Српски ДНК месец 2023

[drajver]

36. Зелинчевић, Стевањдан, Врањак/Модрича

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома необичан хаплотип, толико необичан да препоручујем да понови тест или да уради неки од дубинских тестова. Посједује неке веома необичне вриједности за хаплогрупу I2-PH908: DYS389-I=10, DYS460=7, DYS570=15. Самим тим нема блиских поклапања.

Као што и само презиме говори, Зелинчевићи су у Врањак доселили током 19. вијека из требавске Зелиње. У литератури се о њима може прочитати сљедеће:
"Један род Зелинчевића у Врањак се доселио из Зелиње за вријеме аустријске управе. Њиховог родоначелника Спасоју свештеници су у Домовнику уписали у домаћинству Томе Зелинчевића као његовог полубрата. Иако су исти род, за разлику од Томиних потомака који славе Аранђеловдан, ови Зелинчевићи као своје крсно име славе Светог архиђакона Стефана. Никин син Спасоје (1855-1928), њихов родоначелник у Врањак се доселио са кћерком Стојом и сином Михајлом."

[Небојша]

Два резултата која се могу објавити заједно:

96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Обојица тестираних Глушчевића оставила су слично предање о пореклу. Од Церовића из Тушине. Један има чак и комплетан родослов од Церовића. Литература за ове Глушчевиће набраја различита предања. Од Гацка, из Дробњака, из Шаранаца.. Судећи по досадашњим резултатима, најприближније истини може бити предање о пореклу из Шаранаца. У породици Глушчевић постоји веома живо предање о Церовићима, али по свему судећи зато што су преци заједно четовали. Од Глушчевића из Камене Горе је чувени хајдук, Мићо Глушчевић.



и гуслар Ђондовић је по свему судећи припадник J2b-M205
<a href="https://www.youtube.com/v/QabCUR5fUcU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QabCUR5fUcU</a>

Тестирани су раније једни Глушчевићи из околине Пријепоља (чак две породице), али припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају доста блиских поклапања у том крају, штавише баш у Каменој Гори, понајвише међу слављеницима Никољдана и Ђурђевдана. Ово међутим нису изворни Глушчевићи, што због чињенице да је Камена Гора (одакле су ови M205) њихово матично место за ту област, што због тога што је у склопу овог истржаивања тестирана још једна породица која је до краја решила ову дилему.

Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:

"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."

Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.

Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:

1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)

Једна занимљивост, преко 23andMe тестирани су и Бујишићи (Ђурђевдан) из околине Пљеваља, такође J2b-M205. Иако литература (предање) не зна за везу са Бујацима, веома је сличан корен презимена, а и крсна слава је иста.

Тестирани је иначе наш бивши фудбалер, Дејан Глушчевић, који је направио велику каријеру у Индонезији (био и Звездин играч).



<a href="https://www.youtube.com/v/Rltpho-YAYU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Rltpho-YAYU</a>

Господин Глушчевић је темељно истраживао о пореклу свога рода, па се надам да ће нам се придружити.

[Exiled]

Два резултата која се могу објавити заједно:

96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Обојица тестираних Глушчевића оставила су слично предање о пореклу. Од Церовића из Тушине. Један има чак и комплетан родослов од Церовића. Литература за ове Глушчевиће набраја различита предања. Од Гацка, из Дробњака, из Шаранаца.. Судећи по досадашњим резултатима, најприближније истини може бити предање о пореклу из Шаранаца. У породици Глушчевић постоји веома живо предање о Церовићима, али по свему судећи зато што су преци заједно четовали. Од Глушчевића из Камене Горе је чувени хајдук, Мићо Глушчевић.



и гуслар Ђондовић је по свему судећи припадник J2b-M205
<a href="https://www.youtube.com/v/QabCUR5fUcU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QabCUR5fUcU</a>

Тестирани су раније једни Глушчевићи из околине Пријепоља (чак две породице), али припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају доста блиских поклапања у том крају, штавише баш у Каменој Гори, понајвише међу слављеницима Никољдана и Ђурђевдана. Ово међутим нису изворни Глушчевићи, што због чињенице да је Камена Гора (одакле су ови M205) њихово матично место за ту област, што због тога што је у склопу овог истржаивања тестирана још једна породица која је до краја решила ову дилему.

Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:

"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."

Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.

Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:

1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)

Једна занимљивост, преко 23andMe тестирани су и Бујишићи (Ђурђевдан) из околине Пљеваља, такође J2b-M205. Иако литература (предање) не зна за везу са Бујацима, веома је сличан корен презимена, а и крсна слава је иста.

Тестирани је иначе наш бивши фудбалер, Дејан Глушчевић, који је направио велику каријеру у Индонезији (био и Звездин играч).



<a href="https://www.youtube.com/v/Rltpho-YAYU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Rltpho-YAYU</a>

Господин Глушчевић је темељно истраживао о пореклу свога рода, па се надам да ће нам се придружити.

Занимљив резултат, мала корекција у питању су Баре. Што се тиче везе Глушчевића ПХ908 и њихове везе са каменогорцима ПХ 908 ја бих остао резервисан до њихове снип провере.

[Небојша]

Занимљив резултат, мала корекција у питању су Баре. Што се тиче везе Глушчевића ПХ908 и њихове везе са каменогорцима ПХ 908 ја бих остао резервисан до њихове снип провере.

Неко каже Бара, неко Баре, значи Баре је правилно име засеока?

Да се не мешамо пуно колегама I2, истина није сигурна веза на овако малом броју маркера. Потенцијално би могли бити блиски, посебно зато што немају пуно поклапања у околним крајевима, али код I2-PH908 то не мора да значи пуно.

[drajver]

39. Драговић, Аранђеловдан, Велестово/Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908>FTT62>FT382557>BY127711>BY93199, роду Озринића. Посједује све карактеристичне вриједности маркера овог рода: DYS389-I/II=14/32, DYS448=18. Нема неких својих посебних вриједности маркера по којима би се издвајао од хаплотипа модалног за род. Немају пуних поклапања, али имају пуно оних на један маркер разлике.

Драговићи су огранак Станојевића из гране Цаушевића. Сматра се да је њихов предак Станоје Цаушевић живио средином 17. вијека у Велестову. Сродни су им још Станојевићи, Мрђеновићи, Дамјановићи и Вучинићи. Тестирани су Станојевићи са велестова, имају два маркера разлике у односу на Драговића.

[Exiled]

Неко каже Бара, неко Баре, значи Баре је правилно име засеока?

Да се не мешамо пуно колегама I2, истина није сигурна веза на овако малом броју маркера. Потенцијално би могли бити блиски, посебно зато што немају пуно поклапања у околним крајевима, али код I2-PH908 то не мора да значи пуно.

Да,Баре су у питању налазе се на средокраћи пута ПП- Јабука. Хтедох и сам да напишем да ПХ908 није овде тема али не написах.

[Atlantische]

85. Кратовац, муслиман, Нова Варош, J2a-M410>PF5008
Тестирани је оставио предање о старој слави Св. Стефан и пореклу из Кратова у Македонији. У нововарошком крају има Срба Кратоваца са овом славом и истим предањем. Изгледа се временом ово предање прелило на све Кратовце, иако је њихово заједничко порекло упитно.

Пре ће бити да се ради о оближњем прибојском Кратову.

[Црна Гуја]

81. Вујовић, Никољдан, Прогорелиц, Краљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Хаплотип је практично идентичан модалном хаплотипу ове гране, па има велики број релативно блиских поклапања. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Арнаутовићем из Челебића код Коњица (Стевањдан), а на 23 маркера са Марковићем из Јужног Кочарника код Тутина (Аранђеловдан). Од Маринковића из Спанца код Куршумлије и већине припадника рода Y4459 A које одликује славе Св. Врачи разликује се на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику написао да су се у Прогорелицу доселили око 1834. године, али није навео одакле. У тексту о Прогорелици на порталу за Вујовиће се наводи да су староседеоци:

https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-progorelica-kraljevo/

[Иван Вукићевић]

49. Трајковић, Аранђеловдан, Стубла, Бојник, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=25, DYS576=19 и DYS570=21. Све три вредности маркера поседује и хаплотип Величковића (Стевањдан, Куманово), од кога се разликује на свега два маркера. Двојица тестираних су сврстани у род Љ у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Трајковићи потичу из села Балтијанце код Сурдулице. Прадеда тестираног се презивао Илић, а чукундеда Љубеновић.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Црна Гуја]

111. Међедовић, Св. Василије Велики, Доња Слатина, Рибник

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Хаплотип је близак модалном, једина вредност која незнатно одудара је снижена DYS533=11. Упркос скоро модалном хаплотипу, на основу ретке славе прилично је сигурно да припада роду Б2, чији припадници такође славе Василијевдан. Најближи му је Павковић из Осредаца код Грачаца, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Од Вученовића уз Кољана код Врлике разликује се на 3 од 25, а од Граховца из Драгочаја код Бања Луке на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Кековац]

