Аутор Тема: Влашка племена у Херцеговини  (Прочитано 42934 пута)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #20 послато: Август 30, 2016, 10:25:02 поподне »
Ја сам мислио да је овај језик био повезан са каравлашким (бањашким) језиком. Бањаша је било доста у тим крајевима и није искључено да су га они касније донијели.

Мислим да има у њему доста румунских речи, али и несумњиво албанских, ево примера које сам нашао летимичним прегледом:
Buke-hleb
Vajza-devojka
Meso - Miša
Pseto - Ćendo
Konji - Kalci

Сада када погледам, ту стварно има свега и свачега, осим румунског и албанског, могуће је да има речи и из ромског и још неких језика.  :)

http://www.pressonline.rs/svet/balkan/34015/banjaci-jos-volinjaju-banjacki.html
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:545931-Kolevka-srprskog-graditeljstva-govori-tajnim-jezikom
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #21 послато: Август 30, 2016, 10:30:57 поподне »
Мало скретање с теме. Фото фудбалера Драгија Канатлароског Цапара.



Надимак му није због чувања коза него што је пореклом из поменутог села Цапари.

Колико ја знам македонски дијалект (а знам прилепски који је и књижевни) да цапаш значи да корачаш дугим корацима, на пример по мокром тлу, да избегнеш блато, а да цапнеш значи да нагло ступиш негде, да нагазиш нешто, на пример да упаднеш у неко блато итд.. То би стварно могло да настане од посматрања коза које упадају (цапају) у блато или скачу (цапају) да би га избегле.

Вероватно та реч вуче неки заједнички индоевропски корен са латинском речју за козу, capra, и за јарца, capricornus (буквални превод, "рогата коза"). Ипак ми је превелика случајност да те две речи буду толико сличне, тј. да их дели једно слово ("ц" односно "к").
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #22 послато: Август 30, 2016, 10:39:44 поподне »
Слажем се, аутор је врло острашћен и изразито антисрпски настројен.

Међутим, привукли су ми пажњу подаци које је навео за насељавање влаха (и "Арбанаса") у Зворничком санџаку, тј. отприлике на простору данашње североисточне БиХ. Заборавио је да напомене два врло карактеристична топонима из те области који имају сигурно влашко-арбанашко порекло, а то су Лопаре и Цапарде. Село Лопаре се налази у подножју Мајевице, у данашњој општини Угљевик ако се не варам, а Цапарде су на путу Зворник-Калесија, и то ближе Калесији али на територији Републике Српске. Лопаре би се изводило од албанског lopë-a, "крава", односно пре од изведенице lopar, "кравар, говедар", док Цапарде пре упада у влашку (румунску) ономастику, од речи за јарца - țap, тј. за козара - țapar (ова реч је иначе један од румунско-албанских парњака, румунско țap - албанско cjap, са истим значењем). Ова два топонима (и можда још неки микротопоними који ми нису познати, а који би могли да постоје) сведоче о томе да су највероватније заиста неки "власи" у 16. веку населили ову област, и да они потичу из предела где су се становници споразумевали на више језика - српском, влашком и албанском. То би понајпре могла да буде област Брда (или чак и сама Малесија), мада колико је мени познато, за већину српских православних родова из североисточне Босне важи да су пореклом из Херцеговине. Могуће је да је осим херцеговачке струје, која је била најиздашнија, у насељавању североисточне Босне за време турске владавине у одређеном броју учествовала и брдско-малисорска струја.
У Банатском Новом Селу постоји презиме Цапрђа. Ради се о Румунима али је њихово порекло очигледно Влашко јер постоје неки записи (заборавио сам где сам то читао) где се помињу Власи Цапрђани који су доселили са јужног дела балканског полуострва, а и само значење презимена очигледно говори да се ради о Власима који су се бавили сточарством, и који су у одређеном моменту по досељењу прешли на земљорадњу.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #23 послато: Август 30, 2016, 11:21:00 поподне »
Када се већ бавимо сточном тематиком (Лопар, Лопичић), је л` Курајбер од Ку(т)рајбер (Kuhtreiber,Кравар)?

