Матаруге E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

[Милош]

Ако се не варам, у Тесалији је некад било Арванита, који су сад сви хеленизовани.

Ево занимљиве карте која показује селидбе "Арванита" у Тесалију.
Ова група код Охридског језера је директно означена коа она која се сели у тесалију око 1320. године.

И ja тaкo нeштo cличнo paзмишљaм.
Из oвoгa штo je cимo нaпиcao, мoжe ce peћи дa je Шoплук кao пocлeдњe пpибeжиштe тoкoм V и VI вeкa пoкупиo и нeку Z19851. Tecaлиja, ceвepнa Гpчкa, jужнa Aлбaниja, aли и Apбepeши, мe нaвoди нa paзмишљaњe дa ce paди o cpeдњoвeкoвним Apбaнacимa, кojи cу тoкoм XIV и XV вeкa пpeплaвили тe oблacти, cтигaвиши дo Пeлoпoнeзa. Билo би зaнимљивo дa имaмo кojи Big Y.

[Бакс]

Ако се не варам, у Тесалији је некад било Арванита, који су сад сви хеленизовани.

Ево занимљиве карте која показује селидбе "Арванита" у Тесалију.
Ова група код Охридског језера је директно означена коа она која се сели у тесалију око 1320. године.

Занимљиво ми je да се овде изричито напомиње да су племена била "влашка" и да се прави разлика између влашких и албанских племена.
Ова племена која иду ка Тесалији су углавном влашка, као н.п.р. ови Boui.

[Бакс]

Кад су Драгојеви (Драгошеви, како пише у неким изворима) жена и деца желела да се доселе на подручје Матаруга, Матаруге им нису дале и отерале их.
Е сад, верујем да би Драгојева породица била свесна чињенице да су пореклом од Матаруга и искористила то да се насели на овом простору. Међутим, нису то искористили, и Матаруге су их сматрале странцима.
Зато ми ова прича Матаруге = Z19851 некако не пије воду.

P.S.
Сад сам схватио да се аутор не зове Ђурица него Ђурђица и да је женско.
О, Боже, ја већ две године име читам "Ђурица" верујући да је реч о мушком аутору. 

[Иван Вукићевић]

Кад су Драгојеви (Драгошеви, како пише у неким изворима) жена и деца желела да се доселе на подручје Матаруга, Матаруге им нису дале и отерале их.
Е сад, верујем да би Драгојева породица била свесна чињенице да су пореклом од Матаруга и искористила то да се насели на овом простору. Међутим, нису то искористили, и Матаруге су их сматрале странцима.
Зато ми ова прича Матаруге = Z19851 некако не пије воду.

Да, има више разлога због којих та теорија не стоји.
Што се тиче Ђуричића, то није једино братство које су у Катунској нахији сматрали за Матаруге. Исто важи и за Дупончевиће у Залазима и Матовиће у Пјешивцима који су "од братства Дејана, исто Матаруге", како рече Шобајић. За Дупончевиће се испоставило да су I-PH908, а Дејани су се у Врбу у Његушима доселили из Гацка преко Врбице код Билеће. Нити је I-PH908 очекивана хаплогрупа за Матаруге, нити су Гацко и Билећа њихова постојбина.

[Jelic]

Да, има више разлога због којих та теорија не стоји.
Што се тиче Ђуричића, то није једино братство које су у Катунској нахији сматрали за Матаруге. Исто важи и за Дупончевиће у Залазима и Матовиће у Пјешивцима који су "од братства Дејана, исто Матаруге", како рече Шобајић. За Дупончевиће се испоставило да су I-PH908, а Дејани су се у Врбу у Његушима доселили из Гацка преко Врбице код Билеће. Нити је I-PH908 очекивана хаплогрупа за Матаруге, нити су Гацко и Билећа њихова постојбина.

Дејани су веома могуће исто динарик као и Дупончевићи.

Но како год, ваљало би да имамо још резултата од фамилија које други називају Матаругама. Могуће је да им се тако нешто приписивало пре ради подсмеха и ниподаштавања, него зато што су заиста потомци старих Матаруга.