53. Вукомановић, Ђурђиц, Дулене/Крагујевац, , I1-Y51867>PH220

Тестирани је једино навео да је породично презиме некада било Лукић. У књизи Левач Тодора М. Бушетића из 1903. се од породица које славе Ђурђиц наводе само Анђелковићи, и још се додаје да прислужују Ђурђевдан. За све породице из Дулене се каже да су досељене из Топлице. Тестирани има потпуно поклапање са раније тестираним Боћићем из Доњих Вратара, Александровац, који такође слави Ђурђиц, а прислужује Ђурђевдан. Једино што улива дозу сумње у ближу везу ове две породице је кратак хаплотип Боћића од 17 маркера. Међутим, због исте славе и релативне географске блискости би се основано могло претпоставити да су ове две породице генетски ближе повезане.

Хаплотип тестираног од модалног одступа једино на маркеру DYS549=12 који је најчешће 13 код ове хаплогрупе. Од тестираних на већем броју маркера, који обухвата и овај карактеристични, има потпуно поклапање са двојицом тестираних из Ариља који славе Никољдан: Милићевићем из Радошева и Павловићем из Крушчица.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante, Nebula).

[Андрић]

111. Међедовић, Св. Василије Велики, Доња Слатина, Рибник

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Хаплотип је близак модалном, једина вредност која незнатно одудара је снижена DYS533=11. Упркос скоро модалном хаплотипу, на основу ретке славе прилично је сигурно да припада роду Б2, чији припадници такође славе Василијевдан. Најближи му је Павковић из Осредаца код Грачаца, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Од Вученовића уз Кољана код Врлике разликује се на 3 од 25, а од Граховца из Драгочаја код Бања Луке на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Ово презиме је присутно у рибничкој општини у насељима Доња Слатина, Велије и Доња Превија. У црквеном шематизму из 1882 год. се спомињу само у парохији Слатина, што им је и матично село, из којег су се ширили. Узгред да напоменем да и један мањи део Амиџића из села Драгорај код Рибника потиче од ових Међеђовића који прослављају св. Василија Великог.

[Иван Вукићевић]

58. Чолић, Кремна, Ужице, Ђурђиц, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385b=17 и DYS570=21. Има већи број блиских поклапања хаплотипова, од којих је најближе (22/23) са Голушином (Аранђеловдан, Ново Милошево/Кикинда).

Тестирани је навео да је старо презиме Чолића било Матијашевић. Из неког разлога, ниједно од ова два презимена се не помиње у раду Љубомира Павловића о Ужичкој Црној Гори:
https://www.poreklo.rs/2014/03/07/poreklo-prezimena-selo-kremna-uzice/

[Небојша]

Два резултата која се могу објавити заједно:

96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Обојица тестираних Глушчевића оставила су слично предање о пореклу. Од Церовића из Тушине. Један има чак и комплетан родослов од Церовића. Литература за ове Глушчевиће набраја различита предања. Од Гацка, из Дробњака, из Шаранаца.. Судећи по досадашњим резултатима, најприближније истини може бити предање о пореклу из Шаранаца. У породици Глушчевић постоји веома живо предање о Церовићима, али по свему судећи зато што су преци заједно четовали. Од Глушчевића из Камене Горе је чувени хајдук, Мићо Глушчевић.



Тестирани су раније једни Глушчевићи из околине Пријепоља (чак две породице), али припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају доста блиских поклапања у том крају, штавише баш у Каменој Гори, понајвише међу слављеницима Никољдана и Ђурђевдана. Ово међутим нису изворни Глушчевићи, што због чињенице да је Камена Гора (одакле су ови M205) њихово матично место за ту област, што због тога што је у склопу овог истржаивања тестирана још једна породица која је до краја решила ову дилему.

Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:

"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."

Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.

Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:

1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)

Једна занимљивост, преко 23andMe тестирани су и Бујишићи (Ђурђевдан) из околине Пљеваља, такође J2b-M205. Иако литература (предање) не зна за везу са Бујацима, веома је сличан корен презимена, а и крсна слава је иста.

Заборавих да напишем да припадници овог рода имају и доста генетичких поклапања широм Западне Србије, почев од Нове Вароши (необјављен), преко Ваљева (Бирчанин) и Лајковца (Живковић), до Шапца (Исаиловић). Интересантно да практично сви славе Ђурђевдан, или Ђурђиц.