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #24 послато: Август 31, 2016, 09:16:56 пре подне »
http://www.preporod.com/index.php/drustvo/teme/4220-naseljavanje-vlaha-i-arbanasa-u-bosni-zvornicki-i-kliski-sandzak

Рад, барем када је ријеч о Сјевероисточној Босни (мој завичај) врви од произвољног тумачења одређених података. Аутору би било боље да је прочитао барем Адема Ханџића, који се највише бавио овом облашћу у 16. вијеку. Крћина (Доња и Горња) и данас постоји их нико не мијеша са Тамном, што је у ствари старији назив за манастир Тавна који се налази у селу Бањица. Јасиковац је засеок Теочака (Федерација БиХ).

Село Лопаре се налази у подножју Мајевице, у данашњој општини Угљевик ако се не варам, а Цапарде су на путу Зворник-Калесија, и то ближе Калесији али на територији Републике Српске.

Мала корекција, Лопаре су општинско сједиште, а након Дејтона Општина је подијељена између Федерације и Републике Српске, тако да је на примјер Челић, који је 100% муслимански формиран као засебно општинско средиште. Исти случај је са Теочаком који је некада припадао Општини Угљевик.

Што се сјевероисточне Босне тиче треба имати на уму да је тај првобитни српски влашки православни елемент из Херцеговине и Брда слабо присутан међу данашњим становништвом тог подручја које је досељено махом у другој половини 18. вијека и током 19. вијека из Херцеговине. Те првобитне Србе из 16. вијека са подручја сјевероисточне Босне треба прије свега тражити у Славонији,Срему, а једним дијелом и у Босанској Крајини.

100% посто тачно! Данашње становништо се почело насељавати  највећим дијелом након закључења Београдског мира 1739. године, односсно повлачења Аустрије са простора јужно од Саве.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #25 послато: Август 31, 2016, 09:19:51 поподне »
А да се вратимо на тему:
Ко су, које презиме данас носе насљедници и којој хаплогрупи припадају следећа племена?
Власи:
Прибиновићи                       Горњи                     Мириловићи     I2a DN
Војнићи                                Доњи                       Дробњаци        I1 P109
Хардомилићи                       Журовићи                Риђани
Бољуни                                Кујавићи                  Његуши
Влаховићи                           Витковићи               Пјешивци          J2a-M92
Бурмази                               Предојевићи            Бјелопавлићи   E1b
Храбрени                            Борјани                    Никшићи           I2 DN
Зотовићи                             Рудињани                Бањани

Jelic

  • Гост
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #26 послато: Август 31, 2016, 09:31:05 поподне »
А да се вратимо на тему:
Ко су, које презиме данас носе насљедници и којој хаплогрупи припадају следећа племена?
Власи:
Прибиновићи                       Горњи                     Мириловићи     I2a DN
Војнићи                                Доњи                       Дробњаци        I1 P109
Хардомилићи                       Журовићи                Риђани
Бољуни                                Кујавићи                  Његуши
Влаховићи                           Витковићи               Пјешивци          J2a-M92
Бурмази                               Предојевићи            Бјелопавлићи   E1b
Храбрени                            Борјани                    Никшићи           I2 DN
Зотовићи                             Рудињани                Бањани

Никшићи би требало да су I2 DS.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #27 послато: Август 31, 2016, 09:33:16 поподне »
А да се вратимо на тему:
Ко су, које презиме данас носе насљедници и којој хаплогрупи припадају следећа племена?
Власи:
Прибиновићи                       Горњи                     Мириловићи     I2a DN
Војнићи                                Доњи                       Дробњаци        I1 P109
Хардомилићи                       Журовићи                Риђани
Бољуни                                Кујавићи                  Његуши
Влаховићи                           Витковићи               Пјешивци          J2a-M92
Бурмази                               Предојевићи            Бјелопавлићи   E1b
Храбрени                            Борјани                    Никшићи           I2 DN
Зотовићи                             Рудињани                Бањани

Све Румун до Румуна :) Vlahii și Morlacii: studiu din istoria românismului balcanic, Silviu Dragomir


Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #28 послато: Август 31, 2016, 10:08:46 поподне »
Прочитај шта човјек каже.

Једна је ствар да ли неко назив влах схвата онако како га схватају муслимани и Хрвати у новијој историографији, или онако како су га некад схватали сами Срби, који су назив влах поносно истицали зато што су са њим биле повезане повластице и релативна слобода коју су уживали.

