВЕРЗЕ У МЕДИЦИНИ
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ГЕНЕТСКОГ ТЕСТИРАЊА
проф. др Ивана Новаковић
Среда, 8. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

Предавање
ОД БЕЛОГ ОРЛА ДО БЕЛИХ ПЧЕЛА
(НАЗИВИ ЗА ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ)
Др Марта Бјелетић

ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 8. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

Кроз форумску тему Курајбер, бели орао, беле 'челе... вођена је занимљива преписка о називима за далеке претке и потомке, тако се дотакосмо и ранијих радова (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1437.msg89172#msg89172) уважене Др Марте Бјелетић и одређених ставова (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1437.msg89348#msg89348) о њима, свакако ће бити занимљиво и прочитати евентуалне новине у налазима из архива САНУ овој радњи, као и примјетити макар посредни утицај форумских дебата Порекла на нова научна достигнућа наших стваралаца?
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Децембар 08, 2021, 02:06:21 поподне
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/12/predavanje-eticki-aspekti-genetskog-testiranja.jpg)

Кратак опис предавања на линку:
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-o-etickim-aspektima-genetskog-testiranja/

Како сам и најавио, дајем звучни снимак предавања:
https://drive.google.com/file/d/1OswdDVPJvr35NanHjPKl0ZXfvWZ9crUT/view?usp=sharing
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Radul Децембар 08, 2021, 02:50:43 поподне
Хвала Платине. Дивно предавање, професорка је маестралан предавач. :)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Децембар 21, 2021, 09:29:51 поподне
https://sajam.rs/knjiga-na-sajmu-otvara-se-u-petak-17-decembra/
Цитат
Manifestacija „Knjiga na Sajmu, Sajam u srcu“, prodajna izložba posvećena čitalačkoj publici, održaće se od petka, 17. decembra, do nedelje 26. decembra u hali 2 Beogradskog sajma.

Premijerno izdanje kulturnog događaja biće svojevrstan omaž velikom i tradicionalnom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, koji nije održan već drugu godinu zaredom.

Ljubitelji pisane reči će na kraju godine, a uoči velikih praznika Nove godine i Božića, nastaviti tradiciju i dobiti mogućnost da ostvare nezamenljiv doživljaj – direktan kontakt sa knjigom i autorima. Posetioci će moći na jednom mestu da sagledaju ovogodišnju domaću izdavačku ponudu za sve uzraste i doba čitalaca, i da, po najpovoljnijim cenama, obnove privatne kolekcije knjiga.

Da bi, kao organizator događaja, Beogradski sajam omogućio da se na sajmu predstavi što veći broj izdavača i trgovaca knjigom i da bi se pružila mogućnost za što širi krug posetilaca, ponuđeni su izuzetno povoljni uslovi za učešće izlagačima i posetiocima.

Na sajmu učestvuje gotovo 100 učesnika, među kojima je veliki broj renomiranih izdavača: Laguna, Vulkan, Geopoetika, Službeni glasnik, Akademska knjiga, Albatros plus, Štrik, Kosmos, Catena Mundi, Agora, Prometej, Partenon, Pčelica, Miroslav, Klet, Mladinska knjiga, Andrićev institut iz Višegrada i mnogi drugi.

Uz popularnu cenu ulaznice od 100 dinara, očekujemo da će se Beograđani i gosti Beograda rado odazvati pozivu da posete ovu manifestaciju i godinu završe družeći se sa knjigom. Pored Beograđana, za sajam „Knjiga na Sajmu, Sajam u srcu“ zainteresovali su se i redovni posetioci sajmova knjiga iz Srbije, a najavljene su i organizovane posete iz Bosne i Hercegovine.

Iako je sajam prodajnog karaktera, neki od izdavača su odlučili da predstave svoja izdanja i pozovu autore, pa će se tako na otvorenom promotivnom prostoru u hali 2, nivo C, predstaviti pojedini izdavači i njihovi gosti.
https://sajam.rs/promotivni-programi-knjige-na-sajmu-izdavaci-citaocima-s-ljubavlju/
https://sajam.rs/za-one-koji-od-knjiga-na-sajmu-traze-jos-vise/
Цене су ниске, а гужве данас није било. Препоручујем Академску књигу и Државни архив Србије.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Децембар 28, 2021, 11:15:25 пре подне
Ово ће бити најинтересантније онима који се занимају за хералдику, али корисно је и да остали чују добро излагање занимљивог предавача.
Снимак је једно издање емисије Агапе, а гост је Драгомир Ацовић хералдичар (и још много тога).