Ово је заправо правило код свих M205 родова/грана из пљеваљског краја. Највише днк рођака имају по Западној Србији. Са друге стране, у Крајини предњачи подграна J-Y22063. Од J-Y155375 издвајају се Кричке из Далмације и банијски Кричи.

[Uzi]

76. Николић, Јовањдан, Заовине, Бајина Башта

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435>Y510986, роду Пивљана (Браниловића-Руђића).

Има повишену вредност DYS449=31 и снижену вредност DYS570=17. На упоредивих 25 маркера му је најближи Делић из Шљивовице, пореклом од Костића из Семегњева, са којим има једну разлику. Делић има модалну вредност DYS449=30.

Тестирани је навео предање о селу Пишче, општина Плужине, Пива. Те могуће пређашње презиме Костић и сродство са Костићима из села Семегњево, Златибор.

Предање тестираног се поклапа са предањем Костића из Семегњева, записаног у студији Љубомира Мићића - Златибор:
Пре 300 година досељени су из Пиве: Пековићи (Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи), Костићи (Вујовићи и Јездимировићи) и Пишчевићи из пивског села Пишча где их има и сад велика породица Добриловића, сви славе Јовањдан, и имају осељене рођаке: од Костића Делићи, Божићи и Кулаши у Шљивовици и Семегњевци (Николићи) на Филиповића Брду у Заовинама, а од Пишчевића Шућури у Шљивовици и породица јунака Стојана Чупића у Црнобар. Салашу у Мачви.

Костићи из Пишча су средином 19. века угашени у Пиви. Студија Обрена Благојевића - Пива:
Костићи (млађи). Они су били грана Браниловића и славили Јовањдан. У посљедње вријеме живјели су на Пишчу, па су око 1850. године изумрли.

Овим резултатом потврђено је предање Николића о вези са Костићима из Семегњева и старијем пореклу из Пиве. Препорука за даље тестирање је дубински тест код Данте или Небуле, да се детаљније профилише род Костића.

[Небојша]

53. Вукомановић, Ђурђиц, Дулене/Крагујевац, , I1-Y51867>PH220

Тестирани је једино навео да је породично презиме некада било Лукић. У књизи Левач Тодора М. Бушетића из 1903. се од породица које славе Ђурђиц наводе само Анђелковићи, и још се додаје да прислужују Ђурђевдан. За све породице из Дулене се каже да су досељене из Топлице. Тестирани има потпуно поклапање са раније тестираним Боћићем из Доњих Вратара, Александровац, који такође слави Ђурђиц, а прислужује Ђурђевдан. Једино што улива дозу сумње у ближу везу ове две породице је кратак хаплотип Боћића од 17 маркера. Међутим, због исте славе и релативне географске блискости би се основано могло претпоставити да су ове две породице генетски ближе повезане.

Хаплотип тестираног од модалног одступа једино на маркеру DYS549=12 који је најчешће 13 код ове хаплогрупе. Од тестираних на већем броју маркера, који обухвата и овај карактеристични, има потпуно поклапање са двојицом тестираних из Ариља који славе Никољдан: Милићевићем из Радошева и Павловићем из Крушчица.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante, Nebula).

Вероватно да постоји веза и са Мошићима (Ђурђиц) из истог места. Тестирани преко 23andMe (I1-Y13946).

О њима се каже следеће:

"Мошићи воде порекло од Мојсила Мијајловића. Презиме Мијајловић су променили у Мојсиловић да би касније то скратили у Мошић. Од Мојсила је настала и фамилија Поповић (4 куће у селу Бунар код Јагодине. Од Мијајловића су настале фамилије: Милисављевићи, Марковићи, Пешићи, Михајловићи (живели су у Ломници). Све те фамилије славе Ђурђиц (16.11.) а преслава им је Ђурђев дан (06.05.)."

[Atlantische]

67. Петровић, Мратиндан, Сићево, Нишка Бања

Припада хаплогрупи G2a-L140.

Иако Невген даје највеће шансе за припадност нижој грани L497, мислим да је вероватнија једна друга опција. Наиме, Петровић има свега 1 разлику (на GATAH4) на 20 упоредивих маркера са Димовским из Лознана крај Битоља. Димовски је радио Big Y тест, на основу којег је формирао грану бронзанодопске старости L140>PF3345>Y65645 са Арапином из Јемена. Како су у питању веома ретки хаплотипови на светском нивоу, требало би да постоји ближа веза између њих.