Тако да овај назив није подругљив, ја га бар не сматрам таквим, јер читам оригиналне документе гдје видим да се сами Срби тако називају. Познато је писмо српских главара са Поуња из 1596. године гдје они сами себе називају: "Поунска крајина влашки синови..."

Да не спомињемо све називе херцеговачких влаха. Сад због узурпације и погрешне интерпретације тог назива од стране муслимана и Хрвата, ми би требали да избришемо дио властите историје? Да заборавимо стећке, старе херцеговачке цркве и гробља и сву материјалну културу коју су управо власи тј. Срби у влашком статусу створили? Баш као што смо Хрватима дали властити језик и старе српске ријечи (грах и тисућа), а увели грчке (пасуљ и хиљада)  тако би сад требали да омрзнемо и ријеч влах, само зато што је и Хрвати мрзе?

И то у исто вријеме када Хрвати у Херцеговини измишљају некакву хрватску ћирилицу, гробове православних свештеника проглашавају некаквим поповима глагољашима, а у Мостару свој дом називају домом Херцега Стјепана, српског војводе од Светог  Саве.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #29 послато: Август 31, 2016, 10:16:34 поподне »
Немој се сакривати иза Синишиног коментара - мењаш парадигму.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #30 послато: Септембар 01, 2016, 11:36:01 пре подне »
Понашат ћу се као да ниси ништа паметно  рекао

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #31 послато: Септембар 01, 2016, 02:51:51 поподне »
А да се вратимо на тему:
Ко су, које презиме данас носе насљедници и којој хаплогрупи припадају следећа племена?
Власи:
Прибиновићи                       Горњи                     Мириловићи     I2a DN
Војнићи                                Доњи                       Дробњаци        I1 P109
Хардомилићи                       Журовићи                Риђани
Бољуни                                Кујавићи                  Његуши
Влаховићи                           Витковићи               Пјешивци          J2a-M92
Бурмази                               Предојевићи            Бјелопавлићи   E1b
Храбрени                            Борјани                    Никшићи           I2 DN
Зотовићи                             Рудињани                Бањани

Када су у питању Власи Мириловићи, мислим да овде мешамо српско братство Мириловића са средњевековним Власима Мирилиовићима. Они се често помињу у литератури у истом контексту али мислим да ту треба бити јако обазрив. Што више читам и о једнима и о другима, све сам више склон тези да су братственици Мириловићи који су се населили у Горње Храсно добили своје име по селу Мириловићи одакле су дошли, а не по Власима Мириловићима, и да су у њихови преци у Херцеговину дошли знатно касније. 

Предање братства Мириловића тврди да су у Билећке Рудине дошли из Петровића у Опутној Рудини, да је њихов родоначелник кнез Богић Рајковић, у народу прозван Кнез Мирило, населио у село Вукодо које је касније по његовом надимку добило име Мириловићи, те да је једном приликом са синовима побио неке "пашалије", због чега су он и његових шест синова морали пребећи у Горње Храсно. Потомци тих његових шест су, такође по њему, названи Мириловићима и то су оне породице које данас сматрамо припадницима овог братства.
Са друге стране, насеље Мириловићи и Власи Мириловићи се у дубровачким списима помињу први пут у другој половини 14. века. У то време никаквих Турака у Херцеговини још нема, осим приликом њихових повремених упада, као што је то било у случају Битке код Билеће.  Турци долазе тек након пада Херцеговине 1481. године, а у то време Власи Мириловићи увелико држе кириџилук на путевима између Дубровника и Подриња, неки већ имају и племићке титуле као вазали код Косача. Дакле, никаквих убистава пашалија у то време још није могло бити како каже предање братства.
Поред тога, постоје тврдње да се пресељење Кнеза Мирила са синовима у Горње Храсно догодило у 16. веку. Ако је то тачно онда би поменути догађаји о убиствима Турака могли бити могући са становишта историје, али у том случају Богић Рајковић, Кнез Мирило, не може бити оснивач Влаха Мириловића нити насеља Мириловићи, осим ако није живео барем 200 година.
Свакакло нешто не штима...
Kамене рабъ и госодинъ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #32 послато: Септембар 01, 2016, 03:09:50 поподне »
Када су у питању Власи Мириловићи, мислим да овде мешамо српско братство Мириловића са средњевековним Власима Мирилиовићима. Они се често помињу у литератури у истом контексту али мислим да ту треба бити јако обазрив. Што више читам и о једнима и о другима, све сам више склон тези да су братственици Мириловићи који су се населили у Горње Храсно добили своје име по селу Мириловићи одакле су дошли, а не по Власима Мириловићима, и да су у њихови преци у Херцеговину дошли знатно касније. 