Као и обично, дајем само звучни снимак, овај пут једне тв емисије.
Овом приликом прилажем и слике, јер тешко иде без њих.
Може се испратити по приказаном времену када су слике пуштене. Једина разлика је што сам у звучном снимку прескочио 3-4 минута реклама које су почеле негде на 40. минуту.

Ацовић: https://drive.google.com/file/d/1KQ4JtyFrseOhOLAP8Rn613ZZcbleZ0Or/view?usp=sharing
слике: https://drive.google.com/file/d/1ii3lKOfbLTabYVXJ91bpVs73GObtzpB9/view?usp=sharing

За седам дана ће бити и друга емисија са истим гостом.

Ко ипак жели пун снимак, не треба да буде разочаран него само стрпљив. Агапе, односно Гајшек, има свој јутуб канал, али не пушта емисије на њега тако брзо. Синоћ видех да је најновије постављена емисија са краја октобра.
Стога, ко не жели да чека два месеца... ;)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Децембар 28, 2021, 08:07:06 поподне
Izložba

ZENITISTIMA CELOGA SVETA

Iz zaostavštine Ljubomira Micića u Narodnom muzeju u Beogradu

28. 12. 2021. – 10. 04. 2022.

http://www.narodnimuzej.rs/otvarane-izlozhbe-zenitistima-tseloga-sveta-iz-zaostavshtine-lubomira-mitsi-a-u-narodnom-muzeju-u-beogradu/

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Platin Јануар 09, 2022, 09:13:57 поподне
Други део гостовања Драгомира Ацовића у емисији Агапе (замало да заборавим да снимим ;D )

Овај пут је говорио о нашим симболима. Штета што емисија није могла да траје седам сати, пошто имам утисак да је тек почео да долази до изражаја.

Можете испратити време приказивања слика према сату приказаном на екрану за слике пре 30. минута. За касније одузмите 3-4 минута (један комплет прескочених реклама).

Ацовић https://drive.google.com/file/d/1pmZCpSmxpoWhCJCx9fSv6pkRVwvMHggI/view?usp=sharing
Слике https://drive.google.com/file/d/1BTi2lXpAHKMNy3eWbIL3Qod_wNulQ4pt/view?usp=sharing
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Јануар 28, 2022, 04:59:16 пре подне
(https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t39.30808-6/270029998_281701447323996_1555916973001793804_n.jpg?_nc_cat=109&ccb=1-5&_nc_sid=8bfeb9&_nc_ohc=kpuBwS-4cJMAX-FEM16&_nc_ht=scontent.fbeg5-1.fna&oh=00_AT-L-oxqrwbza-FH93asb9g4qBwsFInwI5001FcKLHt_GQ&oe=61F79A5C)

https://etnografskimuzej.rs/etnografske-mape/
Цитат
21. децембра 2021. године, отворена је изложба „Етнографске мапе од 19. до 21. века, од материјалног ка дигиталном“, аутора Мирослава Митровића.

Изложба даје на увид публици 120-годишњи рад Етнографског музеја, овог пута из угла документације. Од првих забелешки са терена, првих књига инвентара, промена које су се одвијале и стандардизовале, до комплетно завршеног процеса дигитализације документације. Финални производ дигитализације „Етнографске мапе“ биће приказан на изложби у видео окружењу. До сада је направљено 19 дигиталних мапа етнографских области из Србије чији ће положај моћи да се види на виртуелном глобусу Земље. Све мапе су информационо повезане са централним регистром предмета Етнографског музеја.

Изложба Етнографске мапе представља део приказа рада документација, једне од основних делатности Етнографског музеја. Идеја је да се прикаже стодвадесетогодишњи процес рада Етнографског музеја везан за документовање предмета.

Етнографске мапе које су приказане, јесу мапе које немају политичко административни основ. Мапе су формиране на основу теренских истраживања Јована Цвијића и његових сарадника и следбеника, а у контакту са претежно сеоским становништвом и бројним информаторима.