[Небојша]

Од тих предања о Матаругама, најпоузданије звучи оно које се везује за Мишковиће и Кокотовиће (Парежани) из Бањана. Од тог рода би требали бити Братићи из днк пројекта (хаплогрупа E1b).

[Иван Вукићевић]

Могуће је да им се тако нешто приписивало пре ради подсмеха и ниподаштавања, него зато што су заиста потомци старих Матаруга.

То је изгледа била честа појава широм Црне Горе, сличних примера има и са Букумирима и Лужанима. У овом случају је то још очигледније јер Матаруге са Катунском нахијом немају много везе, зна се да су живели на простору Бањана и Рудина.

Од тих предања о Матаругама, најпоузданије звучи оно које се везује за Мишковиће и Кокотовиће (Парежани) из Бањана. Од тог рода би требали бити Братићи из днк пројекта (хаплогрупа E1b).

Предухитрио си ме, управо сам о томе писао 
Ретка грана E1b хаплогупе којој припадају, географски положај, народно предање - све иде у прилог томе да су од Матаруга, али треба сачекати резултате још неких братстава (попут оних које сам споменуо) да би се дошло до коначног закључка.

[Банија]

Од тих предања о Матаругама, најпоузданије звучи оно које се везује за Мишковиће и Кокотовиће (Парежани) из Бањана. Од тог рода би требали бити Братићи из днк пројекта (хаплогрупа E1b).

Имамо и личке Кокотовиће који су тестирани као J2b1-M205, али је њихова веза са бањанским Кокотовићима упитна. Осим тога, хаплогрупа J2b1-M205 готово да не постоји у источној Херцеговини и у крајевима југозападно од Никшића, што би било за очекивати у случају да има неке везе са Матаругама.

[НиколаВук]

Занимљиво ми je да се овде изричито напомиње да су племена била "влашка" и да се прави разлика између влашких и албанских племена.
Ова племена која иду ка Тесалији су углавном влашка, као н.п.р. ови Boui.

У питању је клан Буа, више његових припадника се спомиње у византијским историјским изворима касног средњег века; постоји спорење око тога да ли су у питању Арбанаси или Власи (Цинцари). Византијски историчари све ове дошљаке из Албаније називају Арванитима, али постоје индиције да је међу њима било и Цинцара, међу којима и овај род.

https://en.wikipedia.org/wiki/Bua_family
https://en.wikipedia.org/wiki/John_Spata
https://en.wikipedia.org/wiki/Peter_Bua
https://en.wikipedia.org/wiki/Theodore_Bua

"The migration wave into Epirus and Thessaly in the first half of the 14th century included Albanians and Vlachs;[6] Albanian historians consider him Albanian,[7] while a Vlach (Aromanian) origin has also been given by historians;[7] Croatian historian Milan Šufflay (1879–1931) spoke of an Albano-Aromanian symbiosis in the Pindus, and discussed the nationality of the Losha, Bua and Shpata.[8]"

"Peter Bua was a member of the Bua family, which was of Aromanian (Vlach) origin.[1]"

[Милош]

У питању је клан Буа, више његових припадника се спомиње у византијским историјским изворима касног средњег века; постоји спорење око тога да ли су у питању Арбанаси или Власи (Цинцари). Византијски историчари све ове дошљаке из Албаније називају Арванитима, али постоје индиције да је међу њима било и Цинцара, међу којима и овај род.

https://en.wikipedia.org/wiki/Bua_family
https://en.wikipedia.org/wiki/John_Spata
https://en.wikipedia.org/wiki/Peter_Bua
https://en.wikipedia.org/wiki/Theodore_Bua

"The migration wave into Epirus and Thessaly in the first half of the 14th century included Albanians and Vlachs;[6] Albanian historians consider him Albanian,[7] while a Vlach (Aromanian) origin has also been given by historians;[7] Croatian historian Milan Šufflay (1879–1931) spoke of an Albano-Aromanian symbiosis in the Pindus, and discussed the nationality of the Losha, Bua and Shpata.[8]"

"Peter Bua was a member of the Bua family, which was of Aromanian (Vlach) origin.[1]"

И Ђин Буja Cпaтa и Пeтap Љoшa cу влaдaли oблaшћу нeкaдaшњe Eтoлиje-Aкapнaниje, кoja je билa нaceљeнa apoмунcким cтaнoвништвoм, пa пocтojи мoгућнocт дa cу и oни Влacи.