Предање братства Мириловића тврди да су у Билећке Рудине дошли из Петровића у Опутној Рудини, да је њихов родоначелник кнез Богић Рајковић, у народу прозван Кнез Мирило, населио у село Вукодо које је касније по његовом надимку добило име Мириловићи, те да је једном приликом са синовима побио неке "пашалије", због чега су он и његових шест синова морали пребећи у Горње Храсно. Потомци тих његових шест су, такође по њему, названи Мириловићима и то су оне породице које данас сматрамо припадницима овог братства.
Са друге стране, насеље Мириловићи и Власи Мириловићи се у дубровачким списима помињу први пут у другој половини 14. века. У то време никаквих Турака у Херцеговини још нема, осим приликом њихових повремених упада, као што је то било у случају Битке код Билеће.  Турци долазе тек након пада Херцеговине 1481. године, а у то време Власи Мириловићи увелико држе кириџилук на путевима између Дубровника и Подриња, неки већ имају и племићке титуле као вазали код Косача. Дакле, никаквих убистава пашалија у то време још није могло бити како каже предање братства.
Поред тога, постоје тврдње да се пресељење Кнеза Мирила са синовима у Горње Храсно догодило у 16. веку. Ако је то тачно онда би поменути догађаји о убиствима Турака могли бити могући са становишта историје, али у том случају Богић Рајковић, Кнез Мирило, не може бити оснивач Влаха Мириловића нити насеља Мириловићи, осим ако није живео барем 200 година.
Свакакло нешто не штима...

Велиборе, мислим да народна предања не треба схватати у буквалном смислу, а поготово не на основу њих градити хронологију, јер у предањима је питање година и времена прилично растегљиво. Својевремено ми је мој деда причао да је његов прадеда ратовао заједно са Краљевић Марком. Шта рећи на то? Међутим иако бесмислено, и оно садржи неку тачну информацију, ако ништа друго чињеницу да је постојао неки Краљевић Марко.

Исто тако и за кнеза Мирила из предања Мириловића, питање је да ли је уопште постојао у периоду када наводи породично предање или је био само одјек неке далеке везе са власима Мириловићима. Предања веома често личе на снове. Садрже неке чињенице из свакодневног живота, али у изокренутим ситуацијама.

Што се тиче везе влаха Мириловића и породица од Мириловића у Херцеговини, она се у овом случају није толико ослањала на предање, колико на јасну генетичку везу између далматинске породице Мирило и херцеговачке породице Михић из братства Мириловића. Овоме треба додати и податке из шибенских архива који непобитно потврђују да су се власи Мириловићи у 16. вијеку  са подручја Херцеговине доселили у далматинску Загору гдје су засновали насеља Мирловић поље и Мирловић загора. Ако су у 16. вијеку у Далмацији били свјесни своје племенске припадности Мириловићима, онда нема сумње ни да дио породице који је остао у Херцеговини у 16. вијеку има исту ту свијест.

С обзиром да су Михићи и Мириле и кроз СНП потврђени као блиски, мислим да се њихови генетички резултати веома добро поклапају са евентуалном везом са средњовјековним власима Мириловићима.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #33 послато: Септембар 01, 2016, 03:15:10 поподне »
Када су у питању Власи Мириловићи, мислим да овде мешамо српско братство Мириловића са средњевековним Власима Мирилиовићима. Они се често помињу у литератури у истом контексту али мислим да ту треба бити јако обазрив. Што више читам и о једнима и о другима, све сам више склон тези да су братственици Мириловићи који су се населили у Горње Храсно добили своје име по селу Мириловићи одакле су дошли, а не по Власима Мириловићима, и да су у њихови преци у Херцеговину дошли знатно касније. 