(https://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/Etnografske-mape-izlozba20211221_0171-scaled.jpeg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Nebo Март 14, 2022, 11:27:30 пре подне
У четвртак у Дому омладине у Бгд, на дан кад Ирци прослављају Светог Патрикија (St. Patrick), концерт и прослава 30-годишњице рада групе Orthodox Celts:

https://domomladine.org/koncerti/koncert-orthodox-celts-2022/

Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Март 21, 2022, 01:04:41 пре подне
https://domomladine.org/debate/tribina-tamni-sjaj-bronze-mracno-doba-nasega-grada/
Цитат
Ciklus tribina: BEOGRAD KROZ VEKOVE

Na svom zalasku vinčanska kultura doživela je još jedan snažan uzlet. Uzrok ovog značajnog napretka bila je eksplatacija jedne potpuno nove, i do tada nepoznate, sirovine – bakra. Rečeno će do srži promeniti dotadašnji svet – nastalo je doba novih vrednosti i drugačijih društvenih odnosa.
Evropa će ući u jedan niz povezanih perioda – eru metalnih doba. Staro stanovištvo će se polako, ali neprekidno, povlačiti pred doseljenicima, koji su na ove prostore doneli jedan novi svet. Ovom prilikom istražićemo ovaj, po prilično nepoznat, period istorije našeg grada.

Na drugoj tribni ovog ciklusa upoznaćemo prošlost Beograda i okoline tokom metalnih perioda. Sagovornica na ovu temu biće Ivana Minić – viši kustos Narodnog muzeja Srbije.
Razgovor će voditi Velibor Martinović – msr arheolog.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Мића Април 07, 2022, 08:08:15 поподне

Sekvenciranje DNK za početnike
 ПФЕ и Gavrilo Andrić
Subota, April 9, 2022 u 20:00

https://m.facebook.com/events/s/sekvenciranje-dnk-za-pocetnike/503903647843458/ (https://m.facebook.com/events/s/sekvenciranje-dnk-za-pocetnike/503903647843458/)

https://meet.google.com/wnp-deiu-rgn (https://meet.google.com/wnp-deiu-rgn)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Април 10, 2022, 02:47:36 поподне
https://www.sanu.ac.rs/
Из програма:
Цитат
АПРИЛ 2022.

*
НЕКРОПОЛА И НАСЕЉЕ У ЧЕЛАРЕВУ:ПРОЈЕКТ ПУБЛИКОВАЊА ГРАЂЕ
Дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић и др Иван Бугарски
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 20. април, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
ДУХОВНО И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ НИШКЕ МИТРОПОЛИЈЕ У XVIII И XIX ВЕКУ – АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП
Протођакон Далибор Мидић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 5. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ОСВРТ НА МОЈ НАУЧНИ РАД
Предавање академика Василија Крестића
добитника Медаље САНУ
Петак, 29. април, 12 сати
Свечана сала САНУ

Циклус предавања
НИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Прво предавање
НОВАЦ СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ
Дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 26. април, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29–30. новембра 2018. /
уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2021
Говоре: академик Михаило Војводић
академик Љубодраг Димић
академик Славенко Терзић
Уторак, 12. април,13 сати
Свечана сала САНУ
*
Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредници Радивоје Младеновић, Предраг Пипер. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ ; Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2021
Косовско-метохијски зборник. 8 / уредник Драган Војводић. – Београд : САНУ, 2019 (штампање завршено 2020)
Говоре: академик Александар Лома
дописни члан САНУ Драган Војводић
проф. др Радивоје Младеновић
Уторак, 26. април,13 сати
Свечана сала САНУ

ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ИЗБИЈАЊА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НА ПРОСТОРУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СТРАДАЊА КРАГУЈЕВЦА:
НОВИ ПОМАЦИ ИЛИ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ
Учествују: др Миле Бјелајац
др Милош Тимотијевић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Петак, 15. април, 13 сати
Народни музеј Чачак

ПРОЈЕКАТ ВИНЧА: НОВИ АРХЕОЛОШКИ ИЗАЗОВИ
Аутори: проф. др Ненад Тасић и Кристина Пенезић
Од 28. марта до 30. априла
Галерија науке и технике САНУ од понедељка до петка ради од 10 до 20 сати, а суботом од 10 до 15 сати.
(https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2022/03/izlozba-gnt-projekat-vinca-02.jpg)
https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2022/03/izlozba-gnt-projekat-vinca-02.jpg
https://www.sanu.ac.rs/jedinice/galerija-nauke-i-tehnike-sanu/izlozbe/
Цитат
Једно од најзначајнијих праисторијских налазишта у свету Винча – Бело брдо већ више од једног века представља ризницу открића наше и светске археологије. На овом месту са тако дугим континуитетом живота посебно су значајни слојеви неолитског периода који су разоткрили централну праисторијску културу Подунавља изузетног занатског умећа и префињеног укуса. Најпознатије су свакако винчанске фигурине, најчешће људског облика, израђене од теракоте.

