Изгледа да Бјелице и граховски Кучи, а вероватно с њима и кучки родови из Цуца, потичу од исте групе досељеника, из области Куча (мада, по свој прилици, нису племеници брђанским Кучима, већ неко друго братство / катун / племе) још од краја 15. века. Како каже Ђурђица Петровић, „инфилтрирање Куча међу Риђане највероватније је започело непосредно по турском заузимању“.
Овај род, касније, у контакту са затеченим становништвом Ј2а (Потолићи, Пјешивци, Стари Цуце, Матаруге, Шпањи?) формира неко заједничко предање о пореклу од Орловића. Да ли су икакви Орловићи икад постојали, или је то народна измишљотина, или је заиста било неких Орловића уз које су се прибила разнородна братства и преузели њихово име и предање, питање је.
Свеједно, ово се сасвим уклапа у причу о Чарађу, јер су Риђани заузимали велики простор у који се лако може улопити и фамозно Чарађе на размеђи Бањана, Пиве и Гацка.
Дакле, као влашки ратници Турака, крајем 15. века у Рудине долази неко племе из области Брда (Медун?), постаје значајан фактор над покореним становништвом (Риђани), умножава се и расељава, потом отказује послушност Турцима. Постаје водећи чинилац у племену Бјелица, а има их и у Грахову и Цуцама (Малоцуце). Временом се меша с Ј2а, формира се заједничко предање о Орловићима, итд.
Не знам како се у овај род уклапају Богутовићи, Копривице, Аџићи, Вукићи (Петијевићи се, према подгрупи, не уклапају, а географски би било логике да су и они из овог таласа) – могу ли они бити потомци исте сеобе. Још само да видимо где су у тој причи Мартиновићи, па и загарачки Ђуричковићи и Мустеровићи.
Свима заједничко је слављење Никољдана, било као садашње славе или прислужбе, или као раније славе, напуштене из разних разлога и под разним утицајима.