Предање братства Мириловића тврди да су у Билећке Рудине дошли из Петровића у Опутној Рудини, да је њихов родоначелник кнез Богић Рајковић, у народу прозван Кнез Мирило, населио у село Вукодо које је касније по његовом надимку добило име Мириловићи, те да је једном приликом са синовима побио неке "пашалије", због чега су он и његових шест синова морали пребећи у Горње Храсно. Потомци тих његових шест су, такође по њему, названи Мириловићима и то су оне породице које данас сматрамо припадницима овог братства.
Са друге стране, насеље Мириловићи и Власи Мириловићи се у дубровачким списима помињу први пут у другој половини 14. века. У то време никаквих Турака у Херцеговини још нема, осим приликом њихових повремених упада, као што је то било у случају Битке код Билеће.  Турци долазе тек након пада Херцеговине 1481. године, а у то време Власи Мириловићи увелико држе кириџилук на путевима између Дубровника и Подриња, неки већ имају и племићке титуле као вазали код Косача. Дакле, никаквих убистава пашалија у то време још није могло бити како каже предање братства.
Поред тога, постоје тврдње да се пресељење Кнеза Мирила са синовима у Горње Храсно догодило у 16. веку. Ако је то тачно онда би поменути догађаји о убиствима Турака могли бити могући са становишта историје, али у том случају Богић Рајковић, Кнез Мирило, не може бити оснивач Влаха Мириловића нити насеља Мириловићи, осим ако није живео барем 200 година.
Свакакло нешто не штима...
Одмах заборави на ту теорију. У трговачкој књизи Џивана Припчиновића са краја 15 вијека, већ се помињу два катуна Мириловића, један у Рудинама други у Храсну, а плус презиме Медан, које и данас постоји налази се и на једном стећку у Храсну датираном оквирно у 15 вијек. Склон сам теорији да теби смета тај назив власи па покушаваш да нађеш неко друго објашњење

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #34 послато: Септембар 01, 2016, 03:26:15 поподне »
А ево везе Мириловића са Храсном још 1411.

“Braian Iuanouich [...] supra Branchum Stauerouich et Obradum eius fratrem, di-cens quod ipsi per vim aceperunt eis marsupium cum perperis tribus et grossosdecem et ultra hoc fuit percussiis ab eis in Craseno in Mirillouich” (2. 6. 1411.),DAD, Lamenta de foris, II, 57


SENIORI HERCEGOVAČKIH VLAHA
Esad KURTOVIĆ Filozofski fakultet
Sarajevo Bosna i Hercegovi


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #35 послато: Септембар 01, 2016, 05:17:56 поподне »
Одмах заборави на ту теорију. У трговачкој књизи Џивана Припчиновића са краја 15 вијека, већ се помињу два катуна Мириловића, један у Рудинама други у Храсну, а плус презиме Медан, које и данас постоји налази се и на једном стећку у Храсну датираном оквирно у 15 вијек. Склон сам теорији да теби смета тај назив власи па покушаваш да нађеш неко друго објашњење

Не знам чему овај негативизам. Ништа мени не смета код влаха, само сам изнео једну контрадикцију коју сам уочио и драго ми је да чујем аргументе у прилог другачијем мишљењу за које нисам знао. Превидео сам ово што је Синиша написао и што свакако даје на снази аргументацији да веза између братства Мириловића. Нема потребе да се одмах "хватамо за гуше"...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #36 послато: Септембар 01, 2016, 10:15:38 поподне »
Те првобитне Србе из 16. вијека са подручја сјевероисточне Босне треба прије свега тражити у Славонији,Срему, а једним дијелом и у Босанској Крајини.
Сматрам, да их треба првенствено тражити у Херцеговини и Црној Гори. Прве сеобе су започете крајем 14. вијека са упадима Турака, а интезивирале су се током 15. и 16. вијека. Сеобе су ишле према југу. Погледајмо гдје је пронађено Дивошево јеванђеље  и друге.  ;)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #37 послато: Септембар 01, 2016, 10:43:38 поподне »
Сматрам, да их треба првенствено тражити у Херцеговини и Црној Гори. Прве сеобе су започете крајем 14. вијека са упадима Турака, а интезивирале су се током 15. и 16. вијека. Сеобе су ишле према југу. Погледајмо гдје је пронађено Дивошево јеванђеље  и друге.  ;)

Да је тако Радуле, на југу би требало бити више Бошњака и Бошњана, него на северу, а то није случај. Ипак, занимљиво је било видети приметан број рецимо Бошњана у попису Смедеревског санџака 1476. године, који је Ђорђо почео да поставља, чак 74 лица (додуше, један од њих је Бошњак). Ти људи су очигледно мигрирали са запада на исток, те се поставља питање кад су заправо могли доћи у те крајеве, да ли је то било под Турцима или су ту од неког ранијег времена? Наравно, турска власт на тим просторима тек је успостављена, након пада Српске деспотовине 1459. и Краљевине Босне 1463. године.