Од 2010. године трају напори да се део налазишта који је погођен клизиштем сачува и истражи пре него што природни процеси однесу драгоцене предмете у неповрат. На изложби у Галерији науке и технике САНУ, чији су аутори Ненад Тасић и Кристина Пенезић, публика ће моћи да се упозна са резултатима и методама рада археолога, геолога, геофизичара, антрополога, инжењера, геодета и конзерватора, који су током претходних 11 година предано радили на очувању изузетног културног блага археолошког локалитета у Винчи.

Изложба презентује резултате истраживања која су вршена у последњих неколико година на најмлађем слоју нашег најпознатијег археолошког налазишта, који датира у средњи век. Истражен је део велике средњовековне некрополе, а више од 300 новооткривених гробова датовани су у период између 9. и 14. века нове ере. Поред тога приказан је и материјал праисторијске епохе од неолита до бронзаног доба.
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: Мића Април 12, 2022, 10:07:54 поподне
Sekvenciranje DNK za početnike
 ПФЕ и Gavrilo Andrić
Subota, April 9, 2022 u 20:00

https://m.facebook.com/events/s/sekvenciranje-dnk-za-pocetnike/503903647843458/ (https://m.facebook.com/events/s/sekvenciranje-dnk-za-pocetnike/503903647843458/)

https://meet.google.com/wnp-deiu-rgn (https://meet.google.com/wnp-deiu-rgn)

Линк за презентацију:
https://drive.google.com/file/d/1o4zNKLZOAsiOLHGe-Y-OKPXuD15hV_bK/view (https://drive.google.com/file/d/1o4zNKLZOAsiOLHGe-Y-OKPXuD15hV_bK/view)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Април 15, 2022, 07:31:18 пре подне
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/predavanje-paleolit/
Цитат
Предавање „Палеолит“
28. априла u 18:00 - 19:00

Током последње две деценије у Србији је откривен и истражен велики број палеолитских налазишта. Међу њима се посебно издвајају пећински комплекси Баланица код Сићева (пре 300-200 хиљада година) и Шалитрена код Мионице (пре 70-27 хиљада година) где су пронађени људски остаци и камени артефакти. Управо ова новија истраживања палеолита у Србији омогућила су почетни увид у еволуцију човека и развој материјалне културе палеолитских заједница на Балкану.

Место: Атријум Народног музеја
(http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2022/03/Featured-19.jpg)
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Мај 10, 2022, 04:59:49 пре подне
https://www.sanu.ac.rs/
Из програма:
Цитат
МАЈ 2022.
*
НАД ПРЕПИСКОМ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Дописни члан САНУ Миливој Ненин
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 11. мај, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
ВОДА У СРПСКОЈ НАРОДНОЈ РЕЛИГИЈИ И ТРАДИЦИЈИ И У РЕЧНИЦИМА ИЗ ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКЕ ДИЈАЛЕКАТСКЕ ЗОНЕ:
ИЗМЕЂУ ЖИВОТВОРНОГ И УНИШТИТЕЉСКОГ
Проф. др Софија Милорадовић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 17. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