Оно што је још интересантније јесте да Петровић припада сада већ доста разгранатом генетичком роду са подручја Шоплука. Њега чине следећи тестирани:

- Двојица САНУ тестираних из Жељева код Сврљига који славе Светог Мину. Са обојицом има 3 разлике на 17 упоредивих маркера (385а, 391, GATAH4). Припадају роду који је досељен из Базовика код Пирота.

- Ђорђевић, Никољдан, Пирот. 3/23, разлике на истим маркерима.

- Пејчић, Никољдан, Рагодеш, Пирот. Рагодеш је суседно село Базовику. 3/23, разлике на истим маркерима.

- Нејавни тестирани из мини-пројекта тестирања староседелачких родова источне Србије, Мратиндан, Базовик, Пирот. 6/26, разлике на 385b, 449, 456, 549, 570, GATAH4.

Шлаг на торту јесте следећи податак из литературе o роду којем припада тестирани Петровић;

Даничови (Петровићи, 5 кућа; славе Св. Мину и Св. Мрату) и њихови поделци:

-Бекирови (Петровићи, 1 кућа; слави Св. Мину и Св. Мрату) досељени су из Базовика

Марија Антић, Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре

Након свих изнетих података ствар је поприлинчо јасна. Имамо један обласно веома раширен генетички род чији припадници поред ''матичне'' славе Светог Мине/Мратиндана славе и Никољдан, са најстаријом познатом матицом на подручју села Базовика. Очигледно се ради о одавно ''утемељеном'' роду на том подручју, узевши у обзир за сада неколицину различитих тестираних који памте да су им преци доселили одатле. Додатни прилог њиховој старости јесте и немала маркерна разлика између Петровића и нејавног тестираног из Базовика.

Захваљујући генетичким тестирањима род је на неки начин оживео, па би било одлично уколико би се дубинским тестовима једног или више његових припадника утврдила међусобна удаљеност и време живљења најскоријег заједничког претка.

[Atlantische]

68. Вучетић, Никољдан, Жабаре, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-M406.

Несумњиво је повезан са Мијатовићем из оближњих Великих Купаца који такође слави Никољдан. Разликују се на свега 1 од 23 упоредива маркера (391).

Тестирани је навео да Вучетићи потичу из суседног Треботина где се налази гроб њиховог родоначелника Вучете Николића, сахрањеног средином 19. века. С друге стране, Мијатовић је приликом тестирања навео да је раније презиме његовог рода било Анђелковић, а да су у тај крај доселили негде из Црне Горе. Оваквих хаплотипова нема у Црној Гори, па је предање веома упитно.

Не знам да ли је овакав резултат изненађење, али он може да говори о дужем присуству предака Вучетића и Мијатовића подручју Расине.

[Ивица Јовановић]

Мијатовић је приликом тестирања навео да је раније презиме његовог рода било Анђелковић, а да су у тај крај доселили негде из Црне Горе.

Можда су мислили на Скопску Црну Гору, коју су и онако звали само Црна Гора.

[Селаковић]

58. Чолић, Кремна, Ужице, Ђурђиц, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385b=17 и DYS570=21. Има већи број блиских поклапања хаплотипова, од којих је најближе (22/23) са Голушином (Аранђеловдан, Ново Милошево/Кикинда).

Тестирани је навео да је старо презиме Чолића било Матијашевић. Из неког разлога, ниједно од ова два презимена се не помиње у раду Љубомира Павловића о Ужичкој Црној Гори:
https://www.poreklo.rs/2014/03/07/poreklo-prezimena-selo-kremna-uzice/

На списку војних жртава из ратова 1912-1918. постоји "само" један Чолић и један Матијашевић, па претпостављам да је реч о млађој фамилији, односно презимену.

Вероватно би попис из 1863. године могао да разреши неке ствари, мени он тренутно није доступан.

Најбројнија фамилија која у Кремнима слави Ђурђиц су Витаси, двојица су тестирана (Арсић и Миливојчевић) и припадају хаплогрупи  I-P109.

Други по бројности требало би да су Панићи. Од упоредива 23 маркера, хаплотип тестираног Панића разликује се на три од хаплотипа Чолића, па можда ту постоји веза.

Међутим, има и неких млађих досељеника са овом славом. Познавалац са терена би лако разрешио дилему.