Ђинђић, Никољдан, Прекопуце, Прокупље
Припада хаплогрупи Е-V13. Најближа поклапања има са Бојовићем и Анђелићем из рода Шаранаца. Од Бојовића се разликује на 2 од 16 упоредивих маркера, а од Анђелића на 3 од 23. Од обојице се разликује нешто нижим вредностима DYS458=14 и DYS448=20. Ђинђићи су по предању из Дивље Ријеке код Сјенице, а у Топлицу су се одселили крајем 19. века. Од ових Ђинђића би требао бити и трагично настрадали премијер Србије Зоран Ђинђић.
Тестирани припада роду Ђинђића који се након Јаворског рата покренуо из Дивље Ријеке (на Јавору, северно од Сјенице) ка истоку, и који се коначно 1879. године, након краћег задржавања у области Средњег Ибра и Копаоника, населио у село Прекопуце (прокупачки срез) у новосослобођеном топличком округу.
На првом попису топличког округа, који је извршен 1884/5, забележене су следеће задруге Ђинђића:
У Здравињу: (1) Јоксима Ђинђића, (2) Вукомана Ђинђића, (3) Николе Ђинђића, (4) Радоша Ђинђића, (5) Стоје Ђинђића (удовице), (6) Нова Ђинђића, (7) Милинка Ђинђића, (
Радосава Ђинђића, (9) Игњата Ђинђића, (10) Саве Ђинђића и (11)Вукашина Ђинђића
У Прекопуцу, задруга Вељка Ђинђића.
У Доњој Бресници, задруга Петра Ђинђића.
Треба имати у виду да су села у којима су 1884/5. године пописане задруге Ђинђића била другачијег територијалног обухвата, односно да су се атари поменутих села мењали током 20. века. Ово се нарочито односи на разграничење између села Здравиње и Прекопуце која се граниче. Највећи део тада пописаних задруга данас припада атару села Прекопуце.
Досељени Милинко Ђинђић се помиње као приложник Манастира Милешева из Дивље Ријеке 1873. године у „Писанија Манастира Милешеве 1863-1897“, поред Милована, Симеуна, Василија, Радована, Лаза, Милуна и Стефана Ђинђића, који су највероватније настрадали у акцијама током Првог српско-турског рата.