Циклус предавања
НИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Друго предавање
СЕДМИ ВЕК НА ТЛУ СРБИЈЕ КРОЗ АРХЕОЛОШКЕ НАЛАЗЕ
Др Иван Бугарски, виши научни сарадник
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 24. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине : архитектура која нестаје / Горица Б. Љубенов ; уредник Милан Лојаница. – Београд : САНУ: Орионарт, 2020
Говоре: академик Милан Лојаница
др Горица Љубенов
Уторак, 10. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
На капијама Константинопоља : Русија и балканско питање у 19. веку / Славенко Tерзић – Београд : Историјски институт ; – Нови Сад : Православна реч, 2021
Говоре: академик Михаило Војводић
академик Љубодраг Димић
академик Славенко Терзић
Уторак, 24. мај, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА
Промоција зборника радова
РЕЗУЛТАТИ ДОСАДАШЊИХ И ПРАВЦИ БУДУЋИХ ИСТРАЖИВАЊА СРПСКИХ НАРОДНИХ ГОВОРА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Говоре: проф. др Радивоје Младеновић
дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
проф. др Недељко Богдановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 10. мај, 13 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Промоција монографије
ГОВОР СЕВЕРНОШАРПЛАНИНСКЕ ЖУПЕ СИРИНИЋ
Аутор: проф. др Радивоје Младеновић
Говоре: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
проф. др Татјана Трајковић
проф. др Недељко Богдановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 10. мај, 13.45
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Представљање публикације
ТИХОМИР ВУЈИЧИЋ – МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА У МАЂАРСКОЈ
Петак, 27. мај, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
Промоција издања
ДУШАН З. МИЛАЧИЋ, МОМЕНТИ ДУШЕ: ПОЕЗИЈА, ЕСЕЈИ, ПРЕПИСКА
и
ДУШАН З. МИЛАЧИЋ: РОМАНИСТА, КЊИЖЕВНИК, ПРЕВОДИЛАЦ
Поводом Дана Универзитета у Нишу
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 27. мај, 12 сати
Сала Универзитетске библиотеке „Никола Тесла” Ниш
*
Промоција зборника
ПРИСУСТВО ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ У СРБИЈИ ДАНАС, У ИЗМЕЊЕНОМ РАДНОМ И ПРАЗНИЧНОМ СВАКОДНЕВЉУ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 31. мај, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
Наслов: Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
Порука од: CosicZ Мај 19, 2022, 03:49:57 пре подне
https://www.danubeogradu.rs/2022/05/xxii-medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma/
Цитат
XXII Međunarodna smotra arheološkog filma biće organizovana od 20. do 26. maja 2022. godine u atrijumu Narodnog muzeja Srbije u Beogradu.

Narodni muzej je domaćin ove smotre od 1998. godine, kada je u saradnji sa organizatorima Festivala u Roveretu, časopisom Archeologia Viva i Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, kod nas prvi put organizovana ovakva manifestacija.

Smotra nema takmičarski karakter i od samog početka je zamišljena kao revija najnovijih ostvarenja u produkciji dokumentarnog filma; nije tematski ograničena i reč je o filmovima u kojima su obrađene različite teme iz arheologije i srodnih naučnih disciplina.

Stručnjacima u ovoj oblasti i strastvenim ljubiteljima XXII Međunarodna smotra arheološkog filma pružiće mogućnost da upoznaju najnoviju produkciju u oblasti arheologije i srodnih disciplina.

Počasni gost ovogodišnje Smotre je Republika Italija, tj. Italijanski institut za kulturu, čiji film „Langobardi Alboino i Romans“ otvara ovogodišnju smotru.

U program je ove godine uvršteno ukupno 30 filmova iz devet zemalja: Italije (4), Španije (5), Nemačke (1), Grčke (2), Rusije (3), Hrvatske (1), Irana (1), Belgije (1) i Srbije (12).

Ulaz na sve projekcije je besplatan, a početak je svakog dana u 19.00.

U subotu, 21. maja od 17.30, biće održana tribina „Promocija kulturnog nasleđa – Prošlost za budućnost“.
(https://media.danubeogradu.rs/2022/05/22.-smotra-arheoloskog-filma-program.jpg)

http://www.narodnimuzej.rs/xxii-medjunarodna-smotra-arheoloskog-filma/
Цитат
На Смотри ће бити приказанo 30 филмова из 9 земаља – Италије (4), Хрватске (1), Русије (3), Немачке (1),  Белгије (5), Шпаније (5), Грчке (2), Ирана (1) и Србије (12). Смотра није тематски ограничена и реч је о филмовима у којима су обрађене различите теме из археологије и сродних научних дисциплина. Филмови које ће публика имати прилике да види углавном су новости и репортаже али и образовни филмови који представљају важна открића, изузетна достигнућа прошлости из различитих цивилизацијских периода, а као и претходних година одликује их висок научни квалитет, али и инспиративан приступ културној баштини, омогућавајући не само стручњацима него и свима онима које привлаче старе цивилизације и културе да се упознају са најновијим археолошким истраживањима код нас и у свету.