Meђутим, joш 1268. je Mиxajлo II Aнђeo eпepcки дecпoт cклoпиo угoвop ca Mиxajлoм VIII Пaлeoлoгoм o нaceљaвaњу Apбaнaca у Tecaлиjу paди oдбpaнe oд Лaтинa. Пpви пoмeн Apбaнaca у Tecaлиjи je из 1325. Извop из 1333. нaм гoвopи дa cу Apбaнacи у Tecaлиjи живeли кao cлoбoдни нoмaди. У иcтoм извopу ce кaжe дa je Aндpoник III Пaлeoлoг cклoпиo дoгoвop ca 12000 Apбaнaca из плeмeнa Maлaкacиja, Буja и Macapитa. Ta плeмeнa cу живeлa у бpдимa Tecaлиje. Упpaвo ocвajaњe Tecaлиje oд cтpaнe цapa Душaнa 1348. ojaчaлo je Apбaнace и њиxoву влacтeлу из кoje cу пoникли и Ђин Буja и Пeтap Љoшa.

[Nebo]

Матаруге са Катунском нахијом немају много везе, зна се да су живели на простору Бањана и Рудина.

Предање их везује и за простор Цуца, а ван Катунске нахије и за Никшићко поље.

[Nebo]

Остојићи, род Бјелица Z5017>Z19851, у табели СДП број 170:

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=E


„Пореклом су из Сенте у Банату, а још даље, сва је прилика, са Цетиња, Његуша или околине. Пресељени су у Александрово, општина Мерошина, у Топлици,  у групи колонизованих војвођанских родова који су засновали типично банаћанско село ушореног типа у Добричу, у долини Азбресничке реке, леве притоке Јужне Мораве, која са Јастребца протиче кроз Добрич. Александрово је засновано у пролеће 1881. године, након српско-турских ратова 1876-1878, на погодном и плодном земљишту Добрича и осталих крајева Топлице, са добрим саобраћајем на релацији Ниш–Прокупље.

Оснивачи Александрова су група од 46 породица из Војводине исељених под вођством свештеника Стевана (Симеона) Болманца, који је пореклом из Срема. Они су још током 1879/1880. године стигли у Ниш, где су привремено смештени, а у пролеће 1881. године Алекса Јовановић (родом из Сирига, Бачка) подиже прву кућу у Александрову. Становници се једним именом зову Банаћани.

Село је названо по краљу Александру Обреновићу.

Свако домаћинство је добило по 4 хектара земље за обраду. Главна занимања су била сточарство, земљорадња и занати. Обавезни су били поп и учитељ. Александровачки Банаћани су се издвајали по госпоштини, начину живота, ношњи, писмености и обичајима. Имали су напреднију технологију у пољопривреди и занатској делатности од својих суседа у Топлици. Весели по природи, волели су музику и песму, имали тамбурашко-гајдашко друштво."
 
Из Монографије о Александрову, Даринке Зечевић:

"Оснивачко становништво пореклом из Бачке (Сириг, Деска, Сента, Госпођинци): Остојићи, Вујићи и Главошевићи из Сенте; Јовановићи, Пасуљски, Јерковић и Владисављевићи (као и изумрле породице Тривановић, Николић, Грбановић) из Сирига (код Сегедина); Ракићи, Поповићи, Ђукићи и Пантићи (као и изумрле породице Шокић, Лазукић, Недељковић, Путић) из Госпођинаца; Мандићи из Деске, чанадски дистрикт (изумрли).“

Александровачких Остојића има исељених у Ниш и Београд.