Понешто тих Бошњака може се наћи и около јужно, али рекао бих да је у односу на ове пописе то занемарив број.



Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #38 послато: Септембар 01, 2016, 11:27:51 поподне »
Да је тако Радуле, на југу би требало бити више Бошњака и Бошњана, него на северу, а то није случај. Ипак, занимљиво је било видети приметан број рецимо Бошњана у попису Смедеревског санџака 1476. године, који је Ђорђо почео да поставља, чак 74 лица (додуше, један од њих је Бошњак). Ти људи су очигледно мигрирали са запада на исток, те се поставља питање кад су заправо могли доћи у те крајеве, да ли је то било под Турцима или су ту од неког ранијег времена? Наравно, турска власт на тим просторима тек је успостављена, након пада Српске деспотовине 1459. и Краљевине Босне 1463. године.


Tуpcкa влacт je у нeким мecтимa уcпocтaвљeнa мнoгo paниje, нeпocpeднo нaкoн Кocoвcкoг бoja и тo пpeтeжнo у Oблacти Бpaнкoвићa. Зa вpeмe дecпoтa Ђуpђa пocтajaлa je двojнa упpaвa у мнoгим мecтимa. Пpви пaд Дecпoтoвинe  1439. je биo нeизлeчив. Иaкo ce Cpбиja oбнoвилa, билa je caмo ceнкa. Пocлe пaдa Цapигpaдa cвe je билo jacнo. Дo 1455. je гoтoвo цeлa Cpбиja пopoбљeнa. Ocтao je caмo гpaд Cмeдepeвo, кojи ce бeз бopбe пpeдao 4 гoдинe кacниje. Зa тo вpeмe je Бocнa и дaљe oдoлeвaлa, пa je лoгичнo дa ce нapoд кpeтao кa Бocни, aли и Цpнoj Гopи, кoja je joш дужe oпcтaлa...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Влашка племена у Херцеговини
« Одговор #39 послато: Септембар 01, 2016, 11:40:05 поподне »
Tуpcкa влacт je у нeким мecтимa уcпocтaвљeнa мнoгo paниje, нeпocpeднo нaкoн Кocoвcкoг бoja и тo пpeтeжнo у Oблacти Бpaнкoвићa. Зa вpeмe дecпoтa Ђуpђa пocтajaлa je двojнa упpaвa у мнoгим мecтимa. Пpви пaд Дecпoтoвинe  1439. je биo нeизлeчив. Иaкo ce Cpбиja oбнoвилa, билa je caмo ceнкa. Пocлe пaдa Цapигpaдa cвe je билo jacнo. Дo 1455. je гoтoвo цeлa Cpбиja пopoбљeнa. Ocтao je caмo гpaд Cмeдepeвo, кojи ce бeз бopбe пpeдao 4 гoдинe кacниje. Зa тo вpeмe je Бocнa и дaљe oдoлeвaлa, пa je лoгичнo дa ce нapoд кpeтao кa Бocни, aли и Цpнoj Гopи, кoja je joш дужe oпcтaлa...

Да, али ја говорих о другом правцу сеобе, Босна -> Србија, а малопре прочитах и оставих на другој теми коментар, да су то досељеници (конкретно ти власи Бошњани) већином настањени тамо 1475. године, кад је Смедеревски санџак био већ прилично запустео, јер се домаће становништво махом раселило.

Ово све стоји, иако бих рецимо волео видети неке примере сеоба из Смедеревског санџака ка југу, или из Босанског санџака ка Херцеговини... уосталом, око тога смо и почели дискусију, где се расељава становништво Североисточне Босне XVI века?

Као што рекох, много је више примера који указују на север, Славонију и Барању, па и Срем, него на Херцеговину и Црну Гору.