Браћа Марко и Ђура Милошеви Остојић из Александрова

[Nebo]

Заборавих да напишем да је податке дао Божидар Стеванов Остојић.

[Nebo]

„Још од времена првих српских сеоба у Банат, односно у српску Деспотовину пре 17.века, презиме Остојић, а касније у Војној граници и Остојин, често се појављује у архивским записима, нарочито у време активног или развојаченог Потиско-поморишког „диштрикта“ (1751-1752. год.), седишта истоимене регименте (Бечеј). Остојићи су се доселили као племство још из времена Ивана Црнојевића (14. век, кад се спомиње „језерско“, племство од Скадра и Лепоја Остојић, један од 24 повлашћена зетска племића) које је имало дароване поседе на Цетињу, а живело у Паштровићима, на мору.

Академик проф. Ј. Ердељановић каже да се не само Остојићима него и другим старим зетским породицама губи сваки траг у 15. веку, када су се иселили из Његуша. Најстарији спомен Остојића је у Араду (у оквиру Деспотовине Бранковића), где се помиње „аднађ – hadnagy“ (официрски чин) Остоја од Арада и „аднађ“ Ђурка од „Бијеле Сенте“ (1705-1712. година), у једној народној песми коју бележи Сава Текелија. Већ 1660. сусреће се кнез Остоја у Лудошу код Уздина, док су у исто време у Ботошу (ковинска жупанија) двојица старешина породица забележени са овим презименом: Јован и Радивој Остојин.

У исто време и у Итебеју бележи се као старешина породице Стојић Остојин, а у Модошу: Живан Остојин. Као граничар, у Шајкашкој, забележен је у Мартоношу, 1718. капетан Арсен Остојић.
Додајмо да су Остојићи на просторе данашње Војводине стигли много пре колонизације после два светска рата. Као граничари, стигли су у Шајкашку још у време Марије Терезије. У Мартоношу, 1718. године, спомиње се Арсен Остојић као капетан у једном од тринаест потиских шанаца.
Презиме Остојин забележено је и у Мошорину (1750. година), Госпођинцима, Ковиљу, Ченти, Ђакову и другде, а Остојић најраније у Ченти 1776, затим Тителу, Сланкамену, Ђурђеву, Каћу, Бечеју, Карловцима, Ђакову."

http://www.poreklo.rs/2012/02/03/poreklo-prezimena-ostojic/

[Rimidalv]

Ја сам раније на једној теми оставио линк о Александрову.

<a href="https://www.youtube.com/v/4As0eQ8tmN8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/4As0eQ8tmN8</a>

[Херцеговац (Вујовић)]

Стигли су први резултати за мој геном. Интересантно да се појављује поријекло које води према русији и татарима. Такође у овим првим резултатима се појавило поклапање са породицом Четковић Гентула.
Ево линк на резултате па кога интересује може да погледа.

https://www.yseq.net/strs.php?osCsid=cc30091a6e76e51ddd3846c02e655bf1

[Jelic]

Стигли су први резултати за мој геном. Интересантно да се појављује поријекло које води према русији и татарима. Такође у овим првим резултатима се појавило поклапање са породицом Четковић Гентула.
Ево линк на резултате па кога интересује може да погледа.

https://www.yseq.net/strs.php?osCsid=cc30091a6e76e51ddd3846c02e655bf1

Требаће ипак "скриншот" резултата.

[Херцеговац (Вујовић)]

Требаће ипак "скриншот" резултата.

Ако није тешко, може ли мало јасније.

[filipi]

Ако није тешко, може ли мало јасније.

Ne mozemo mi vidjeti tvoj nalog,jedino da nam svima das lozinku ili napravi fotografiju ekrana,telefona ili monitora sa rezultatima.

[Zor]

Ако није тешко, може ли мало јасније.

 То на СТР страни је поредак маркера за уношење у калкулаторе/предвиђаче, међу њима и Невген (Ћетковић и Невски). Дакле није поклапање са Ћетковићем.